Култура Архиве | Page 86 of 99 | Кикиндски портал

У ширем избору за књижевну награду „Душан Васиљев” 19 наслова

Jelena Trifunović March 20, 2023

Жири за награду „Душан Васиљев” коју Град Кикинда традиционално додељује за најбољу књигу на српском језику донео је одлуку о насловима који су ушли у шири избор.

На конкурс је пристигло укупно 124 наслова. Жири је изабрао 19 наслова за шири избор док ће 22. марта објавити и ужи избор од три наслова, како би на крају прогласио најбољу књигу објављену у 2022. години.

Трочлани жири чине: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.

У шири избор ушли су следећи наслови:

Ана Марија Грбић: Мртви на додир (Геопоетика)

Биљана Миловановић Живак: Ти, међутим (КОВ)

Бојан Васић: Властелинства (Трећи трг/Сребрно дрво)

Владимир Кецмановић, Кад ђаволи полете (Лагуна)

Владимир Копицл, Паклена путарина (Лагуна)

Владимир Петровић: Како постајемо оно што смо постали (Академска књига)

Гојко Божовић: Биографије и ожиљци (КОВ)

Горан Марковић: Доктор Д. (Лагуна)

Горан Петровић, Иконостас (Лагуна)

Горан Петровић, Папир (Лагуна)

Дејан Симоновић: Сотона у солитеру (Оксиморон)

Драгица Стојановић: Глувонема (Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“)

Мирјана Новаковић: Мир и мир (Лагуна)

Саша Радојчић: Дечак са Фанара (Агора)

Селимир Радуловић: У царству ветрова арамејских (Лагуна)

Слободан Ристовић: Жижљевина (Свесрпски отаџбински сабор)

Снежана Николић: О чему шумови преносе различите истине (Агора)

Сунчица Денић, Писма Тулију (КОВ)

Теодор Лоренчић: У тишинама љубави (Службени гласник)

Младим уметницима који стварају у Кикинди приређена самостална изложба у престоници

Igor Crnogorac March 20, 2023

Културни центар Београда организовао је изложбу фотографија талентованих уметника, Соње Белош из Кикинде и Николе Гајића из Требиња који живи у нашем граду. Изложба у галерији „Артгет“ на Тргу Републике отворена је у четвртак.

Назив поставке је „Документарно као илузија“. Фотографије су тематски повезане са њиховим животом у Требињу у току школовања.

– Изложили смо фотографије из 2018. и 2019, то су биле завршне године нашег студирања. Фотографисали смо нашу свакодневицу, људе којима смо били окружени, а неке су и инсцениране – каже Соња.

Изложено је педесетак фотографија различитих формата, које уметници виде као објекте, односно инсталације.

– Начин излагања је друкчији. Није нам само битно шта је у оквиру, него и сам рам посматрамо као један објекат, а серије су постављене по нашој концепцији – објашњава Никола.

Обоје су задовољни јер су на свечаном отварању добили много одличних оцена посетилаца, колега и професора. По програму Галерије дато им је и „вођење изложбе“ – разговор са уметницима о радовима, које ће се одржати 1. априла.

Да изложе фотографије у Галерији „Артгет“, Соњу и Николу позвао је уредник Срђан Вељовић, уметнички директор.

– Он је желео да ступи у контакт са новим уметницима. Мислим да су се наши радови концепцијски уклопили у његов пројекат, што је и одредница Галерије „Артгет“ – каже Соња.

Са кустосом, Јаном Глигоријевић и уметничким директором, Срђаном Вељовићем. Фотографија: Tanja Drobnjak © KCB.

„… Начини антиципирања сопствене будућности су они којима иначе прихватамо непознато: стрепимо или покушавамо да га пригрлимо. Највише што се постигло је несигурни иронијски отклон од конзумеристичке будућности. Претећа будућност прелављује садашњост држећи је плитког даха…“ написао је Вељовић о радовима Соње и Николе.

Ови уметници основне студије завршили су у Требињу, на Академији ликовних умјетности – Соња на катедри за вајарство, у класи Ђорђа Арнаута, Никола на катедри за сликарство, фотографију, цртеж и мултимедијалну умјетност, у класи Сава Пековића. Никола је мастер затим завршио на истој академији, док је Соња ове студије довршила на ФЛУ у Београду.

Живе у Кикинди. У Уметничкој школи “Гусани у магли” воде ликовне радионице.

