May 1, 2026

Најновије

328770321_1220621761993396_7213434155825620921_n

(ВИДЕО) После две деценије потпуно друга слика: ЈВП „Воде Војводине“ уређује каналску мрежу у Мокрину

Jelena Trifunović February 27, 2023

Велики комунални проблем у Мокрину је успешно решен. Уређење четири километра каналске мреже која се простире од румунске границе кроз Мокрин до улива у реку Златицу, приводи се крају захваљујући финансирању ЈВП „Воде Војводине”, а иницијативи мештана и Месне заједнице и подршци Града. Уклоњено је око 70.000 м2 биљне вегетације и измуљено 13.000 кубних метара муља.

Да се комплексан и захтеван посао уређења овог дела каналске мреже успешно завршава, на лицу места су се уверили директор ЈВП „Воде Војводине“ Срђан Кружевић и градоначелник Никола Лукач. Са њима су били и покрајинска посланица Станислава Хрњак и начелник Севернобанатског округа Мирослав Дучић са сарадницима. Након што је прошле године уређено 30 километара каналске мреже у свим катастарским општинама Града Кикинде, ове године је настављено са радовима, указао је директор „Вода Војводине“.

-Ово је мелијоративни систем Бегејског слива и најзахтевнији посао у одржавању каналске мреже који смо до сада имали јер се овде није радило 20 година. Могу рећи из оправданих разлога, због великог броја пешачких мостова, близине домаћинстава, опасности приласка машина. Захваљујем се колегама из предузећа „Средњи Банат“ који су у рекордном року од петнаестак дана успели да ураде овај посао, за који смо предвидели 180 дана, баш због ових компликација. Огромна количина муља је извађена и 17.000 квадрата биљне масе. Канал опет добија сврху, враћамо га у пројектовано стање. Свих 300 хектара земље од државне границе са Румунијом до улива у Златицу моћи ће опет да буду квалитетно одводњавани. Радимо на два канала, на Главном каналу и каналу Б 10. На иницијативу мештана Мокрина смо ово покренули, и захваљујући иницијативи Града Кикинде. Задовољан сам сарадњом коју имамо и могу да најавим да ћемо наставити са улагањем у Град Кикинду- рекао је Кружевић.

За ову намену издвојено је 24 милиона динара из програма система за одводњавање. Градоначелник Никола Лукач истакао је успешну сарадњу са ЈВП „Воде Војводине“ захваљујући којој је протеклих година стање каналске мреже значајно побољшано.

-Петнаестак година интензивно сарађујемо са„Водама Војводине“, али последњих година они прави, суштински проблеми за грађане се решавају. Двадесетак година овај канал који пролази кроз насељено место није уређен. Месна заједница је у разговору са грађанима идентификовала ово као проблем. Хвала на препознавању проблема и финансирању од стране „Вода Војводине”. Настављамо сарадњу, определили смо суфинансирање и уз програме „Вода Војводине” сигурно да ћемо као Град знати да искористимо шансу. Морамо и да апелујемо на грађане да чувамо канале- апеловао је градоначелник Лукач.

Да је канал, на појединим деоницама, био готово претворен у полу-депонију, сведоче и фотографије како је изгледао пре уређења.

 

–

 

 

 

kikindski (2)

Најчитанији кикиндски портал: Хвала на поверењу!

Jelena Trifunović February 27, 2023

Након прва три месеца рада, kikindski.rs је најчитанији кикиндски портал. Од 1. новембра, када је Кикиндски портал почео са радом, па до краја јануара, бележимо 226.571 посета. Од тога, само у јануару 110.812. посета.

Поред суграђана који су постали наши верни читаоци, бележимо посете и из САД, Шведске, Словеније, Немачке, Босне и Херцеговине, Црне Горе и других држава.

Тежимо ка развоју и још бољим резултатима. Подсећамо да нашу мобилну апликацију за андроид уређаје бесплатно можете преузети из Гугл плеј продавнице. Лако доступне вести и видео садржаји само су неке од предности због којих је апликација добила одличне повратне реакције корисника.

Линк за преузимање мобилне апликације доступан вам је и ОВДЕ.

