Култура

Нова галерија 3

У Галерији „Тера“ на тргу, до 14. јуна је постављена изложба фотографија „Свет се каже шума“ Јелене Владушић.

У петак, 2. јуна, тачно у подне, у Салону Музеја „Тера“, на простору некадашње касарне, биће отворена изложба цртежа и колажа „Прелаз три“, проф. Даниеле Фулгоси из Београда.

У новој галерији у приземљу Народног музеја изложене су слике академика 20. века из уметничке збирке Српске академије наука и уметности. Дела Марка Челебоновића, Предрага Пеђе Милосављевића, Миодрага Миће Поповића и других уметника, укупно 14 слика великог формата које су поклонили Академији, посетиоцима ће бити доступна до 21. јуна.

Изложба „Сто невидљивих“ постављена је, такође, у приземљу Музеја и биће доступна до половине августа. Садржи предмете из фундуса Музеја који никада нису излагани. Уз њих су изложене и занимљиве приче и фотографије које осликавају прошлост града.

Тамбурашке свечаности 1

Пехар за најбољи тамбурашки оркестар других “Кикиндских тамбурашких свечаности” припао је ансамблу „Занатски“ из Новог Сада. За најбољег солисту, којем је уручен гран-при Фестивала, проглашен  је Марко Коловић, такође из ансамбла “Занатски”. Специјална награда отишла је у руке малом примашу из Новог Кнежевца, Жељку Станкову.

Друге тамбурашке свечаности одржане су у недељу, у Народном позоришту, у организацији Културног центра. Манифестацију је отворио и награде уручио градоначелник Никола Лукач. Догађају је присуствовала и Валентина Мицковцки, чланица Градског већа за културу и образовање.

Оцењивачки жири чинили су: др и др ум. Агота Виткаи Кучера, професорка на Академији уметности у Новом Саду, проф. Смиљана Јанчић, диригенткиња Градског тамбурашког оркестра „Бранко Радичевић“ из Руме, и Зоран Бугарски Брица и Бранимир Јовановић, чланови Великог тамбурашког оркестра РТВ-а.

Огњен Недељков из победничког оркестра открио нам је зашто ће им ово такмичење остати у најлепшем сећању.

– Први пут наступамо у пуном саставу и добили смо прву награду. Окупили смо се почетком године и, како смо сви млади, ово нам је прави подстрек. Одмалена свирамо и волимо тамбурашку музику – казао је Недељков.

И освајачу гран-прија је први пут да је најбољи.

– Прво такмичење, други заједнички наступ, и већ смо награђени. Пресрећни смо сви, а посебно ја. Да није оваквог оркестра, ни ја не бих био најбољи појединац – истакао је Марко Коловић.

Другопласирани су били чланови ансамбла “Алдомаш” из Новог Сада, а трећи новокнежевачки оркестар “Лале”. Никола Лукач, градоначелник, рекао је да су “Кикиндске тамбурашке свечаности” важне јер чувају тамбурицу, инструмент по коме је наш град препознат.

– Поносан сам на идеју да се организује оваква манифестација. Тамбурица је изузетан и наш традиционалан инструмент. Имали смо прилику да чујемо одличне оркестре, а пред победницима је светла будућност – напоменуо је Лукач.

Ниједна свечаност не може да се замисли без тамбурашке музике у Кикинди и Банату, а тамбура је главни инструмент, напоменуо је Марко Марковљев, директор Културног центра Кикинда.

– Прошле  године увидели смо да овакав фестивал има публику у Кикинди. Имали смо четири такмичарска ансамбла: из Новог Кнежевца, Новог Бечеја и два из Новог Сада. Ове године, поред Града Кикинде, подржао нас је и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама – рекао је Марковљев.

По завршетку такмичарског, у ревијалном делу наступили су Милан Прунић Дума, Агота Виткаи Кучера и Данијела Јовановић. Циљ је да се манифестација развија, да има више учесника и да траје дуже од једног дана, речено је на „Кикиндским тамбурашким свечаностима“.

ЖПГ Гусле 2 (1)

Чланице Женске певачке групе “Гусала“ победнице су 10. међународног Вокалног етно фестивала младих “ВЕФ” у Неготину. Девојке су, пре такмичарског програма, изазвале одушевљење на Вечери победника, као лауреати прошлогодишњег такмичења.

Квалитет су потврдиле и ове године, освојивши највише признање у категорији традиционалног певања према оцени жирија у саставу др Драгица Панић, мр Бојана Николић и Биљана Крстић.

