Kultura Arhive | Page 88 of 95

Završen treći “Melodianum” – u konkurenciji 40 horova iz pet zemalja

Igor Crnogorac December 10, 2022

Treći Međunarodni festival horova “Melodianum” završen je večeras, nastupom prošlogodišnjih pobednika – vokalnog sastava „Res Miranda“ iz Novog Sada. U svečanoj sali Narodnog muzeja gran-pri im je uručio Marko Markovljev, direktor Kulturnog centra Kikinda, organizatora Festivala. Uz njih, nastupila je i muška vokalna grupa „Panonica“ iz Zrenjanina.

Kikindski „Meloidianum“ nastao je 2020. godine, u vreme pandemije, kao prvi i do danas i jedini onlajn festival horova u našoj zemlji.

– Korona i zabrana okupljanja naterale su nas da budemo kreativniji nego inače, tako smo dobili ideju da organizujemo onlajn festival horova. Te godine imali smo i najviše učesnika, pedeset horova se prijavilo u devet kategorija. Već naredne, 2021. godine, došli smo na ideju da dodamo i koncertne večeri sa najboljim horovima prethodnog festivala. Tako su prošle godine nastupili prvi pobednici, vokalni ansambl „Brevis“ iz Osijeka, a ove godine „Res Miranda“. Kvalitet horova koji šalju snimke nastupa značajno se popravio, neki učestvuju već treći put, neki su prvi put u konkurenciji, sve više se radi, ulazimo u horsku normalu – kaže direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev.

Markovljev je, na početku večerašnjeg koncerta uručio gran-pri za 2022. godinu Dunji Huzjan, umetničkom rukovodiocu ženskog vokalnog sastava „Res Miranda“.

– Mnogo nam znači nagrada jer su veliki stručnjaci u žiriju. Inače, najviše volimo žive nastupe zbog kontakta s publikom kojoj, verujemo, oplemenjujemo živote i zato i ovo što radimo ima smisao – rekla je Dunja Huzjan.

„Res Miranda“ je, za kikindsku publiku izvela jednu Mokranjčevu rukovet, splet vojvođanskih pesama i šumadijsko kolo, specijalno kompovano za njih, kao i narodne pesme iz Bugarske, SAD-a i Finske.

Gost „Melodianuma“ večeras je bila i muška vokalna grupa „Panonica“ iz Zrenjanina. Njihov nastup sadržao je duhovne kompozicija i aranžmane starogradskih i folklornih pesama, kao i mornarsku pesmu sa Novog Zelanda.

– Horska muzika se reanimira, dirigenti se trude da povrate pevače. Drago mi je da smo ove godine uspeli i da nastupamo. Mogu da primetim da više neće biti velikih horova, sada rade, uglavnom, kamerni horovi i težište je na vokalnim grupama – kaže dirigentkinja hora „Panonica“, Zorica Kozlovački.

Ovogodišnji program „Melodianuma“ sadržao je i dva stručna predavanja. Prvog dana, u petak, na temu „Horsko pevanje – iz različitih perspektiva“, govorila je prof. dr Antoaneta Radočaj Jerković. Večeras je prof. dr Agota Vitkai Kučera održala predavanje „Glas kao čovekov najvažniji instrument“. U Hramu Svetog oca Nikole sinoć je nastupio hor „Prepodobni Rafailo Banatski“ iz Zrenjanina.

Kada je u pitanju takmičarski deo, na Festival je stiglo 40 prijava horova iz Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. Nastupe horova ocenjivao je žiri koji su činili: prof. dr Desanka Trakilović, prof. dr i prof. um. Antoaneta Radočaj Jerković, prof. dr i dr um. Agota Vitkai Kučera, prof. dr. Bogdan Đaković, prof. dr Dragana Sarajlić, mr Igor Sarajlić, doc. dr Jelena Trakilović i doc. Milica Stanković. Predsednica žirija bila je prof. dr Biljana Jeremić.

Profesorka Jeremić ocenila je da se, u odnosu na prethodna dva festivala, primećuje boljitak.