5381

Кикинда и Зрењанин пругом повезани пре 140 година: Светозар Милетић тражио да траса иде преко Башаида и Меленаца

Jelena Trifunović February 27, 2023

Осмог јула ове године навршиће се тачно 140 година од како је пуштена у саобраћај пруга Велики Бечкерек- Велика Кикинда. Сплет околности, политичке прилике и пословни интереси утицали су на то да Кикинда добије железницу чак 26 година пре Зрењанина.

Исте године када је пуштена у саобраћај пруга Велика Кикинда-Сегедин-Темишвар- 1857. године, одбијен је захтев Великог Бечкерека да се гради пруга до Велике Кикинде. Да није прави тренутак за то, оценило је и тадашње кикиндско поглаварство. Како су образложили, нису решена својинска питања и обештећења грађанима за одузето земљиште за изградњу пруге Сегедин-Темишвар, стога, нису хтели да улазе у нове материјалне потешкоће.

Борба да седиште Торонталске жупаније добије железницу настављена је. Године 1872. народни трибун Светозар Милетић поднео је угарском министру комуникација Ференцу Деску интерполацију у којој је затражио одговор којом трасом ће ићи пруга. Добио је информацију да би пруга ишла најближом ваздушном линијом- од Велике Кикинде преко Новог Села, Тополе, Торде и Михајлова. Уложио је приговор на захтев општине Меленци и затражио да траса будуће пруге, не иде како је планирано, већ због економских разлога, преко Меленаца и Башаида.

„Пошто при грађењу жељезнице није једино краткоћа пруге него су и народно-економни, и трговински одношаји меродавни и пошто је с те стране пробитачније да пруга иде поред Башаида и Меленаца, који последњи имају 9156 душа, а са околином Елемиром, Куманом и Тарашом 20.277 душа, и на 63.232 јутра производе 811.400 мерова или 662.205 центи разне ране, а са даљом околином Турским Бечејом и Врањевом (34.700 душа) производи на 115.267 јутара и 1.247.400 мерова разне ране; тако да би приход транспорта на тој само 1600 хвати дужој пруги далеко надмашио диференцију камате од трошка на ту линију.

Милетић је још изнео:

„Варош Меленци као општина и место лековитог купатила нуди за изградњу пруге бесплатно земљиште, као и за колодвор циглану, и 3000 радника за помоћ, заједно са Башаидом“.

Милетићево образложење делимично је прихваћено. Башаид за који се залагао, биће, ипак, заобиђен.

Изградња трајала рекордних 15 месеци

Дозвола за изградњу пруге дата је 1881. године. Ишла је трасом од Велике Кикинде, преко Црне Баре, Карлова, Беодре (Новог Милошева), Турског Бечеја, Новог Бечеја, Кумана, Меленаца преко Доњег Елемира до Великог Бечкерека.

Градња је одобрена Данијелу Ернеу и мађарској државној банци. Пруга је била месног карактера, предвиђена за брзине од 30 до 50 км на сат. Израдња је почела у пролеће 1882. године. Више од деценије након што је велика економска криза довела до краха бечке берзе и одложила повезивање Жупаније са остатком железничке мреже у Угарској, торонталска штампа је одушевљено јављала о припремама за свечано отварање пруге.

Пруга је пуштена у саобраћај већ 8. јула 1883. године. Локална штампа у Великом Бечкереку известила је о овом догађају: „Данас је након дугих молби, ургирања, жртава, коначно око нашег града затегнут гвоздени пружни појас… данас нисмо изоловани, данас смо позитиван део Европе. Наш живот ће следствено томе добити нов облик,а нарочито наша трговина: она ће добити европски потпис. Од недеље смо атом на оном џиновском телу који се зове Европа. Настојмо да то и останемо и да вазда повећавамо тај атом“.

На дан отварања, „пола Бечкерека се окупило на железничкој станици”, како би дочекали воз из Кикинде. Пријемна зграда на станици била је окићена заставама и транспарентима добродошлице. Када је у четири сата поподне воз стигао, одјекнуле су прангије, а музика засвирала Ракоцијев марш. Међу званицама су били посланик Великог Бечкерека у угарском Сабору Пал Демко, који је у великој мери био заслужан за изградњу пруге, функционери Жупаније, градски оци..

Од 1894. до Панчева

Једанаест година касније, пруга је продужена до Панчева. Први воз у станицу Панчево-Варош ушао је 9. априла 1894. У возу пуном високих званица, на челу делегације био је мађарски министар трговине Бела фон Лукач.

