Kultura Arhive | Page 88 of 99

Pozorišni repertoar za mart: dva jubileja „Nastojnika“

Igor Crnogorac February 20, 2023

U Narodnom pozorištu sledećeg meseca najdugovečnija predstava „Nastojnik“ biće odigrana 150. put i obeležiće 35 godina od premijernog izvođenja.

U ovom komadu Harolda Pintera, od premijere, 1988. godine, igra ista glumačka postava: Branislav Knežević, Slavoljub Matić i Dragan Ostojić, koji je i režirao predstavu.

Predstava je višestruko nagrađivana. Između ostalog, pobednik je Festivala malih eksperimentalnih scena u Pančevu, a na Međunarodnom festivalu “Joakim fest” u Kragujevcu, najviše nagrade dobila su sva tri glumca.

Kao i prilikom prethodnih jubileja, slavljeničko izvođenje imaće gostujuće glumce. „Nastojnik“ je na repertoaru u petak, 17. marta.

Komedija „Ordinacija“, u režiji Nenada Gvozdenovića, biće odigrana u prvom terminu narednog meseca, 3. marta.

Komad na maloj sceni, „Siroti mali hrčki“ na repertoaru je u utorak, 7. marta. U predstavi igraju: Branislav Knežević, Dragan Ostojić, Branislav Čubrilo Rus, Mihailo Laptošević i Nikola Joksimović.

U petak, 10. marta, igraće se „Smrt čoveka na Balkanu“. Ova drama nagrađena je na Danima komedije u Jagodini kao najbolji savremeni domaći komediografski tekst.

Predstava „Kovači“ zakazana je za utorak, 21. mart. Igraju: Branislav Knežević, Mihailo Laptošević i Sanja Mikitišin. Na prvom Međunarodnom teatar-festu “Živi fest” u Živinicama „Kovači“ su dobili Nagradu publike.

Sledeći termin za večernje izvođenje biće 28. mart, kada će se igrati najnovija predstava kikindskog Pozorišta, nostalgična komedija „Ljubavno pismo“.

Za 31. mart zakazan je vodvilj „Pidžama za šestoro“.

Pozorište na gostovanjima

Predstava „Kovači“ gostovaće 24. i 25. marta u Kraljevu i u Kragujevcu.

Do kraja februara

U utorak, 21, na repertoaru je „Pidžama za šestoro“. „Ljubavno pismo“ igraće se u petak, 24. februara.

Sve predstave u Narodnom pozorištu počinju u 20 sati.

(VIDEO) Sretenjski koncert „Gusala“

Igor Crnogorac February 15, 2023

Na Sretenje – Dan državnosti, članovi ADZNM „Gusle“ sugrađanima su poklonili tradicionalni koncert u Narodnom pozorištu. U ime lokalne samouprave prisustvovale su mu zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić-Kiurski, i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

– Svim sugrađanima čestitam Dan državnosti koji odražava jedinstvo naroda u dvema bitnim stvarima – u težnji za negovanjem najsvetlije tradicije, borbe za oslobođenje i stvaranje nezavisne otadžbine, i u negovanju demokratskog duha. Čestitam krsnu slavu „Guslama“ koje su, za 147 godina, koliko traju, pokazale da, s puno ljubavi i predanosti, čuvaju tradiciju, to važno nematerijalno kulturno nasleđe sa ovih prostora. Takođe pokazuju koliko vole svoj grad i svoju državu i u čast ovog praznika, da bi ukazali na njegov značaj, publici poklanjaju koncert. Ovo je i poruka mladim naraštajima da treba da poznaju svoju istoriju i da znaju šta su naše tekovine – rekla je Dijana Jakšić Kiurski.

Na koncertu su nastupile sve sekcije Društva: izvođački ansambl, orkestar, Hor „Kornelije Stanković“ i rok-bend „Gusala“. Poseban nastup imao je gost sa Zapadnog univerziteta iz Temišvara, Lavinius Nikolajevič.

(VIDEO) Orkestar Aleksandra Dujina, praznični koncert u Kikindi – umetnost i emocija

Igor Crnogorac February 14, 2023

Izuzetan, umetnički otklon od briga i realnosti ponuđen je večeras Kikinđanima na koncertu orkestra Aleksandra Dujina u Narodnom pozorištu. Povodom Svetog Trifuna i Svetog Valentina, koncert pod nazivom „Čarolija“ organizovala je Turistička organizacija Grada.

