Култура Архиве | Паге 77 оф 99 | Кикиндски портал

Уметници – учесници Симпозијума на пријему у Градској кући

Igor Crnogorac Јулy 25, 2023

Учеснике 42. Симпозијума „Тера“ данас су, у Градској кући, примили градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа за културу и образовање, Валентина Мицковски.

Уметници су изразили своје задовољство условима рада на Симпозијуму и боравком у нашем граду. Вајар, професор у пензији, Мирољуб Стаменковић, није први пут на „Тери“.

– Пре тридесет година био сам изабран да овде недељу дана радим на тему „печат“. Тридесет година прижељкујем да ме позовете поново, да направим велику скулптуру. Тада сам био импресиониран условима и количином материјала, а сада се та импресија повећала. Овде сам био у могућности да направим скулптуру која има два кубика. Јако сам задовољан јер остављам нешто што је врло искрено и што сам желео да радим – рекао је Стаменковић.

Валентина Мицковски изразила је жељу да се остварени контакти и сарадња наставе, не само на индивидуалном, већ и на међународном и на међуинституционалном нивоу.

– „Теру“ подржавамо и зато што, на тај начин, утичемо на свест о модерном стваралаштву у култури, а још важнија ствар је да ми ову културу остављамо својој деци – учимо их културном идентитету, наслеђу и мултикултуралности која је битна у свим сферама друштва, посебно у уметности, у којој не постоје никакве границе – изјавила је Мицковска.

После разговора са домаћинима, уметници су разгледали Градску кућу и захвалили челницима Града на гостопримству. Изразили су жељу да се врате у наш град следеће године, када буде приређена изложба дела која управо завршавају.

Симпозијум се стално прилагођава и мења на основу евалуације која се ради са учесницима. „Тера“ је увек по мери уметника, додао је Александар Липован, директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Завршница Симпозијума „Тера“ – глина као изазов изласка из личног поетског комфора

Igor Crnogorac Јулy 24, 2023

Уметници који су ове године имали привилегију да стварају на 42. Симпозијуму „Тера“, полако завршавају своје радове и сабирају утиске после једномесечног боравка у нашем граду. У простору Атељеа, у пуном уметничком комфору, једну скулптуру великог и две мањег, галеријског формата, оставиће и Саша Панчић из Београда, сликар по вокацији, али и вајар чије су скулптуре у металу већ годинама део јавног простора.

– Скултпутре су мало ван мог уобичајеног рада и поетике. Из поштовања према материјалу који вам одређује шта можете и шта не можете, морате бити спремни да изађете из личног поетског комфора који сте зидали годинама – прецизира Панчић. – „Тера“ је за нас прилика да пуно научимо, без обзира на искуство. Све је ново. Мало је рећи да смо задовољни, постали смо тим.

Ледија Костандини, прва је уметница из Албаније, учесница Симпозијума. Ствара у различитим медијима, укључујући и инсталације, те јој рад са глином није стран. Стационирана је у Тирани где има свој студио и ради као слободни уметник.

– Сада се питам зашто раније нисам више радила у глини јер сам овде схватила да имам талента и за то. Када је у питању тема, хтела сам да изаберем нешто компликованије, што је изазов, хтела сам да се помучим. Изабрала сам две руке, за то ме је инспирисала глина, не као материјал, већ као објект, она означава нашу повезаност са земљом – објашњава Ледија. – Не могу ни да опишем осећај који имам овде, и није у питању само радно искуство, јаке везе створили смо и на људској основи. Све је јако добро организовано, „Тера“ тим је предиван, све нам омогућавају. Упознала сам много људи у Кикинди, били смо на многим догађајима, видела сам и алтернативну и андерграунд живот града који је јако миран и има дивна места за опуштање. Надам се да ћу имати прилику поново да дођем и надам се даљој сарадњи са „Тером“ – и других уметника и организација из Албаније.

Са Ла Палме на Канарским Острвима стигао је вајар Хорхе Веда.

