Култура Архиве | Паге 78 оф 99 | Кикиндски портал

Овације за „Атендите” у Охриду

Jelena Trifunović Јулy 4, 2023

Радост наступа и дружења певача хорова „Атендите“ Културног центра и „Вокс Лихнидос“ из Охрида, после гостовања Македонаца у нашем граду у октобру, поновљена је у величанственом амбијенту катедралне цркве Свете Софије. На петом фестивалу „Гласови Охрида“, одржаном 27. јуна, публика је уживала у концерту на којем су из Србије, поред Кикинђана, гостовали и хористи из Врбаса.

– Са хором из Охрида имамо вишегодишњу сарадњу. Њихов фестивал је ревијалног карактера и траје пет година. Ми смо гости већ трећи пут, једини смо редовно на програму и већ смо добили позив за идућу годину – каже Марко Марковљев, в. д. директор Културног центра.

Чланови хора „Атендите“ са диригенткињом проф. др Биљаном Јеремић и овога пута изазвали су овације публике у Охриду, каже Марковљев и напомиње да сада очекују гостовање пријатеља из „Вокс Лихнидоса“ у нашем граду.

Први дечији фестивал у Мокрину окупио 200 фолклораца

Aleksandra Djuran Јулy 3, 2023

КУД „Мокрин“ организовао је први дечији фестивал фолклора „Коло води момче, а за њим девојче“. Након свечаног дефилеа на Варошком тргу, у Дому културе наступило је око 200 деце из културно-уметничких друштва: „Банат” из Новог Кнежевца, „Извор“ из Накова, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Александрово“, „Свети Сава“ из Чоке, „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева, „Петар Кочић“ из Нових Козараца, као и домаћини.

Председник КУД-а „Мокрин“ Живко Угреновић истакао је да је циљ фестивала да се сачува и негује традиција, песме и игре које су део нас.

-На нама је да подржимо децу која су показала сву лепоту и разноликост наше фолклорне баштине. Учесници су трудом , ангожовањем , а пре свега љубављу према фолклорном наслеђу, учинили овај фестивал јединственим – рекао је Угреновић.

Овакви фестивали су и прилика да се деца из других средина упознају, друже и размене искуства. У КУД-у „Мокрин“ већ планирају следеће издање дечијег фестивала и надају се да ће постати препознатљив догађај у културном календару региона.

Фестивал кратке приче 17. пут

Aleksandra Djuran Јуне 30, 2023

Писци кратких прича: Барбара Делаћ из Црне Горе, Тања Новак из Хрватске, Вера Хегедиш из Мађарске, Штефанија Михалаке из Румуније, Муанис Синановић из Словеније, Данило Лучић и Ненад Станковић из Србије учесници су 17. Међународног фестивала кратке приче „Кикинда шорт“. Своје приче представили су публици окупљеној у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“, а ове године лајт мотив је „КИ… КИНДА“.

-Фестивал је важно место да се упознамо са другим писцима, размењујемо искуства и остварујемо сарадњу – рекао је Данило Лучић – На овај начин упознајемо књижевност и ауторе из других земаља, јер врло мало знамо о писцима који живе у суседним земљама. Нарочито је овај фестивал важан јер промовише кратку причу која се, традиционално, налази на маргини и непрофитабилна је књижевна област.

Барбара Делаћ почела је најпре да пише поезију.

-Пишем оним жанром у зависности од теме која ме окупира. Писати кратке приче за мене је забавно. Кроз њих „брусим“ свој стил и „печем“ занат. Не бих се бавила кратком причом да ми такво писање није забавно и да не уживам у томе – додала је Барбара Делаћ.

Вера Папић, организатор, истиче да се Алмин Капалн из БиХ који је требало да учествује разболео, али је његову причу прочитао кикиндској публици обраћајући им се преко видео снимка. До сада је на фестивалу учествовало 248 аутора.

Аутори читају приче на свом језику, а превод на српском се пројектује на платну, тако да су посетиоци имали прилику да чују више различитих језика на једном месту. Већ сутра, своје приче представиће београдској публици.

Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе

Aleksandra Djuran Јуне 30, 2023

У Галерији „Нова“ Народног музеја отворена је изложба „Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе” коју је реализовао ЈУ Музеј Републике Српске. Ово је уједно прва званична сарадња кикиндског и музеја Републике Српске из Бања Луке, а ауторка изложбе је музејски саветник Данијела Ђукановић.

-Змијање се налази надомак Бања Луке. Све жене из ове динарске области показивале су посебно умеће према везу. У зимским месецима могле су да се баве својим емоцијама и стањем свог духа из чега је и настао овако диван вез који је део идентитета људи са Змијања – рекла је Данијела Ђукановић.

Змијањски вез је прво нематеријално културно добро из Републике Српске, односно БИХ које је уписано на УНЕСКО-ву листу.

-Трудићемо се да Галерија „Нова“ буде домаћин репрезентативним изложбама попут ове – истакла је Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја – Ова изложба прича нам причу како културно нематеријално наслеђе доспева на УНЕСКО листу. Изузетно нам је важно да успоставимо сарадњу са музејем из Бања Луке јер она до сада није постојала.

Изложба садржи оригиналне предмете са змијањским везом, али и предмете његове савремене примене кроз које се наставља традиција овог веза и одржање вештине. Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Хвала нашим гостима из Републике Српске што су нам приказали део њиховог богатог наслеђа. Желим им добродошлицу у Кикинду уз наду да се сарадња са нашим културним институцијама настави и у будућности – рекла је Валентина Мицковски.

Посетиоци изложбе, која је отворена до 30. августа, у прилици су да виде и кратак филм о упису Змијањског веза на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа.

Изложба рукотворина из Војводине – очување традиције и вредно наслеђе

Igor Crnogorac Јуне 30, 2023

Више од хиљаду ручних радова врхунске израде изложено је у учионицама Основне школе „Фејеш Клара“ на 24. Међународној изложби рукотворина. Вредни радови дело су око 300 чланица из 52 мађарска удружења из читаве Војводине. Изложба је редовна, годишња активност Савеза љубитеља ручних радова Војводине са седиштем у Врбасу, а Кикинда је, ове године, домаћин први пут.

– Веома смо срећни што смо домаћини ове међународне изложбе. Осим изузетне технике израде, сваки предмет има и своју историју, причу и симболику, сваки је део мађарске традиције и културе. Значајно је и што се учесници друже и размењују знања, искуства и идеје. Својим радовима дају допринос развоју и очувању народне културне баштине – рекла је Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине.

Домаћини манифестације су чланице Секције ручног рада „Виола“ КУД-а „Еђшег“.

– Радимо све што могу руке да створе – хеклање, штрикање, вез, столњаке, јастуке, мушеме, украсне и одевне предмете – каже Розалија Варга, председница Секције. – Окупљамо се сваке среде. Жао нам је што нам слабо долазе млади како бисмо могли да им пренесемо наше вештине.

Јулијана Шимон је стигла из Бачке Тополе. Донела је своје ручно бојене ткане тепихе које израђује у Секцији за одржавање мађарске традиције и етнографије. Она је и заменица председника Савеза љубитеља ручних радова Војводине.

– Ове године славимо 25 година постојања. Последњих година формирају се и дечије групе јер је наш задатак да обичаје предајемо на чување младим генерацијама. Организујемо и кампове за децу и за одрасле и размењујемо знања са удружењима из Мађарске. Сваке године у септембру Савез расписује конкурс за најбоље радове у очувању традиционалних рукотворина – каже Јулијана.

Жене које са пуно стрпљења и љубави израђују уметничке рукотворине уживају у заједничком раду и дружењу, каже Илонка Јовин, пензионерка из Кикинде, чланица „Еђшега“.

– Сликам, хеклам, сад сам почела и да везем, то сам научила у Секцији – каже Илонка. – Свиђа ми се друштво, учланила сам се и у фолклорну и у певачку групу. Први пут сам на оваквој изложби и јако ми се све допада, већ сам видела неке радове и добила нове идеје.

