Култура Архиве | Паге 83 оф 99 | Кикиндски портал

Програм о Роберту Толингеру и уметничкој музици у Кикинди

Igor Crnogorac Април 28, 2023

Програм „Музиком кроз град“ данас је организовао Центар за стручно усавршавање у сарадњи са Народним музејом и београдским Центром за промоцију науке.

У интерактивној радионици, на неколико локација на Градском тргу, најмлађи су учили о животу и раду чешког композитора и хоровође Роберта Толингера који је у Кикинди живео десет година, у свом најплоднијем периоду.

– На шест пунктова на тргу суграђани су могли да се упознају са Толингеровим животом и делом, као и да сазнају где се некада концертрирало и свирало у Кикинди, како се звао први музички часопис, како је живео наш град. У сали Музеја композиције Роберта Толингера свирала је професорица клавира Ева Француски Арањош – каже Гордана Трнић Иличић, координаторка Научног клуба ЦСУ.

Николина Сувајџић, наставница музичке културе у ОШ „Свети Сава“, придружила се програму са својим ученицима.

– Деци је веома занимљиво. Толингер је веома важан за музику и уметност и желела сам да ђаци нешто више сазнају о њему јер га нема у програму – каже Сувајџићева. – Трудим се да им приближим музичку уметност, да их мотивишем да долазе на концерте јер сматрам да је то веома важно, без обзира на то да ли ће им ова област бити и професионално опредељење.

Роберт Толингер завршио је виолончело на Прашком конзерваторијуму. Прихвативши позив Певачког друштва „Гусле“, 1880. године се доселио у Велику Кикинду. Десет година боравка у нашем граду називају се Толингерово доба.

„Гусле“ су тада достигле највиши ниво хорског певања, а сам Толингер је овде компоновао најбоље композиције. Као врстан виолончелиста, често је наступао и стекао изузетно уважавање и поштовање. Био је покретач и идејни творац музичког часописа „Гудало“.

За време боравка у Кикинди написао је више од 20 песама за мушки, женски и мешовити хор, око 135 песама за децу, једну литургију, више соло песама, духовних, клавирских и композиција за друге инструменте. Компоновао је оперету „Весели морнари“, једну симфонију, кантате „Циганин“ и „Косовка“ која се сматра његовим најбољим делом.

Отворена изложба у Историјском архиву – „Јестесловије“, најстарије књижевно дело у Кикинди

Igor Crnogorac Април 28, 2023

„Стара и ретка књига у библиотеци Историјског архива“ назив је вечерас отворене изложбе у овој установи. Од 4.700 књига у библиотеци Архива изложене су 42 најстарије и најзанимљивије, каже в. д. директор Архива, Срђан Сивчев.

– Ово су највредније старе књиге које чувамо. Најстарије је дело из 1811. године, „Јестесловије“ („Природопис“) архимандрита Павла Кенгелца, једног од првих богослова у српском народу. То је и прво дело из биологије, уопште из природних наука и ми смо урадили и његов репринт са преводом на српски. Изложено је још једно његово дело, „Всемираго свјатисловја“ („Повесница светских догађаја“). Имамо и дела из 19. века на латинском, немачком, мађарском, славеносрпском и на енглеском језику, углавном из историографије, архивистике, етнологије, географије. Веома су интересантне и читаве едиције атласа и енциклопедија на мађарском језику, које су излазиле у Будимпешти између 1860. и 1870 – изјавио је Сивчев.

Најстарија књига која се чува у Историјском архиву заправо је Матична књига, тачније Домовни потокол за Тиса Сент Миклош, данашње Остојићево, која је почела да се води давне 1747. године.

На поставци у холу Историјског архива, посетиоци ће имати прилику да прелистају и два ратна албума из Првог светског рата – на српском и на француском језику у којима су, са великим бројем фотографија, описане ратне операције српске војске и свих чланица Антанте.

Права посластица је и каталог Љеваонице жељеза и темпера “Бон“ која је овде радила и пре Другог светског рата. У каталогу из 1938. приказана је широка палета производа ове фабрике.

