Култура Архиве | Page 83 of 95 | Кикиндски портал

Лирска естетика графичког израза новосадске уметнице Јелене Средановић

Jelena Trifunović March 3, 2023

Циклус графика приказаних на изложби „Поред воде“ инспирисан је лирском естетиком призора из природе, којима је променљивост облика начин трајања. На изложби су, као документ стваралачког процеса, приказане и дрвене матрице које су кориштене за отискивање графика. Ауторка изложбе је уметница из Новог Сада Јелена Средановић, професорка на Академији уметности у Новом Саду, за уметничку област графика.

За технику дрвореза, уметницу је определила племенитост текстуре коју дрвена матрица оставља на папиру, као и изазов да се у материјалу дрвета који одликује тврдоћа и грубост прикаже нешто што је лако и ваздушасто.

– Графике су настале у протекле две године. Мотиве сам бележила у природи, то су ухваћени тренуци који се више никада не могу поновити, призор већ у следећем тренутку постаје другачији. Истраживала сам различите поступке рада на дрвеним матрицама што ме је довело до откривања поступка равне штампе на дрвету која захтева експерименталан приступ. Овај поступак омогућава вишебојност графичког отиска, експресивније ликовне вредности, лакоћу потеза и мекше прелазе што графику приближава сликарском медију – каже уметница.

Дипломирала је 2005. године на Академији уметности у Новом Саду, где је 2009. и магистрирала. Докторске студије завршила је на Факултету ликовних уметности у Београду. Истакнут уметнички рад Јелене Средановић овенчан је низом признања, указује кустоскиња Музеја „Тера“ Верица Немет.

– Јелена Средановић је излагала на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству, почев од Љубљане, Темишвара и Беча па до Рима, Билбаоа, Лондона, Пекинга и Њујорка. У пољу графике истакла бих да је добитница највишег признања „Велики печат“ који додељује Графички колектив. Њени радови налазе се у бројним колекцијама не само националним, већ и међународним. Од пре две године њен рад се налази у колекцији Музеја Албертина у Бечу што је велика привилегија за уметника, као и земљу из које долази- наводи Верица Немет.

„Поред воде“ је прва самостална изложба Јелене Средановић у Кикинди. Посетиоци галерије Музеја „Тера“ могу је погледати до 28. марта.

Прича о породици кроз портрете: „Будишини” у кикиндском Музеју

Jelena Trifunović February 25, 2023

Мноштво емоција и сећања пробудилo је отварање изложбе „Будишини”, о једној од најпознатијих кикиндских породицa- код њихових потомака, али и бројних суграђана који су данас били у Народном музеју. Прича о овој фамилији, некада веома имућној и утицајној, а након Другог светског рата стављеној на стуб срама, испричана је кроз портрете, родослов, фотографије и друге породичне успомене. Четири портрета, потомци породице Будишин прошле године су даровали кикиндском Музеју, а изложена су и два групна портрета, аутора мокринског уметника Јована Диме, из збирке Галерије Матице српске.

-Моја мајка Олга рођена Будишин решила је да слике поклонимо Музеју како би рођаци и потомци могли да дођу и да их виде- започиње причу Емил Јовић, електроинжењер из Новог Сада. Свежа су сећања када је као дете по два, три месеца проводио у Кикинди, код деде по ком је и добио име. У том стану на градском тргу су се и налазили породични портрети.

– Деда је становао на тргу у стану који су купили од удовице Јована Пачуа. Када сам прелазио из Бачке у Банат као да сам долазио кући. Овај групни портрет памтим још из детињства, стајао је изнад кревета. Сећам се да је једном рођака коментарисала да се плаши слике јер су „сви тако озбиљни и страшни”, а ја сам одговорио: „не треба да се плашиш, то су наши дедови, они нас чувају”. Није било лако да поклонимо ове слике, али мислим да је то била најрационалнија одлука, Музеј ће их најбоље чувати- емотиван је Емил Јовић.

