Култура

Вуца књига 1

„Наши научници који су ширили духовност и науку“ назив је нове књиге професора др Петра Вуце која је вечерас представљена у свечаној сали Народног музеја.

– Књига је састављена од радова које сам писао за Конференцију “Развој астрономије код Срба” и који су објављивани у зборницима. Већину радова чине биографије Кикинђана – каже професор Вуца. – Јованка Живојинов је, рецимо, мање позната Кикинђанима. Она је, за време Другог светског рата, била професор физике у Гимназији, а затим и прва жена професор на Машинском факултету. Писао сам и о Кикинђанину архимандриту Филарету Гранићу, византологу и теологу, члану Академије наука. Интересантан је и део у којем сам сабрао податке које сам пронашао о оцу Николе Тесле, Милутину.

О књизи и раду професора Вуце говорио је рецензент, проф. др Милан Димитријевић, астроном, физичар и песник, бивши министар за науку, технологију и развој Савезне Републике Југославије.

– Овде су сабрани чланци које је професор Вуца писао и који су презентовани и верификовани на конференцијама. У књизи су приче о Кикиђанима који су допринели науци, као што су Павле Кенгелац, Миливој Југин, Коста Сивчев. За неке од њих нисам ни знао да потичу одавде – рекао је професор Димитријевић.

Приче о значајним, али мање познатим Кикинђанима чине само део књиге. Професор Вуца говори и о људима који нису са овог подручја, али су допринели науци. У трећем делу су прилози о сунчаним сатовима којима се аутор бавио и у својој књизи, „Сунчеви сатови у Војводини“, која је имала три издања.

Књигу „Наши научници који су ширили духовност и науку“ је, уз подршку Града, издао Народни музеј у којем ово најновије дело професора Вуце и може да се купи.

опанак (4)

На престижном међународном Фестивалу фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву, у конкуренцији стотину ансамбала и више од три хиљаде играча, чланови КУД-а из Мокрина постигли су изузетан успех – освојили су треће место у категорији јуниора.

КУД „Мокрин“ је, својим наступом, изазвао одушевљење публике, што је препознао и стручи жири. „Лесковачке игре“ припремног ансамбла уз пратњу оркестра донеле су им заслужено прво место у категорији јуниора од 13 до 16 година, док су се, у укупном пласману, пласирали на треће место, потврђујући своју изузетну посвећеност и квалитет.

Ангажовање и вредан рад на очувању српске фолклорне традиције истакли су овај ансамбл као један од успешнијих на овом реномираном сабору.

„Златни опанак“ у Ваљеву одржава се од 2003. године. Окупља фолклорне ансамбле из целе Србије и дијаспоре.

 

Олга Јеврић 1

Изложба „Олга Јеврић – композиција и структура”, уприличена поводом стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке, легатора, прве и једине жене вајара, редовног члана САНУ, постављена је у Салону Музеја „Тера“.

– Велика нам је част што имамо прилику да угостимо изложбу Олге Јеврић радовима из легата САНУ и из Куће легата. Олга Јеврић је велики авангардни стваралац који је, својим радом и залагањем, много допринела да се скулптура, посебно када је реч о женском уметничком стваралаштву, пробије на уметничку сцену. Наша је част што Кикинда има прилику да велики опус од безмало 70 радова, који хронолошки приказују њено стваралаштво, угости у простору Салона Музеја. Олга Јеврић била је учесница Међународног симпозијума „Тера“ 1991. године и том приликом је креирала радове који се налазе на овој изложби. Такође, наш фундус обогатила је својим стваралаштвом, именом и статусом – каже историчар уметности Верица Немет, кустос у Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Изложба је инетерактивна, садржи и ку-ар кодове помоћу којих се могу видети легати Олге Јеврић у САНУ и у Кући легата, као и видоматеријале, снимљене у току њеног живота.

Поставка радова ове велике уметнице доступна је посетиоцима до краја маја, од уторка до суботе, од 10 до 16 сати.

Музеј Сто невидљивих 5

Иако је „Ноћ музеја“, због трагичних догађаја, отказао организатор, „Музеји за 10“, на подручју читаве Србије, договорено је да, до петка, 19. маја планиране изложбе ипак буду постављене, али без пратећих догађаја. У кикиндском Народном музеју од вечерас је доступна изложба под називом „Сто невидљивих“, која је требало да буде централни догађај у Ноћи музеја.

– Изложба садржи вероватно и више од сто предмета који никада нису излагани и неће ни бити јер не одражавају на прави начин локалну историју или нису у најбољем стању. У суштини, чине је интересантне приче – каже директорица Народног музеја, Лидија Милашиновић. – Мени је најинтересантнија вилица бебе мамута коју је Музеј добио на поклон пре два месеца. Занимљива је и збирка учитеља Чипчића коју чине фотографије познатих Кикинђана и града, затим  најавни леци и плакати из двадесетих и тридесетих година прошлог века биоскопа „Олимпија“ и „Национал“, слика Мирослава Антића, коју не знам да ли је публика имала прилику да види, такође и слике неправедно запостављеног, јер није био академски сликар, Синише Момчилова. Ту је и кућни биоскоп са тродимензионалним сликама старим стотинак година, које се гледају са посебним наочарима, а све то израдили су Кикинђани, и још много тога.