Иако су обоје, још као студенти, већ много пута излагали, кажу да су поласкани и срећни и да им је ова изложба дала мотивацију и замах за нова стварања.

Београдска изложба Белош – Гајић биће доступна до 22. априла.

Влаховићу награда Друштва књижевника Војводине

Igor Crnogorac March 19, 2023

Књижевнику Радовану Влаховићу, оснивачу и директору Банатског културног центра у Новом Милошеву у суботу је уручена награда Друштва књижевника Војводине за књигу године. Признање је добио за роман „Ноћни разговори са сестром“, први део „Триптиха о новозенитистима“. На свечаности у Новом Саду награду му је уручио Јован Зивлак, председник Друштва.

„…- не ради се о испредању једне сложене наративне целине, већ о скупу кратких, лирски обликованих фрагмената. Индивидуални интимни дијалог безименог приповедача са својом другом половином, сестром, с којом се више налази у духовном, него у телесном сродству… прожет је и референцама на дела, фигуре и ликове знаменитих светских и домаћих књижевника (Достојевског, Рембоа, Тракла, Паунда, Мицића, Црњанског и др.)… Његов гест отклона од будућности настаје из неприхватања идеологије напредовања к бољем; уместо тога он форсира циклични повратак ка архетипским темама и мотивима као што је онај женског принципа оличеног у фигури сестре… Мало је аутора на војвођанској књижевној сцени који умеју тако да „допричају“ живот на граници између сна и јаве“, наводи се, између осталог, у саопштењу жирија који су чинили Дамир Смиљанић, Јелена Марићевић Балаћ и Бранислав Живановић.

„Настојник“ поново обрадовао – на јубиларном извођењу гости и освежење за публику

Igor Crnogorac March 18, 2023

Представа „Настојник“ Народног позоришта одиграна је у петак 150. пут. Позоришни зналци кажу да овај број, да би се упоредио са престоничком статистиком, треба помножити са десет.

Драган Остојић, који је и редитељ представе, Бранислав Кнежевић и Славољуб Матић и вечерас су веома инспирисано, за своју публику, како обично кажу, „настајавали“, и поново су били друкчији и нови. Чини се да је на препуној малој сцени било много гледалаца који већ добар део текста знају напамет. И у томе се, сасвим сигурно, огледа дуговечност овог комада.

– Вечерашње извођење је показало да још увек имамо свежину игре и мотивацију да „Настојник“ доживи и следећи јубилеј – рекао је Остојић за „Кикиндски портал“.

Ни овога пута тројица глумаца нису изневерили традицију да за „округла“ извођења припреме изненађење. Као гости, у представи су се појавили: Бранислав Унгиновић, глумац из Сенте, Каменко Бертић, глумац и директор кулског позоришта, и глумац Стефан Остојић. Они су одиграли ликове који се, иначе, само помињу у тексту: доктора у „болници изван града“, ирског шифоњера и Грка што је Шкот.

И наравно, поново је, јер је јубилеј, представа на кратко заустављена да би глумци почастили публику – пивом или соком, у знак захвалности за верност и подршку дугу три и по деценије.

Те 1988. године, 21. марта, у тада Народном аматерском позоришту, исти глумци први пут су публици одиграли нешто друкчије – комад енглеског писца Харолда Пинтера, помало коморан, театарски авангардан и друкчији.

Пре него што су освојили публику, поверење им је указао тадашњи управник, Бранислав Шибул, који је присуствовао јубиларном извођењу.

– То је била њихова идеја и било је нормално да се подржи. Они су већ били глумци овог ансамбла. Од почетка, мислим да је то основно, суштина је у вредности њихове игре, уживали су у томе. Ово сада је већ мало „накићено“ јер су додавали текст и развијали га на свој начин. Публика је то добро прихватала управо због њихове игре. И на фестивалима су добро пролазили. У Крагујевцу, на интернационалном „Јоаким фесту“, на којем су добили награду за најбољу мушку улогу, у жирију је био и један редитељ Енглез, и он је такву игру наградио. У време када је настао „Настојник“, овде су се радиле представе које су биле значајне на југословенском нивоу и које су побеђивале на савезним фестивалима. Било је то златно доба овог позоришта – рекао је Шибул.

Глумци тврде да је њихова представа једина у држави, а вероватно и на ширем простору, која је доживела оволико година играња без измена у ансамблу. На крају овог извођења сели су међу публику и фотографисали се за успомену. До новог играња и обостране радости сусрета на сцени кикиндског позоришта.