– Horovi su pripremljeniji jer se u poslednjih godinu dana nesmetano radi. Imamo veći odziv kvalitetnih horova, raduje nas da se ljudi prijavljuju i da vode računa o kvalitetu. Prema mišljenju žirija, a to je i moje lično mišljenje, naš Festival je sve bolji – rekla je prof. dr Jeremić.

Odluke o dobitnicima priznanja u svih devet kategorija žiri je saopštio večeras, onlajn. Apsolutni pobednik trećeg „Melodianuma“ znaće se sutra, u nedelju, u prepodnevnim satima; tada će biti objavljeno ko je dobio gran-pri Festivala.

Na taj način biće i zvanično završeno ovogodišnje takmičenje, ali i programi jer je, za sutra zakazan koncert Zrenjaninskog kamernog orkestra otkazan zbog bolesti dela ansambla. Festival je održan pod pokroviteljstvom Grada Kikinde i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Četvrti „Melodianum“ biće održan od 7. do 10. decembra 2023. godine.

Laureati trećeg Međunarodnog festivala horova

Kategorija mešoviti horovi sa više od 28 pevača

– prva zlatna medalja: Pevačko društvo „Prepodobni Rafailo Banatski“ Zrenjanin, dirigent Senka Milisavljević;

– druga zlatna medalja: Hor mladih „Radojica Milosavljević – Ica“ Niš, dirigent Mila Pužić;

– treća zlatna medalja: Mešoviti hor Gimnazije „Vuk Karadžić“ Loznica, dirigent Darko Nestorović.

Kategorija mešoviti kamerni horovi

– prva zlatna medalja: Ansambl srpske horske umetnosti „Serbica“ Sremska Mitrovica, dirigent mr Vladimir Opačić. Hor je i dobitnik specijalne nagrade za najbolju interpretaciju kompozicije starog majstora;

– druga zlatna medalja: Mešani pevski zbor „Camerata Slovenica“ Sarajevo, dirigent Alek Isaković koji je i dobitnik specijalne nagrade za najboljeg mladog dirigenta;

– treća zlatna medalja: Mešoviti kamerni hor Društva Slovenaca „Kredarica“ Novi Sad, dirigent mr Borut Pavlič;

– četvrta zlatna medalja: Gradski mešoviti hor „Vox Lihnidos“ Ohrid, dirigent Burim Hidri;

– srebrna medalja: Srpsko pevačko društvo Ruma, dirigent Rastko Pavlov.

Kategorija duhovne horske muzike

– prva zlatna medalja: Pevačko društvo „Prepodobni Rafailo Banatski“ Zrenjanin, dirigent Senka Milisavljević; takođe dobitnici specijalne nagrade za najbolje izvođenje pravoslavne duhovne muzike;

– druga zlatna medalja: Mešani pevski zbor „Camerata Slovenica“ Sarajevo, dirigent Alek Isaković;

– prva srebrna medalja: Ženska vokalna grupa „Mironosice“ Subotica, dirigent Dušica Vucelja;

– druga srebrna medalja: Crkveni hor Sveta Tri Jerarha Krupanj, dirigent Goran Andrić;

– treća srebrna medalja: Hor Hrama Svetog Georgija Bežanija, Beograd, dirigent Ana Ivanović.

Kategorija ženski horovi

– prva zlatna medalja: Ženska vokalna grupa „Verse“ Društva Slovenaca „Kredarica“ Novi Sad, dirigent mr Borut Pavlič;

– druga zlatna medalja: Hor Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Bijeljina, dirigent dr Jelena Trakilović;

– treća zlatna medalja: Hor Pedagoškog fakulteta iz Sombora, dirigenti Miona Milić i Jovana milošević;

– srebrna medalja: Hor „Arodisi“ Sremska Mitrovica, dirigent Isidora Skuratović.

Kategorija dečijih horova

– prva zlatna medalja: Dečiji hor „Magični ljiljani“ pri Ateljeu „Maestro“ Požarevac, dirigent Ljiljana Rakić;

– druga zlatna medalja: Hor „Dunavska lira“ Kostolac, dirigent Marija Mitić;

– srebrna medalja: Hor Osnovne muzičke škole „Teodor Toša Andrejević“ Ruma, dirigent Isidora Skuratović.