Изложба рукотворина доступна је посетиоцима још данас и у суботу, од 13 до 17 сати. У недељу, на свечаности затварања која ће се одржати у КУД „Еђшег“, биће додељене дипломе учесницима, а Кикинда ће организацију догађаја за наредну годину предати удружењу из Чантавира.

Манифестацију народног стваралаштва подржали су Град, Мађарски национални савет и Покрајина.

Драган Васић представио своја нова дела у препуном дворишту Библиотеке – писање не ослобађа, али је утеха

Igor Crnogorac Јуне 29, 2023

Збрика прича „Кратак спој“ и роман „Не“ најновије су књиге Драгана Васића, наставника физике, Кикинђанина рођеног у Новом Кнежевцу који је, како каже, писањем почео да се бави у време короне. Вечерас су представљене у дворишту Народне библиотеке.

– Као студент сам писао криминалистичке приче, па их је баба случајно наложила. Писао сам и песме, али ништа озбиљно. Ово је озбиљно јер сам финансирам, друкчије не бих изашао из анонимности јер данас сви пишу, посебно од пандемије. Мени се допада игра речима, мислим да умем, на тај начин, да анимирам људе – каже Васић.

Да озбиљно схвата своју нову професију јасно је и по томе што има тим људи који читају оно што напише, међу њима су и три професорице књижевности, које процењују да ли је написано и за објављивање. Свака књига прво „одлежи“ 10 месеци, каже. Сада је завршио још једну збирку кратких прича, али су још увек на читању.

Васић се наизменично посвећује романима и причама. Тако је, прошлог лета, промовисао два првенца: роман „Преварени“ и књигу прича „Контрапункт“.

– Роман се чита као да се гледа филм, немогуће је да вам се не свиди јер се прати заплет – објашњава Васић. – Тежио сам да направим „Твин Пикс“, да су ми важнији ликови него радња. Лако се чита, али се зато брзо и заборави. А „Контрапункт“ је по свему контра, на сто страна има седам прича и све су „уврнуте“.

Поред Дуње Бркин Трифуновић, уреднице културног програма Библиотеке, о новим делима Васића говориле су и рецензенткиње Андреа Беата Бицок и Јелена Милошев.

Главни јунак романа „Не“ јесте жртва, али све зависи од перспективе из које посматрамо ситуацију, па ако сматрамо да смо жртве материјалистичке цивилизације, боље је него да будемо жртва самих себе, губећи морал, хуманост и основне људске вредности – рекла је Бицокова.

У збирци прича „Кратак спој“ упечатљиво се описују карактер и душевни свет главног јунака, што изазива дубоку емпатију читаоца, јер делују познато, рекла је Јелена Милошев.

– Ради се о немоћи главног јунака да, на било који начин, утиче на ствари, да их измени и да их измири и прихвати у себи. У последњој причи он наводи мотиве због којих ствара, гориво на којем се заснива његово писање, а то су: туга, неверица, бес, сећање, жал и кривица. Каже да је гориво непресушно, за разлику од маште и инспирације које су пресушне, што изазива саосећање код читалаца који су и сами ствараоци.

Књижевно вече Драгана Васића прво је које је ове године одржано у дворишту Библиотеке и окупило је његове читаоце, поштоваоце и колеге.

– Све који су дошли познајем 40 година, од када сам дошао у Кикинду. Не знам да ли су дошли због мене или због књига, не знам ни шта би ми било драже. Мислим да имам шта да кажем, накупило се доста тога у мени. Људи кажу да се, док пишу, ослобађају неког терета. Нажалост, ја писање доживљавам као зидање куће, као посао који мора да се заврши. Иако је то што пишем, осим романа „Не“ који је хумористичан и који се људима најмање свиђа, тешко, мрачно и озбиљно. Пишем оно што носим из детињства, има тога што сам понео негативног. У првој књизи су ме препознавали, па сам почео да комбинујем истинито и измишљено јер су ме ценили по томе што ме препознају, а ја то нећу, мене интересује да ли то вреди – објашњава аутор.

Колико вреди било је јасно и по посећености ове књижевне вечери која је превазишла заинтересованост за многе сличне догађаје у Библиотеци. Такође, доказала је и самом Васићу, који је самоме себи најстрожи критичар, да су његов рад и труд и подржани и поштовани.