Шандор Петефи – симбол нераскидиве везе Срба и Мађара

Igor Crnogorac March 16, 2023

Ове године обележавају се два века од рођења Шандора Петефија, значајне личности мађарске и светске књижевности и историје. У Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди о овом песнику и револуционару приређена је изложба ауторки Кристине Ембер и Дуње Бркин Трифуновић. Свечаност отварања одржана је вечерас, дан после великог мађарског празника посвећеног револуцији и устанку 1848. године.

– У устанку је Петефи успео да се избори за слободу штампе, да Будимпешта, уместо Пожуна, буде главни град и да званични језик буде мађарски, уместо латинског – каже Кристина Ембер. – Определили смо се да направимо ову изложбу због нераскидивих веза Мађара и Срба на нашим просторима. Породица Петефи има српске корене, то је породица Петровић, а презиме је сам Шандор, у време асимилације, превео на мађарски. Прикупили смо његове песме, критике писане о њима, и дела познатих уметника инспирисаних Петефијем.

Назив изложбе је „Слобода и љубав“, по његовој истоименој песми у којој се види шта је све вољан да жртвује за слободу, рекла је Дуња Бркин Трифуновић.

– Верујем да млађи суграђани не знају ко је био Петефи Шандор и мислим да ће ова изложба дати и поглед на дела наших познатих песника на које је он утицао: Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, који су били и његови први преводиоци. Овдашња омладина била је заинтересована за Петефијеве песме и пре него што су оне преведене.

У име локалне самоуправе изложби су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање и Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Сама чињеница да се, и након 200 година, обележава рођење овог песника, говори о његовој величини у светској књижевности. Част нам је да подржимо овај програм – рекла је Мицковска.

Музичко-сценски програм изведен је у препуном холу Библиотеке, у којем се налази и изложбена поставка о Шандору Петефију.

„Настојник” слави 35 година и 150 извођења: Бесплатан улаз на рођенданску представу

Jelena Trifunović March 16, 2023

На малој сцени кикиндског театра, сутра увече, Драган Остојић, Бранислав Кнежевић и Славољуб Матић, 150. пут одиграће „Настојника”, комад рађен по тексту Харолда Пинтера, премијерно изведен 19. марта 1988. године. Најдуговеченија представа Народног позоришта Кикинда игра се у истом саставу од првог дана.

– То је, убеђен сам, једина представа у овој земљи, и оној бившој, која се толико дуго игра и на репертоару је у истој поставци, без измена, што је чини још посебнијом. Кад је настала, нисмо очекивали да ће оволико трајати. Били смо тада тројица младих глумаца који су добили прилику нешто да покажу. „Настојник” је за мене представа кроз коју смо одрастали, учили се овом занату и надам се, постајали бољи глумци и бољи људи-каже глумац Бранислав Кнежевић.

Комад нобеловца Харолда Пинтера, захвално штиво које кореспондира са временом и уз горак осмех шаље универзалне поруке, без обзира на проток времена, режирао је Драган Остојић. Сва тројица глумаца су, пре више од 20 година на првом „Јоаким фесту” у Крагујевцу равноправно поделили прву награду за најбоље мушке улоге.

-Не могу да опишем колико се радујемо игрању ове представе. Кад видимо да имамо младу публику, то наводи на закључак да је и дан данас актуелна-указује Славољуб Матић. -Требало је доста времена да проникнемо у суштину оног проблема којим се бавио аутор, који је био познат као лабуриста, залагао се за синдикална и социјална права. Тема је и данас врло препознатљива. „Настојника” смо радили ни из чега, осим велике жеље да се докажемо као млади људи којима би позориште могло да укаже поверење, надам се да смо га и оправдали. Предложили смо млађим колегама, кад једног дана престанемо да играмо, да они наставе, наравно, из свог угла- додаје Матић. „Настојник” је био његова прва премијера на сцени кикиндског позоришта.

Улаз на јубиларну представу биће бесплатан за публику, најавила је директорица Народног позоришта Милена Живков.

-Пошто се комад игра на малој сцени, и ограничен је број места, замолила бих све заинтересоване да резервишу своја места на време.

Традиција да на јубиларној изведби буде изненађења за публику, неће изостати ни овога пута.

Сарадња Историјског архива и Архива Војводине у заштити докумената и обогаћивању књижевног фонда

Igor Crnogorac March 14, 2023

У намери да најсавременијим методама сачува вредне историјске изворе, Историјски архив Кикинда доставио је својој матичној установи, Архиву Војводине, повеље царице Марије Терезије из 1774. године о проглашењу Велике Кикинде за варошицу и о установљењу Великокикиндског привилегованог дистрикта.

