Култура Архиве | Паге 85 оф 95 | Кикиндски портал

У новој уметничкој школи – драмска и ликовна секција са професионалним менторима

Igor Crnogorac Јануарy 17, 2023

Група младих академских уметника решила је да таленат, знање и искуство понуди својим суграђанима. Уметничка школа „Гусана у Магли“ имаће, за почетак, драмску и ликовну секцију, каже оснивач, глумац Стефан Остојић.

– Отворили смо упис за прву генерацију полазника. У драмској секцији полазници ће учити све драмске технике – глуму, драматургију и режију, ослободиће се страха од јавног наступа; у ликовној секцији учиће се цртање, сликање и вајање. Фокус је на заједничком стваралаштву, заједно ћемо смишљати и стварати, а затим и презентовати постигнуто. На крају циклуса спајају се драмска и ликовна радионица у стварању једног уметничког, хуманитарног догађаја. Веома се радујемо што ћемо почети да радимо у нашем граду – каже Остојић.

Остојић ће бити ментор у драмској секцији. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду на одсеку глуме, освојио је бројне награде и радио као ментор на неколико интернационалних кампова. Тренутно игра своје пројекте са којима путује и гради европску каријеру.

Ментори у ликовној секцији биће Соња Белош, мастер ликовни уметник – вајар и Никола Гајић, мастер ликовни уметник – сликар. Обоје су основне студије завршили на Академији ликовних уметности у Требињу, а затим и мастер на ФЛУ у Београду, односно АЛУ у Требињу.

Позив је отворен, како кажу у Школи, за све од 7 до 107 година, и полазници ће бити подељени у узрасне групе. У наредном периоду планиране су и секције-радионице соло певања и плеса.

Уметничка школа се отвара у првој половини фебруара, а пријаве се примају до 28. јануара на мејл skola@gusaniumagli.rs или на Инстаграму, на @гусаниумагли. У пријави, поред имена и презимена, треба написати и годину рођења и за коју радионицу се пријављујете. Све информације могу се добити на истом мејлу, Инстаграм профилу или на Фејсбук страници „Гусани у магли“.

„Гусани у магли“ су, иначе, постојали као хуманитарни театар који је Остојић, као гимназијалац, основао пре више од десет година. Тада су, играњем представа у дворишту Народне библиотеке, чланови Театра сакупили новац за опрему за Дечије одељење кикиндске болнице.

Свечаност уручења награде „Ђура Ђуканов“

Igor Crnogorac Јануарy 16, 2023

Књижевна награда „Ђура Ђуканов“ за 2022. годину биће уручена Оливери Митић, списатељици из Београда, у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у четвртак, 19. јануара, у 18 сати.

Оливера Митић награђена је за рукопис збирке прича „Самодисциплина“. Жири је радио у саставу Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић.

Награда која носи име писца Ђуре Ђуканова установљена је 2005. године, додељује се за необјављену збирку приповедака аутора млађег од 35 година. Лауреату припада штампање књиге, а награда му се уручује на дан рођења овог изузетног банатског књижевника.

Посвећено негују културно наслеђе: Божићни концерт КУД-а „Мокрин”

Jelena Trifunović Јануарy 13, 2023

Више од 150 учесника, од најмлађих до првог ансамбла, наступило је на Божићном концерту Културно-уметничког друштва „Мокрин“ одржаном 8. јануара у препуној великој сали Дома културе. Бројна публика током сат и по времена уживала је у изведби божићних песама, као и играма из Баната, Бачке, Беле Паланке, Лесковца, Врањског поља, Босилеградског Крајишта и Косовског Поморавља.

-Ово је други пут да одржавамо божићни концерт, у жељи да прерасте у традицију. Гости на концерту били су фолклорни ансамбл „Сунце“ из Суботице и чланови Културног центра „Цар Душан Силни“ из Фекетића. Из нашег Културно-уметничког друштва, представили су се припремни, извођачки ансамбл, дечја певачка и најмлађа предшколска група- каже за Кикиндски портал Нера Ковачев, уметнички руководилац КУД „Мокрин“.

