Култура

frule 2

Готово три деценије Културно-просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша домаћин је регионалног такмичења фрулаша, односно сабора под називом „Шкрипи ђерам“. У Иђошу је ове године одржан и састанак организатора предтакмичења са којих се најбољи пласирају на централни сабор у Прислоници код Чачка.

Сабор фрулаша, 27. пут, одржаће се у суботу, 17. јуна, у иђошком Дому културе.

– Пријавило нам се 15 такмичара који ће наступити у четири категорије: млади фрулаши, изворно свирање, савремено свирање уз пратњу оркестра и дуети. Фрулаши нам стижу из Србобрана, Лештана, Београда, Панчева, Новог Сада, Кикинде и Иђоша – каже организатор, Жељко Миркоњ, такође један од двојице иђошких представника.

Први Сабор фрулаша одржан је 1995. године, на иницијативу Радована Миркоња, Жељковог оца, који је желео да управо Иђош буде чувар фрулашке културне баштине у региону.

Одлуком организатора, предтакмичење у Иђошу обухвата регион Војводине и Београда. Осим овог места, домаћини квалификационих надметања су Рача, Бољевац, Врањска Бања и Шабац.

На Сабору у Иђошу такмичење ће оцењивати жири: др Данка Лајић, етномузиколог, председник, Дејан Анђеловић из Суботице, уметник на фрули, члан групе „Искон“, и Далибор Тодоровић, мајстор фруле из Рашке. Наступе ће пратити и организатор централног такмичења у Прислоници, Зоран Рајчић. Најбољи из Иђоша опробаће се у конкуренцији победника регионалних такмичења, на 36. Сабору фрулаша „Ој Мораво“, већ 22. и 23. јуна.

Организацију манифестације подржале су Месна заједница Иђош и Градска управа Кикинда. Прва фрула засвираће у суботу у Иђошу у 20 сати. Догађај ће увеличати и гости, фолклор КУД „Мокрин“. Улазак на Сабор је бесплатан, а Иђошани се, кажу, надају доброј посети домаћина из свог и других места са подручја града.

Vanzemljaci 3 (5)

Неформална уметничка група „Ванземљаци“, већ препозната по слободи израза и необичним излагачким просторима, овога пута, чини се, учинила је уступак и размахнуту инспирацију каналисала на лица и фигуре, што је и назив синоћ отворене изложбе.

Ипак, доследни себи, изабрали су занимљив простор за излагање – хол и степениште целе зграде Већа Савеза самосталних синдиката (бившег „Радничког биоскопа“).

– Све је и почело, пре више од три године, излагањем у алтернативним просторима – код Фрица у изгорелом локалу, код Брице на углу Браће Богарошки, али смо излагали и у „Тери“ и од тада смо некако и озваничили своје постојање као групе. Кикинда је доста конзервативна, чак и по питању класичног сликарства и вајарства. Зато су креативци добродошли – каже Александар Јоксимовић, академски сликар и један од оснивача.

Група има осам академски образованих ликовних уметника, укупно тридесетак чланова, као и подмладак.

– Имамо све генерације, заступљене су и разне професије и различити уметнички изрази, стварамо без калкулација. Спаја нас љубав према уметности као и потреба да се нешто догађа, да Кикинда не буде учмала средина, као што људи кажу да јесте – објашњава Игор Грандић, један од излагача и оснивача.

Изложба „Лица и фигуре“ је и прво кикиндско излагање радова академског сликара Николе Гајића из Требиња, однедавно нашег суграђанина.

– Изложио сам скулптуру „Палма“ и цртеже руку који су фрагменти мини конструкције ветрењаче – каже Никола. – Технике се лако науче, оно што је тешко у уметности су идеја, концепт, порука. Настављам да стварам једну замишљену целину и надам се и самосталној изложби до краја године.

„Ванземљаке“ – излагаче на овој изложби чине још: Андреа и Миливоје Вукојевић, Јован Исаков, Соња Белош, Катарина Драгин, Јелена Волков, Катарина Тубин, Милица Бењоцки, Зоран Кузманов – Тоза, Зоран Србљин – Док, Ненад Миладински – Келе и Вјећеслав Берар.

Сходно опредељењу да се одмакну од конвенција, „Ванземљаци“ су на отварању имали музичаре: добошаре Студија „Маус“, Милана Вашалића са гајдама и Владимира Седљака Крецу на харфи. Захваљујући разумевању из Синдиката, кажу, изложба ће бити доступна до краја месеца, радним данима до 20 сати. На половини излагачког периода, како су најавили, организоваће и вођење и округли сто са посетиоцима.