Kategorija dečijih horova osnovnih škola

– prva zlatna medalja: Hor Osnovne škole „Đura Daničić“ Novi Sad, dirigent Biljana Oravec;

– druga zlatna medalja: Osnovna škola „Jovan Popović“ Novi Sad, dirigent Branislava Marević;

– treća zlatna medalja: Hor Osnovne škole „Slavko Rodić“ Bački Jarak, dirigent Nada Gvozdenović;

– četvrta zlatna medalja: Dečiji hor multietnički hor OOU „Bratstvo-jedinstvo“ Ohrid, dirigent Burim Hidri;

– bronzana medalja: Hor Osnovne škole „Nikola Tesla“ – „Teslini slavuji“, dirigent Milana Bjelivuk Kovač;

– pohvala: Hor Osnovne škole „Đorđe Krstić“ Beograd, dirigent Aleksandra Pavićević.

Kategorija pop-horova

– zlatna medalja: Vokalna skupina “VitaNeo” Ravna Gora, Hrvatska, dirigent Žaklina Majetić Mufić;

– srebrna medalja: Hor „Arodisi“ Sremska Mitrovica, dirigent Isidora Skuratović.

Kategorija vokalnih grupa

– prva zlatna medalja: Muška pevačka grupa „Panonica“ Zrenjanin, dirigent Zorica Kozlovački;

– druga zlatna medalja: Muška pevačka grupa „Fantje“ Društva Slovenaca „Kredarica“ Novi Sad, dirigent mr Borut Pavlič;

– prva srebrna medalja: Vokalni ansambl „Vozglas“ Ćuprija, dirigent Jelena Kačavenda;

– druga srebrna medalja: Hor „Iskončići“ Subotica, dirigent Natalija Lukić;

– bronzana medalja: Ženska vokalna grupa „Mironosice“ Subotica, dirigent Dušica Vucelja.

Kategorija vokalno isntrumentalnih ansambala

– zlatna medalja: hor Fakulteta pedagoških nauka u Jagodini, dirigenti Milica Stanković i Jelena Grkić Ginić;

– srebrna medalja: Hor Gerontološkog centra Zrenjanin, dirigent Vanja Ilijev.

Počeo „Melodianum”: Praznik horske muzike u Kikindi

Jelena Trifunović December 10, 2022

Prvog dana Međunarodnog festivala horske muzike koji organizuje Kulturni centar Kikinda, u Hramu Svetog oca Nikole upriličen je koncert hora Pevačkog društva „Prepodobni Rafailo banatski” iz Zrenjanina. U Kulturnom centru, prof. dr Antoaneta Radočaj Jerković održala je predavanje „Horsko pevanje-iz različitih perspektiva”.

Večeras (subota) od 19 časova u Narodnom muzeju biće održan koncert Ženskog vokalnog sastava „Res Miranda“ iz Novog Sada, koji je osvojio Gran pri na prošlogodišnjem festivalu, i Muške vokalne grupe „Panonika“ iz Zrenjanina. U nedelju, takođe u Muzeju od 19 sati, nastupiće Zrenjaninski kamerni orkestar sa „Biserima klasične muzike“.

Festival horske muzike „Melodianum“ ove godine pored takmičarskog dela i tri koncertne večeri, uključuje i predavanja eminentnih stručnjaka o horskoj muzici. Danas od 19 sati, predavanje i radionicu na temu „Glas kao čovekov najvažniji instrument” održaće prof. dr Agota Vitkai Kučera.

Za samo takmičenje prijavilo se četrdesetak horova iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. O najboljima u devet kategorija odlučiće osmočlani žiri na čelu sa prof. dr Biljanom Jeremić.

Gledali smo za vas pretpremijeru: Vama napisano „Ljubavno pismo“

Igor Crnogorac December 9, 2022

Nova predstava večeras će se predati sudu gledalaca, na premijeri u Narodnom pozorištu. I dok glumce prepuštamo pretpremijernoj neizvesnosti iščekivanja reakcije publike, mi smo predstavu gledali sinoć na generalnoj probi i znamo šta vas čeka.