Ово културно-уметничко друштво брижљиво и посвећено негујући традицију, игру и песму, окупља више од 180 чланова свих доби- од пет до 75 година, а у својој културној мисији ужива велику подршку месне заједнице као и града.

КУД „Мокрин“ је и место где се стварају и негују пријатељства, и то она за цео живот. То потврђује и вечерашњи дочек Српске нове године, када ће се, у слављеничкој атмосфери у Омладинском дому, стари чланови придружити садашњим.

(Фото: Сретеновић)

Прва књига поезије Милане Грбић „Карма је већа кучка него ја”

Jelena Trifunović Јануарy 10, 2023

Кикинђанка и некадашња полазница Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев” Милана Грбић, вишеструка шампионка из области књижености, крајем прошле године објавила је прву књигу поезије „Карма је већа кучка него ја”. Књигу је објавила ППМ Енклава, еминентна београдска издавачка кућа специјализована за савремену српску поезију. У рецензији, уредници издања о њој говоре као о вибрантној творевини коју одликује језичка енергија прожета хумором и самоиронијом, те “причи о младој жени чија се индивидуалност обликује у борби с традицијом, али и кроз судар космополитског укуса и локалног хумора и темперамента.

Милана Грбић рођена је 1996. године, основну школу и гимназију завршила је у Кикинди, а позната је и као добитница многобројних књижевних признања. За рукопис књиге кратких прича „Око нас море” награђена је књижевним признањем Ђура Ђуканов (2018) које додељује кикиндска Народна библиотека „Јован Поповић”, што је подразумевало објављивање прве Миланине књиге.

Милана Грбић је дипломирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета Универзитета у Београду, где се тренутно налази на мастер студијама.

Даниел, глумац из Кикинде: Позориште ме је ослободило

Igor Crnogorac Јануарy 8, 2023

Када се таленат споји са упорношћу и радом, познато је, резултати не могу да изостану. Управо то се догодило Даниелу Тоту из Кикинде, младом глумцу запосленом у Новосадском позоришту (Úјвидéки Сзíнхáз). Тачније, Даниелу се ништа није само догодило, он је постигао и остварио све што је желео јер једноставно – није одустао.

– После основне школе желео сам да упишем уметничку средњу, тада ме је занимала ликовна уметност, али то није било могуће. Тако сам завршио електротехнички смер у Техничкој школи у Кикинди – прича Даниел.

После матуре, преселио се у Суботицу и запослио у аутомобилској индустрији, у магацину фабрике. Чинило се да је све даље од свог сна.

– У Суботици је један глумац, Бела Кало, имао драмску радионицу. Отишао сам и прошао сам пријемни. На радионици сам схватио да желим глумом да се бавим професионално; због људи који су у позоришту, атмосфере, рада и слободе, и зато што сам се и сам ослободио. Као дете сам био врло интровертан, позориште ме је ослободило.

После две године на радионици, Даниел је решио да оде на пријемни на Академији уметности у Новом Саду.

– Пре одласка на пријемни, дао сам отказ у фабрици, толико сам мрзео тај посао – признаје Даниел.

Родитељи су, каже, били забринути јер им се није чинило да је глумачки посао сигуран и да ће му обезбедити сталне приходе. Међутим, Даниелов успех умирио је њихове бојазни. Завршио је Академију, глуму на мађарском језику, у класи професора Ласла Шандора. Већ на четвртој години повремено је играо у Новосадском позоришту, а данас је у овом театру и запослен.

Прошлог септембра премијерно је одиграо своју монодраму са којом је одбранио мастер-рад – за „Сани Сајдс, мртвачки шоу“ сам је написао текст, а режију је потписао са колегом из позоришта, Атилом Неметом. Поред ове представе, која је сада на репертоару Новосадског позоришта, у тој кући добио је улоге и у комадима: „Виолиниста на крову“, „Црвена поштанска кочија“, „Ричард Трећи“, „Носорог“, „Паравани“ ,“ Бог масакра“, “Том Сојер”.