Arhiv predavanje 1

Како је настало Панонско море, шта су Тетис и Паратетис, како је Војводина постала плодна равница и како је добила име, само су неке од прича, поткрепљених подацима из релевантних извора које публици, широм покрајине, представља новосадски публициста Зоран Кнежев.

Његово предавање под називом „Хроника настајања Војводине“ синоћ је у свечаној сали музеја, имала прилику да слуша и публика у Кикинди.

– У сат и по времена сместио сам причу, прилагођену свим узрастима, о томе како су настали ови простори – каже Кнежев. – Читаво човечанство је засновано на миту, ми имамо записе последњих 300, 400 година, све пре тога су легенде. Зато сам прикупљао разне информације, како бих Војвођанима испричао причу о Војводини. Нико нам, до сада, рецимо, није објаснио Панонско море или како је настао Дунав.

У мноштву занимљивих чињеница са ових простора је и податак да је, у 15 веку, у Војводини било само 0,5 одсто обрадиве површине. Уследиле су колонизације и велики труд и мука да се створе бољи услови за живот, напомиње Кнежев.

– Мало људи зна да се овде гајио пиринач, као и да је Војводина, пре и после Другог светског рата, била један од највећих eвропских извозника шафрана, најскупљег зачина. Недовољно су познате и здравствене прилике. У 18. веку, према подацима које је оставио један Француски лекар, од хиљаду рођених, до 10. године је умирало више од 500.

Секретаријат за културу Града Новог Сада препознао је значај предавања Зорана Кнежева и подржао његово одржавање у десетак војвођанских места. Тако су приче из давнина, после Сомбора, Врбаса и Новог Бечеја, стигле и у Кикинду, у организацији Историјског архива.

Зоран Кнежев истражује прошлост наших простора 15 година. Аутор је великог броја историографских дела: „Војводина: казивања и сећања“, „Војводина: хронике и легенде“, затим пет дела из историје Новог Сада, „Тамбурашке приче из давнина“. Издавач је „Лагуна“, али се књиге могу купити и преко његових профила на друштвеним мрежама, каже аутор.

После предавања уследила су питања из публике и разговор о давним временима о којима приче, биле оне митови или чињенице, свакако треба сачувати.

DSC_6914

Младој кантауторки из Кикинде Тамари Ристић припала је част да буде први извођач из наше земље који ће наступити на престижном Гластонбери фестивалу који ће бити одржан у Великој Британији од 21. до 25. јуна. Фестивал је познат по шароликости музичких жанрова, као и учешћу звучних имена из света музике. Тамара позната под уметничким именом Кезз имаће два наступа- 1. јуна соло, а два дана касније са уметницом ILАЕY на Тоad Hall cтејџу. Представиће свој последњи албум „Електроизворика“ и још неколико нових нумера.

-Тренутно сам фокусирана на последње припреме наступа, тако да не размишљам превише о самом значају који овакво достигнуће носи. И мени је све ово деловало невероватно док нисам добила званичну потврду и честитку од организатора. Али прелеп је осећај да музика коју ствараш, иако је независна и некомерцијална, а иза ње не стоји ико други осим мене саме, пронађе некако свој пут у овом лудом времену- каже Тамара за Кикиндски портал.

Свестрана музичка уметница, кантауторка, продуценткиња, историчарка уметности и песникиња Тамара Ристић аутентичан таленат из ког извире препознатљив уметнички израз и креативну музичку филозофију преточила је у свој трећи албум „Електроизворика” објављен крајем прошле године. Остала је верна спајању традиције и модерног, изворног и електронског звука. Скренула је пажњу интригантним сценским наступима, неспорном музикалношћу и искреним емоцијама. Протеклих година живи у Словенији.

– „Електроизворика” је део мог дугорочног пројекта, промовисање наслеђа кроз савремени звук. У овом случају, у питању је балканско музичко наслеђе, које укључује српске, македонске, ромске песме, као и по једну босанску, бугарску и албанску, у синергији са електроником која се простире од експерименталног до клупског звука- изјавила је Тамара за наш портал, поводом објављивања „Електроизворике“.