На групном портрету је Гавра Будишин (1827-1895), први значајнији представник породице, велепоседник, жупанијски и варошки представник, члан црквеног одбора са четири сина: Шандором (Александром), Лазом, Ђуром и Митом.

Кикинђани углавном нису волели Будишине, али су према њима имали дозу страхопоштовања. Некада су били љубоморни на њихово богатство, а између два светска рата прозивали су их због њиховог политичког деловања и корупције. Непосредно после Другог светског рата, неколико чланова фамилије, означени су као издајници и сарадници окупатора.

-Емоције су ме савладале, вежу ме за Кикинду и породицу Будишин коју нажалост знам само по несрећи- прича Радмила Николајевић Богосављев чија је мајка Софија ћерка Милоша и Даринке Будишин. После завршене гимназије у Кикинди, завршила је студије права у Београду где и данас живи. -Мој деда Милош и његов рођени брат Стева Будишин су стрељани као велепоседници и нажалост, непријатељи државе. Ми имамо њихову рехабилитацију. Њихов грех је био само то што су били велепоседници и што су живели од те своје земље. Жао ми је што ово није раније уприличено, било је много потомака живо. Мој брат од тетке, адвокат Душко Будишин умро је пре пет година. Моја породица Будишин прошла је најгоре могуће ствари- каже Радмила Николајевић Богосављев којој је Гавра Будишин чукундеда.

По мајчиној лози из породице Будишин је и Иван Ножинић, иначе уредник информативног програма Радио Новог Сада.

-Милош Будишин је мој предак, стрељан је од стране комунистичке власти. Данчика Будишин, мој деда убијен је после Сремског фронта код Подравске Слатине, по наређењу Косте Нађа, као и неколико официра краљеве војске. После рата нам је комплетна имовина одузета и мој део фамилије, због непријатности које је доживљавао у Кикинди, преселио се у Сремске Карловце и Нови Сад. Одузете су хиљаде и хиљаде јутара земље, некретнине међу којима су и куће у улици Генерала Драпшина – каже Ножинић.

Будишини су Лужички Срби

-Будишини су из места Будишин, на граници Немачке и Чешке. Дошли су као трговци крупном стоком у Банат. Ту су се доселили и задржали православље, а пореклом су Лужички Срби- наводи Иван Ножинић показујући грб поменутог места.

Зла судбина

Гавру Будишина и његове синове јавно су прозивали да „нису били добри Срби” јер су на изборима неколико пута подржали „владиног” кандидата за посланика у угарском сабору. Међутим, Гаврини унуци су непосредно пред Први светски рат постали активни чланови радикалне странке. После Великог рата, представљали су варошку економску и политичку елиту.

-Поменућу двојицу који су најзначајнији због свог политичког деловања. Током двадесетих година двадесетог века, најзначајнијији и најмоћнији човек у Великој Кикинди био је Јоца Будишин (1879-1943), посланик у парламенту Краљевине СХС из редова Народне радикалне странке, питао се малтене за све у граду. Други, Стева Будишин је од 1931 до 1935. био посланик у парламенту Краљевине Југославије, па сенатор Дунавске бановине. Стева Будишин је био први који је страдао, одмах након што су партизани ослободили Кикинду. Тада почиње зла судбина породице Будишин. Поред Стеве, стрељани су и његов брат Милош и брат од стрица Ђура. Будишини су се повукли, велики део њихове имовине је национализован. Већина их касније одлази у Нови Сад и Београд, тако да, колико је нама познато, мада постоје опречна мишљења, потомака у Кикинди више нема-наводи историчар Владислав Вујин, кустос музеја.

Родослов Будишина

Кикиндском музеју је поклоњен и родослов породице Будишин који је урадио Иван Будишин,а допунио кустос музеја Владислав Вујин на основу расположивих података са надгробних споменика и умрлица.
Први Будишин из Велике Кикинде био је Јаков (1771-1845).

Одабрани учесници 42. Интернационалног симпозијума у скулптури „Тера”

Jelena Trifunović February 24, 2023

Уметнички савет Центра за ликовну и примењену уметност „Тера” одабрао је шесторо уметника који ће учествовати на овогодишњем Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера”. Током јула, у Кикинди ће стварати реномирани уметници из Шпаније, Албаније, Хрватске и Србије.