У припреми изложбе, поред Сивчева, учествовао је и Никола Радосавчев, координатор дигиталних процеса у Архиву. Већина изложених књига је у витринама, али су многе и доступне за прелиставање. У Архиву кажу да њихову ризницу углавном чине поклони и купљене књиге, али да је, за нека дела, остала мистерија како су стигла до њих.

– Имамо, рецимо, збирку поема и прича британског песника и политичара Едварда Булвера Литона, штампану на енглеском у Лајпцигу 1842. године – каже Сивчев. – Књига је била део личне библиотеке грофа Карла Малдегема који је столовао, имао каштел у данашњем Новом Кнежевцу, за коју није познато како је стигла у Архив, и она је изложена за посетиоце.

У име локалне самоуправе отварању је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Ова изложба нам показује колико је Историјски архив важан за град, како би се прошлост сачувала, јер и сви документи који се данас чувају служиће будућим генерацијама да сагледају своју прошлост. Као заједница треба да радимо на приближавању архивске библиотеке суграђанима и Архив у томе има нашу пуну подршку- изјавила је Мицковска.

Изложба раритета међу старим издањима биће отворена две седмице, радним данима од 8 до 13 сати.

Гледали смо претпремијеру представе о Душану Васиљеву: дечак испод црвених облака

Igor Crnogorac Април 28, 2023

„Облаци“, велики пројекат Народног позоришта, представа која је настајала од саме основе, нарученог текста о животу Душана Васиљева, синоћ је имала своју претпремијеру или, како то људи у позоришту називају, отворену генералну пробу.

Гледали смо је за вас

Можда је у свим најавама ове представе, а било их је довољно, премало пажње посвећено поднаслову – псеудобиографија и фантазмагорија. Ово је важно да имате на уму када седнете на једну од (још увек крајње неудобних и опасних практикабала, опрез!) на малој сцени; све што ћете гледати није биографија Душана Васиљева, књижевника, револуционара, несрећног, сиромашног и тужног човека. То је само бриљантно написана, измаштана прича о његовом животу.

У којој мери је тачна, у уметности, посебно у позоришту се не пита и прилично је ирелевантно. Ако је ово полазиште, разумљиво је да су и Душанови снови, тежње, унутрашња превирања, коначно емоције, подједнако аутентичне, и у потенцијалу.

Шта је стигло до нас

Заиста невероватна драма младе Нине Плавањац, ево сада преслабе фразе, оставља без даха. Велику већину текста заправо је написао сам Васиљев на разне теме, у различитим делима и формама, дакле у већини су његове реченице. Нина Плавањац је данас, век касније, сабрала фрагменте и урадила све остало – исткала невероватну драму о њему самом.

Дакле, видећете Душана, његову породицу, пријатеље и непријатеље. Видећете и најављене фантазмагорије и вероватно ћете (заиста се надам јер се мени то догодило), с муком препознавати танану границу између јаве и сна. Што је, можда, и била намера.

Гледаћете магију глуме у правом смислу те речи, ону због које одједном схватате да сте привилеговани да присуствујете уметности у најчистијем облику; због Владимира Максимовића у улози Душана, Мине Стоковић као његове мајке, и Николе Јоксимовића у улози оца и још неколико ликова. Свакако и због игре Миљане Кравић и Анђеле Киковић, посебно сјајних у емотивно тешким дуо-сценама. Лука Јовановић Џивџановски и Филип Клицов одлично су парирали искуснијим колегама, што говори и о добром тимском раду.

Костими непревазиђене Татјане Радишић истовремено су тачни, маштовити, у функцији и времена и ликова и речене фантазмагорије. Изузетно паметну и занимљиву копчу имеђу костима и Душановог дела Татјана Радишић је урадила у детаљима, зато посебно обратите пажњу на њихову симболику.

Сценографију – необичну, функционалну, овде такође са пуно симболике, и неочекивано атрактивну за условност мале сцене, потписала је Милица Бајић Ђуров.

За музичку тему, као и инструментале за поједине сцене нису потписани аутори, па не можемо никоме да припишемо заслуге које су, свакако, изузетне.

Све наведено допринело је изузетности представе која се, иако траје два сата, гледа без даха.