– Живот ми се сасвим променио, нашао сам свој пут и осећам да сам на добром месту, са људима са којима сам хтео да будем. Има, наравно, и тежих момената у позоришту, али радим оно што волим – каже Даниел.

Даниел планира да своју монодраму, у фебруару, представи и публици у Кикинди, у КУД „Еђшег“. За сада, како каже, не планира ништа да мења, сасвим му је угодно у уметничким водама које је одабрао и у којима је успео да покаже таленат и пронађе себе. За Даниелову срећу то је све што је потребно.

Фото: Новосадско позориште, аутори – Габор Понго, Срђан Дорошки, Жофи Серда, и приватна колекција.

Очување традиције и обичаја – коледарске и божићне песме у Храму Светих Козме и Дамјана

Igor Crnogorac Јануарy 5, 2023

Концерт божићних песама вечерас је, у Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди одржала Женска певачка група АДЗНМ „Гусле“. У изузетно свечаној претпразничној атмосфери наступу је присуствовао велики број верника. Догађај су, у име локалне самоуправе, подржали председник Градског парламента, Младен Богдан, и заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Ово је леп увод у божићне празнике када се подсећамо свог задатка да негујемо нашу традицију и обичаје који су нам остали од предака – рекао је Богдан. – Сутра ћемо свечано унети бадњак у Градску кућу и пожелети срећу и здравље свим запосленима. Имаћемо бадњак испред оба храма у Кикинди, а затим очекујемо све суграђане да дођу да коринђају у Градској кући, да их дарујемо и пожелимо им срећу и здравље у новој години. Ово је прилика да се сетимо колико је важно да будемо јединствени, да чувамо једни друге. Свима желим да ове празнике проведу у миру и благостању са својим породицама.

Божићне и коледарске, световне и духовне песме, „Гусле“ су други пут извеле у Храму Светих Козме и Дамјана, а сама припрема концерта трајала је годину дана.

– Певању је претходио истраживачки рад, а затим смо увежбавали са групом. Песме су у трогласу, четворогласу, има антифоних, то су коледарске и божићне песме из читаве Србије и из крајева у којима живе Срби – из Румуније, БиХ и Хрватске. Такође, вечерас промовишемо трећи аудио компакт-диск наше Женске певачке групе и хора „Корнелије Станковић”. Такође, Мушка певачка група је снимила коледарске напеве из Баната који се нису певали најмање сто година и које смо урадили према записима из арадске жупаније, из 1912. године – рекао је уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

Верницима је о Бадњем дану и Божићу беседио старешина Храма, протојереј Бобан Петровић. Он је подсетио на значење и симболе Бадњег дана и Божића.

– У старим временима, када коринђаши покуцају на врата, газда је прво питао да ли знају Рождество. Тек када би доказали да знају, могли су да коринђају – рекао је протојереј Петровић. – Коринђаши су симбол анђела, оних који су, изнад пећине где се родио Христос, пастирима у пољу најављивали његово рођење божанским речима „Слава Богу на висини, а на земљи мир и добра воља међу људима“. Када вам коринђаши сутра закуцају на врата, пружите им бар лепу реч. Божић има највише обичаја јер је најрадоснији празник. Важно је да сутра наши домови буду украшени бадњацима и сламом – симболом јасала у које је био положен Богомладенац Исус.

Протојереј Петровић подсетио је да ће сутра, на Бадњи дан, свечана поворка са бадњаком проћи улицама града. Испред оба храма освештавање, паљење и дељење бадњака почеће у 15 сати.

У кикиндском позоришту припрема се представа о животу Душана Васиљева

Igor Crnogorac Јануарy 5, 2023

Први пут у Кикинди, у Народном позоришту, биће изведена представа о животу песника из нашег града, Душана Васиљева. У кикиндском театру процењено је да, као институција културе, имају обавезу да животу и делу Васиљева укажу пажњу коју заслужује, каже директорица, Милена Живков.