Директорица додаје да ће изложба, такође предвиђена за Ноћ музеја, под називом „Сто заборављених“, о заборављеним Кикинђанима, бити организована у наредним месецима.

Изложба „Сто невидљивих“ у приземљу Народног музеја биће доступна три месеца.

Хор Атендите (2)

Хор Културног центра „Аттендите!”, под управом професорке др Биљане Јеремић, освојио је две златне медаље на 22. Хорском фестивалу „Мајске музичке свечаности” у Бијељини.

Првим местом Хор је награђен у А категорији мешовитих хорова. Другу златну медаљу добио је као специјалну награду за најбоље извођење поп композиције.

Душанка Пап 4

У Галерији Културног центра вечерас је отворена прва самостална изложба слика Кикинђанке Душанке Пап Вујовић. Дипломирани економиста по струци, ауторка је запослена у Фонду за здравствено осигурање, али потпуну релаксацију доживљава са четкицом у руци.

– Своје сликарске почетке имала сам после факултета, али сам то запоставила. Сликању сам се вратила пре осам година и првих сто дела сам поклонила. Радим техником уље на платну, опробала сам се и у наивној уметности. Волим да сликам природу и сматрам да свака слика у посматрачу треба да побуди жељу за путовањима. Пејзажи ми највише леже, и наши, војвођански, али их сликам и на путовањима, на планинама посебно. Често учествујем на колонијама и на њима се много тога научи – каже ауторка.

Изложбу је отворио сликар Брацо Азарић. Вечерас је изложено више од двадесет слика, насталих у последње три године и, у Галерији КЦ биће доступне десетак дана. Следеће самостално излагање својих радова Душанка Пап Вујовић имаће у јуну, на колонији у Новим Козарцима.

вибер_слика_2023-05-11_21-24-17-674

Центар за пружање услуга социјалне заштите је, у сарадњи са Хуманитарним Театром „Гусани у магли“, припремио инклузивну представу под називом „Вулканизерска драма“. Премијера је изведена синоћ, у Дечијем позоришту „Лане“.

– Представа је почетак акције прикупљања новца за сублимациони штампач који нам је потребан за активности у Центру. Идеја је да је изведемо више пута – рекла је Николета Павлов, в.д. директор Центра за пружање услуга социјалне заштите.

У „Вулканизерској драми“, за коју су текст написали корисници Центра, наступају четири чланице глумачке радионице „Гусана у магли“ и 12 корисника Дневног боравка Центра.

– Није ми ово прва улога, учествујем у рецитаторским и глумачким наступима у нашем Центру. Срећна сам и волим то да радим. Позивам све да дођу да гледају нашу представу – рекла је Светлана Калинов.

Марија Бутер из Театра „Гусани у магли“ каже да је рад са корисницима Дневног боравка био лепо искуство.

– Представа говори о томе да смо сви исти, да сви треба да помажемо једни другима. Рад је био диван, сви су веома драги и талентовани и веома емотивни. Брзо су нас прихватили, као и ми њих, и било је лако радити – каже Марија.

Премијери су присуствовали и градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа за националне мањине, родну равоправност и бригу о породици, Мелита Гомбар.

– Снага сваке заједнице огледа се у томе колико брине о најосетљивијим категоријама становништва. Управо ова представа је потврда тога да смо хумано друштво и да прихватамо различитости – рекла је Мелита Гомбар. – Инклузивне представе су значајне јер сваки појединац, без обзира на своје способности и могућности, има прилику да ужива у уметности. Надамо се да је иницијатива корисника Центра и чланова „Гусана у магли“ само почетак и да ће се, и са другим установама и организацијама, везе успоставити и интензивирати и Град ће то подржати.

Лепа сарадња Центра и Хуманитарног театра није прва и наставиће се и убудуће. Новим термини извођења „Вулканизерске драме“ још нису утврђени, али ће, свакако, свако играње донети много радости и учесницима и публици, онако како је то било на синоћњој премијери.

Горан петровић 1

На књижевној вечери у Народној библиотеци „Јован Поповић“ вечерас је гостовао Горан Петровић, српски књижевник и академик. Пред пуним фоајеом Библиотеке представио је два нова романа, „Папир“ и „Иконостас“.

Књиге су део циклуса названог Романи делта и наредних година ће излазити убрзанијим темпом јер је аутор на њима радио дуже од 20 година. Прве белешке су, каже, старе чак 23 године.