Чега није морало да буде

Овом (за вас) гледаоцу ипак остаје неколико нејасноћа. Зашто је за пробе био ангажован лектор/ сарадник за сценски говор? Уз ризик да је тумачење наивно: акценти које чујемо на сцени су књижевни и нема ни речи о (са) локалним дужинама, уз то, свршени глумци су положили дикцију.

Поједини актери играју више ликова и обавезно, свако од њих, игра и део народа (светине). Дистинкција између ликова када улазе буквално један после другог, без паузе, а игра их исти глумац, на неким местима технички не постоји, што доводи у питање читав концепт „уштеде“ на глумцима чак и да је симболички оправдана и намерна.

О поруци представе

У најави комада, редитељ Стеван Бодрожа га одређује и као покушај исправљања неправде према Душану Васиљеву. Социјално дискриминисан, у немогућности да оствари свој сан, сиромашни младић не одустаје од своје пасије и остаје посвећен уметности по сваку, па и цену живота. На корак иза ове констатације је класична дискриминација, то јест друштво неједнаких могућности и критика истог. Ништа ново, нажалост, ни чудно.

Да ли ће ова позоришна опомена померити констелацију друштвене неравноправности? Да ће се неко постидети, покајати, или, будимо крајњи утописти, променити нешто због тога? Да ли онда позориште ипак може да се не обазире на наведено? Неће, неће и не треба.

Ипак, иако је порука сасвим прецизна и јасна, може ли се, бар за мало неопходног, ова критика маћехинског односа тамо где је штетан, неправедан и није му место, проширити и упутити и позоришту самом? Свакако и апсолутно да.

Уметност мора бити ослобођена неправде и њених последица. А уметност живи у позоришту, зар не?

Изложба др Милорада Степанова у Инђији: Призори са риболовачких излета

Igor Crnogorac Април 27, 2023

Кикиндски сликар, др Милорад Степанов, професор на ВШССОВ, изложиће, од петка, свој најновији циклус слика под називом „Бара“ у Културном центру у Инђији. Прилику да самостално излаже добио је на конкурсу ове установе и, за ту прилику, издвојио је двадесетак слика средњег и већег формата.

Занимљиво је да своја најновија дела, настала у протекле две године, због коришћених материјала, назива „ронђавим сликама“. Део изложбе чини и тематска целина под називом „Поглед на равницу из конзерве“.

– Слике природе из непосредне околине Кикинде настајале су у мојим шетњама и мушичарском риболову по малим каналима око града, то је мој атавистички зов. Из скица, фотографских бележака, транспозиција, дорађених у атељеу, настао је циклус на тему баре. Често на излет понесем водорастворљиве фломастере и туш, пронађем трску и сликам. Технолошки, у питању је рециклажа. У Високој школи у којој предајем, остала су нека стара платна и билборди које рециклирам, па им је и радни назив „Ронђаве слике“. Колекција осликаних конзерви сардина зове се „Поглед на равницу из конзерве“ – каже Степанов.

Професор Степанов последњи пут је у Кикинди је излагао 2017. године у Народном музеју. У плану је, каже, да у блиској будућности и овдашњој публици прикаже своја најновија дела. У међувремену, имао је самосталне изложбе у Београду и Нишу.

Позоришни репертоар за мај: две репризе „Облака“ и два гостовања

Igor Crnogorac Април 26, 2023

После премијерног извођења представе о Душану Васиљеву „Облаци“, 28. априла, прва и друга реприза играће се деветог и 23. маја. У поднаслову одређена као псеудобиографија и фантазмагорија, представа се игра на малој сцени.

Први термин за репертоарско играње у овом месецу је петак, 5. мај, за када су заказани “Сироти мали хрчки”, рађени по тексту Гордана Михића.

Гостујућа представа “Неша Бриџис – живот” на репертоару је 11. маја. У следећем термину, 12. маја, је београдско гостовање представе Славомира Мрожека, „Емигранти“, у режији ДијанеБешлин. Играју Лука Павловић и Стефан Југовић.

“Сава Савановић – вампирска симфонија“ играће се два дана узастопно – у уторак и среду, 16. и 17. маја. У наредном темину, у петак, на репертоару је комедија „Ординација“.

Представа “Ковачи” заказана је за 26. мај. Претпоследњи дан маја резервисан је за водвиљ “Буба у уху”.