Ледиа Костандини, академска уметница из Тиране, дипломирала је 2006. на одсеку монументално сликарство на Академији уметности у Тирани. Радила је као професор на ПОЛИС Универзитету за дизајн и архитектуру у Тирани.

Вајар Никола Ненадић из Ријеке у ликовном изразу препознат је по изради скулптура од кованог метала, камена и дрвета за које је и више пута награђиван на разним ликовним манифестацијама широм Европе. Дипломирао на Академији у Венецији. Запослен је као виши асистент на вајарској катедри Академије примењених уметности у Ријеци.

Скулптуре у теракоти ствараће и Шпанац Јорге Беда Морцило Јулиани. Похађао је Школу примењених уметности и уметничких заната у Мадриду, а дипломирао вајарство на Школи примењених уметности и уметничких заната у Сарагоси.

Учесник престижног уметничког симпозијума биће и Саша Панчић, добитник бројних награда. Препознат је као аутор који у раду користи искуства и тековине авангарде и високог модернизма као јасна полазишта за сопствени уметнички експеримент. Дипломирао је сликарство, а магистрирао цртеж на Факултету ликовних уметности у Београду.

Професор емеритус Универзитета уметности у Београду Чедомир Васић је на уметничкој сцени од 1969. године. Као стипендиста Фулбрајтовог програма на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари и Лос Анђелесу студирао је видео у класи проф. Мицуруа Катаоке и компјутерску уметност код проф. Џона Витнија. Мултимедијални уметник изузетно богате и живописне каријере за свој рад је добио значајна признања.

На 42. вајарском сазиву учествоваће и Мирољуб Стаменковић, редовни професор на Факултету примењених уметности у Београду. Поред вајарства, примењеног вајарства, медаљерства, бави се конзервацијом и заштитом културних добара. Као конзерватор и дугогодишњи сарадник Народног музеја из Београда рестаурирао је и конзервирао многа дела која припадају највишем рангу културне баштине Србије.

Терин Уметнички савет чине: мр Слободан Којић, магистар вајарства, оснивач и директор Центра за ликовну и примењену уместност „Тера”, Верица Немет, кустоскиња-историчарка уметности, Сава Степанов, самостални ликовни критичар из Новог Сада, др Сања Којић Младенов, музејски саветник Музеја савремене уметности Војводине Нови Сад и Игор Смиљанић, академски вајар, докторанд ликовних уметности и виши стручни сарадник на вајарском одсеку новосадске Академије уметности.

332163530_996661971305263_4265814035561447221_n

„Регистровани” Тијане Јеврић у Галерији „Тера”

Jelena Trifunović February 22, 2023

У Галерији „Тера” синоћ је отворена изложба „Регистровани” мултимедијалне уметнице из Новог Сада Тијане Јеврић. Рад представља звучну еко-мапу Дунава, у форми аудио-визуелне инсталације у простору у којој се корисник, путујући кроз различите локације на обали реке, блиско упознаје са амбијентом и простором. Рад је осмишљен као база података одређених места и тренутака. Поставља се питање – шта ми као људи остављамо иза себе у савременом добу? Да ли су то забележени алгоритми наших кретања, комуникације, активности и осећања? Да ли је то наша задужбина или заоставштина? Који је садржај информација које остају после нас?

-Предавао ми је професор Владан Јолер који се бави дигиталним медијима попут фејсбука и других, и доста смо разговарали о томе како смо сви ми људи, заправо регистровани, сва наша кретања се бележе. Тако је настао мултимедијални рад -наводи уметница.

Уметнички рад Тијане Јеврић (26) базиран је на истраживању све јачег утицаја медијске културе као произвођача друштвене „стварности” и самосвести. Испитује кретање појединца унутар виртуелног простора. Медији којима се користи су сајт-специфик и аудио-визуелне инсталације у простору.