Од педесетих саобраћали шинобуси

Почетком тридесетих година прошлог века, пруга Велика Кикинда-Велики Бечкерек-Панчево појачана је на брзину од 60 километара на сат. Веза са Београдом уследила је тек након изградње Панчевачког моста 1935. године.

Средином педесетих година прошлог века, појављују се дизел моторни возови познатији као шинобуси који су саобраћали овом трасом све до 2016. године.

Osvajači facebook

Шоне из „Освајача“ за Кикиндски портал: Спремни смо да освојимо кикиндску публику

Jelena Trifunović February 27, 2023

Незаборавни хитови попут „С ким чекаш дан“, „Коме сада усне љубиш до зоре“, „Где да побегнем“, „Марија“, „Пронађи ме“, „Крв и лед“ одзвањаће халом Спортског центра „Језеро“ 8. марта увече. Специфичним звуком и препознатљивим вокалом, као и непролазним баладама, „Освајачи“ су публику освојили пре више од три деценије. Пред кикиндском публиком, наступиће после дужег времена. На концерту ће свирати репертоар који је својеврстан музички времеплов кроз тродеценијско трајање овог крагујевачког бенда, каже у разговору за Кикиндски портал, клавијатуриста Небојша Јаковљевић Шоне.

-Можете очекивати целовечерњи и добар рок концерт. Свираћемо старе и нове хитове. Три деценије постојања није мало. Недавно смо имали концерт у МТС дворани, и публика и ми били смо презадовољни- јасан је Шоне из „Освајача“.

Управо су великим концертом у МТС дворани у Београду у октобру прошле године, прославили јубилеј,  30 година рада. Група је основана 1990. године. На своја прва два албума, „Крв и лед” и „Сам” представили су се глам метал звуком, а највећи успех доживеле су њихове баладе „Можда небо зна” и „С ким чекаш дан”. Наступали су и на бројним фестивалима. У раду групе, као продуцент и музичар, учествовао је и легендарни клавијатуриста Лаза Ристовски. „Освајачи“ су имали неколико прекида у раду, али је бенд, у нешто измењеном саставу, успешно настављао тамо где су стали- са новим песмама и албумима, као и ватреним наступима.

– У Кикинди стварно дуго нисмо свирали. Узбуђени смо што ћемо ускоро бити пред публиком у вашем граду. Драго нам је што ће то бити баш за 8. март, и што ћемо тог дана поделити богато музичко искуство и наша срца са кикиндском публиком- поручује Шоне који не крије да је у свету музике подједнако тешко успети и трајати.

Концерт у кикиндској хали Спортског центра „Језеро” организују Град и Туристичка организација поводом Дана жена. Поред бесплатног улаза на концерт, обезбеђен је и бесплатан превоз из села. У наставку текста погледајте сатницу превоза. И наравно, не пропустите „Освајаче”!

Полазак 8.марта са регистрованих стајалишта за аутобусе ,,Аутопревоза“.
1. Наково –Банатско Велико Село – Кикинда
Наково 17,45 сати
Банатско Велико Село 18 сати
2. Нови Козарци- Руско Село – Кикинда
Нови Козарци 17,45 сати
Руско Село 18 сати
3. Башаид – Банатска Топола- Кикинда
Башаид 17,30 сати
Банатска Топола 17,45 сати
4. Сајан- Иђош- Мокрин- Кикинда
Сајан 17.30 сати
Иђош 17,40 сати
Мокрин 18 сати

После концерта аутобуси ће за повратак чекати на паркингу СЦ ,, Језеро“.

Slavlje odbojkaša. I oslabljeni savladali Futožane

Славље одбојкаша: И ослабљени савладали Футожане

Dejan Panić February 27, 2023

Одбојкаши Кикинде победили су као домаћини у Другој лиги „Север” ОС Војводине екипу Футога, резултатом 3:1 (25:22, 28:26, 22:25, 25:16) и позиционирали се на четвртом месту табеле.

– Били смо ослабљени због изостанака Грујичина и Ковачева, али једино у трећем сету попустила нам је концентрација – каже тренер Милан Радосавчев.

Следећи ривал Кикинђана биће Словен у Руми.

МОК Кикинда: Живковић, Грујић, Видицки, Рајковић, Олајић, Десница, Падејчев, Момчилов, Тешин, Симић, Урошевић, Бошкоћевић.