– Са редитељем Стеваном Бодрожом разговарала сам о томе коју бисмо представу могли да радимо. Читали смо драме Душана Васиљева и дошли на идеју да би Кикинда требало да се одужи овом великом, а крајње запостављеном писцу српске књижевности. Разговарали смо о томе да би могла да се направи прича о његовом животу и ступили смо у контакт са драматургом Нином Плавањац која је, такође, била одушевљена идејом. Биће то, дакле, прича о животу Душана Васиљева, кроз коју ће бити проткана и његова дела – каже Живкова.

Иако у Кикинди име Душана Васиљева носе гимназија и књижевна награда, овај писац, у театарском свету, до данас није био заступљен, што ће најављену премијеру учинити својеврсном праизведбом.

Душан Васиљев рођен је 1900. у Кикинди и живео је само 24 године. Писао је песме, прозу и драме, сматра се једним од најзначајнијих српских експресиониста. Основну школу похађао је у Кикинди, а грађанску и учитељску у Темишвару, где му се породица преселила 1911. године. Радио је као писар и као учитељ у Ченеју. Два пута се прикључио војсци, када је и оболео, а убрзо и умро од болести плућа. Сахрањен је на Мелином гробљу.

Рад на представи о Душану Васиљеву требало би да почне средином фебруара, а премијера је планирана за почетак априла, каже директорица и додаје да је у плану да у представи игра само домаћи ансамбл. Редитељ Стеван Бодрожа већ је потписао једну режију у кикиндском театру – представе „Лажа и паралажа“.

Из КЦ у 2023. нове прилике за стварање културних програма: манифестација “Кикинди с љубављу”

Igor Crnogorac Јануарy 3, 2023

У Културном центру Кикинда, поред постојећих, веома успешних манифестација, за 2023. планирају и сасвим нове садржаје. Један од њих биће програм под називом „Кикинди с љубављу“.

– По угледу на Дане Београда, ми бисмо, у Кикинди, направили манифестацију посвећену нашем граду. Замисао је да то буде између два значајна датума из историје Града – 12. новембра, датума када је проглашен Диштрикт и 21. новембра, Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату – каже в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев. – Укључили бисмо све установе културе у граду, које би приредиле програме о Кикинди – из историје, културе, уметности, да суграђани имају прилику да виде, подсете се или сазнају све што, можда, не знају о свом граду и људима који су живели у њему.

Међу бројним програмима и манифестацијама које Културни центар приређује током године, посебно се истиче хорски фестивал „Мелодианум“ који је, за само три године, достигао завидан интернационални углед. Најновији програм, „Кикинди с љубављу“, требало би да буде иницијална каписла и за остале културне институције да, у својој области, дају допринос очувању историје, традиције, сећању на људе који су, са истим ентузијазмом стварали и чинили дух овог града.

„Културиста” за Кикиндски портал: Кикинда је рекордер серијала по броју емисија

Jelena Trifunović Јануарy 2, 2023

У путописном серијалу „Културиста“ који нас упознаје са природним и културно-историјским лепотама, Кикинда је, за сада, рекордер са снимљених чак седам епизода. Аутор и водитељ Бошко Козарски у потрази за истинским бисерима природног и културног наслеђа, открио је гледаоцима приче о мамутици Кики, борби гусана у Мокрину, „Тери“, совама, бундевама, чуварима старих заната… Кикинда очигледно има шта да понуди, а ми се трудимо да то представимо, каже у разговору за Кикиндски портал Бошко Козарски.

Шта од свега тога посебно препоручити у Кикинди?

-Интернационално је занимљива „Тера“- музеј, атеље, галерија на отвореном. То апсолутно не постоји у главама домаћих туриста, а још ако би се направио неки водич кроз ту причу јер видети уметничко дело је једно, а чути причу о томе нешто друго, мислим да би то био добар додатни потез да се „Тера“ више афирмише. Борба гусана је свакако веома занимљива прича – каже Козарски.

