Култура

Библ_кафане 6

Предавање на тему „Испод кафанских кровова“ одржано је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић”. На тему хедонизма, односно о кафанама као средишту уживања, говорила је Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности. Инспирација за предавање потекла је од изложбе коју је приредила под називом „Мерак ми је…“ у својој матичној кући, зрењанинском Народном музеју.

– Тему хедонизма обрађујем кроз пресек уметничких дела сликара који су били инспирисани кафанским амбијентом. Прва асоцијација за хедонизам нам је кафана – четвртасти столови, карирани столњаци, пиксле, инструменти. Кафана изједначава све слојеве, то не смемо заборавити. Стеван Алексић је насликао „Веселе Банаћане“ које људи често замењују са „Веселом браћом“ Уроша Предића, али и један и други сликар су представили тај специфични банатски начин уживања – каже Оливера Скоко.

Водитељка програма била је Милана Бајкин, библиотекар Завичајног одељења Библиотеке. Она је подсетила на почетке кафанског живота на овим просторима.

– Почетком 19. века виноградарство је било једна од најуноснијих пољопривредних грана, У Великој Кикинди под виноградима је било 300 катастарских јутара, у Мокрину још више, чак 440. Са развојем виноградарства и насељавањем Велике Кикинде, настајале су и кафане, бифеи, гостионе и хотели. Стециште трговине била је Железничка станица и на њој су биле чак четири кафане које су постојале и после Другог светског рата – каже Милана Бајкин. –  Позната је била и кафана „Када“ која се налазила на углу садашњих улица Краља Петра Првог и Семлачке. Ту је била најлепша башта и пекли су се најлепши ћевапи, док је хотел „Национал“ био стециште аристрокатије. Наш град је, у то време, имао буран кафански живот који се одвијао до ситних сати. Свака кафана имала је своју „банду“ са певачицом и певале су се севдалинке. Хотел „Национал“ је био опремљен најбољом кухињом и пићима, свирао се џез и играо амерички билијар. Собе су биле веома лепо опремљене, хотел је имао своју гаражу и радионицу. Такође је била позната и кафана „Код белог крста“ у којој је Ђура Јакшић написао песму о Мили.

У вечерашњем програму у Библиотеци атмосферу прошлих времена дочарали су, музиком на гитари, Вукашин Бајкин и Стефан Билић, ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“.

Еђшег грб

Чланови Драмске сцене „Јожеф Атила“ КУД „Еђшег“ припремили су представу „Хиљадита ноћ“ коју је, по тексту Ђорђа Лебовића, режирао Шандор Кираљ.

– У питању је Лебовићева бајка о двојици старих пријатеља који, сваког петка, у повратку кући, причају о томе како да постигну нешто у животу и упишу се у историју. У једном тренутку се дешава чудо, стиже Чаробњак и ствари се веома брзо мењају – каже редитељ Кираљ.

У представи играју: Анамарија Кираљ као Приповедач, Имре Томбац као Чаробњак, а двојицу пријатеља, Хапа и Хепа, тумаче Шандор Кираљ и Давид Чикош.

Са представом ће чланови „Еђшега“ наступити на Смотри аматерских позоришта војвођанских Мађара. Такође су заказана играња у кикиндским селима, Сомбору, Торди, Будимпешти и Галгахевизу у Мађарској.

Премијера је заказана за суботу, 1. април, за 19 сати. Улазнице се не наплаћују, али је могуће оставити добровољни прилог који се користи за путовања чланова Драмске сцене.

Максимовић_Васиљев

Априлски репертоар у Народном позоришту доноси премијеру представе о Душану Васиљеву. Текст је наменски написала Нина Плавањац, режија је поверена Стевану Бодрожи, а лик кикиндског књижевника тумачи млади Владимир Максимовић

„Облаци“ ће имати чак три извођења: претпремијеру, у четвртак, 20. априла и, наредна два дана, премијерно извођење и прву репризу.

Први репертоарски термин у априлу резервисан је за представу „Прах“ београдског Народног позоришта. Играју Наташа Нинковић и Зоран Цвијановић. За ово гостовање 4. априла, остало је места само за термин од 18 сати. Улазнице се продају на www.тицкетс.рс и на ОМВ пумпи.

У петак, 7. априла, на репертоару је представа на малој сцени „Па се видимо у сну“.

“Лажа и паралажа” играће се 11. априла.

И овога пута, последњи термин у месецу, 28, добила је носталгична комедија  “Љубавно писмо”.