Aleksandar Dujin, džez pijanista i kompozitor, poznat i kao dugogodišnji saradnik Đorđa Balaševića, poznat je kikindskoj publici sa mnogobrojnih gostovanja u našem gradu. Ovoga puta je, kaže, za Kikinđane pripremio najbolje od onoga što je prethodnih godina stvarao sa vokalnim solistkinjama, Nevenom Reljin i Vanjom Manić Matić.

– Imam dovoljno godina da znam šta znači biti stvarno zaljubljen i pokušaću da prenesem publici energiju lepog i vanvremenskog. Nadam se da ćemo i večeras uživati – rekao je Dujin.

Na repertoaru su, pored Dujinovih autorskih kompozicija, bile i odabrana filmska, španska i francuska muzika, različitih pravaca i žanrova. Uz izuzetne umetnike i profesionalce, pod svetlošću plavih zvezda sa scene, večeras je u Pozorištu bilo mesta samo za dobre emocije.

Revitalizacija dela Jovana Popovića

Igor Crnogorac February 9, 2023

Knjiga „Sabrane priče“ književnika i revolucionara, Kikinđanina Jovana Popovića, predstavljena je u Narodnoj biblioteci koja nosi njegovo ime. „Sabrane priče“ je objavila „Partizanska knjiga“ u ediciji „Stari majstori“, u kojoj su objavljena i sabrana dela Dušana Vasiljeva i Đure Đukanova. Knjiga sadrži tri prozne zbirke: „Reda mora da bude“ iz 1932, „Lica u prolazu“ iz 1941. i „Istinite legende“ iz 1944. godine. Pogovor je pisao izdavač, književnik dr Srđan Srdić, koji je i predstavio knjigu kikindskoj publici.

– Tekstovi Jovana Popovića su u čitankama za srednje škole, ali nije bilo knjige, posebno ne sabranih dela. Shvatili smo da ga nema 40 godina, ni kao književnika, ni kao istorijske ličnosti. Nikada nije bilo organizovanih napora da njegova zaostavština bude sabrana. Preživljavalo je samo ono čega je bilo u školskoj lektiri. Od nečega smo morali da počnemo i najjednostavnije je bilo doći do njegovih priča.

Treća knjiga, „Istinite legende“, posvećena je ljudima koji su bile istorijske ličnosti i od kojih je napravljen mit, ali će ljudi u njoj i prepoznati priče „Pinki je video Tita“ i „Brile“, rekao je Srdić. Priče o životu Popovića u Kikindi, do 1930-e, kada je imao 25 godina, nalaze se u prvoj i drugoj knjizi.

– Ove knjige su izraz njegovog ekspresionizma i čak podsećaju na Dušana Vasiljeva. Iz priča može dosta da se nauči, ne samo o književnosti tog vremena, već i o životu ljudi ovde. To je dosta kompleksan i neveseo prikaz života u Kikindi između Prvog i Drugog svetskog rata, sa svim političkim, staleškim i ostalim raslojavanjima koja su bila prisutna u lokalnom životu i mi neki jasniji trag o tome nemamo, ni u prozi Dušana Vasiljeva koja je preživela, ni u dramama.

Očekivanja izdavača su da će „Sabrane priče“ izazvati novo interesovanje za delo ovog književnika. U „Partizanskoj knjizi“ nameravaju da objave i njegove sabrane pesme.

– Za svoj jedini izbor poezije, objavljen 1951. godine, Jovan Popović sam je napisao pogovor u kojem kaže da čak nije ni u posedu određenih tekstova koje je objavljivao u toku rata, toga nema. I mi sada, sakupljajući materijal za tu knjigu sabranih pesama imamo problem. On nije imao direktne naslednike, a od 1930. godine živeo je u Beogradu.

Srdić ističe da je ovaj književnik bio ličnost od nepojmljivog uticaja: bio je šef delegacije Jugoslavije na osnivanju UNESCO-a u Njujorku, jedini je Kikinđanin koji je sahranjen u Aleji velikana, njegov kovčeg nosio je Ivo Andrić.