„Ljubavno pismo“ nije melodrama, nije komedija, nije baš ni čist vodvilj, ono je od svega pomalo. Najviše je glumačka predstava, ako ćemo strogo, jer su glumci svoje likove izgradili dajući najbolje od sebe, a neki su im, zasigurno, dodali filigransku završnicu. Da im ne biste odoleli, u čemu i jeste smisao.

Ono čemu, takođe, nećete odoleti, jeste datost samog teksta, smeštenog u osamdesete godine prošlog veka, u Titovu Jugoslaviju. Koju, osim po kostimima i muzici, prepoznajete i po nepodnošljivoj lakoći s kojom odrasli likovi rukovode svojim i tuđim životima u opštedruštvenom trendu prepuštanja strogim, ali već formiranim i prilično udobnim vrednostima. S druge strane, mladi naraštaji, rade nešto sasvim suprotno – oni ne znaju šta hoće, jer su mladi naraštaji, razume se, ali srljaju, odlučuju, greše, jednom rečju, otimaju život. Dakle, dok omladina rešava svoje probleme identiteta, odrasli u svojoj lagodnosti, pobrkavši direktive s nagonima, prave probleme bez kojih ovo ne bi bio ni vodvilj, ni melodrama, a sigurno ni ovakva urnebesna komedija. Kada ste poslednji put čuli za taj izraz, a kada ste je poslednji put gledali?

Bez „spojlovanja“ (neću vam reći šta će se dogoditi), zaplet je sledeći: dve kumovske porodice izgradile su kuće pod istim krovom, imaju svako po jednu ženu, dete, a neki i podstanarku. Između dva Prva maja ili sindikalnog zimovanja ili šta god, deca su porasla do zaljubljivanja i počela da pišu ljubavna pisma. Zahvaljujući kojima odrasli pomisle da imaju nešto s tim, s ljubavlju, razume se, i počinju „da se ponašaju“, što bi rekla ta ista deca, nesebično reflektujući posledice na sve oko sebe.

U dobrom duhu prave komedije tekst su napisali Zlatan Fazlagić i Zoran Bačić, na drugoj godini dramaturgije. Zatim ga je dramatizovao Miodrag Dinulović, a na scenu ga je, u Narodnom

pozorištu, postavio Dragan Ostojić, kikindski glumac i reditelj. Igraju: Branislav Knežević, Gordana Rauški, Mihailo Laptošević, Ružica Nedin, Anđela Kiković, Vladimir Maksimović, Jovana Berić i Branislav Čubrilo Rus.

Predstava je bogata, pitka i zavešće vas istom tom nepodnošljivom lakoćom: glume, režije i tekstom prepunom duhovitih opaski. Možda ćete i vi, tek na kraju shvatiti da su se, u međuvremenu, dogodile velike promene. I da svega toga više nema, a nedostaje vam. I onda će vam, možda, biti malo i tužno, ali šta ćete, pozorište je to, a mi moramo nazad u stvarni život. Još jednom – mnogo, mnogo drukčiji – i teži.

(Fotografije: “Foto Sretenović” i Kikindski portal)

Narodno pozorište Kikinda u Bitef teatru

Jelena Trifunović December 7, 2022

Predstava kikindskog pozorišta „Pa se vidimo u snu“, po konceptu i ideji Nikole Zavišića i Une Đelošević, gostuje večeras od 20 sati u Bitef teatru u Beogradu. Ovaj komad koji se igra na maloj sceni premijerno je izveden 10. juna.

Nikola Zavišić je i scenograf, dramaturg i reditelj, a Una Đelošević, dramaturg i koreografkinja.

Kostimografkinja je Suna Kažić, a u glumačkoj podeli su: Anđela Kiković, Tanja Markov Križan/ Una Đelošević, Mihailo Laptošević, Vladimir Maksimović, Nikola Joksimović, Aleksa Marković. Koriste se tekstovi Junga Pesoe i svih učesnika predstave.

Praznik horske muzike: Treći „Melodianum“ od petka do nedelje

Jelena Trifunović December 7, 2022

Međunarodni festival horske muzike „Melodianum“ ove godine pored takmičarskog dela i tri koncertne večeri, obuhvatiće i predavanja eminentnih profesorki o horskoj muzici. Za takmičenje se prijavilo četrdesetak horova iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. O najboljim nastupima, u devet kategorija, odlučivaće osmočlani žiri na čelu sa prof. dr Biljanom Jeremić.