Д_Васиљев 14

На пригодној свечаности у свечаној сали Градске куће данас је, овогодишњем лауреату Селимиру Радуловићу, уручена Награда „Душан Васиљев“. Радуловић је признање добио за књигу „У царству ветрова арамејских“.

На конкурс за Награду коју, од 1997. године, локална самоуправа додељује за најбољу књигу написану на српском језику у претходној години, стигла су 124 рукописа свих жанрова.

Највећи број била су прозна дела, од којих су, у ужи избор, уврштена два романа : „Папир“, Горана Петровића и дело Саше Радојчића, „Дечак са Фанара“, рекао је потпредседник жирија, књижевник др Зоран Ђерић.

– Од песничких дела, одмах се издвојила књига Селимира Радуловића, по свему друкчија од текуће продукције јер је религиозна, у правом смислу. Ослоњена је на Библију и на литературу која је везана за историју књижевности и за велика имена на која се позива, цитира их парафразира. Притом, Радуловић је, последњих двадесетак година стекао изузетну репутацију као песник дугих песама које га одвајају од текуће продукције. С друге стране, блискост коју смо уочили са поезиојом Душана Васиљева је у томе што су посвећене човеку и Богу, то је мисао која је стално између неба и земље, сумња за све око нас и вера која све оправдава и награђује. Радуловићева књига је, истовремено, и стара и нова: враћа се вечитим темама и има сасвим друкчији приступ ономе што смо учили кроз хиљаду година цивилизације – истакао је Ђерић.

Лауреат се, у својој беседи, такође осврнуо на дело песника Душана Васиљева.

– Васиљев је био дете које је нестало са 24 године. То време је било невреме и личи ми на прва два десетлећа 21. века . Он је певао као зрели песник, а његове кључне песме градиле су неколико генерација српске поезије – подсетио је Радуловић. – Иако за живота није имао књигу поезије, већ је био афирмисан у значајним часописима. Захвалан сам жирију на награди, она ми причињава радост; човек, макар за тренутак, зна да му снага још увек није одузета.

Награда „Душан Васиљев“ додељује се на дан његове смрти, овога пута и на дан када кикиндска Гимназија, која са поносом носи име овог песника, обележава 165 година трајања, истакла је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Важно је да се са његовим делима упознају младе генерације, да виде шта све човек може да учини са 24 године, какав траг у времену може да остави. Нажалост, све песме Васиљева биле су прожете и трагиком његовог живота и трагиком времена која се, на неки начин, циклично понавља, можда и у наше време. Награда је одавно превазишла локални карактер, а о њеном значају говори и то што су је понела многа значајна имена наше књижевности: Светислав Басара, Давид Албахари, Милорад Павић.

Свечаности су присуствовали и овогодишњи чланови жирија: Радован Влаховић, председник, и Ђорђе Писарев.

Локалну самоуправу представљали су чланови Градског већа – Валентина Мицковски, задужена за културу и образовање, и Љубан Средић, задужен за пољопривреду и месне заједнице.

У публици су били и ђаци Гимназије „Душан Васиљев“. У уметничком делу програма наступили су наставник Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, Стеван Средић и ученица Анреа Берењи. Стихове Васиљева говорили су Соња Дамјановић, глумица Српског народног позоришта и Владимир Максимовић, глумац кикиндског позоришта.

Положени венци на гроб песника

У преподневним сатима, на гроб Душана Васиљева на Мелином гробљу, венце су положили представници Града и кикиндске гимназије – Валентина Мицковски и директорица Мирјана Дражић.

336653544_215649291141344_5835204317922854710_н

Кикиндски Културни центар од понедељка 27. марта биће домаћин четвородневног Француског филмског каравана. Овај филмски циклус посвећен је редитељкама и обраћа се младој публици. Реч је најновијим остварењима француске кинематографије.

У понедељак ће гледаоци ће бити у прилици да погледају филм „Заљубљена Анаис”. Анаис има тридесет година и нема довољно новца. Она има љубавника, али више није сигурна да га воли. Упознаје Данијела, коме се одмах допада. Али Данијел живи са Емили… која се такође допада Анаис. Ово је прича о младој жени која је немирна. Такође је и прича о великој жељи. Режија: Шарлин Буржоа Таке
Играју: Анаис Демустије, Валерија Бруни Тедески, Дени Подалидес.