Knjiga „Sabrane priče“ već je u knjižarama. Njeno objavljivanje finansijski su podržali Grad Kikinda i Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Gotovo vršnjaci, Popović i Vasiljev, nikada se nisu sreli

Jovan Popović i Dušan Vasiljev, iako obojica rođeni u Kikindi, Popović 1905-e, a Vasiljev pet godina ranije, nikada se nisu sreli jer su pripadali potpuno suprotnim socijalnim staležima – ispričao je Srdić. – Jovan Popović je poticao iz ugledne građanske porodice, Dušan Vasiljev je bio puka sirotinja. Kasnije će se sretati brat Dušana Vasiljeva i Jovan Popović, ali dvojica književnika se nisu nikada videli, niti postoji informacija da je Popović bilo šta znao o Dušanu Vasiljevu.

(VIDEO) „Melizmi” imaju naslednice anđeoskih glasova

Igor Crnogorac February 9, 2023

U okruženju dostupnog, lakog i prijemčivog u muzici, pa i umetnosti, pravo je osveženje i velika vrednost kada neko potraži dublje značenje, a uz to ima i volju i energiju da nasleđe predstavi, unapredi i preda novim generacijama. Upravo to je misija članica Ženske pevačke grupe „Melizmi“.

– Od zaborava čuvamo banatske i pesme svih naroda, koliko god ih ima u našoj Kikindi i okolini. Trudimo se da pevamo na što više jezika, da se, na taj način, približimo drugim kulturama. To nam je veoma važno jer naša deca rastu zajedno. Pevamo na 11 jezika i ponosni smo na to. Ovo je naš hobi, mi predstavljamo publici ono što je nama dato, a to je da sačuvamo običaje – kaže Biljana Mandić, osnivačica „Melizmi“ i mentorka mlađoj pevačkoh grupi.

Ova amaterska pevačka grupa već 17 godina opstaje zahvaljujući čistom entuzijazmu. Okupljaju se u prostorijama Kulturnog centra Kikinda, a od pre tri godine imaju i podmladak.

– Svoju decu smo uspavljivale starim pesmama, dovodile smo ih na probe, pevala su uz nas i tako je, postepeno, nastala mlađa grupa, “Melizmići” – kaže Biljana. – Devojčice i dečaci su uzrasta od osam do 13 godina. Već su imali solistički nastup na Kikindskom letu i snimili dva video-spota – „Ivandan“ i „Oče naš“.

Članice pevačke grupe trude se da, na svojim nastupima, predstave i običaje iz svog kraja. Tako je nastalo muzičko-scensko delo „Majka kao bajka“ autorke etnomuzikologa, Gordane Roganović, koje predstavlja život žene i njenu tradicionalnu ulogu u društvu, sve zasnovano na starim običajima iz Banata i drugih delova Srbije.

„Melizmi“ imaju i Sekciju za očuvanje banatskih nošnji, recepata i običaja. Mnogo nastupaju i raduju se svakom susretu sa publikom, a trud je često i nagrađen.

Najnovija priznanja dobile su na Susretu KUD-ova u Vrnjačkoj Banji i na Saboru izvornog narodnog stvaralaštva na Oplencu. Sada se spremaju za nastupe u Beogradu i u novosadskoj Sinagogi.

U traganju za izvornim, za suštinom tradicije i njenim opstankom, ove predane žene neće posustati jer je njihova potreba za smislom veća od svega novokomponovanog. Dok se materijalno umnožava, ali i obezvređuje, „Melizmice“ i “Melizmići” čuvaju duh i zajedništvo. Zahvalni smo im na tome.

Koferi i slike porodice Josimović puni putovanja

Igor Crnogorac February 4, 2023

„Putovanja u slikama“ naziv je izložbe majke i sina, Nadice i Radovana Josimovića iz Novog Bečeja. Izložba je otvorena večeras u galeriji Kulturnog centra, a postavka, pored slika, sadrži i inovativni pristup – oslikane stare, odbačene predmete.

– Počela sam da slikam u svojim četrdesetim kodinama i dogodila se erupcija. Tragala sam za raznim tehnikama i stigla do starih, odbačenih kofera. Mislim da sam baš po tome jedinstvena – kaže Nadica. – Na ovu izložbu donela sam ih 17, a kod kuće imam još 20 koji čekaju da im udahnem život. Radim akrilnom tehnikom, a koferi su od raznih materijala – od skaja, kože, čak i od drveta. Pre toga, vežbala sam na drugim predmetima. Oslikavala sam tiganje, pa i metle. Kod kuće imamo galeriju „Garažeriju“, jer je nastala od garaže. Tamo okupljamo umetnike iz okoline u „Maloj koloniji velikog srca“, na kojoj sakupljamo odbačene predmete i oslikavamo ih.