Комбинацијом истраживања и туризма, „Културиста“ је овековечио интригантне и занимљиве путописне приче. На питање коју би нам дестинацију, мање познату, топло препоручио, спремно одговара:

– Село Доброселица на Златибору је неоткривени туристички бисер. Тамо се налази пећина Прераст коју можете да уђете, нема наплате улазница, у којој се налази река Понорница. У селу се налази црква брвнара која је 2021. године напунила 200 година на месту где је данас, а пренета је са друге локације у истом селу која се зове Црквине. Ту се налази манастир са изузетном причом, јер су на рушевине манастира са Хиландара дошли монаси и пронашли два ћупа са златом, а од тог злата је никао нови манастир на литици реке. У том селу је најлепши видиковац, снимано је неколико филмова међу којима је и Кустуричин „Живот је чудо“.

А да живот јесте чудо, неретко спој наизглед неспојивих контраста, сведоче истраживачке авантуре „Културисте“, међу којима је и прича из Горњег Бичумета код Медвеђе, где је налазиште драгог и полудрагог камења.

-Људи тамо живе на ивици егзистенције, а од драгог и полудрагог камења зидају штале, бунаре, чак и пољске тоалете. Јувелири ту масовно долазе камионима, комбијима, односе оно поред пута. Питао сам мештане зашто то дозвољавају, а они ми кажу па ми тога имамо колико хоћеш. Видео сам тамо код човека који чува пет коза, и од тога и живи, да има невероватну ограду од тог драгог камења. Замислите колико би коштала у Београду или Кикинди…А њему је то био једини материјал при руци. До тог села сада постоји пут, али немају водовод, бунари су им често празни, и муче муку са тим. Лако је да довуку потребне количине воде за људе,али за стоку је проблем.

Емисије овог серијала емитују се на каналу „Балкан трип“, а доступне су и на јутјубу.

-Драго ми је што људи гледајући „Културисту“ нису стекли дистанцу. Приликом недавног снимања у Кикинди, били смо на улици и један човек који се у радном оделу враћао с посла, пришао је и питао да се сликамо. Волим такве тренутке спонтаности, да ме доживљавају да сам неко ту из краја, тако ми и прилазе и обраћају ми се. То ми је потврда да радимо праву ствар.

У радној биографији нашег саговорника је и продукција за децу- од емисије „Поп рок кидс“ до позоришних представа и синхронизације цртаних филмова.

-Позајмио сам глас Фреду Кременку, капетану Пећинку, разним цртаним јунацима. Било ми је занимљиво да гледам своју ћерку кад први пут гледа те цртане филмове. Њој су фаворит били негативци. Лепа успомена је и представа за децу „Миња и тајни агенти“. Писао сам, режирао и играо у тој представи која је била на сценама широм Балкана три године. Поред Миње Суботе, ја сам био негативац Злоћко, а Мињини тајни агенти су били Леонтина, Тијана Дапчевић и Ивана Негатив. Мој задатак је био да деци украдем забаву, а Миња се борио против мене квалитетном дечјом песмом, док сам им се ја супротстављао неким треш, турбо фолком…У београдској „Арени“ смо имали преко 10.000 малишана у публици што је несвакидашње за дечју позоришну представу- испричао је за Кикиндски портал Козарски.

Престижна признања у Москви

У конкуренцији 600 пројеката за „Кристални компас“, националну награду коју додељује Руско географско друштво, „Културиста“ је освојио високо друго место. Признање се додељује у различитим категоријама-за ново географско достигнуће, за књигу, телевизијски пројекат итд. Награда је позната и као „географски Оскар“.

–Били смо у Москви на свечаности доделе награда које је уручио Стивен Сигал. Прво место је припало руско естонској копродукцији за један филм о експедицији. Представник Француске је јахао коња од Париза до Москве, а крај пројекта је био обнова гробља руских царских коња коју је он финансирао својим новцем јер је велики заљубљеник у коње. Сам улазак у финале за мене је био велико признање. Добили смо прелепу плакету, импресивни су утисци које сам понео. Нисам сигуран да ли је ово дошло на време или пре времена, ипак је то државно признање Руске Федерације- искрен је Козарски.