– Веома сам пријатно изненађен, осећам се јако лепо овде. Рад на „Тери“, град и људи, све је дивно – каже Хорхе. – Моје дело је триптих по грчком миту „Отмица Европе“. Надам се да ћу се вратити следеће године да видим своје скулптуре на изложби и све људе које сам овде упознао.

На 42. сазиву стварају и Никола Ненадић из Хрватске и Чедомир Васић и Мирољуб Стаменковић из Србије.

Радове са овогодишњег симпозијума Кикинђани ће имати прилику да виде на Тргу од следећег лета и отварања 43. Симпозијума. До тада, као и увек, „Теру“ промовишу њени учесници, они који су имали част да Симпозијум упишу у своју уметничку биографију.

ФЕНОК отвара своја врата од уторка до недеље

Aleksandra Djuran Јулy 24, 2023

Међународни фестивал оркестара ФЕНОК у организацији АДЗНМ „Гусле“ одржава се 22. пут. Суграђани ће од сутра, уторка, 25. јула до недеље, 30. јула од 20.30 сати у дворишту Курије моћи да уживају у традиционалној музици оркестара из Бугарске, Турске, Румуније, Пољске, Босне и Херцеговине и више домаћих ансамбала.

Прво вече резервисано је за концерт фолклора. Наступиће домаћини „Гусле“ и фолклорни ансамбл „Вила“ из Новог Сада. У 21.45 сати биће одржан концерт Петра Панева, а публици ће се представити орекстар „Ђерђевдан“ из Бугарске под вођством Васила Денева и Народни оркестар „Гусала“. У четвртак наступају Народни оркестар из Истанбула под управом Ахмеда Текина Кумаша, Академски оркестар из Темишвара који предводи професор Емил Лучано Рошке, Етноакадемски оркестар Стефана Манчића и домаћини „Гусле“.

Петак, 28. јул резервисан је за тамбурашки оркестар „Батине бећаре“ из Великог Сенмиклуша, вокални ансамбл „Ојпапу“ из Лођа из Пољске и Академски оркестар из Темишвара.

Претпоследњег дана, у суботу, поред гостију из Турске и Пољске, концертну минијатуру извешће Саша Петровић, тенор-првак новосадске опере, док ће се одржати и концерт „Балканско медитеранско вече“ на ком наступа Зорица Белић сопран и ансамбл професора Љубинка Лазића.

Последњег дана, у недељу, бенд „Ворд ап“ одржаће одличан поп-рок концерт.

Покровитељ је град Кикинда , а финансијску подршку пружио је и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

Зорица Деспотов – стихови обојени детињством, лепотом и љубављу

Igor Crnogorac Јулy 24, 2023

Мокринској песникињи, Зорици Деспотов, ових дана стигла је још једна вредна награда. За стихове песме „Прамен“ освојила је прво место на Међународном фестивалу забавне музике за децу и младе „ТИН“ у Доњем Милановцу. Песму је отпевала Новосађанка Бојана Срдановић, још једна од младих који радо слушају, читају и певају Зоричину поезију.

Зорица Деспотов је васпитачица у вртићу „Невен“ у Мокрину. Рођена у Мојковцу, на северу Црне Горе, по завршетку Више педагошке у Кикинди, у Мокрин се, некако, вратила.

– У Мокрин нисам дошла случајно, то је родно место моје мајке и, после двадесет година проживљених овде, доживљавам га као свој други родни крај – каже Зорица.

Иако је поезију почела да пише врло рано, каже, животне околности, школовање, касније породица и посао, удаљили су је од писања, све до пре неколико година.

– Прва збирка песама, „Где станује срећа“, припремљена је у необично кратком року, јер су стихови као лавина једноставно извирали из мене – објашњава Зорица. – Наравно, без подршке и помоћи неколицине драгих људи, никада не бих успела у томе, јер таленат сам по себи није довољан.За прву збирку рецензију је написао познати писац за најмлађе, Тоде Николетић. Да стихови више не могу да чекају било је јасно кад је, непуне две године касније, 2021, изашла још једна књига поезије за децу, „Скакутаво детињство“.