Тијана Јеврић је завршила Нове ликовне медије на Академији уметности у Новом Саду, на којој је на мастер студијама у оквиру истог програма. Презентовала је своје уметничке радове у Србији и иностранству, између осталог у Културном центру Србије у Паризу, Музеју савремене уметности Војводине, Арс Електроника – Аустријском културном, образовном и научном институту у Линцу. Добитница је награде за најбољи уметнички рад из дисциплине Нови медији (2020), Најбоље уметничко решење Инклузивне Галерије (2021).

Учествовала је и била аутор на неколико радионица у земљи и иностранству. Имала је шест пројекција ауторских краткометражних филмова на неколико филмских фестивала и три документарна филма у оквиру фестивала Арс Електроника 2021. године.

Тренутно је графички дизајнер у галерији Бел Арт, Галерије на Штрафти, фестивала савремене уметности Дунавски дијалози. Живи и ради у Новом Саду.

Милана Грбић за Кикиндски портал: Песничка средина ме је подстакла да се окренем поезији

Jelena Trifunović February 21, 2023

„Карма је већа кучка него ја“ наслов је песничког првенца Кикинђанке Милане Грбић, који ће у четвртак од 19 сати бити представљен у Народној библиотеци „Јован Поповић“. Милана је добитница више књижевних признања, међу којима је и награда „Ђура Ђуканов“ за збирку кратких прича „Око нас море“. О новој књизи која је објављена у издању ППМ Енклаве, еминентне београдске издавачке куће специјализиране за савремену српску поезију, говори за Кикиндски портал.

– Откад сам почела да се бавим књижевношћу, проза се налазила у фокусу мог интересовања, како у креативном, тако и у научном смислу. Мислим да се то итекако осети у овој песничкој збирци чији су прозни елементи врло доминантни – из песме у песму појављује се приповедачки глас, смењују се ликови, и догађајност је врло изражена, што су све одлике прозних, а не искључиво песничких жанрова. Ипак, мислим да промена форме може да разбуди писца, да му укаже на нове тематске корпусе којима раније није придавао пажњу, да му помогне да промени перспективу из које је до сада посматрао свет, и понуди му шансу да преиспита сопствене језичке и креативне способности. Мислим да је ово, пре свега, био разлог због којег сам се, након готово читаве деценије писања кратке приче, опробала у поезији.

Милана је на мастер студијама на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Захваљујући природи својих студија, радионицама креативног писања, уредничким пословима, активно је укључена у књижевни живот у нашој земљи и региону.

У разговору за Кикиндски портал, каже да је до пре неколико година, поезија у нашем окружењу била увелико скрајнута у корист прозе, што се данас променило. Од субверзивнијег вида књижевности, поезија је нагло постала омиљена и радо читана, указује.

-Претпостављам да ме је песничка средина у којој се налазим спонтано подстакла да се и сама окренем поезији. Највећи део књиге настао је на радионици поезије коју у Београду води песник и уредник издавачке куће ППМ Енклава. Пре радионице, имала сам тек неколико песама, и нисам ни размишљала о могућности да објавим књигу поезије. Док сам писала, на памети сам имала неколико циљева, од којих бих посебно издвојила три. Идеја је била измирити лирско и епско, а затим топосе који се начелно везују за традицију западноевропске, љубавне поезије започету Петраркиним „Канцонијером” и Дантеовим „Новим животом” пребацити у савремени контекст, и пропустити их кроз пар екселанс женску визуру- указује наша саговорница.

Аутоиронија као главни извор хумора

– Они који су до сада прочитали ову књигу, углавном су истицали њену шаљиву димензију. Tрудила сам се да из песму у песму одржим присуство лирског субјекта који је све време свестан писања, као и чињенице да се до ове и овакве поезије није дошло захваљујући некаквом непоновљивом личном искуству, већ због оптерећења књижевном прошлошћу и (поп)културним наслеђем.Чини ми се да је управо таква аутоиронија главни извор хумора у овој књизи- каже млада књижевница.