Nadičina prijateljica i saradnica Monja Jovanov kaže da je kolonija humanitarnog karaktera.

– Na koloniji koja se održava svakog leta sakupljamo pomoć za našeg sugrađanina Pavla Vlaškalina, „dete leptira“, koji boluje od bulozne epidermolize. Njemu je, do kraja života, mesečno potrebno najmanje hiljadu evra kako bi lakše podnosio bolest. Na „Maloj koloniji velikog srca“ i deca čine prve korake u slikarstvu – kaže Monja.

Monja i Nadica su u Novom Bečeju osnovale i Kreativno udruženje „Knap“, u kojem se pokreću humanitarne akcije i organizuju radionice.

Radovan Josimović počeo je da slika na nagovor majke. On koristi akrilnu kombinovanu tehniku na platnu, sa egzotičnim motivima.

– Slučajno sam otkrio ovu multimedijalnu tehniku. Motivi su afrički i južnoamerički. Inspiriše me radost života uz muku koju ljudi nose. Na jednoj slici pokušao sam da taj njihov veseo kolorit prenesem na banatski pejzaž. Slika se zove „Apokalipsa u Banatu“.

Nadica i Radovan Josimović učestvovali su na više kolektivnih izložbi, a Nadica je već imala i deset samostalnih nastupa. U Kikindu su doneli smele kolorite i prelepe priče islikane na platnima i koferima.

Autentično i smelo, Josimovići, majka i sin, osvajaju maštom i stilom. U njihovim radovima možete uživati do 23. februara.

Angažovana likovna umetnost u službi ekološke savesti

Igor Crnogorac February 3, 2023

Izložba vizuelne umetnice Bojane Lukić iz Beograda, otvorena je večeras u Galeriji „Tera“. Prva gostujuća postavka u ovoj izlagačkoj godini sadrži crteže, skulpture i instalacije umetnice koja je diplomirala slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti “Brera” u Milanu.

Njeni radovi nalaze se u mnogim domaćim i inostranim kolekcijama. Naziv izložbe je „Natura morta“ i otvara ekološko pitanje.

– To je tema koja me najviše dotiče. Imam troje male dece, stalno smo u prirodi, i ne mogu da ostanem ravnodušna u vezi sa onim što nam se dešava i na to kako ljudi, uglavnom, ne reaguju. Ovo je mali poziv deci i odraslima da se što više upoznamo sa prirodom, da je volimo i štitimo. Inspirisana sam ekološkom knjigom „Šesto izumiranje“ Elizabete Kolbert, koja je proučavala šta su ljudi uradili, kako su se ponašali prema prirodi nekada i kako se sada ponašamo, kao i procenama da će, zbog klimatskih promena, prvo nastradati vodozemci, odnosno žabe. Tome sam posvetila triptih u kojem se, kroz crteže, jedna žaba pretvara u origami-žabu. Tu su i skulpture koje su napravljene od pravog bilja, posađenog na sloju zemlje, a ispod su tri vrste đubreta koje najviše srećemo u prirodi: plastika, keramika i tekstil. Rad koji aludira na „Korpicu“ Karavađa iz 1559. godine postavlja pitanje kako bi on danas reagovao da vidi voće koje je nama dostupno, koliko je različito od onog u njegovo vreme, koliko deluje plastično, koliko je zdravo i kakva bi danas bila njegova mrtva priroda – kaže Bojana Lukić.

Umetnica će sutra, u subotu, od 11 sati, održati radionicu za niži osnovnoškolski uzrast, najavila je kustos, Verica Nemet.

– Bojana Lukić je autorka velikog broja kreativnih radionica za decu, ona se obrazovala i za pedagoški rad. Sarađivala je i vodila radionice u Muzeju savremene umetnosti i u Narodnom muzeju u Beogradu. Na radionici će se baviti temom prirode i društva, odnosno reciklaže, odnosom dece prema prirodi i kako je to povezano sa umetnošću.

Izložba „Mrtva priroda“ Bojane Lukić biće dostupna u Galeriji „Terra“ tokom februara.

Nov i zanimljiv program za odrasle u muzeju: „Jedan predmet – mnogo priča“

Igor Crnogorac February 3, 2023

Ako imate mnogo sećanja, pomalo ste nostalgični i želite da to podelite sa drugima, Narodni muzej ima sjajan novi program za vas.