– Поезија за децу важна је из три аспекта – сазнајног, естетског и васпитног. У раду са децом, схватила сам да поезија умногоме олакшава усвајање одређених знања, препознавање емоција, друштвених односа и појава, а с друге стране подстиче машту, као покретачку енергију детета – истиче песникиња.

У припреми оба наслова Зорица је помоћ имала од своје талентоване ћерке Емилије, која је ауторка илустрација. Обе књиге издао је “Графофсет Челарево”. У међувремену, композитори и извођачи су препознали њен таленат. Прва песма коју је написала била је за Кикинђанку Ену Гогић. Песма под називом “Ена” донела јој је успех на бројним међународним и музичким фестивалима у нашој земљи.Поезија Зорице Деспотов део је бројних зборника песама за децу, уз стихове истакнутих савремених писаца. Ипак, постоји нешто што је Зорици важније.

– Највећа награда је када видим да ме деца препознају, прилазе да ме загрле и када говоре моје стихове. Некако волим да мислим да моје време тек долази и да ћу да растем и развијам се заједно са својом поезијом. Инспирацију проналазим у деци са којом радим, у успоменама на своје детињство и људе који су га обележили, у лепоти света који нас окружује и у љубави као основној емоцији од које увек полазим и којој се враћам – закључује Зорица.Песникиња коју у Мокрину с љубављу називају поетесом и наследницом Мике и Раше, васпитачица којој деца трче у загрљај и када одавно више нису у забавишту, сада се спрема за још једно остварење својих жеља – припрема књигу песама за одрасле, у сарадњи са својом Емилијом, наравно.

Њен раст и развој као песникиње сигурно ће бити на понос њене породице, али и свих Мокринчана. А њена рима, ведра, полетна и љубави пуна, свакако ће јој осигурати место међу најбољим песницима и много даље од њеног другог родног краја.

Фестивал “Кикинда Опен Ер” први пут у нашем граду

Aleksandra Djuran Јулy 21, 2023

„Кикинда Опен Ер“ нови је културни садржај у ком ће 26. и 27. августа моћи да уживају сви суграђани. Организатор је Културни центар, а по угледу на светске градове и Кикинђани ће моћи да присуствују фестивалу културе под отвореним небом, истакао је Марко Марковљев.

-Наш град има мноштво занимљивих садржаја, али је мало оних који превазилазе границе Кикинде. Стога смо дошли на идеју да организујемо фестивал културе који ће свим Кикинђанима, комшијама у окружењу и гостима нашег града представити врхунску културу. Првог дана планиран је концерт Гудачке репрезентације Србије коју је окупио наш прослављени виолинста Стефан Миленковић и то код споменика Жртвама фашизма – рекао је Марковљев.

Централни догађај је 27. августа на Старом језеру чији потенцијал је, како наводи Марковљев, недовољно искоришћен.

-Кикинда ће бити домаћин „Рок опери“ под вођством диригента и арнжера Федора Вртачника. Ванвременски антологијски рок хитови биће изведени у посебном симфонијском звуку и специфичним интерпретацијама. Наступају хор и окестар Народног позоришта и новосадски „Биг бенд“, као и солисти међу којима су Бојана Стаменов, Јелена Гавриловић и остали. – казао је Марко Марковљев и додао да се нада да ће фестивал културе на отвореном постати традиционалан и још бољи јер Кикинда је престоница културе са или без титуле.

Генерални покровитељ је Град Кикинда, а став локалне самоуправе је да простор Старог језера може боље и садржајније да се искористи, казала је Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Локална самоуправа употпуности подржава овај догађај јер имамо заједнички циљ да унпаредимо културну понуду града, испунимо културне потребе и подигнемо културу на виши ниво – напоменула је Валентина Мицковски – Културни садржаји током дводневног фестивала прилагођени су свим узрастима и сигурна сам да ће сви програми бити посећени.

Концерти су од 20 часова и бесплатни су. На Старом језеру планиране су и радионице за децу, као и Ноћни базар на ком ће се представити локални произвођачи хране и пића.