Гластонбери је највећи фестивал на трави и одржава се од 1970. године у месту Пилтон у Енглеској. Познат је по томе што осим савремене музике има и друге програме попут плеса, позоришта, кабареа, циркуса. Окупља више од 200.000 посетилаца. Неки од музичара који су наступали на Гластонбери фестивалу су Ролинг Стонс, Дејвид Боуви, Адел, Лејди Гага, Пол Макартни, Колдплеј…

Zorica Vujić

Суграђанка Зорица Вујић Бајин поезију пише од ране младости. Младалачке стихове замениле су песме сећања и носталгичних нота. Све проткане љубављу, каже ауторка.

– Песме су о мом девојаштву, о граду, о мом супругу. Били смо петнаестогодишњаци када се родила љубав. Све је то у мојим стиховима. Њима поручујем људима да буду флексибилнији, да гледају на живот и са мало ведрине јер живимо у суровим временима. Иначе, све што желимо увек можемо да ставимо на папир јер тако нико ништа не може да нам оспори – каже песникиња.

Зорица је пензионисани службеник Градске, тада Општинске управе. Иако њен опус броји више од триста песама, у књижевни првенац под називом „Кикиндске јесени“ стало је тек осамдесетак. Највише је, каже, писала у време пандемије.

– Увек сам желела да оставим неки траг, да сутра, када ме не буде, моји унучићи могу да имају књигу своје баке. То ме је комплетирало као личност. Негде сам пролитала да успешна жена треба да роди дете, да засади дрво и да напише књигу. Сада сам све то испунила.

У првој збирци Зорице Вујић је и песма коју је написала са својим супругом поводом манифестације „Два пера у једном даху“ коју организује Клуб љубитеља књиге Мајдан у Костолцу. Управо је овај клуб, чији је Зорица члан, и издао збирку.

Прву промоцију, у родном граду, уприличио је, у мају, Клуб књижевника „Душко Трифуновић“. Пре него што објави још један део песничког опуса, Зорица има жељу да, управо на јесен, одржи још једно представљање, у Народној библиотеци „Јован Поповић“.

Књига која ће вас вратити у младост, подсетити вас на прву љубав и на ваше кикиндске јесени, налази се на полицама књижаре „БИС“.

 

Jevreji

У новокнежевачкој Библиотеци, у петак с почетком од 18 сати, биће одржана промоција књиге „Јевреји Новог Кнежевца и околине”. Аутор је Јожеф Сабо, а  гости на промоцији биће: Проф. др Јовица Тркуља, др Ференц Немет и Игор Савићевић.

 

Gusani izložba 1

Много радости било је, вечерас посебно, у кући Уметничке школе Хуманитарног театра „Гусани у магли“. Отворена је прва изложба полазника ликовне радионице који су претходна четири месеца, од поновног отварања Театра, стварали са менторима. Изложба је, као и сви догађаји на овој адреси, хуманитарна, од добровољног прилога половина се сада издваја за аудиометар у кикиндској болници.

Таленат и вредан рад показали су ликовњаци на часовима, а њихови професори уложили су велики труд да изабране радове ураме и њима испуне сваки зид у кући „Гусана у магли“.

На радионицама се радило под будним оком ментора, мастера вајарства Соње Белош и Николе Гајића, мастер сликарства.

–  Драго ми је што нам је указано поверење да подржимо полазнике да почну да стварају. Од када смо поново активирали „Гусане у магли“ у фебруару, имали смо полазнике од пет до 75 година. Углавном су радили сликарске технике, скулптуре у глини и од жице, акварел, пуњени пастел, угљен, аналитичко цртање. Нису сви били потпуни аматери, неки су већ радили код куће, али је било и много почетника. На радионицама је била дивна, топла атмосфера. Наставићемо рад и са новим и са досадашњим полазницима – каже Соња Белош.

Поред талента и велике воље полазника, менторски приступ био је пресудан у откривању и развијању талената четрдесетак полазника, сложили су се и аутори и гости на отварању.

– Ликовна радионица пружила је прилику нама аматерима да дотакнемо различите технике ликовне уметности отворивши врата свима нама који уживамо у учењу и креативности. Негде сам прочитала да је сваки уметник на почетку био аматер, тако се надам да ће се, у будућности, неки од нас истаћи са својим радовима. Уметност је љубав, покреће свет и чини га лепшим. Хвала нашим професорима који су учинили и нас полазнике и наш град и лепшим и бољим и желим нам сву срећу у будућем раду – рекла је Јелена Сивчев, једна од полазница радионице, на отварању изложбе.