У уторак је на репертоару „Бескрајно лето”. Живети и волети са 18 година, потпуно се препустити летњим чарима, изненада изгубити најбољег пријатеља, схватити да ништа не траје вечно, поново се родити. Режија: Емили Осел. Играју: Агата Талрик, Марсија Геџ-Фежас, Матје Лучи

У среду ће бити приказано остварење „Плејлиста”. Софија има 28 година. Волела би да буде дизајнерка, али није похађала уметничку школу. Такође би да пронађе и љубав свог живота, али је ипак није лако препознати. Ниже љубавна и пословна искуства. Прима много удараца, а задаје мало: то се зове стасавање. У мислима јој шета Данијел Џонстнон који пева ,,Права љубав ће вас увек пронаћи’’, али Софија се пита да ли је то заиста тако. Режија: Нин Антико. Играју: Нин Антико, Марк Сиригас.

Филм „Баш ме брига” биће приказан у четвртак. Касандра је стјуардеса у лоу-кост авио компанији и има 26 година. Живећи данас за сутра, саставља летове и журке као да сутра не постоји, верна свом Тиндер надимку ,,Царпе дием’’. Живи без веза, у виду стрмоглаве јурњаве која је наизглед задовољава, све док је несрећа не примора да се поново повеже са светом. Хоће ли Касандра моћи да се суочи са заташканим болом и врати се онима које је оставила на земљи? Режија: Емануел Мар, Жили Лекустр
Играју: Адел Егзаркопулос, Александар Перије, Мара Такен.

Све пројекције почињу у 18 часова, а улаз је бесплатан.

 

Чежња 9

Драган Остојић, редитељ из Кикинде, имао је синоћ у Кули веома успешну премијеру представе „Чежња за супер поврћем“. По тексту америчког писца Мјуреја Шизгала, случајни усусрет полицајке и уметника отвара сложену љубавну причу препуну комичних и трагичних елемената.

– Живимо у времену у којем су људи збуњени, несигурни и несрећни. Представа  говори о стварима које су основне и једноставне: љубав, пожртвовање, истина. Ово је, такође, била прилика да се поново отвори мала сцена у кулском позоришту, где је близак контакт између гледаоца и актера. Волим да радим са ансамблом у Кули јер је ово позориште једна од последњих оаза посвећеног позоришног аматеризма у Србији – рекао је Остојић после премијере.

У дуо-драми играју млади, али искусни глумци кулског позоришта: Вања Боговачки и Слободан Ногавица.

– Иако имамо огромно искуство у овом позоришту и у раду са Драганом, први пут играмо на малој сцени, на којој морамо да учинимо да нам публика верује сваког тренутка – каже Вања. – Дивно је радити са Драганом и са Слободаном, наша сарадња у позоришту траје већ 18 година.

Слободан и Вања заједно су одрастали и сазревали у позоришту. Пуно емоција изазвало је њихово синоћно извођење. На сцени су дисали као једно.

– Драго ми је што сада, као одрасли људи, можемо да радимо зреле ствари – каже Слободан. – Драган нам је поново био креативни извор и стварно смо уживали и у процесу и на премијери. Видим да је уживала и публика. Прича је сложена, емотивна, са обртима, понудили смо им богат програм вечерас, али и теме за размишљање.

Културни центар Кула у склопу којег је и позориште, у протеклих двадесет година је небројено пута режије својих представа поверио Драгану Остојићу. Директор Каменко Бертић каже да је веома задовољан премијером на малој сцени.

– Имамо талентоване глумце и хтели смо публику што више да приближимо њиховом глумачком изразу и емоцији. То најбоље, са глумцем – аматером или професионалцем, може да уради Остојић, јер је рођени глумац. Рад са глумцима је најважнији у позоришту, тај однос публика-глумац, тêте à тêте, чини суштину театра – каже Бертић. – Дуго сам размишљао о малој сцени и чувао сам овај текст који тешко може да се нађе. Сада сам га дао људима за које сам веровао да ће то урадити како ваља. Било је нормално да режира Остојић јер ради поштено, емотивно и крајње професионално. Мислим да Народно позориште и Кикинда то треба да цене.

Позориште у Кули препознатљиво је по озбиљном и посвећеном раду и веома дугој традицији. Од оснивања, 1945. године, овенчано је небројеним наградама на најзначајнијим фестивалима, државним, али и оним у време велике Југославије.

Ове године, 64. пут, биће домаћини Републичког фестивала аматерских позоришта. пре две године установили су и Фестивал професионалних театара, „Публикум“, на којем је прошле године победила представа Народног позоришта из Кикинде, „Лажа и паралажа“.