„Мелизми“ на фестивалу у Тоскани

Igor Crnogorac Јулy 21, 2023

Женска певачка група Културног центра, „Мелизми“, наступиће на петом Интернационалном фестивалу фолклора у месту Монтекатини Терме у покрајини Тоскана у Италији.

– Имамо част да, на позив организатора Фестивала, уз помоћ Града и Културног центра, учествујемо на овако великом и значајном фестивалу. Представићемо обичај спремања младе уз песме које су се певале том приликом. Наступићемо на отвореном у граду који посећује велики број туриста. Верујем да ћемо у најбољем светлу представити културу и традицију Баната и да ћемо остварити нове контакте ради будуће сарадње – каже Биљана Мандић, оснивачица и вођа Групе „Мелизми.

Фестивал под називом „Испод неба Тоскане“ одржаће се од 27. до 31. јула. Сваког лета окупи више од 20 фолклорних група са око 600 учесника.

Прва књига суграђанина Игора Попова промовисана у Румунији

Aleksandra Djuran Јулy 8, 2023

Уметнички руководилац у Академском друштву за неговање музике „Гусле“ и специјалиста васпитач за традиционалну игру, Игор Попов, своју прву књигу „Обичаји и игре Срба у Поморишју“ промовисао је у Темишвару, у Свечаној дворани Савеза Срба у Румунији. Издавач ове јединствене монографије и организатор промоције је Савез Срба у Румунији и Влада Румуније. Ментор је била др Оливера Васић, а рецензенти су етнолог др Весна Марјановић, етнокореолог др Весна Карин и покојна др Селена Ракочевић.

-Књига је, заправо, део мог специјалистичког рада из 2012. године. Има два дела и у првом су обрађени обичаји и обреди Срба у Поморишју, док је други део посвећен игри и плесовима овог краја и он садржи нотне записе и кинетограме. У Румунији већина места поседује своју монографију, међутим, нема пуно писаних дела о играма из Поморишја и сада су оне сабране на једном месту – каже Игор Попов.

Током 15 година теренског истраживања забележено је 50 игара. Књига може да послужи и као научна литература, али може да буде интересантна и обичним људима који желе више да сазнају о обичајима Срба у Румунији. Подаци који се налазе у делу односе се на период од половине 19. века до данас.

-Сваке године у оквиру Етно кампа ми истражујемо терен Поморишја и мисија је да све игре које смо забележили и истражили на неки начин оживимо и то у културно-уметничким друштвима Срба у Румунији. Са друштвима у Чанаду, Араду, Великом Сентпетеру, Фенлаку „Гусле“ сарађују годинама, тако да би нове кореографије нашле место у њиховим репертоарима – додаје Попов. – У Поморишју се обележавају сеоске славе, организују балови, разне свечаности, славља. Сваки догађај почиње тако што се одигра шест игара које су окосница играчког репертоара Поморишја и то је обичај који је сачуван одавнина.

Игор Попов је, користећи се записима са терена, поставио и кореографију „Српске игре из Поморишја“ коју су први извели чланови „Гусала“. Након тога, постављена је у Великом Сентпетеру, Чанаду, Фенлаку и Араду.

-Игре су тешке, захтевају добре саставе и добре ансамбле. Траже пуно вежбања и једне су од најтежих игара што се тиче корака, стила и саме играчке технике. КУД „Плави делија“ из Великог Сентпетера до сада је, са овом кореографијом, освојио пуно награда, а једна од најзначајнијих је сребрна плакета на Европској смотри српске дијаспоре 2019. године – сазнајемо од нашег саговорника.

О књизи су, поред аутора, говорили др Кристина Плањанин Симић , књижевница Јаворка Марков Јоргован, Саша Јашин и директор АДЗНМ “Гусле” Зоран Петровић, а подршку је дао и почасни председник Савеза Срба у Румунији др Славомир Гвозденовић.

Посебну ноту промоцији су дали чланови АДЗНМ “Гусле” из Кикинде и КУД-а “Плави делија” који су приказали традиционалне игре и песме које су Срби из румунског Поморишја вековима играли и певали. У Кикинди је промоција планирана за 26. јул.