Читалачка препорука

На питање коју књигу би препоручила нашим читаоцима, каже да би, поред свих издања ППМ Енклаве и Партизанске књиге, њених сарадника и великих пријатеља, предложила роман из 2012. који је обележио завршетак њене читалачке године.

-Роман „Упражњено место” написала је Џоун Роулинг, али за одрасле. На мојој полици је чекао девет година да буде прочитан – човек с непуних осамнаест година нема капацитет да појми овакав текст. За разлику од других романа Роулингове који су у милионским тиражима продати широм света, и омиљени код најразличитијих читалачких профила, о „Упражњеном месту” се ућутало врло брзо по његовом објављивању. Доживео је само једну екранизацију невелике гледаности, управо због његове контроверзне природе- указује наша саговорница и наставља:

-Радња романа прати неколико месеци у животу главне јунакиње, хероинске зависнице Тери Видон која се бори за старатељство над својом децом и право на лечење. Ауторка причу о породици Видон користи како би раскринкала најразличитије сегменте малограђанског, пуританског друштва, притом као средство користећи неумољиву иронију и сатиру. Овај роман, пре свега, препоручујем због тога што на пријемчив начин указује на табуизиране друштвене аномалије присутне на глобалном нивоу, а не само у провинцији Велике Британије почетком овог века, где је радња романа смештена. Сматрам како се Роулинг овим романом још једном доказала као наследница својих великих предака, Дикенса, Џорџ Елиот, Џејн Остин, или Артура Конана Дојла, упркос својим упитним политичким ставовима- закључује Милана Грбић.

Позоришни репертоар за март: два јубилеја „Настојника“

Igor Crnogorac February 20, 2023

У Народном позоришту следећег месеца најдуговечнија представа „Настојник“ биће одиграна 150. пут и обележиће 35 година од премијерног извођења.

У овом комаду Харолда Пинтера, од премијере, 1988. године, игра иста глумачка постава: Бранислав Кнежевић, Славољуб Матић и Драган Остојић, који је и режирао представу.

Представа је вишеструко награђивана. Између осталог, победник је Фестивала малих експерименталних сцена у Панчеву, а на Међународном фестивалу “Јоаким фест” у Крагујевцу, највише награде добила су сва три глумца.

Као и приликом претходних јубилеја, слављеничко извођење имаће гостујуће глумце. „Настојник“ је на репертоару у петак, 17. марта.

Комедија „Ординација“, у режији Ненада Гвозденовића, биће одиграна у првом термину наредног месеца, 3. марта.

Комад на малој сцени, „Сироти мали хрчки“ на репертоару је у уторак, 7. марта. У представи играју: Бранислав Кнежевић, Драган Остојић, Бранислав Чубрило Рус, Михаило Лаптошевић и Никола Јоксимовић.

У петак, 10. марта, играће се „Смрт човека на Балкану“. Ова драма награђена је на Данима комедије у Јагодини као најбољи савремени домаћи комедиографски текст.

Представа „Ковачи“ заказана је за уторак, 21. март. Играју: Бранислав Кнежевић, Михаило Лаптошевић и Сања Микитишин. На првом Међународном театар-фесту “Живи фест” у Живиницама „Ковачи“ су добили Награду публике.

Следећи термин за вечерње извођење биће 28. март, када ће се играти најновија представа кикиндског Позоришта, носталгична комедија „Љубавно писмо“.

За 31. март заказан је водвиљ „Пиџама за шесторо“.

Позориште на гостовањима

Представа „Ковачи“ гостоваће 24. и 25. марта у Краљеву и у Крагујевцу.

До краја фебруара

У уторак, 21, на репертоару је „Пиџама за шесторо“. „Љубавно писмо“ играће се у петак, 24. фебруара.

Све представе у Народном позоришту почињу у 20 сати.