Љубав преточена у слике, у песмама сажета туга

Igor Crnogorac Април 24, 2023

Сликарка и песникиња из Београда, Наташа Радосављевић Нара, одржала је у Кикинди, у Културном центру, ауторско вече. Изложила је своја уља на платну и представила најновију књигу поезије.

– Кикинда је прелепа, одушевљена сам, људи су гостопримљиви и осећам се као код куће – каже Наташа.

Себе одређује подједнако као сликара-песника и песника-сликара, по опредељењу као импресионисту. Слика, углавном, портрете и пејзаже, четкицом и шпахтлом. Објавила је четири књиге поезије. Најновија, „Тиховање – Тихување“ је двојезична, преведена и на македонски језик и у њој су сабране духовна и родољубива поезија.

– Одувек сам сматрала да сви око мене треба да буду срећни, па сам тако своју љубав преточила у слике, а своју тугу што није тако и не може бити – у своје песме. Неке од мојих слика имају песму која им припада, то се некако споји, па су те слике посебно обдарене.

Креативност Наташе Радосављевић овде се не завршава. Она се бави и калиграфијом, дизајном, али и образовањем. У Београду има школицу цртања и сликања.

Поставка од 26 слика ове ауторке ће, у Галерији Културног центра, бити доступна до половине маја.

Премијера представе о Душану Васиљеву у петак

Igor Crnogorac Април 24, 2023

У кикиндском Народном позоришту данас је најављена премијера представе „Облаци“. Први пут на позоришним даскама наћи ће се живот и дело Кикинђанина Душана Васиљева, писца којем је српска култура остала дужна, рекла је директорица Позоришта, Милена Живков.

– Васиљев је писао и драме и његова жеља је била да ради у позоришту и да пише много више него што је то успео у свом кратком животу. Ми смо се потрудили да му вратимо дуг, да га вратимо у позориште.

Главну улогу, самог Васиљева, игра Владимир Максимовић.

– Бавили смо се и мотивима који су пунили рупе у његовој души и из којих је остала најлепша родољубива поезија – каже Макисмовић. – Био је несрећан, сва његова поезија настала је из велике муке. Цео живот је живео у блату. Када је умро, сијало је сунце. Читав његов живот били су блато и каљуга.

Представу је режирао Стеван Бодрожа којем је, после комада „Лажа и паралажа“ ово друга срадња са кикиндским позориштем.

– Овом представом покушавамо да урадимо коректив историјске запостављености којом је обележено наслеђе Душана Васиљева. Посвећеност, професионалност и срчаност кикиндског ансамбла је изванредна и препоручују ово позориште и ову средину. Управо Васиљев је, у свом односу према уметности, имао ту срчаност и беспоштедност, вероватно је зато тако брзо скончао. Био је велики пацифиста, противник рата, насиља и социјалних неправди којих је и сам био жртва. На најдубљем нивоу, за мене интимно, ово је представа о маћехинском односу према младим људима који тек ступају на сцену. Душан није имао среће да живи у добром времену и да буде подржан. Ова представа је порука и опомена да такве дарове, такве изванредне људе, треба да препознајемо – рекао је Бодрожа.

Текст за представу наменски је написала Нина Плавањац и највећи део драме чине реченице из прича и стихова Васиљева.

У представи играју и Мина Стојковић, у улози Душанове мајке, Миљана Кравић, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, и двојица младих гостујућих глумаца: Филип Клицов са АУ у Новом Саду и Лука Јовановић Џивџановски који је завршио приштински Факултет уметности.

Премијера представе заказана је за петак, у 20 сати. У исто време, дан раније, одржаће се претпремијера. Наредна играња на репертоару ће бити 9. и 23. маја.

О Душану Васиљеву

Песник, прозни и драмски писац, један од највећих српских експресиониста, рођен је у Великој Кикинди 1900. и живео је само 24 године.

Завршио је учитељску школу у Темишвару. Два пута је био на фронту. Основао је Коло младих Срба и лист Слога.