У Русији је недавно награђен још једним значајним признањем. Од Министарства спољних послова Руске Федерације „Росотрудичества“ добио је медаљу за јачање мира, пријатељства и сарадње. Највише одличје тог министарства уручио му је Јевгениј Примаков.

Посебно запажен код публике је и серијал од шест епизода „Културисте“ о Краснодарском крају, истинском бисеру југа Русије.

(Фото: фејсбук Бошко Козарски)

Нови албум Тамаре Кезз: Са „Електроизвориком” у нова музичка пространства

Jelena Trifunović Децембер 31, 2022

Свестрана музичка уметница, кантауторка, продуценткиња, историчарка уметности и песникиња Тамара Ристић аутентичан таленат из ког извире препознатљив уметнички израз и креативну музичку филозофију преточила је у свој трећи албум „Електроизворика”. Остаје верна спајању традиције и модерног, изворног и електронског звука. Позната под уметничким именом Кезз на себе је скренула пажњу интригантним сценским наступима, неспорном музикалношћу и искреним емоцијама.

Да је млада суграђанка јединствена појава на домаћој и регионалној музичкој сцени чије ће стваралаштво наставити да буди интересовање публике, било је јасно још од првог сингла „Мома” из 2014. године, који је ушао у најужи избор од три песме на конкурсу „Ворлд мјузик нетворк”. За Кикиндски портал Тамара Кезз говори о својим размишљањима и инспирацији које су је водиле током стварања „Електроизворике”.

– Ово је трећи албум, који је идејно враћање мом иницијалном правцу, али је технички и у форми звучно остварење свега о чему сам донедавно само маштала. Веома јака инспирација су ми били ди-џеј и лајв наступи, на којима сам спонтано убацивала мотиве из традиционалних песама, а реакције људи су ме подстакле да те вибрације пренесем у трајне снимке. „Електроизворика” је део мог дугорочног пројекта, промовисање наслеђа кроз савремени звук. У овом случају, у питању је балканско музичко наслеђе, које укључује српске, македонске, ромске песме, као и по једну босанску, бугарску и албанску, у синергији са електроником која се простире од експерименталног до клупског звука.

– Тежила сам да младим људима који слушају електронику провучем изворну музику, а и обрнуто – онима који ће песму пустити јер је изворна, да приближим електронику. Због тога је музика минималистичка, без других инструмената осим ритма, синтисајзера, гласа и мелодике. То најбоље описује и сам назив албума, за који знам да неће остати усамљен на нашем поднебљу, јер се полако појављују нови извођачи, који ће развијати овај звук- поделила је са нама уметнички доживљај.

Тамара од пре три године живи у Словенији. О томе шта јој се посебно тамо свиђа, а шта недостаје из родног краја, каже:

– Уживам у природи, волим мир којим Љубљана одише и садржаје који су усмерени ка лакшем одгајању детета. Пре одласка сам десет година живела у Београду, а оданде ми највише недостаје осећај припадности и тренуци када буквално не знаш где би пре кренуо. Из родног Баната привид успореног протока времена, у ком тек сада знам да уживам. И наравно људи, одсвуда, а посебно родитељи којима сам посветила албум.

Иза младе уметнице су бројни концертни и лајв наступи у земљи и иностранству- наступа на фестивалима, у клубовима, галеријама, летњим сценама. Компонује и изводи музику за радио, филм, изложбе, перформансе. Испуњење дечјег сна био је летошњи наступ на Денс арени Егзит фестивала. Прошле године, светлост дана угледала је њена збирка поезије „Свемирске очи”.

За Кикиндски портал открива музичке планове и жеље у Новој 2023. години.

-Да се још усавршим у продукцији и више времена проведем на сцени. Припремамо за објављивање и нову музику за пројекат Тијамара, који имам са сестром. Желим да снимим албум за децу који сам искомпоновала.