Пројекат „Концепт“ – истраживање у теракоти уметника различитих дисциплина

Igor Crnogorac Јуне 28, 2023

Радови које су ретки, одабиром привилеговани уметници имали прилику да стварају на Симпозијуму „Тера“ осамдесетих година прошлог века, не обавезно вајари, већ и уметници из других дисциплина: сликари, графичари, фотографи, остали су у фундусу као доказ отворености „Тере“ и њеног експерименталног одређења.

Аутори вајарских дела малог формата били су само гости, стварали су, у време трајања Симпозијума само неколико дана, а радили су на од критичара задату тему. У току осам година, на тај начин, смењивали су се критичари, теме и уметници, а настали радови и данас су део истраживачког пројекта под називом „Концепт“.

У пројекту је учествовало седам уметничких критичара: Сава Степанов – тема: коцка, Ирина Суботић – тема земља-небо, Бела Дуранци – тема бразда, Весна Ђурђевић – тема печат, Светлана Младенов – тема укрштање, Александра Естела Бјелица – тема круг и Љиљана Ћинкул – тема кућа.

Скулптуре тридесетак од 200 уметника, учесника овог пројекта, од данас су доступни посетиоцима у Салону Музеја „Тера“ на изложби „Истраживање у оквиру колекције Тера“ коју је отворила кустоскиња Светлана Младенов.

На сада приређеној изложби својим пластичким концептима представљају се: Коста Богдановић, Мирослава Којић, Слободан Којић, Александар Буквић, Младен Маринков, Павле Пејовић, Анте Мариновић, Ђорђије Црнчевић, Славољуб Радојчић, Сретен Милатовић, Добривоје Крговић, Тања Остојић, Зоран Пантелић, Габријел Глид, Ненад Шошкић, Растислав Шкулец, Слободан Ера Миливојевић, Душан Петровић, Драгослав Крнајски, Нина Коцић, Милан Рамаји, Дарија Качић, Душан Оташевић, Дејан Анђелковић /Јелица Радовановић, Марина Поповић, Милета Продановић, Драгана Парлаћ, Милан Блануша, Мирољуб Стаменковић и Анка Бурић.

Изложба ће трајати до краја јула и може се разгледати од уторка до суботе, од 10 до 16 сати.

355982398_695519035715859_4158337312248472918_н

Сећање на Мирослава Антића: Путоказ за сањаре и облаке

Jelena Trifunović Јуне 25, 2023

Меморијал Мирослав Антић, 38. по реду, окупио је у Мокрину, глумце, писце, музичаре, поштоваоце његовог дела, све оне који чувају сећање на једног од најпознатијих српских песника, сликара, новинара и боема. У импровизованој кафани на Варошком тргу кроз „Путоказ за сањаре и облаке” за који су сценарио написали Милорад Дамјановић, глумац и Тоде Николетић, писац на Микине записе подсетили су глумци Ана Софреновић, Ива Штрљић, Љуба Булајић, Миодраг Петровић, писац и есејиста Драган Јовановић Данилов, радио новинар, писац и рецитатор Ратомир Дамјановић, извођач Иван Лешчешен, певачица Даша Боснић из групе „Ођила“.

-Мика је за мене увек био чудесан писац –рекла је Ана Софреновић – Његова поезија има пуно поклоника и дивно је што се Мокринчани на овакав начин сећају свог мештанина који је пуно писао о Мокрину.

Ива Штрљић пети пут до сада била је део Меморијала, а како напомиње, сваки пут је другачије.

-Ово је најлепши начин да се сећамо песника светског гласа. Када би сам Мика гледао овај догађај био би презадовољан. Са песмама Мирослава Антића сам одрастала и као девојчица побеђивала на рецитарском такмичењима – истакла је Ива Штрљић.

Милорад Дамјановић први пут је био у Мокрину, а циљ сценарија који је написао за овогодишњи Меморијал био је да публика чује записе Мике Антића из разних места у којима је боравио. Тако су окупљени имали прилику да чују шта је доживљавао боравећи у Русији, Грчкој, Хрватској. О овим записима се мало зна, а важан је део опуса мокринског великана.