Свечано отворени Симпозијум и годишња изложба „Тере“ – почело стварање нових уметничких завештања

Igor Crnogorac Јулy 7, 2023

Постављањем скулптура насталих на прошлогодишњем сазиву у центар града и доласком овогодишњих учесника, почео је 42. Интернационални симпозијум „Тера“. Свечаности отварања на тргу вечерас присуствовали су учесници и бројни гости.

Годишњу изложбу отворио је државни секретар за културу, Миодраг Ивановић.

– Министарство културе у последње три године улаже значајна средства у децентрализацију културе и то је видљиво на догађајима какав је вечерашњи – рекао је Ивановић. – „Тера“ је позната у целом свету и уметници који долазе овде из свих крајева света проносе добар глас не само о Кикинди, већ и о целој Србији.

Локалну самоуправу на свечаности су представљали градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

Лукач је подсетио да је „Тера“ одавно превазишла Кикинду и регион, поставши светски домаћин вајарства.

– Град ће, сигуран сам, уз подршку ресорног министарства и покрајинског секретаријата, подржати даљи развој овог сегмента уметности у Кикинди. Вајарима желим да им наш град буде инспирација да направе изузетна дела – рекао је Лукач.

Нови директор „Тере“, Александар Липован, изјавио је да Симпозијум већ 42 године почива на вредностима које је поставио оснивач и доскорашњи директор, Слободан Којић.

– Одговорност је велика, ми смо спремни, градимо тим за будућност – казао је Липован. – Одушевљење и овогодишњих учесника је велико и знам да ће свима бити жао када буде требало да иду кући.

На годишњој изложби на тргу изложени су велики формати различитих поетика које су, прошле године, израдили Јулија Клем из Немачке, Бернар Ридигер из Француске, Ивана Радовановић из Црне Горе и Александар Бунчић, Лазар Марковић и Богдан Вукосављевић из Србије.

– Мој отац је учествовао на првом сазиву, био сам овде као дете и поносим се тиме. Услови су феноменални, а скулптуре се зидају. Направио сам „Добро дрво“, то је наставак моје поетике о очувању животне средине. Иако двадесет година радим са другим материјалима, размишљам о томе да се вратим глини – испричао је Вукосављевић.

Никола Ненадић, овогодишњи учесник Симпозијума, професор је на Академији примењених умјетности у Ријеци. Први пут је, каже, у овом делу Србије и импресиониран је „Териним“ парком скулптура.

– Такав парк скулптура нисам видео дуго времена, чак ни од камена. Ја сам специјализирао камен, видео сам доста сличних паркова у свету, али ово је фантастично. Можда само у Кини, Тајланду и Кореји имају тако монументалне скулптуре, ово је право богатство. Већ смо почели да радимо, уз стручњаке који имају велико искуство и стално су уз нас. Иако смо дошли са идејом и визијом, мислим да ћемо их овде променити због утиска који на нас оставља Кикинда, да ћемо свој печат утиснути у траг града и „Тере“ – казао је Ненадић.

Уз Ненадића, ове године, до краја месеца, у Атељеу ће стварати Хорхе Беда Морсиљо Хулиани из Шпаније, Ледиа Костандини из Албаније и Чедомир Васић, Мирољуб Стаменковић и Саша Панчић из Србије.

О делима са 41. симпозијума говорила је кустоскиња, историчарка уметности, Верица Немет. У програму је учествовао Хор “Корнелије Станковић“ са диригенткињом Евом Француски Арањош.

За више од четири деценије, биланс Симпозијума је око 250 учесника из 40 земаља и више од хиљаду скулптура остављених „Тери“, граду, Србији, као јединствени траг за нове генерације уметника и њених поштовалаца.

45 година разлога за интервју са песником: Само сам радознао и зачуђен човек

Igor Crnogorac Јулy 7, 2023

Ових дана, у издању Банатског културног центра из Новог Милошева, уз подршку Града Кикинде, из штампе је изашла књига песама „Речи о мислима, мисли о речима“ Кикинђанина Драгана Поп Драгана. То се, како нам је сам аутор рекао, десило у години када он обележава јубилеј.