Za publiku će biti organizovane tri koncertne večeri. U petak u Hramu Svetog oca Nikole sa početkom u 20 sati biće upriličen nastup Hora pevačkog društva „Prepodobni Rafailo banatski“ iz Zrenjanina. U subotu, od 19 časova u Narodnom muzeju biće održan koncert Ženskog vokalnog sastava „Res Miranda“ iz Novog Sada i Muške vokalne grupe „Panonika“ iz Zrenjanina, a u nedelju, takođe u Muzeju od 19 sati, nastupiće Zrenjaninski kamerni orkestar sa „Biserima klasične muzike“.

-Hor „Res Miranda“ je osvojio Gran Pri našeg festivala prošle godine, pa ćemo im u subotu uručiti nagradu- kaže za Kikindski portal Marko Markovljev, direktor Kulturnog centra Kikinda.

-Za horske pevače i sve one koji su ljubitelji horske muzike, na ovogodišnjem festivalu imaćemo i dva predavanja odnosno radionice. Tema prof. dr Antoanete Radočaj Jerković biće „Horska umetnost iz različitih pespektiva“, a prof. dr Agote Vitkai Kučere „Glas kao čovekov najvažniji instrument“.

Počeli smo 2020. godine, za vreme pandemije, kada ni mnoge manifestacije koje su postojale, nisu mogle da se održe. Veoma smo zadovoljni što svake godine uvodimo neku novinu i postajemo značajno mesto u horskom i muzičkom svetu. Sledeće godine, nadam se, imaćemo više obrazovnih sadržaja, a u nekom budućem momentu očekujem da ćemo moći da takmičenje održimo i uživo- zaključuje Markovljev.

Organizator Festivala „Melodianum“ je Kulturni centar Kikinda, a pokrovitelji su Grad Kikinda i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Premijera „Ljubavnog pisma“ 9. decembra u Narodnom pozorištu – pripremite se za nostalgiju

Igor Crnogorac December 5, 2022

„Ljubavno pismo“, prva premijera u sezoni, biće odigrana u Narodnom pozorištu u petak, 9, decembra, najavljeno je danas na konferenciji za novinare. Po tekstu Zorana Bačića i Zlatana Fazlagića, predstavu je režirao kikindski glumac i reditelj, Dragan Ostojić. Ovom premijerom Pozorište obeležava 72 godine postojanja.

– Veoma mi je drago što je izabran upravo taj tekst i što režira Dragan Ostojić – kaže v. d. direktor, Milena Živkov. – Prava na korišćenje teksta dobili smo besplatno, nismo platili ni adaptaciju Miodraga Dinulovića, i na tome smo zahvalni. I svi akteri ulažu nešto svoje, lično, i mislim da će rezutat biti sjajan.

Predstava je urađena neplanski jer Pozorište nije imalo budžet za premijeru, kaže glumac Branislav Knežević koji je inicijator ovog projekta.

– Pozvao sam svog kolegu i prijatelja iz školskih dana, Dragana Ostojića, da režira predstavu i to smo predložili direktorici. Ekipu smo pravili kao dobru reprezentaciju, ne od najboljih igrača, već od onih koji najbolje funkcionišu zajedno. Ovo je jedna od malobrojnih predstava koje se pripremala u izuzetno dobroj atmosferi. Radimo bez ulaganja Pozorišta. Dragan režira bez honorara, Ružica Nedin, koja se, na moju radost, vratila glumi, takođe radi bez honorara, mi toliko volimo ovo pozorište da donosimo stvari od kuće, sami kupujemo rekvizitu, nadam se da tako šaljemo dobru poruku – kaže Knežević.

Ružica Nedin dugogodišnji je član ansambla kikindskog teatra, ali se poslednjih sedam godina nije angažovala u novim predstavama.

– Pozitivna i kreativna energija i vedro raspoloženje za mene su bili veoma važni jer dugo nisam bila na sceni – kaže Ružica. – Kada me je Dragan pozvao, bila sam veoma prijatno iznenađena. Rad na probama bio je izuzetan i mnogo sam mogla da naučim od mladih glumaca.