Neuspeh Kikinde u ARKUS ligi. Šapčanima dosta poluvreme

Неуспех Кикинде у АРКУС лиги: Шапчанима доста полувреме

Dejan Panić February 26, 2023

Шабачка Металопластика очекивано је вечерас у „Језеру” уписала два бода против Кикинде, 31:25 (14:12). Мучили су се, међутим, рукометаши Металопластике у првом делу утакмице 17. кола АРКУС лиге, обострано се грешило, а Шапчани су више личили на раштимовани оркестар него на апсолутног фаворита против екипе из нашега града.

На одмор су гости отишли с предношћу од два поготка, али су Кикинђани у наставку брзо стигли до поравнања па онда још једанпут. Но, било је то све све од узбуђења. Уследила је канонада гостију па, уз сјајне интервенције голмана Дарка Арсића, више није било недоумица. У периоду игре од 36. па до 45. минута, Металопластика је, серијом 7:0, стигла са 17:16 на 24:16 и онда лагано привела сусрет крају, а прилику да сачувају разлику добили су и резервисти Шапчана.

На другој страни, кикиндски „Гриндексовци”, још једанпут ове сезоне, помињали су своју злехуду судбину.

– Повреде нас не напуштају, нема нас довољно на тренинзима. Пружили смо максимум док смо имали снаге. Били смо дотад егал с ривалом. Гостујући голман Арсић издоминирао је, а на крају је пресудила дужа клупа Шапчана, али и њихов квалитет у односу на нас. Спремамо се за Обилић, тражићемо бодове спаса у Београду наредног викенда – рекао је тренер Кикинде Горан Куртеш.

Симо Шијан, као и у највећем броју утакмице ове сезоне, био је најефикаснији у редовима Кикинђана.

– Док смо били дисциплиновани, били смо и равноправни. Касније се разбранио и голман Арсић и све је било јасно – напоменуо је Шијан.

МРК Кикинда: Балабан, Кукић 1, Стојановић 6, Видовић, Костић, Трнинић, Ђукић, Мишков, Шијан 8(1), Врговић 3(1), Панић 2, Ракић 3, Комарек 1, Илијин 1, Гаћиновић.  

333780317_213328774529778_3600988323003606523_n

Хаварија на водоводној мрежи у улици Иве Лоле Рибара

Jelena Trifunović February 26, 2023

Због хаварије на делу водоводне мреже у улици Иве Лоле Рибара, без воде су корисници у тој улици, на потезу од Светосавске до улице Браће Татић.

Екипе Јавног предузећа за комуналну инфраструктуру „Кикинда” су на терену и раде на откањању квара. На лицу места је и Чедо Гверо, в. д. директора ЈП Кикинда. Како протичу радови на санацији хаварије уверио се и градоначелник Кикинде Никола Лукач.

 

 

Nikić

(ВИДЕО) Батак на шампионском трону: У млађим категоријама победили Спасоје и Жућко

Jelena Trifunović February 26, 2023

На шампионском постољу 37. Светског првенства у надметању гускова у Мокрину je осмогодишњи гусан Батак власника Николе Никића Миње. Он је у финалу победио Федора власника Мирослава Челекетића.

-Имао је тешке борбе, победио два шампиона. Пре две године победио је Арпада који је заредом две године био први. Има колекцију победа. Пре две године је био други, као млад први. Може он још да се бори, али неће, иде у заслужену пензију, да ужива. Има да живи као Сулејман, да мења жене и да деци поклањамо младе гускове да се такмиче- каже Никић чији је гусан имао и победнички третман- почев од исхране, неге, шетње.

-Мора да буде квалитетна птица, треба неге, шетње, посебна исхрана од септембра. Нас двојица имамо пешака километражу до Београда. Сад обоје идемо у пензију-задовољно закључује Никић (50).

Пехар му је уручио градоначелник Никола Лукач.

-Честитам пре свега Николи Никићу Мињи чији је гусан победио. Уз подршку Месне заједнице, Града и организацију Удружења „Бело пере” ово је већ 37. Светско првенство у надметању гусана. Изузетно је значајно за Мокрин, о њему се надалеко чуло. Овде је важно и победити, бити најбољи и то је престиж који ће Миња и гусак имати у наредних годину дана. Овде се чува традиција и обичаји, а као што видите упркос веома хладном времену окупио се и велики број људи. Сигурно је да ово треба чувати и подићи на виши ниво, а за то узгајивачи и „Бело пере” могу очекивати подршку Града –  рекао је Лукач.