– У Архиву Војводине биће урађени скенирање, обрада и израда копија ових докумената. Повеље су највеће драгоцености које Архив чува. Копије на пергаментном папиру биће израђене поводом 250 година од установљења Дистрикта. Средства за овај посао обезбедио је Град Кикинда – каже в. д. директор кикиндског Историјског архива, Срђан Сивчев.

Вредна донација из матичне установе

Приликом ове посете, директор Архива Војводине, др Небојша Кузмановић, поклонио је Архиву у Кикинди 200 примерака најновијих издања те установе.

– У питању су ексклузивни наслови, капитална дела из историографије, књижевности, географије, антропологије, објављена у протеклих неколико година, која ће значајно обогатити наш библиотечки фундус – оцењује Сивчев.

Поклањање издања Архива Војводине део је акције „Време даривања“ којом су обухваћене све установе културе у Војводини. Крајем јануара, др Кузмановић и народни посланик Миленко Јованов посетили су Народну библиотеку у Кикинди. Тада је овој установи поклоњено 300 наслова – издања Архива Војводине и књига из личне библиотеке директора Кузмановића.

Интервју: Стеван Бодрожа, редитељ представе о Душану Васиљеву

Igor Crnogorac March 13, 2023

Захваљујући кикиндском театру, тачније позоришним ствараоцима, уметност ће дати допринос исправљању неправде у данашњем статусу Кикинђанина Душана Васиљева, књижевника, једног од најзначајнијих српских експресиониста.

У Народном позоришту почеле су пробе на комаду „Облаци – Душан Васиљев”. По тексту Нине Плавањац, представу потписује Стеван Бодрожа, редитељ из Београда. Са његовим редитељским изразом кикиндска публика имала је прилику да се упозна у представи „Лажа и паралажа“, коју је радио у нашем граду пре две године.

Са Стеваном Бодрожом разговарали смо о новом комаду и порукама које ћемо пронаћи у позоришној симболици приче о Душану Васиљеву.

Кикиндски портал: Режирали сте, са великим успехом, и класике и савремене писце. Какав је изазов за Вас да на сцену поставите наменски написан комад о једној личности?

Стеван Бодрожа: Када у позоришту стварате комад о било којој конкретној особи, заправо покушавате да дочарате универзалну причу која се не тиче само те особе, него је референтна за шири круг људи. Ми покушавамо да, у судбини Душана Васиљева, пронађемо одређене тачке, подударности, које могу да проговоре о судбини читавих генерација. Конкретно, а то је јасно на примеру Васиљева, осећам да се наша, српска култура, врло маћехински односи према даровитим младим људима. Ми нисмо култура која верује младости, која ће младе подржати, дати им ветар у леђа. Душан Васиљев није доживео дубоке године у којима би га друштво признало, умро је врло млад. Веома се намучио у животу, био је из сиромашне породице која није могла да га школује, борио се на разне начине, а све време је истрајно писао и оставио веома значајно дело које, до данас, нема адекватно признање. За њега се зна, неке његове песме се сматрају квалитетним, чак изванредним, али његова специфична, истакнута и поштовања и сећања вредна личност није довољно призната у нашој средини.

Кикиндски: Душан Васиљев је, са социјалне маргине, уз јаку вољу и веома млад, покушавао да уђе у средишње друштвене токове и донесе промену. Да ли мислите да је, у том смислу, данас друкчија ситуација у односу на време у којем је он живео?

Бодрожа: Бављење уметношћу јесте својеврсна привилегија. Толстој сигурно не би написао своје „буцмасте“ романе да није био ситуирани племић, да није могао да негује свој неоспорни гениј. Ми ни не знамо колико генијалаца у нашем друштву ради у пекарама, колико изванредних младих људи престаје да студира јер родитељи не могу да им финансирају школовање. Бивша Југославија је, у једном кратком периоду, била земља у којој је могао да се деси тај класни „квантни скок“. Моји родитељи су дошли из села у град, ја сам се родио у Београду, што је направило разлику у односу на то какав би био мој живот да сам остао тамо одакле су они дошли. Мислим да су проблеми са којима се суочавао Душан Васиљев поново актуелни. Његов живот је прича о невероватној издржљивости, посвећености уметности и немогућности да се било шта друго изабере. Мислим да то текст Нине Плавањац отеловљује на фантастичан начин – тај позив, јачи од било чега, од било каквог конформизма, било каквог приватног односа, чак и љубавног. Нина је написала псеудобиографију о томе како су могли да изгледају Душанови односи, његов животни пут. Драму сачињавају, у мери од чак деведесет одсто, саме Душанове реченице, било да су његови стихови, или реченице узете из његових прича, или пак из његове две драме. А опет, то није “прикладна” драма – за потребе наменске представе “колаж” састављен од већ постојећих дела. Нинина драма има све елементе самосвојног драмског дела и стоји независна у односу на опус самог Васиљева.