U novoj predstavi prvi put će u kikindskom pozorištu nastupiti mlada Jovana Berić, koja je ove godine završila glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Srđana Karanovića.

– Zahvalna što su me pozvali, ekipa me je veoma lepo dočekala, mnogo mi je bilo lepo na probama, puno toga sam naučila – kaže Jovana.

Za Dragana Ostojića „Ljubavno pismo“ će biti jubilarna, 20. režija u matičnoj kući.

– Predstava je ljubavna komedija sa elementima vodvilja – kaže Ostojić. – Publici ćemo ponuditi malo uspomena, malo utehe, smeha i, nadam se, radosti. Selimo se u osamdesete godine dvadesetog veka i radnja traje do danas. To je priča o dvema porodicama, o ljubavnim jadima i mlađih i starijih. Imao sam zadovoljstvo da radim s kolegama od kojih su neki mladi životom, a neki duhom. Bilo je uzbudljivo i zanimljivo, osvajali smo lepotu igre i uživali u tome. Retko se događa da se na ovaj način radi, razume, uzajamno pomaže, tako da je za mene ova režija bila ogromno zadovoljstvo. U predstavi imamo priču o porodicama, ali smo i mi postali porodica.

Ostojić dodaje da će novi komad biti spoj pozorišta, filma, audio segmenata i pevanja uživo. Ansambl ove, 341. premijere kikindskog pozorišta čine još: Gordana Rauški, Mihailo Laptošević, Anđela Kiković, Vladimir Maksimović i Branislav Čubrilo Rus. Video materijal potpisuju Milorad Karadžin i Foto studio „Sretenović“.

Predstava traje dva sata i ima pauzu. U Pozorištu kažu da je premijerno izvođenje već gotovo rasprodato. Prva repriza zakazana je za 13. decembar, zatim će predstava biti na repertoaru 20. decembra.

Cena ulaznica za premijeru je 500, a za ostala izvođenja 300 dinara. Učenici, studenti, penzioneri i nezaposleni karte mogu da kupe po povlašćenoj ceni od 150 dinara.

Nagrade „Teodor Pavlović“ Vladimiru Pištalu i Simonu Grabovcu

Igor Crnogorac December 4, 2022

Banatski kulturni centar objavio je dobitnike nagrada koje nose ime Teodora Pavlovića, rođenog u Novom Miloševu, obnovitelja i prvog sekretara Matice srpske, rodonačelnika žurnalistike u Srbiji, advokata, književnika i prevodioca.

Žiri u sastavu: prof. emeritus dr Sava Damjanov, predsednik, prof. dr Srđan Šljukić, i Radovan Vlahović, doneo je jednoglasnu odluku da Nagrada „Teodor Pavlović” za životno delo pripadne književniku Vladimiru Pištalu, a Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu – Simonu Grabovcu.

Dr Vladimir Pištalo je rođen u Sarajevu, gde je i diplomirao na Pravnom fakultetu. U SAD-u je odbranio magistarski i doktorski rad. Objavio je 15 knjiga u žanrovskom rasponu od poetske proze do romana. Njegova najpoznatija dela su „Tesla, portret među maskama“, „Milenijum u Beogradu“, „Sunce ovog dana: pismo Andriću“, „Venecija“, i prevedena su na više svetskih jezika. Za roman „Tesla, portret među maskama“, dobio je NIN-ovu nagradu. Nosilac je mnogobrojnih nagrada i priznanja. Predsednik je Kulturnog foruma Evropskog pokreta Srbije

Nagrada „Teodor Pavlović” za najbolju knjigu pripala je Simonu Grabovcu, za knjigu pesama „Duboka tišina”, u izdanju Kulturnog centra Novog Sada. Simon Grabovac je književnik, novinar, književni i pozorišni kritičar, jedan od osnivača Festivala alternativnog i novog teatra „Infant“.

Nagrade se dodeljuju u okviru manifestacije „Dani Teodora Pavlovića“ koju organizuje Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa u saradnji sa Maticom srpskom iz Novog Sada, pod pokroviteljstvom Opštine Novi Bečej. Manifestacija će se, 23. put, održati u Novom Sadu i Novom Miloševu, decembra 2022.