– Кулско позориште настојаће да гаји форму мале сцене и многе друге позоришне форме које не раде назови аматери. Позориште или јесте или није, без обзира на то да ли је аматерско, професионално, академско, експериментално – сигуран је Бертић.

После премијере представе “Чежња за супер поврћем” у суботу, већ наредне вечери Омладинска сцена наступа са својом премијером. По мотивима једночинки Музе Павлове, режију потписује Слободан Ногавица.

Захваљујући изузетној преданости, истрајности и талентима које стално регрутује из свог омладинског састава, као и подршци локалне самоуправе која то препознаје, извесно је да позоришнике у овој кући и њихову верну публику очекује још много нових признања и радости играња.

ДУСАН-ВАСИЉЕВ-2023

Жири за награду „Душан Васиљев” у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан, већином гласова донео је одлуку да ово књижевно признање добије песник Селимир Радуловић за књигу „У царству ветрова арамејских” (Лагуна, 2022).

Као и за претходне, и за ову Радуловићеву књигу нам је потребно познавање библијског контекста, препознавање библијских прича, ликова и догађаја из древне историје, наводи се, између осталог, у образложењу жирија.

-На корицама је индикативан текст епископа бачког др Иринеја, који сведочи да је Радуловић међу српским писцима најбољи познавалац монашке и аскетске литературе, а као песник, он је једини који види невидљиво, кроз копрену видљивог (уз духовнике и богослове)…Вођени кроз нову књигу Селимира Радуловића, „У царству ветрова арамејских”, правим путоказима и тумачима, стижемо до краја овог кратког записа радосни, као да смо и сами прошли светогорским стазама, одслушали монашке песме. Ове стихове, „одевене у реч, Очеву”, као да је испевао стари монах, седећи испред своје испосничке колибе, пре него што је нестао, јер је „створен за небо!”- наведено је у образложењу жирија.

Град Кикинда традиционално додељује награду „Душан Васиљев” за најбољу књигу на српском језику у протеклој години. На конкурс је пристигло укупно 124 наслова.

Награда ће лауреату бити уручена у понедељак 27. марта у свечаној сали Градске куће.

О лауреату

Селимир Радуловић (1953, Цетиње) објавио је бројне песничке књиге: Последњи, дани (1986), Сан о празнини (1993), У сјенку улазим, оче (1995), О тајни ризничара свих суза (2005), Снови светог путника (2009), Под кишом суза с Патмоса (2012), О пастиру и камену са седам очију (2015), Сенка осмог еона (2016); књиге изабраних песама: По лицу ноћи (1996,1997), Књига очева (2004), Где Богу се надах (2006), Извештај из земље живих (2009), Светло из очеве колибе (2011) и књиге изабраних и нових песама: С виса сунчаног, страшног (1999), Као мирни и светли весник (2008), Песма с острва сирочади (2010), Дах мале молитве (2017), Дванаест (2018), О дукату са ликом старца (2020), У царству ветрова арамејских (2022).

За свој књижевни рад добио је Новембарску повељу Новог Сада, Искру културе, Печат вароши сремско-карловачке, Кочићево перо, Награду Прољетног сајма у Бањалуци, Награду Теодор Павловић, Вукову награду, Награду Миодраг Ђукић, Награду Симо Матавуљ, Повељу Мораве, Награду Књига године Друштва књижевника Војводине, Награду Ђура Јакшић, Награду Деспотица Ангелина Бранковић, Награду Кондир косовке девојке, Змајеву награду, Награду Лаза Костић, Награду Стеван Пешић, Награду Милан Богдановић, Повељу Удружења књижевника Србије за животно дело и друге награде.

Био је секретар Покрајинског фонда културе (1990-1992), директор Културног центра Новог Сада (1992-1997), председник Друштва књижевника Војводине (1997-2000), главни и одговорни уредник издавачке куће Орфеус (2001-2012), директор Стеријиног позорја (2012-2014). Сада је управник Библиотеке Матице српске. Живи у Новом Саду.

књига

Жири за награду „Душан Васиљев” у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан, донео је одлуку о ужем избору наслова за ово књижевно признање које Град Кикинда традиционално додељује за најбољу књигу на српском језику.

У ужи избор ушле су три књиге: Горан Петровић, Папир (Лагуна), Саша Радојчић, Дечак са Фанара (Агора) и Селимир Радуловић, У царству ветрова арамејских (Лагуна).

На конкурс је пристигло укупно 124 наслова објављених у 2022. години. Жири је првобитно изабрао 19 наслова за шири избор, а сада и ужи избор од три наслова.