Даша Јерковић живи у Кикинди и ученица је седмог разреда ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину. На изложби је неколико њених радова.

– Волела бих да будем сликарка. Ово ми је први озбиљан рад и прва изложба. Лепо се осећам, лепо се дружимо, стекла сам пријатеље и са вољом долазим на радионице. Планирам да упишем Ликовну академију – каже Даша.

Дерматолог у пензији, Невенка Мијатовић, каже да је на радионицама остварила свој сан.

– Много година сам имала жарку жељу да сликам, али нисам имала прилику. Када  сам видела своје радове, и сама сам се изненадила.

Још један млади таленат вечерас је био поносан.

– Уписао сам се јер мислим да ћу тако научити боље да цртам. Можда ћу успети да од тога направим неки бизнис, да породајем своје радове, и наставићу да долазим у ову школу – рекао нам је Душан Бабић, ученик петог разреда у ОШ „Јован Поповић“.

Ментори у току лета најављују дневне активности у Уметничкој школи, а затим, од септембра, поново радионице за старе и нове таленте.

Изложба цртежа, слика, акварела, колажа и скулптура невероватно талентованих полазника, после вечерашњег свечаног отварања, биће доступна до краја месеца, четвртком, петком и суботом од 18 до 21 сата. Из „Гусана у магли“ позивају вас да видите колико племенитих вештина поседују наши суграђани свих генерација, и зашто би требало сви да будемо поносни на ово уметничко средиште нашег града.

Izložba salon muzeja a

У салону Музеја „Тера“ отворена је изложба „Прелаз 3” Даниеле Фулгоси. Ауторка је истакла да су радови настајали дуже од пет година.

– Прелаз, у сваком смислу, од тога да сам раније радила колаже и графику, до тражења новог начина изражавања. Транзиција, која је судбина нашег друштва, страшна је и хронична и изискује од нас константна прилагођавања. Ту је и мој лични период јер старим и осећам да прелазим у нови животни циклус. Контрадикторно и парадоксално је то да увек има наде. Треба бити човек и бити свој – истакла је уметница.

Верица Немет, кустоскиња Музеја „Тера“, подсетила је да је изложба „Прелаз 3“ пета изложба од почетка године.

– Част нам је да представимо изложбу која у свом фокусу има елементе графике, цртежа и колажа. Радови представљају емотивну транзицију уметнице која има и  дуг педагошки рад – додала је Верица Немет.

Даниела Фулгоси је професорка Факултета примењених уметности у Београду . Кроз уметност изражава своја силовита, понекад и меланхолична размишљања о издаји, предаји, срећи, смрти али и зову њеног порекла – Далмације и Медитерана. Изложба је отворена до 22. јуна.

Udruženje Raša Popov 1

Удружење грађана „Раша Попов“ из Мокрина отворило је песнички конкурс за старије основце. Тема конкурса је „Хоћу-нећу“ и расписује се поводом шесте манифестације „Дан Раше Попова“.

Жири ће, за победничку песму, доделити Награду Рашин шешир и, поред ње, једну прву, две друге и три треће награде. Награђени ће своје песме читати на манифестацији посвећеној овом књижевнику, рођеном Мокринчанину. “Дан Раше Попова” одржава се на дан његовог рођења, 26. јуна и у оквиру Недеље културе у Мокрину.

Песме се шаљу исључиво eктронским путем, на мејл: danrasepopova@gmail.com, до 10. јуна.

Azarić 2

Брацо Азарић и Милан Драгољевић из Нових Козараца учестовали су на Међународној ликовној колонији у Дробета-Турну Северину. На позив Уније визуелних уметника Румуније двојица сликара били су међу петорицом из наше земље – стварали су са колегама из Украјине, Бугарске, Мађарске, Београда, Панчева и Призрена.

– Колонија je трајaла десет дана и, осим нас сликара, радили су и вајари који стварају у мермеру. Завршна изложба одржана је у музеју у Северину. Почаствовани смо позивом јер је учешће на оваквој колонији за нас велики успех – рекао је Азарић.

Брацо Азарић и Милан Драгољевић приређивали су до данас велики број групних и самосталних изложби и учесници су бројних ликовних колонија. Азарић је организатор традиционалног сусрета ликовних уметника „Дани Здравка Мандића“, названог по сликару из овог места чији легат, од 2012. године постоји у Вили у Новим Козарцима.