Pored mnoštva veoma uspešnih sadržaja kojima animiraju mlađe posetioce, u Muzeju i odrasloj publici nude aktivno učešće u programima.

Radionicu „Jedan predmet – mnogo priča“ osmislio je Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog, koji je i voditelj programa. Sinoć je za temu imala priču o polifonu i to na umetničkoj izložbi stalne postavke, kod ovog instrumenta.

– Ovaj mehanički muzički instrument jedan je od posetiocima omiljenih muzejskih eksponata. Nastao je u Budimpešti krajem 19. veka, a pre nego što je dospeo u Muzej, bio je korišćen u jednoj gostioni u Nakovu. Shodno tome, podteme večerašnje priče bile su o muzici, zabavi i slobodnom vremenu u prošlosti i danas, muzičkim žanrovima, Nakovu, kafanama i kafićima – kaže Kiurski.

On dodaje da se radi o participativnom programu, nastalom prošle godine, kako bi se animirala odrasla publika i osvežile teme iz lokalnog nasleđa, kroz sećanje i priču.

– Odrasla muzejska publika, za razliku od dece i omladine, ima nagomilano znanje i iskustvo i dragoceni su sagovornici za rekonstrukciju prošlosti. Ideja programa je da, za svaku radionicu, bude odabran jedan eksponat, koji će poslužiti kao inicijalna tema, od koje se dalje razvijaju priče.

U prethodnoj godini teme radionica „Jedan predmet – mnogo priča“ bile su pegla na žar i školska tablica za pisanje. Kiurski kaže da su učesnici pričali o modi, odevanju nekad i sad, o porodici, majci. Drugi predmet – školska tablica, vratio je sećanje na školske dane, učitelje i nastavnike, drugarstvo, ekskurzije, druženja, detinjstvo uopšte.

Kako je planirano u Muzeju, ovaj zanimljiv program održavaće se jednom mesečno. Dobrodošli su svi koji žele da podele znanje i sećanja i priušte sebi lepo veče u veoma prijatnom i mirnom ambijentu Muzeja.

Konkurs za književnu nagradu „Đura Đukanov” otvoren do 30. juna

Jelena Trifunović January 29, 2023

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ iz Kikinde je devetnaesti put raspisala nagradni literarni konkurs „Đura Đukanov“. Nagrada se, po propozicijama, dodeljuje za najbolju zbirku priča autora mlađeg od trideset pet godina, pisanu na srpskom jeziku, pod uslovom da rukopis prethodno nije bio objavljivan u celosti niti u delovima.

Nagrada podrazumeva štampanje knjige džepnog formata, u tvrdom povezu i tiražu od 350 primeraka. Rok za dostavljanje rukopisa je 30. jun. Rukopise treba dostavljati isključivo u elektronskom formatu sa naznakom „Za literarni konkurs Đura Đukanov“ na: konkurs_djukanov@kibiblioteka.org.rs.

Rukopisi moraju da budu potpisani punim imenom i prezimenom, te da sadrže informacije o godini rođenja, adresi stanovanja, broju telefona i i-mejl adresi.

Rukopisi koji ne sadrže sve neophodne podatke ili su poslati u neodgovarajućem formatu neće biti uvršteni u konkurenciju. Članovi žirija za dodelu nagrade „Đura Đukanov“ su Jovana Koprivica, Slađana Stamenković i Dragan Babić.

Odluku o pobedniku žiri će doneti najkasnije do 1. septembra. Nagrada će laureatu biti zvanično uručena u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ u Kikindi 19. januara 2024. godine, na dan rođenja Đure Đukanova, značajnog banatskog pisca, godinu dana po raspisivanju konkursa.

Dosadašnji dobitnici nagrade „Đura Đukanov“ su: Branko Ćurčić iz Sombora (2005), Marica Puškaš iz Novog Sada (2006), Biljana Ćućko iz Batajnice (2007), Dragana Dukić iz Kikinde (2008), Ivica Milarić iz Novog Sada (2009), Dušan Vejnović iz Novog Sada (2010), Dragoslava Barzut iz Vrbasa (2011), Bojan Krivokapić iz Novog Sada (2012), Dejana Savić iz Kragujevca (2013), Dalibor Pejić iz Beograda (2014), Jelena Marinkov iz Kikinde (2015), Aljoša Ljubojević iz Bijeljine (2016) i Milana Grbić iz Kikinde (2017), Ana Miloš(2019) iz Beograda, Pavle Aleksić iz Beograda (2020), Ivana Miljak Karanfilov iz Beograda (2021) i Olivera Mitić iz Smedereva (2022).