До сада је, поред најновије, објавио четири књиге поезије – „Загубљене адресе“, „Пут у ништа“, „Доручак са Фројдом“, „Утопија ентропија дагеротипија“, три књиге хаику стихова – „Душа у кутији од шибица“, „Мачке“ (двојезично, српско-енглески), „Куку-рику хаику“, и једну збирку кратких прича – „Могло је и горе”. Поезија му је превођена на мађарски, румунки, бугарски, јапански и енглески језик.

Јубилеји су повод да човек преиспита и себе и оно што је до тада урадио.

Прву песму објавио сам 1978. године, у касарни „Седам секретара СКОЈ-а“ у Самобору, на Зидним новинама које сам ја уређивао. Имао сам 19 година и био сам војник у тој касарни. Песме сам почео да пишем неколико година пре тога, из нужде. Нисам био спортиста, нисам био леп, нисам свирао гитару, па ми је преостало ништа друго него да пустим дугу косу и почнем да рецитујем, прво туђе, а онда и своје стихове, не бих ли привукао пажњу девојака.

Након одслужења војног рока следи мој београдски период. Писање, читање, дружење са песницима по књижевним вечерима и кафанама, боемија и по мало, узгред, студирање. Тада бојажљиво нудим песме редакцијама новина и часописа, да видим могу ли да објавим и негде где нисам ја уредник. Тако је почело и ево, још увек траје.

Од тих првих песама које су имале конкретну, употребну, удварачку вредност, поезија је врло брзо, за мене, постала нешто много више и узвишеније, значајан сегмент мог битисања.

Давно сам то схватио, а у овој књизи која је изашла 45 година након прве објављене песме, и записао: Поезија је најискренији, најсуптилнији и најузвишенији вид комуникације. Дијалог. Прво са собом, а онда покушај успостављања дијалога са другим људима, али и са другим световима… Комуникација у смислу преиспитивања, истраживања, откривања, проверавања, надградње, доградње, дрско рушење старих и још дрскије успостављање нових темеља… и наравно, чуђење. Само радознао, зачуђен и усхићен човек иде напред и горе, тражећи одговоре на постављена и непостављена питања. Неке одговоре добије, неке наслути, а неки и даље остају тајне зарад нових разоткривања.

До сада сте објављивали поезију, хаику и кратке приче. У којој књижевној форми се осећате најлагодније?

Форму не бирам ја. Њу одабере идеја коју развијам и покушавам да је преточим у речи. Идеја и форма се саме пронађу и стопе. Настајање песме, хаикуа, приче… је процес. Неизвестан, турбулентан, узбудљив… кад на крају изнедри нешто чиме сам задовољан, свеједно ми је у којој је то форми. Наравно да никад нисам баш скроз задовољан. Ако се то некада деси, престаћу да пишем јер више неће бити разлога. Ипак, чини ми се да поезија даје највећу слободу да истражујем, па ми је мало блискија од осталих књижевних форми.

Да ли Вам је важније да читалац разуме Ваша осећања, да препозна своја, или нешто треће?

Већ сам рекао да поезију доживљавам као комуникацију са собом, а онда и са другим људима. Као неку врсту менталне игре и позива свима да у њој учествују. Важно ми је да успоставим ту комуникацију. Зато и објављујем песме и у часописима и у књигама, да би стигле до других људи и заинтригирале их да се упусте у авантуру читања, одгонетања, преиспитивања и себе и других, оцењивања… Да од људи које лично познајем добијем повратну информацију о ефекту који су песме, или песма код њих произвеле. Понекад такву информацију добијем и од непознатих људи који реагују у неком часопису, на неком сајту, или у образложењу жирија који ми је доделио награду.

У математици су два плус два четири. То важи за све који решавају неки задатак и сваки математички задатак има једно тачно решење. Песму ће, пак, свако доживети, тумачити и валоризовати на мање или више другачији начин, препознаће моја, своја, универзална… ко зна која и чија осећања. За разлику од математике овде је сваки резултат тачан. Дакле, важно ми је да читаоца покренем на акцију, а резултат у смислу да ли му се песма допада или не, мање је важан.