Умро је у свом родном месту. Сахрањен је на Мелином гробљу, у близини Манастира Свете Тројице. Највећи део његове заоставштине чува се у Народној библиотеци Србије и Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

Наковачки КУД „Извор” прославио 19 година рада

Jelena Trifunović Април 22, 2023

Културно-уметничко друштво „Извор” из Накова уприличило је, поводом обележавања 19 година рада, целовечерњи концерт. Да слављеници са много ентузијазма и посвећености негују традицију и културу, уверила се и вечерас бројна публика свих генерација.

-Сваке године у априлу концертом обележавамо нову годишњицу рада. Тим поводом, у госте нам је дошао КУД „Исидор Бајић” из Шајкаша. На вечерашњем концерту представиле су се све наше секције, певачка, дечија, припремни и извођачки ансамбл. Имамо осамдесетак чланова. Сарађујемо и са КУД-овима из Башаида и Банатског Великог Села, позајмили су нам ношње које су нам недостајале, а лепу сарадњу имамо и са КУД-ом из Мокрина- каже председница КУД-а „Извор” Сања Роквић.

У бројној публици били су и градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за образовање и културу Валентина Мицковцски. Лукач је истакао значај рада овог културно-уметничког друштва за месну заједнице, младе, децу, али и за неговање традиције и културног идентитета.

-Сву лепоту традиције, културе и обичаја приказало нам је вечерас Културно-уметничко друштво „Извор” кроз игру и песму. Изузетно је значајно да њихов рад препозна месна заједница као што то и ради, као и Град који их подржава. КУД „Извор” је гостовао свуда у околини, у Босни, Крајини, чува корене, окупља децу и младе који стварају пријатељства и нераскидиве везе, на леп и достојан начин репрезентују своје село Наково и Град Кикинду- указао је градоначелник Лукач.

Вредни Наковчани

Овом приликом, градоначелник Лукач је обишао и завршне радове на језеру у Накову.

-Од јесенас кад смо ископали темеље и избетонитали плочу, решили смо да објекат подигнемо до првог маја- истиче Бранислав Чубрило Рус, члан Савета МЗ Наково. – Радови су при крају, надамо се да ће објекат бити покривен до првомајских празника, иако неће бити до краја све готово. Предвиђено је да се ураде плочице, контејнер да се постави, тоалет. Остаје да решимо расвету око језера и дечијег игралишта, на игралишту да додамо још неколико справа, и по плану који постоји да додамо још један терен за одбојку на песку и мали фудбал, један за тенис, и наша жеља је један базенчић за децу из села, да имају где лети да се окупају.

– За кратко време смо доста урадили и сви Наковчани су поносни на то и почели су да верују у причу о том спортско- рекреативном центру који ће објединити све те садржаје. Има ту финансирања града и месне заједнице, као и пуно донатора и рада, јер све што смо радили, радили смо акцијашки. Радили су чланови друштава из села, највише чланови Риболовачког друштва- указује Чубрило Рус.

Концерт у Народном музеју: српска култура и традиција сачуване у музици

Igor Crnogorac Април 20, 2023

У пројекту под називом „Изнад Истока и Запада“ окупили су се уметници из Београда и Новог Сада, у жељи да српску музичку баштину која обухвата период од средњег до 20. века сачувају и понуде публици као вредност која нема цену.

Вечерас су наступили у сали Народног музеја, у организацији Туристичке организације Града.

– Наш циљ је очување српске културе кроз музику. Желимо младим људима да пошаљемо поруку да се окрену правим вредностима, очувању културног наслеђа и да се клоне кича и шунда. Да је важно да раде на свом културном уздизању и усавршавању јер култура спаја људе – рекла је Валентина Мицковски, ресорна чланица Градског већа.

Назив пројекта је наслов књиге Владике Николаја Велимировића, у којој он износи податке о српском народу током времена, о вери, традицији и култури уз поруку да треба духовно да се уздижемо и да будемо изнад далекоисточне али и изнад екстремно западне филозофије, каже Љубомир Љуба Манасијевић, певач и композитор из Београда, аутор песама “Востани Сербије”, “Ој Косово, Косово”, “Ој Призрене граде”.

– Направили смо спој средњовековне теме и музике везане за Немањиће, и српске изворне музике из различитих крајева Србије. Изворна музика заслужује да се што више изводи и ја и компонујем у том духу. Такође, веома волим тамбураше и две песме које још нису представљене посветио сам Војводини и тамбурашима.