U Kikindi se čita više od državnog proseka: u biblioteci najtraženija stručna literatura iz istorije

Igor Crnogorac January 26, 2023

Kikinđani čitaju više od prosečnog građanina Srbije. Po državnom proseku, članovi javne biblioteke čine tri odsto populacije, dok je u našem gradu taj procenat 3.5. U Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ saznali smo još jednu zanimljivost, a to je izbor naslova. Naime, novi čitalački trend se promenio – američki naslovi mesto su ustupili stručnoj literaturi.

– Sada su najčitanije knjige iz oblasti popularne psihologije i iz istorije, ali ne romansirane, memoari ili biografije, već stručna literatura iz ove oblasti – kaže Dunja Brkin Trifunović, organizatorka kulturnog programa u Biblioteci. – Naši čitaoci proučavaju istoriju – veoma je popularno delo „Semper idem“ Đorđa Lebovića, takođe knjige Luke Mičete. Svakako se više čitaju dela domaćih pisaca – pored istorijskih, epska fantastika, detektivski romani. Čitaoci ljubavnih romana i dalje najviše traže knjige Jelene Bačić Alimpić, kao i Lusinde Rajli, za koje uvek imamo liste čekanja. Među piscima trilera, najpopularniji su Ju Nesbe i Džejms Paterson. Od naših autora, veoma su tražena sva dela Vlade Arsića, čije knjige nikada nisu na policama, zatim dela Mirjane Mitrović, Marije Jovanović i Branislava Jankovića.

Ona dodaje da je prošle godine uočeno da su se mnogi čitaoci interesovali za knjige o Pokretu Crna ruka i o Majskom prevratu. Takođe, uvek je tražena trilogija „Nemanjići“ Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića. Dunja Brkin Trifunović kaže da se novi izbori čitalaca poslednjih godina možda mogu povezati sa temama TV serija i filmova koji se snimaju kod nas.

Mladi čitaoci, članovi Dečijeg odeljenja Biblioteke, takođe imaju svoje favorite. Školarci čitaju lektiru u toku raspusta, a još mlađi imaju omiljene slikovnice.

– Najtraženiji naslovi su: „Agi i Ema“ Igora Kolarova, „Leto kada sam naučila da letim“ Jasminke Petrović, „Cipela na kraju sveta“ Dejana Aleksića i „Miš lavljeg srca“ Rejčel Brajt. Veoma su popularne slikovnice s porukom, takozvane terapeutske slikovnice koje rešavaju neke probleme u dečijem uzrastu.

Literatura se više ne nabavlja samo dva puta godišnje, kako je to ranije bilo regulisano. Sada je moguće kontinuirano obogaćivati fond tokom čitave godine, pratiti nova izdanja i želje čitalaca, kaže naša sagovornica. Za ove namene koriste se sopstvena sredstva, kao i novac koji Biblioteka dobija iz pokrajinskih i republičkih fondova.

Bibliotekari su posebno ponosni na činjenicu da imaju veliki broj aktivnih, stalnih korisnika, kao i da svi ogranci rade dobro, uz napomenu da su najbolji u Bašaidu i Mokrinu u kojem je, već dve decenije, aktivna i, uspešna i nagrađivana, dramska sekcija.

Cena članarine dugo se nije menjala. Na godišnjem nivou je 400 dinara za decu i studente, 500 dinara za odrasle, a porodična iznosi 350 dinara po članu. Biblioteka je i članica Kluba tri plus, pa porodice sa troje i više dece imaju dodatni popust i za njih je cena 200 dinara po osobi.

– Mi smo porodica sa našim čitaocima, posebno sa decom i starijim korisnicima. Znamo njihove navike, želje i potrebe i to nam, svima, mnogo znači – kaže Dunja Brkin Trifunović.

Ona podseća da, uprkos novim tehnologijama, vrednost knjige ostaje nenadmašna; knjige mogu da leče, da nas uteše i da nas nateraju da se zapitamo, što nam je, svima, ponekad potrebno. Ili, kako kaže, sve to može da se sažme u preciznu misao pisca Nila Gejmana: „Gugl može dati hiljadu odgovora, ali bibliotekar daje onaj pravi“.

Култура