У категорији младих, шампионско место изборио је гусан Спасоје Милана Дражића.

-Финална борба је била брза и лака. Нега гусана је јако добра, као и исхрана зато је тако лако и победио. Од малих ногу се бавим гушчарством, то је традиција, али је доћи до првог места тешко. Једном сам био први, исто у овој категорији пре 10,11 година, једном други- наводи Дражић.

Гусак Жућко четрнаестогодишњег Лазара Адамова најуспешнији је био међу двогодишњим гусанима.
–Шетао сам га, купао. Од малена се бавим гушчарством. Мој гусак је потомак чувеног Ацике, најстаријег гусана у Мокрину-срећан је млади Мокринчанин.

Надметања гусана почела су средином децембра, а учествовало их је 116 у све три категорије.

kikinda-panorama-1929_slika_O_88082149

Улице у Кикинди имали су Цар Лазар, Стаљин, бригадир Ристић…

Jelena Trifunović February 26, 2023

Веровали или не, и друг Јосиф Висарионович Џугашвили Стаљин имао је своју улицу у Кикинди. Наравно, име великог вође совјетске политике није могла понети било која улица. По вољеном и хваљеном, а потом омраженом лидеру Комунистичке партије Совјетског Савеза звала се садашња Светосавска улица. Али на кратко. После чувеног Титовог историјског „не“ Совјетима, овдашњи властодржци су брже-боље улицу преименовали у 7. јула. Иначе, до 1918. године, једна од главних улица у граду звала се управо тако – Главна. Потом је преименована у Јелисаветину, да би у периоду између два рата носила име вође првог српског устанка и родоначелника династије Карађорђевића- Карађорђева.

Бројне називе променила је и улица Браће Татића. Звала се Старопоштанска, па Рузвелтова, потом улица Николе Пашића, па Едварда Кардеља.

Своју улицу у Кикинди имао је и чувени бригадир Ристић. Некадашња Ратарска улица, била је названа по чувеном команданту „Гвозденог пука“. Реч је о данашњој улици Цара Душана.

По средњевековном српском владару, кнезу Лазару Хребељановићу, познатијем у народу као Цар Лазар између два светска рата звала се данашња улица Иве Лоле Рибара. До 1918. носила је назив Гробљанска.
Такође у периоду од 1919. до почетка другог светског рата, своју улицу имао је и легендарни српски витез из средњег века, један од најистакнутијих епских јунака Милош Обилић. Улица је касније понела име по Генералу Нађу, учеснику Шпанског грађанског рата и народном хероју, али га је убрзо „сменио” познати писац Стеван Сремац, по ком се она и данас зове.

Улицу у Кикинди имао је и последњи велики владар српског средњег века, деспот Ђурађ Бранковић. После ослобођења у Другом светском рату, српског деспота „сменио“ је народни херој Тоза Марковић.

По првом и последњем војводи Српског војводства и првом Србину који је од Наполеона добио Орден легије части Стевану Шупљикцу названа је 1919. године, дотадашња Жомбољска улица. Данас је то улица Браће Средојев.

 

Наставиће се

 

gusani 3

Сутра финале 37. Светског првенства у надметању гусана

Jelena Trifunović February 25, 2023

Батак и Федор спремни су за финале. И Никола Никић и Мирослав Челекетић уверени су да ће баш њихов мезимац стати на трон и поносно понети славу победника. Оба гусана поседују победничке гене и код својих власника уживају, како смо се и уверили на лицу места, делукс третман. Батак има посебан режим исхране и херкуловски замах крила. Да у његовим пернатим грудима куца храбро срце показао је још као једногодишњак освојивши титулу првака у категорији младих.

Изазивач је борбени Федор. У потпуности оправдава име добијемо по ММА борцу. Окуражен бодрењем својих миљеница, од којих је, ипак, једна посебно срцу драга, самоуверено је низао победе стигавши до финала.

Тријумф ће, сазнајемо, и једном и другом, променити живот. Једном следи опраштање од „ринга” и мирни пензионерски дани у пространом сеоском дворишту, а другом- селидба. Како ће то утицати на исход финала у недељу? На трону може бити само један.