Музичари који наступају са овим програмом чланови су ансамбла „Ренесанс“. Пројекат управо и наставља традицију ове групе, каже њен оснивач, Љубомир Димитријевић, професор флауте из Београда.

– Оживљавамо старе и стварамо нове записе у жељи да уверимо слушаоце да је тако некада било. Велика је штета што не можемо да знамо како је то звучало на Немањићком двору. Али знамо који су то били инструменти, налазимо их на фрескама. На таквим инструментима изводимо програме и добијамо аутентичан звук, поштујући музички језик тог доба. Текстови песама такође су изванредни и то је вредност коју морамо сачувати – рекао је Димитријевић који наступа на више дувачких инструмената – блок-флаути, траверзо-флаути, фрули.

Оперска солисткиња из Новог Сада, сопран мр Зорица Белић, каже да је у Кикинди трећи пут и да је радује сваки сусрет са овдашњом публиком.

– Велико ми је задовољство да наступамо у вашем граду – каже. – Посебно нам је драго да наступамо у градовима који поштују културу и пресрећни смо да постоје такве престонице културе у нашој земљи. Стално нас покреће љубав према музици, друкчије овако сложен посао не би био могућ.

У инструменталним, соло и дуетским наступима, кикиндска публика имала је прилику да, поред средњовековних српских мелодија и косовског циклуса са тематиком немањићке Србије, чује и песме „Све док је твога благог ока“, „Тамо далеко“, „Маријо дели бела Кумријо“, „Густа ми магла паднала“ и многе друге бисере српске музичке заоставштине.

На инструментима попут цариградске лауте, ћуре, шаргија, гоча, тарабуке, наступили су и чланови ансамбла „Ренесанс“ из Београда, др Дарко Карајић, професор гитаре, Саша Боровић, виолиниста оркестра РТС-а и др Борис Буњац, соло тимпаниста и перкусиониста Оркестра Београдске Филхармоније.

Аутентичан програм српске етно ризнице ови изузетни музичари наставиће да доносе поштоваоцима у мањим градовима као поклон и опомену да се баштина мора сачувати и остављати у аманет новим посвећеницима уметности.

„Музеј у очима деце” у конкуренцији за ИЦОМ-ову награду

Jelena Trifunović Април 18, 2023

Пројеката „Музеј у очима деце“ чији су аутори Катарина Драгин, музејски едукатор и Драган Киурски, виши музејски педагог, у конкуренцији је за ИЦОМ-ову награду за пројекат године. У овој категорији пријављено је 29 музејских пројеката.

Реализација овог пројекта подразумевала је сарадњу музејских стручњака и деце узраста од шест до осам година, уз њихово учешће. Пројекат је обезбедио сагледавање и боље разумевање потреба деце, њиховог схватања о томе чему служе музеји и на који начин они могу да се укључе у културни живот заједнице.

Учесници пројекта имали су прилику да у потпуности креирају музејски садржај (изложбу), да одаберу музејске предмете, да предложе на који начин се они могу изложити и како да се будућим посетиоцима омогући да активно истражују и уче о одређеним темама из локалног наслеђа.

У пројекту је учествовало двадесетчетворо деце одабраних од стране сарадника – учитеља и васпитача, представника предшколске и школске установе. Из сваке градске школе и вртића одабрано је по двоје деце.

Изложба је отворена у оквиру „Мамутфеста” почетком септембра и трајала је до краја октобра 2022. године. Изложбу су посетили готово сви вртићи из Кикинде, предшколска и школска деца, као и многобројне школске екскурзије. Намера аутора пројекта је да ова изложба постане пример добре праксе у сфери музејске едукације и интерпретације.

Награда НК ИЦОМ Србија (Национални комитет Међународног савета музеја) установљена је 2004. године за четири категорије: музеј, односно институција године, кустос или музејски стручњак, пројекат и публикација године.

Међу циљевима процеса избора најбољих за ИЦОМ-ову награду, поред осталог је промоција свих кандидата, сагледавање ризнице баштине, упознавање иновативних пракси у области музеологије, као и презентовање активности и стручњака Србије. Највише пет номинованих по категоријама, Комисија ће објавити 3. маја.