(ВИДЕО) Сретењски концерт „Гусала“

Igor Crnogorac February 15, 2023

На Сретење – Дан државности, чланови АДЗНМ „Гусле“ суграђанима су поклонили традиционални концерт у Народном позоришту. У име локалне самоуправе присуствовале су му заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски, и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Свим суграђанима честитам Дан државности који одражава јединство народа у двема битним стварима – у тежњи за неговањем најсветлије традиције, борбе за ослобођење и стварање независне отаџбине, и у неговању демократског духа. Честитам крсну славу „Гуслама“ које су, за 147 година, колико трају, показале да, с пуно љубави и преданости, чувају традицију, то важно нематеријално културно наслеђе са ових простора. Такође показују колико воле свој град и своју државу и у част овог празника, да би указали на његов значај, публици поклањају концерт. Ово је и порука младим нараштајима да треба да познају своју историју и да знају шта су наше тековине – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

На концерту су наступиле све секције Друштва: извођачки ансамбл, оркестар, Хор „Корнелије Станковић“ и рок-бенд „Гусала“. Посебан наступ имао је гост са Западног универзитета из Темишвара, Лавиниус Николајевич.

(ВИДЕО) Оркестар Александра Дујина, празнични концерт у Кикинди – уметност и емоција

Igor Crnogorac February 14, 2023

Изузетан, уметнички отклон од брига и реалности понуђен је вечерас Кикинђанима на концерту оркестра Александра Дујина у Народном позоришту. Поводом Светог Трифуна и Светог Валентина, концерт под називом „Чаролија“ организовала је Туристичка организација Града.

Александар Дујин, џез пијаниста и композитор, познат и као дугогодишњи сарадник Ђорђа Балашевића, познат је кикиндској публици са многобројних гостовања у нашем граду. Овога пута је, каже, за Кикинђане припремио најбоље од онога што је претходних година стварао са вокалним солисткињама, Невеном Рељин и Вањом Манић Матић.

– Имам довољно година да знам шта значи бити стварно заљубљен и покушаћу да пренесем публици енергију лепог и ванвременског. Надам се да ћемо и вечерас уживати – рекао је Дујин.

На репертоару су, поред Дујинових ауторских композиција, биле и одабрана филмска, шпанска и француска музика, различитих праваца и жанрова. Уз изузетне уметнике и професионалце, под светлошћу плавих звезда са сцене, вечерас је у Позоришту било места само за добре емоције.

Ревитализација дела Јована Поповића

Igor Crnogorac February 9, 2023

Књига „Сабране приче“ књижевника и револуционара, Кикинђанина Јована Поповића, представљена је у Народној библиотеци која носи његово име. „Сабране приче“ је објавила „Партизанска књига“ у едицији „Стари мајстори“, у којој су објављена и сабрана дела Душана Васиљева и Ђуре Ђуканова. Књига садржи три прозне збирке: „Реда мора да буде“ из 1932, „Лица у пролазу“ из 1941. и „Истините легенде“ из 1944. године. Поговор је писао издавач, књижевник др Срђан Срдић, који је и представио књигу кикиндској публици.

– Текстови Јована Поповића су у читанкама за средње школе, али није било књиге, посебно не сабраних дела. Схватили смо да га нема 40 година, ни као књижевника, ни као историјске личности. Никада није било организованих напора да његова заоставштина буде сабрана. Преживљавало је само оно чега је било у школској лектири. Од нечега смо морали да почнемо и најједноставније је било доћи до његових прича.

Трећа књига, „Истините легенде“, посвећена је људима који су биле историјске личности и од којих је направљен мит, али ће људи у њој и препознати приче „Пинки је видео Тита“ и „Бриле“, рекао је Срдић. Приче о животу Поповића у Кикинди, до 1930-е, када је имао 25 година, налазе се у првој и другој књизи.

– Ове књиге су израз његовог експресионизма и чак подсећају на Душана Васиљева. Из прича може доста да се научи, не само о књижевности тог времена, већ и о животу људи овде. То је доста комплексан и невесео приказ живота у Кикинди између Првог и Другог светског рата, са свим политичким, сталешким и осталим раслојавањима која су била присутна у локалном животу и ми неки јаснији траг о томе немамо, ни у прози Душана Васиљева која је преживела, ни у драмама.