– Ради се о једној врсти система романа, баш као када посматрамо речни ток или морски слив. Имамо централни ток, у који се уливају разноразне реке, оне тихе, војвођанске, али и оне нешто брже, бујичне реке са југа. Тако ће бити и са овим књигама, свака од њих ће моћи и засебно да се чита и то не редом којим су објављиване, већ оним редом којим читалац дође до њих. Оне ће, ипак, давати једна другој, одређену димензију, сенчиће и осветљаваће претходну књигу. Радња ове две књиге се збива у Средњем веку, негде између 14. и 15. века. Следе још две књиге које представљају тај средњовековни циклус. Потом се радња помера триста година унапред, на почетак осамнаестог века, и сви остали романи ће се збивати у 20. веку, до ових дана, које сматрамо нашим – каже аутор.

Петровић додаје да га сматрају захтевним писцем јер се од читаоца тражи да уложи одређену врсту напора.

– Рекао бих да је потребно да се читалац потпуно зближи са оним што чита. Романи су, можда, захтевни по лексици јер је она прилагођена епохама о којима пишем, и неки пут није разумљива у самом почетку. Ове књиге су, на неки начин, супротстављене, радња једне се збива у Италији, и она је писана бокачовским, декамероновским стилом и помало је чак и ласцивна. Радња другог романа, „Иконостаса“, догађа се на истоку Европе, у Грчкој, Србији и једном делу Отоманске империје, и то је нека врста апокрифа, апокрифне хагиографије.

На књижевној вечери, о делу Горана Петровића, говорио је и проф. др Александар Јерков. Алегоричне исповести, „Папир“ и „Иконостас“, издања су „Лагуне“.

Тера атеље

У Центру за ликовну и примењену уметност „Тера“ за овај месец су припремили веома разноврстан програм који ће се одвијати на простору Атељеа, Музеја и у Галерији на Градском тргу.

Студентски камп

Прва активност је десетодневни интернационални камп на којем ће, од 8. маја, вештине вајања у теракоти искусити студенти завршних година академија уметности из Београда, Новог Сада, Цетиња, Ријеке и Осијека. Курсеве ће водити мр Слободан Којић, академски вајар, оснивач и директор центра „Тера“ и некадашњи професор Факултета ликовних умјетности у Цетињу, и професори са академија у Београду, Новом Саду, Цетињу и Ријеци.

„Из ормара“ назив је изложбе уметнице из Ријеке, Дарије Жмак Кунић, која ће бити постављена 10. маја у Галерији „Тера“. Изложба се састоји од радова од тканина и звучне композиције.

У Атељеу ће се, у оквиру студентског кампа, 11. маја одржати Међународни мастерклас са гостујућим професорима, међународним предавачима из Француске, Црне Горе, Хрватске и Србије. Предавања ће се одвијати на српском/хрватском/црногорском и енглеском језику и отворена су за јавност.

Ноћ музеја у “Тери”

Програми 19. Европске ноћи Музеја одржаће се 13. маја у Музеју „Тера“, на простору некадашње касарне. Од 18 сати биће организоване радионице за децу и одрасле.

Изложба „Олга Јеврић – композиција и структура” биће уприличена Поводом стогодишњице рођења истакнуте југословенске и српске вајарке, легатора, прве и једине жене вајара, редовног члана САНУ.  У Салону Музеја, биће доступна до краја маја.

Од 20 и 30 концерт ће одржати професори и ученици музичке школе „Слободан Малбашки“. Женска певачка група „Мелизми“ наступиће од 21.30.

Изложба на тему шуме

У Галерији на Тргу, 26. маја у 18 сати, биће отворена изложба фотографија под називом „Свет се каже шума“, проф. Јелене Владушић из Новог Сада. Поред фотографија, начињени су и звучни записи локације који ће бити репродуковани у изложбеном простору.

Живка торбица књига

Трећа књига песникиње из Мокрина, Живке Торбице, имаће своје прво представљање у петак, 5. маја, од 19 сати, у галерији Дома културе у овом месту.

Ово је њена трећа збирка и садржи 95 љубавних и родољубивих песама, насталих у протекле две године.

– Песме су веома емотивне, завичајне су о нашем о Банату, и углавном су истините, то су сећања на моје детињство – каже Торбица. – Сваког јутра напишем једну реченицу, тако започињем дан – прво песма, па све остало. Лајт мотив књиге је стих: „Не постоје два иста дана, ноћи, гласа… Ни срца, ни љубави, па чак ни две капи воде…“. Отуд и назив ове збирке.

Као и претходне две збирке, „Банаћанка“ и „Дневна доза мушкарца“, и ова је изашла у издању Банатског културног центра из Новог Милошева. Рецензент је Наташа Бундало Микић из Новог Сада, дизајн корица је урадила Сенка Влаховић из БКЦ.

На представљању у Мокрину говориће и библиотекарке Даринка Маљугић и Милана Бајкин. Ауторка каже да се нада и промоцији у Кикинди, у току маја. За наступ у свом селу, каже, не брине.

– У Мокрину је увек било добро посећено, верујем да ће тако бити и овог пута – додаје песникиња.

Нема сумње да ће Мокринчани, и овога пута, подржати своју песникињу. Као што је сигурно да ће Живка Торбица сваког јутра написати нове стихове и придружити их збирци од готово хиљаду својих, за сада необјављених, емотивих поетских изражаја.