Кикиндски: Други пут режирате у кикиндском позоришту, познајете ансамбл. Пробе увелико трају, какви су сада утисци?

Бодрожа: Стварно уживам у раду у овом позоришту. Дивно је сарађивати са глумцима и са управником који имају слуха за то шта шта је све непходно урадити, измаштати и обезбедити да би једно уметничко дело имало свој интегритет. То, морам да признам, није увек случај. Ипак, некако успевам на свом путу да се сретнем са истомишљеницима.

У представи „Облаци – Душан Васиљев“ играју: Владимир Максимовић – у насловној улози, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, Миљана Кравић, Мина Стојковић, и Лука Јовановић и Филип Клицов, као гости.

Драматургију такође потписује Нина Плавањац, сценограф је Милица Бајић Ђуров, костимограф Милица Коларић, и сарадник за сценски говор је Дијана Маројевић. Премијера представе очекује се крајем априла.

„Мелизми“ у Синагоги: Концерт „Мајка као бајка” гануо новосадску публику

Jelena Trifunović March 12, 2023

Виртуозним извођењем традиционалних песама и раскошним приказом народних обичаја, Женска певачка група „Мелизми“ новосадској публици поклонила је вече саздано од емоција. У Синагоги је синоћ уприличен концерт „Мајка као бајка“ уз наступ Дечије певачке групе „Мелизми”, Секције за очување традиције и обичаја „Мелизми”, перкусионисте Дарка Јовановића, пратњу оркестра Миленка Мартића из Новог Сада и учешће студената смера за традиционалну игру кикиндске Високе школе струковних студија за образовање васпитача. У овој музичко-сценској причи уживало је близу 600 гледалаца. Многе је дирнула до суза.

– Пуноћа, лепота и квалитет звука био је посебан, уз феноменалну акустику коју има та светиња. Ми смо певали пуним срцем. Ово је био трећи пут да изводимо концерт „Мајка као бајка” чији је аутор етномузиколог Гордана Рогановић и који заправо приказује животни циклус жене- од рођења, па док не добије сопствену децу. Ми у групи имамо представницу јеврејске заједнице, то је Јасна Грбић која и води певачку групу. Сцена је била посебна, као и енергија. За велелепне ношње које смо носиле заслужан је костимограф Драган Миливојевић. Концерт је био поклон Новосађанкама и нашим Кикинђанима који живе тамо, јер су нас тражили. Наравно, без подршке града и Културног центра, све то не бисмо могли да изведемо. Наша сатисфакцију су емоције и сјајна повратна енергија –каже Биљана Мандић, оснивачица „Мелизми”.

ЖПГ „Мелизми“ је и јесенас наступила у Новом Саду, у Културној станици „Барка“ на Клиси где је, тада, изведбом традиционалних песама на више језика и својим аутентичним чувањем музичке традиције, одушевила тамошњу публику.

Најлепше ноте класичне музике суграђанима на дар

Igor Crnogorac March 9, 2023

Посебно уживање љубитељима класичне музике вечерас су приредили ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. У сали Народног позоришта приредили су традиционални осмомартовски концерт. Разноврстан програм извело је чак 40 ученика Школе.

– Наши ђаци свих узраста и са свих осам одсека извели су композиције великог броја аутора. Уложен је озбиљан труд и са великом вољом припремали смо концерт који смо поклонили кикиндској публици – каже директорица, Маргита Детари.

У 33 тачке програма учествовали су солисти и камерни састави, а публика је уживала у свим музичким облицима – валцерима, етидама, баркаролама…

У години у којој Музичка школа обележава 70 година постојања, ова установа има 310 ученика, од тога осморо ђака похађа два одсека. У најави је, каже директорица Детари, и одсек за саксофон, који ће моћи да се упише од наредне школске године.

Следећи концерт за суграђане биће приређен у септембру, поводом јубилеја Школе.