Početak saradnje „Tere“ i umetničkog studija iz Valjeva obeležile dve izložbe

Igor Crnogorac December 2, 2022

Slike i skulpture, izbor iz kolekcije valjevskog Internacionalnog umetničkog studija „Radovan Trnavac Mića“ dostupne su od večeras u Galeriji „Tera“. Izložba je rezultat saradnje dve institucije, koja je započeta krajem novembra u Valjevu, postavkom skulptura galerijskog formata sa Simpozijuma „Tera“.

– Obe kolekcije su međunarodne, naše institucije traju nekoliko decenija i obe su most između umetnika na međunarodnoj sceni – rekla je Verica Nemet, istoričarka umetnosti iz Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“

Kolekcija iz Valjeva sadrži 17 radova umetnika iz devet zemalja – svi oni stvarali su u studiju koje nosi ime poznatog srpskog slikara, Radovana Trnavca Miće.

– Većina umetnika koja boravi i stvara kod nas, ostavi jedno ili više svojih dela za našu kolekciju – kaže Mirjana Vojić, direktorka Studija. – Naš cilj je da je prikažemo celoj Srbiji, čime predstavljamo i Valjevo kao grad koji prepoznaje kulturne vrednosti.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovala je članica Gradskog veća zadužena za kulturu i obrazovanje, Valentina Mickovski. Ona je istakla mogućnost proširenja saradnje dva grada.

– Saradnja ovih kulturnih institucija veoma je važna ne samo radi razmene znanja i iskustava, već i zbog mogućnosti umrežavanja umetnika i stvaranja novih kontakata u oblastima umetnosti i kulture uopšte. Uz to, moguće ju je proširiti i na obrazovanje i privredu, u okvirima Srbije i drugih zemalja. Razgovaraćemo večeras o učvršivanju saradnje i o tome kako Grad može da pomogne da ona postane što plodonosnija.

Na svečanosti otvaranja nastupili su učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ na odseku tambure, Teodora Tomić i Stefan Bilić.

Ovo je 18. izložba u galerijskom prostoru „Tere“ i poslednja u ovoj godini. Obe postavke – skulptura iz Kikinde u Valjevu i valjevskog izbora u „Teri“ biće dostupne posetiocima do kraja godine.

Premijere srpskih kompozitora na koncertu Nataše Mitrović – virtuozno stvaranje muzičkog zaveštanja

Igor Crnogorac December 2, 2022

Potpuno nova dela savremenih srpskih kompozitora, pod zajedničkim nazivom „Premijere“, imala je priliku večeras da sluša kikindska publika na koncertu pijanistkinje Nataše Mitrović, profesorke na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Profesorka Mitrović je jedini dobitnik Fulbrajt stipendije iz Srbije, što joj je omogućilo usavršavanje na najboljim univerzitetima u Americi.

Kao solista, nastupala je sa više simfonijskih orkestara u Srbiji, Nemačkoj i Bugarskoj. Dobitnica je brojnih nagrada na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Održala je više od pedeset solističkih i resitala kamerne muzike širom zemlje i sveta.

Prepoznajući značaj muzičkog nasleđa, ali i talente mladih kompozitora, profesorka Mitrović osmislila je projekat „Premijere“ koji se, kako kaže, rađao godinu i po dana. Čine ga dela: Vere Milanković, Dragane Jovanović, Milane Stojadinović, Ognjena Popovića, Ivana Brkljačića, Igora Glavašića i Miroslava Popovića.

– Naši kompozitori, kao i svi drugi u svetu, naginju svojim korenima. Često su prisutne primese istočnoevropskog ili čak orijentalnog stila, ali i sasvim moderni i neočekivani pravci. Ovih sedam kompozitora imaju potpuno različite umetničke izraze – od univerzalnog, minimalizma, neoromantizma, do vrlo modernog talasa. „Premijere“ su, tako, simbioza različitosti. Mislim da treba da negujemo naše umetničko stvaralaštvo i da su zato potrebni ovakvi projekti. Takođe, da publika na koncertima ne bi više slušala samo Šopena, Betovena, Mocarta i Šumana, već da je upoznamo i sa novom literaturom, koja posle ostaje u istoriji – kaže profesorka Mitrović.