Фото: ФБ страница АДЗНМ “Гусле”

Ово је трећа победа девојака, чланица „Гусала“, на овом јединственом и престижном фестивалу на којем су наступиле вокалне етно групе из Румуније, Бугарске, Републике Српске и Србије.

Изложба шума а

Фотографије настале током шетњи кроз шуму дуж обала Тисе дело су уметнице Јелене Владушић и од вечерас су изложене у Галерији „Тера“. Циклус „Свет се каже шума“ настао је у веома значајном периоду њеног живота, каже ауторка.

– Циклус сам започела када сам била у другом стању, у периоду када се променила моја животна улога и, самим тим, и перспектива, начин на који  посматрам своје окружење. Ови радови наслањају се на мој претходни циклус „Пејзажи из стомака“ и долази из мене истински, дубоко је искрен и инспирисан начином како се ми односимо према природи и шта ћемо оставити нашим поколењима, шта ћу ја, као мајка, оставити свом детету. Одражава моју забринутост и потребу да се загледам у пејзаж у којем се налазимо. Фотографије су из простора у којем проводим пуно времена, за мене је интиман и у њему се огледам. Кренуо је из мене, али би требало да комуницира са широм публиком – рекла је Јелена Владушић на отварању изложбе.

Ауторка је завршила докторске студије фотографије. После низа изложби у земљи и иностранству, њени прикази шуме као метафоре света или личног виђења истог и нас у њему, биће изложене у Галерији „Тера“ до 14. јуна.

Мелизми изложба 1

Секција за очување банатске ношње и рецепата “Мелизми” јуче је представила још један сегмент овдашње народне баштине. На 38. рођендан Културног центра, у Галерији ове установе, чланице Секције уприличиле су изложбу рукотворина, заборављених заната и рецепата под називом „Од комлова циповка“.

– Поред свих рукотворина – пустовања, макрамеа, ришељеа, веза, затим сланих и слатких ђаконија које су направиле чланице Секције, истакле смо комлов, квасац из природе, отуд и назив овог догађаја – каже Биљана Мандић, која је основала „Мелизме“ и руководи Женском певачком групом. – Комлов је природни квасац. Кувао се од јунеће жучи и кукурузног или пшеничног брашна. Правиле су се обгице које су се сушиле на сунцу, а затим стајале на тавану, на промаји. Комлов се узимао вече пре мешења, потапао у воду и затим се, са њим, у наћвама месила циповка – велики, растресити хлеб са хрскавом корицом који је шест чланова породице могло да једе три дана.

Посетиоцима су послужене кифлице са салом, китникез, куглоф од бундеве, славски колач, сок од багрема. Изложбу су отвориле чланице Женске певачке групе.

– Показале смо да су знање, воља и вештина кључни како би се стари занати сачували од заборава – истакла је биљана Мандић.

Са пуно ентузијазма и радости „Мелизми“ чувају традицију већ 18 година. У женској певачкој групи, двема дечијим групама и секцији за очување банатске ношње, обичаја и рецепата имају, укупно, 35 чланова који поносно стоје на бранику најлепших вредности прошлих времена и културног идентитета.

Вуца књига 1

„Наши научници који су ширили духовност и науку“ назив је нове књиге професора др Петра Вуце која је вечерас представљена у свечаној сали Народног музеја.

– Књига је састављена од радова које сам писао за Конференцију “Развој астрономије код Срба” и који су објављивани у зборницима. Већину радова чине биографије Кикинђана – каже професор Вуца. – Јованка Живојинов је, рецимо, мање позната Кикинђанима. Она је, за време Другог светског рата, била професор физике у Гимназији, а затим и прва жена професор на Машинском факултету. Писао сам и о Кикинђанину архимандриту Филарету Гранићу, византологу и теологу, члану Академије наука. Интересантан је и део у којем сам сабрао податке које сам пронашао о оцу Николе Тесле, Милутину.

О књизи и раду професора Вуце говорио је рецензент, проф. др Милан Димитријевић, астроном, физичар и песник, бивши министар за науку, технологију и развој Савезне Републике Југославије.

– Овде су сабрани чланци које је професор Вуца писао и који су презентовани и верификовани на конференцијама. У књизи су приче о Кикиђанима који су допринели науци, као што су Павле Кенгелац, Миливој Југин, Коста Сивчев. За неке од њих нисам ни знао да потичу одавде – рекао је професор Димитријевић.