Очекивања издавача су да ће „Сабране приче“ изазвати ново интересовање за дело овог књижевника. У „Партизанској књизи“ намеравају да објаве и његове сабране песме.

– За свој једини избор поезије, објављен 1951. године, Јован Поповић сам је написао поговор у којем каже да чак није ни у поседу одређених текстова које је објављивао у току рата, тога нема. И ми сада, сакупљајући материјал за ту књигу сабраних песама имамо проблем. Он није имао директне наследнике, а од 1930. године живео је у Београду.

Срдић истиче да је овај књижевник био личност од непојмљивог утицаја: био је шеф делегације Југославије на оснивању UNESCO-а у Њујорку, једини је Кикинђанин који је сахрањен у Алеји великана, његов ковчег носио је Иво Андрић.

Књига „Сабране приче“ већ је у књижарама. Њено објављивање финансијски су подржали Град Кикинда и Министарство културе Републике Србије.

Готово вршњаци, Поповић и Васиљев, никада се нису срели

Јован Поповић и Душан Васиљев, иако обојица рођени у Кикинди, Поповић 1905-е, а Васиљев пет година раније, никада се нису срели јер су припадали потпуно супротним социјалним сталежима – испричао је Срдић. – Јован Поповић је потицао из угледне грађанске породице, Душан Васиљев је био пука сиротиња. Касније ће се сретати брат Душана Васиљева и Јован Поповић, али двојица књижевника се нису никада видели, нити постоји информација да је Поповић било шта знао о Душану Васиљеву.

(ВИДЕО) „Мелизми” имају наследнице анђеоских гласова

Igor Crnogorac February 9, 2023

У окружењу доступног, лаког и пријемчивог у музици, па и уметности, право је освежење и велика вредност када неко потражи дубље значење, а уз то има и вољу и енергију да наслеђе представи, унапреди и преда новим генерацијама. Управо то је мисија чланица Женске певачке групе „Мелизми“.

– Од заборава чувамо банатске и песме свих народа, колико год их има у нашој Кикинди и околини. Трудимо се да певамо на што више језика, да се, на тај начин, приближимо другим културама. То нам је веома важно јер наша деца расту заједно. Певамо на 11 језика и поносни смо на то. Ово је наш хоби, ми представљамо публици оно што је нама дато, а то је да сачувамо обичаје – каже Биљана Мандић, оснивачица „Мелизми“ и менторка млађој певачкох групи.

Ова аматерска певачка група већ 17 година опстаје захваљујући чистом ентузијазму. Окупљају се у просторијама Културног центра Кикинда, а од пре три године имају и подмладак.

– Своју децу смо успављивале старим песмама, доводиле смо их на пробе, певала су уз нас и тако је, постепено, настала млађа група, “Мелизмићи” – каже Биљана. – Девојчице и дечаци су узраста од осам до 13 година. Већ су имали солистички наступ на Кикиндском лету и снимили два видео-спота – „Ивандан“ и „Оче наш“.

Чланице певачке групе труде се да, на својим наступима, представе и обичаје из свог краја. Тако је настало музичко-сценско дело „Мајка као бајка“ ауторке етномузиколога, Гордане Рогановић, које представља живот жене и њену традиционалну улогу у друштву, све засновано на старим обичајима из Баната и других делова Србије.

„Мелизми“ имају и Секцију за очување банатских ношњи, рецепата и обичаја. Много наступају и радују се сваком сусрету са публиком, а труд је често и награђен.

Најновија признања добиле су на Сусрету КУД-ова у Врњачкој Бањи и на Сабору изворног народног стваралаштва на Опленцу. Сада се спремају за наступе у Београду и у новосадској Синагоги.

У трагању за изворним, за суштином традиције и њеним опстанком, ове предане жене неће посустати јер је њихова потреба за смислом већа од свега новокомпонованог. Док се материјално умножава, али и обезвређује, „Мелизмице“ и “Мелизмићи” чувају дух и заједништво. Захвални смо им на томе.