 

Беснило постер

После приказивања у Југословенској кинотеци и тадашњој „Комбанк дворани“, 2021. године, кратки играни филм „Беснило“ имаће своју кикиндску премијеру у Театру „Гусани у магли“.

Продуцент филма је млади Кикинђанин Ђорђе Ђуришић који, са колегама са Факултета драмских уметности у Београду, ауторима и актерима филма, чини независну продукцију под називом „Шума“.

Беснило је мрачна сатирична прича која приказује похлепу, снобизам и пристрасну перцепцију јавности о уметности, наводи се у најави.

Заборављен од друштва, Пустињак лута забаченим пољима у потрази за својом душом. Његово путовање карактеришу необични, бајковити призори и предосећајни осећај страха.

– Идеја филма је критика снобизма који влада. Главни јунак је заварао друштво постао јавна личност, а на крају дана је само преварант – каже Ђорђе.

Филм је режирао Петар Ткалец. У главним улогама су Иван Зарић и Страхиња Лазић. Аутор сценарија је Дамјан Пламенац, а продуценти су Ђорђе Ђуришић и Огњен Захаријев.

Овај мистични трилер, како се најављује, доступан је на популарном америчком сервису за стримовање „Плеx“ и на канадској платформи „Момето“.

Премијера у Кикинди одржаће се у Театру „Гусани у магли“, у Немањиној 24. Због ограниченог броја места заказане су две пројекције, од 18 и од 20 сати.

Након сваке пројекције одржаће се кратак разговор са креаторима филма, редитељем и продуцентом.

Улазак се не наплаћује, али публика може да остави добровољни прилог „Гусанима у магли“, од којег половина иде у хуманитарне сврхе.

Резервације се примају на: rezervacije@gusaniumagli.rs и на 0694044101.

куд мокрин3 (3)

У препуној сали мокринског Дома културе синоћ је одржан пролећни певачки концерт Културно-уметничког друштва „Мокрин”. Публика је још једном имала прилику да се увери са колико посвећености, љубави и ентузијазма, у КУД-у негују традиционално музичко наслеђе. Наступила је дечија певачка група под управом Нере Ковачев и женска певачка група чији је руководилац Владимир Милованов, вокалне солисткиње Наташа Ненадић, Јелена Голић, Неда Павлов и чланови рецитаторске секције овог културно-уметничког друштва.

Фото: Сретеновић

Гости на концерту били су Женска певачка група „Вретено“ из Александрова и ЖПГ Културно уметничког друштва „Новак Радоњић“ из Мола. Концерт је отворен заједничким наступом са домаћинима, изведбом мокринске песме „Пролеће долази“. Уследиле су традиционалне песме из Баната, Лике, централне Србије, Северне Македоније…

-Захвалио би се гостима што су се одазвали и својим учешћем увеличали концерт, свим члановима КУД-а „Мокрин” на труду и ангожовању у раду, нашим уметнички руководиоцима Нери Ковачев и Владимиру Милованову, као и родитељима који су увек спреми да помогну. Такође, Месној заједници Мокрин и локалној самоуправи јер без њихове подршке сигурно не бисмо могли да функционишемо у овом обиму какав је данас- истиче председник КУД-а „Мокрин” Живко Угреновић.

Фото: Сретеновић

У мокринском културно-уметничком друштву имају мноштво планова за ову годину. Тренутно се припремају за фолклорну радионицу у Матарушкој Бањи. Користе, како истичу, сваку прилику да унапреде знање чланова и и уметничких руководилаца. На овој радионици са њима ће радити истакнути етномузиколози и кореографи, као и играчи Националног ансамбла „Коло”. Стећи ће и нова сазнања о етнокореолошким областима и обичајима нашег народа.

Ново уживање публици приредиће идућег месеца када ће бити одржан традиционални Ускршњи концерт. Неће изостати ни фестивалски наступи. Крајем јула учествоваће на 6. Међународном фестивалу фолклора „Фолк нуанце“ у Бугарској. У плану је и учешће на такмичењу „Златни опанак” у Ваљеву, за које настоје да обезбеде средства.

– На нама у Управном одбору КУД-а „Мокрин” је да се потрудимо да обезбедимо што боље услове за рад, јер су културно-уметничка друштва једно од ретких места где се кроз културу нашег народа, деца и млади уче о породичним и традиционалним здравим вредностима које, нажалост, све више ишчезавају- закључује Угреновић.