Приче о значајним, али мање познатим Кикинђанима чине само део књиге. Професор Вуца говори и о људима који нису са овог подручја, али су допринели науци. У трећем делу су прилози о сунчаним сатовима којима се аутор бавио и у својој књизи, „Сунчеви сатови у Војводини“, која је имала три издања.

Књигу „Наши научници који су ширили духовност и науку“ је, уз подршку Града, издао Народни музеј у којем ово најновије дело професора Вуце и може да се купи.

опанак (4)

На престижном међународном Фестивалу фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, у конкуренцији стотину ансамбала и више од три хиљаде играча, чланови КУД-а из Мокрина постигли су изузетан успех – освојили су треће место у категорији јуниора.

КУД „Мокрин“ је, својим наступом, изазвао одушевљење публике, што је препознао и стручи жири. „Лесковачке игре“ припремног ансамбла уз пратњу оркестра донеле су им заслужено прво место у категорији јуниора од 13 до 16 година, док су се, у укупном пласману, пласирали на треће место, потврђујући своју изузетну посвећеност и квалитет.

Ангажовање и вредан рад на очувању српске фолклорне традиције истакли су овај ансамбл као један од успешнијих на овом реномираном сабору.

„Златни опанак“ у Ваљеву одржава се од 2003. године. Окупља фолклорне ансамбле из целе Србије и дијаспоре.

 

Олга Јеврић 1

Изложба „Олга Јеврић – композиција и структура”, уприличена поводом стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке, легатора, прве и једине жене вајара, редовног члана САНУ, постављена је у Салону Музеја „Тера“.

– Велика нам је част што имамо прилику да угостимо изложбу Олге Јеврић радовима из легата САНУ и из Куће легата. Олга Јеврић је велики авангардни стваралац који је, својим радом и залагањем, много допринела да се скулптура, посебно када је реч о женском уметничком стваралаштву, пробије на уметничку сцену. Наша је част што Кикинда има прилику да велики опус од безмало 70 радова, који хронолошки приказују њено стваралаштво, угости у простору Салона Музеја. Олга Јеврић била је учесница Међународног симпозијума „Тера“ 1991. године и том приликом је креирала радове који се налазе на овој изложби. Такође, наш фундус обогатила је својим стваралаштвом, именом и статусом – каже историчар уметности Верица Немет, кустос у Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Изложба је инетерактивна, садржи и ку-ар кодове помоћу којих се могу видети легати Олге Јеврић у САНУ и у Кући легата, као и видоматеријале, снимљене у току њеног живота.

Поставка радова ове велике уметнице доступна је посетиоцима до краја маја, од уторка до суботе, од 10 до 16 сати.

Музеј Сто невидљивих 5

Иако је „Ноћ музеја“, због трагичних догађаја, отказао организатор, „Музеји за 10“, на подручју читаве Србије, договорено је да, до петка, 19. маја планиране изложбе ипак буду постављене, али без пратећих догађаја. У кикиндском Народном музеју од вечерас је доступна изложба под називом „Сто невидљивих“, која је требало да буде централни догађај у Ноћи музеја.

– Изложба садржи вероватно и више од сто предмета који никада нису излагани и неће ни бити јер не одражавају на прави начин локалну историју или нису у најбољем стању. У суштини, чине је интересантне приче – каже директорица Народног музеја, Лидија Милашиновић. – Мени је најинтересантнија вилица бебе мамута коју је Музеј добио на поклон пре два месеца. Занимљива је и збирка учитеља Чипчића коју чине фотографије познатих Кикинђана и града, затим  најавни леци и плакати из двадесетих и тридесетих година прошлог века биоскопа „Олимпија“ и „Национал“, слика Мирослава Антића, коју не знам да ли је публика имала прилику да види, такође и слике неправедно запостављеног, јер није био академски сликар, Синише Момчилова. Ту је и кућни биоскоп са тродимензионалним сликама старим стотинак година, које се гледају са посебним наочарима, а све то израдили су Кикинђани, и још много тога.

Директорица додаје да ће изложба, такође предвиђена за Ноћ музеја, под називом „Сто заборављених“, о заборављеним Кикинђанима, бити организована у наредним месецима.

Изложба „Сто невидљивих“ у приземљу Народног музеја биће доступна три месеца.

Хор Атендите (2)

Хор Културног центра „Аттендите!”, под управом професорке др Биљане Јеремић, освојио је две златне медаље на 22. Хорском фестивалу „Мајске музичке свечаности” у Бијељини.

Првим местом Хор је награђен у А категорији мешовитих хорова. Другу златну медаљу добио је као специјалну награду за најбоље извођење поп композиције.