Салвадор Дали је рекао: “Важно је да се о мојим делима прича, па макар и добро“.

Чини се да у својим песмама трагате за смислом, да ли га налазите? У чему је смисао релације реч-мисао-реч?

Библија каже да смо ми, људи, створени по обличју Божјем и да ту праслику носимо у себи. А суштина Бога, Творца Васионе и свега у њој је љубав. Дакле, љубав је смисао нашег живота. Али, увек има неко али. Творац нам је дао слободу воље и избора. Да ли нас је тиме наградио, или казнио? Постоје и друге силе које нас вуку на другу страну, а наша воља није увек довољно јака да се одупремо. Смисао је борба коју треба свако да води у себи са собом и да помогне другима да љубав превагне, да позитивна енергија надвлада негативну.

Мото моје књиге су два цитата. Један је из Јеванђеља по Јовану: “У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог.“ Књиге новог завета су, са грчког, превођене на друге језике. Грчка реч логос, овде је преведена као реч, има још неколико значења: мисао, ум… (по томе и назив науке о мишљењу, логике). Моје лично и слободоумно тумачење је да у почетку беше ум. Самосвесна енергија која прожима цео свемир и држи га на окупу и у позитивном поретку. Тако је било у почетку, а тако ће бити и до краја. У прилог овом мом размишљању је и тврдња Николе Тесле који је рекао да се човек након овоземаљског живота претвара у светлост, то јест енергију (позитивну) из које је и настао.Ту реч, ту енергију,тај ум, то позитивно треба да тражимо у себи и негујемо. Други цитат је Волтеров, филозофа из времена просветитељства, који није био наклоњен хришћанству, али је његова препорука да, ако желимо да комуницирамо, морамо прецизно дефинисати своје појмове, врло важна.

Дакле, треба у себи тражити ту праву реч и прецизно је дефинисати, јер погрешне речи и недовољно прецизне и неадекватно дефинисане речи често су повод, узрок, извор неразумевања, сукоба, свакојаког зла.

Шта је поезија данас?

За мене, поезија је нешто узвишено, као и све друге уметности. Први покушаји људског рода да спозна себе, да комуницира са Богом, да пронађе одговоре на питања која су га мучила, били су кроз слику, скулптуру, плес, музику, игру, поезију… Кроз уметност. Поезија је одувек имала и данас има ту магијску, али и исцелитељску моћ, да нас усмери на пут излечења душе. Или, макар да нас подстакне да размишљамо и схватимо где грешимо, да се боримо да стварамо, негујемо и ширимо лепоту у свим њеним видовима.

Давно смо схватили да је заблуда да уметност уопште, па самим тим и поезија, може да промени свет. Не може, али може да помогне појединцу да промени себе, на боље, а онда – зрно по зрно погача.

Где потенцијални читаоци могу да купе Вашу књигу?

У књижари „Ризница књига“ у Кикинди, или преко сајта издавача, Банатског културног центра.

Књиге аутора „Партизанске књиге” на светским језицима

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2023

Књиге троје аутора кикиндске издавачке куће „Партизанска књига“ до краја године биће објављене у преводима на три светска језика.

Роман „Капларово игралиште“ Владимира Булатовића у преводу на арапски објавиће ирански издавач „Ана Пол Публишинг Хаус“. Ово је уједно први превод неке од књига овог аутора.

Роман Југослав Ане Вучковић, поред огромне популарности на домаћем и регионалном тржишту и већ три превода на енглески, немачки и македонски језик, појавиће се у преводу на грчки, али и малтешки.Тако ће Ана Вучковић постати прва српска ауторка чија књига је преведена на овај егзотични европски језик.

Збирку прича „Сагоревања“ Срђана Срдића, објавиће исти грчки издавач, а реч је о делу већ објављеном у Енглеској 2018. године. За синопсис ове књиге Срдић је својевремено награђен стипендијом Фондације „Борислав Пекић“.

Подршку преводима дела аутора „Партизанске књиге“ пружило је Министарство културе Републике Србије.