Program je koncipiran tako da je u njemu zastupljen veliki broj klavirskih formi, kako bi se publici ponudio zanimljiv sadržaj i istakle mogućnosti instrumenta, kao i visok domet izvođenja. Upravo podrška njihovom i radu ostalih savremenih kompozitora u Srbiji smisao je ovog projekta koji će odmah biti dostupan generacijama studenata i učenika akademija i muzičkih škola.

Značaj domaćeg stvaralaštva u klasičnoj muzici prepoznali su Ministarstvo kulture i SOKOJ, koji su pokrovitelji projekta. „Premijere“ se izvode u deset gradova na koncertnoj turneji koja je počela upravo danas u Zrenjaninu, a zatim i u Kikindi.

U sali Narodnog muzeja, nastup ove izuzetne pijanistkinje organizovala je Osnovna muzička škola „Slobodan Malbaški“. Narednih dana dela srpskih kompozitora prvi put će biti izvedena i u Čačku, Smederevu, Valjevu, Šapcu, Kragujevcu, Zaječaru i Negotinu, a turneja će biti završena beogradskim koncertom.

Miloš Latinović u kikindskoj biblioteci – najviše me raduje pisanje drama

Igor Crnogorac December 1, 2022

Književni portret Miloša Latinovića predstavljen je publici večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. U programu su učestvovali Mladen Vesković, književni kritičar i Miloš Latinović.

Miloš Latinović, Kikinđanin, nagrađivani je autor priča, romana, eseja, dramskih tekstova. Susret s publikom na književnoj večeri događa se u godini kada obeležava 30 godina od kada je izašla njegova prva knjiga. Narednih dana izaći će nova zbirka priča o putovanjima, „Oranž cepelin“.

– U mom stvaralaštvu romaneskni krug je, sticajem okolnosti, postao dominantan. Raduje me što ćemo večeras pričati o mom dramskom opusu koji sam, u jednom periodu zanemario. Sada ponovo dosta pišem dramske tekstove i to me izuzetno veseli jer je u pitanju potpuno drukčiji pristup, i kroz materijal i kroz samu izvedbu, u odnosu na roman. Kada paralelno pišete roman i dramski tekst, to je kao da radite na dva koloseka, ali ipak osećate zadovoljstvo jer su ti vozovi koji prolaze zanimljivi i lepi – rekao je Latinović.

Iako se, kao pisac, Latinović ostvaruje već tri decenije, u međuvremenu je radio je kao novinar, bio je i na čelu kikindske biblioteke i pozorišta. Već godinama je direktor Bitef teatra u Beogradu. O statusu rodnog grada podelio je zapažanja iz te, drukčije vizure.

– Žao mi je što Kikinda nema veću vidljivost u medijima, uopšte u javnoj sferi, jer to apsolutno zaslužuje. Grad ima fantastičan turistički potencijal kao mesto u koje treba doći i ostati u njemu jer ima šta da se vidi. Na tome mislim da treba više raditi. Jedan od većih problema je to što su do Kikinde, od Beograda, potrebna dva i po sata vožnje i sada kao i 1981. godine kada sam počeo da studiram, i mislim da to odbija ljude da dođu. Mi imamo dobar potencijal: turizam, sport, dobru hranu. Ovo je miran grad, to se u svetu danas klasifikuje kao grad koji se preporučuje. Žao mi je što Kikindu ne posećuje više ljudi.

Latinović je autor dvadesetak knjiga. Njegove drame „Panonski karusel“ i „Crnjanski ili Pajador“ postavljene su na scenu Narodnog pozorišta u Kikindi. Društvo književnika Vojvodine izabralo je njegov roman „Dželat u raju” za knjigu godine. Za poetsko-proznu zbirku „Zvezde i ostrva”, dobio je Nagradu Stevan Pešić, a za roman „Sto dana kiše”, Vitalovu nagradu. Nagrade Laza Kostić Novosadskog sajma i Kočićevo pero dodeljene su mu za roman „Etape noći”.

Култура