Меморијалу су присуствовали и градоачелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-На нама је да негујемо сећање на нашег великана. Важно је да сви будемо свесни лепоте и значаја Мике Антића, толико пута цитираног и без чијих се песама не може замислити одрастање не само данашњеих, него и будућих генерација – прецизирила је Дијана Јакшић Киурски.

Председник Савета Месне заједнице Мокрин, која је и организатор Горан Ристић подсетио је да је Недеља културе у Мокрину приређено више културних догађаја, као и да се завршава у понедељак, 26. јуна, када је „Дан Раше Попова“.

На бини су били и тамбурашки оркестар „Мокаси“, гитариста Жарко Новаков, а публици се представила и Петра Тодорић, која је отпевала песму „Плава звезда“ компоновану по тексту Мирослава Антића.

Међународни фестивал фолклора у Накову: „Ајмо заиграти, ајмо де”

Jelena Trifunović Јуне 25, 2023

Фолклораши из Накова, Ђурђева, Зенице, Селенче, Дрвара, Ловћенца, Иловице из Северне Македоније и Румуније били су учесници 13. Међународног фестивала фолклора „Ајмо заиграти, ајмо де“. Како би се на прави начин представили својим домаћинима прошетали су у дефилеу централном улицом и позвали их на концерт.

Организатор је КУД „Извор“ из Накова, а циљ је да се очува традиција и култура, истакла је Сања Роквић, председница.

-На нама је да децу и младе упознамо са другим културама, обичајима и традицијом, а оваква дружења су прави начин да то и постигнемо. Са већином учесника имамо дугогодишњу сарадњу, а фолклорци из Ђурђева, Иловице и Селенче први пут смо угостили и са свима се надамо будућој сарадњи – казала је Сања Роквић.

Радослав Боснић из АКУД „Мира Лукач“ из Дрвара напомиње да је ово друштво учесник манифестације од самог почетка.

-Наше пријатљство брижно негујемо. Сваке године се узајамно посећујемо и сарађујемо – рекао је Боснић.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са сарадницима.

-Чување традиције, културе и обичаја је важно и треба да га преносимо са колена на колено. Ово је начин да градимо нова пријатељства и одржавамо стара – напоменуо је Лукач.

Валентина Мицковски, чланица Градског већа пожелела је добродошлицу свим учесницима.

-Фестивал фолклора у Накову значајан је за Наково и Кикинду. Сваке године расте и на локалној самоуправи је да га подржава – напоменула је Мицковска.

Публика, окупљена у дворишту ОШ „Петар Кочић“, имала је прилику да ужива у народним играма разних крајева. Претходно вече наступиле су певачке групе из Брчког, Дрвара, Апатина и Остојћева са изворним песмама.

Крајња хуманост и њен антипод – два нова романа проф. др Милашиновића представљена у кикиндској библиотеци

Igor Crnogorac Јуне 22, 2023

„Случај Винча“ и „Мук“ два су најновија романа књижевника Горана Милашиновића које је вечерас представио у Народној библиотеци „Јован Поповић“ у Кикинди. Милашиновић је писац са богатим књижевним опусом; за 35 година објавио је осам романа, књигу епистоларне прозе (писање у облику низа докумената), књигу поезије, књигу разговора и збирку прича. Романи „Апсинт“ и „Камера обскура“ били су у најужем избору за НИН-ову награду.

Аутор је, иначе, лекар специјалиста интерне медицине, кардиолог-електрофизиолог, директор Пејсмејкер центра Универзитетског клиничког центра у Београду и редовни професор на београдском Медицинском факултету. Вечерас је први пут био у Кикинди.

– Веома сам почаствован што сам овде. Ово је славан град са славном историјом и писцима, овде се, на сваком месту, види дух Средње Европе и Аусторугарске. А у тој Средњој Европи једна од важних ствари била је књижевност. Пореклом сам Славонац, па је и то је разлог што се осећам као код куће – рекао је проф. др Милашиновић.

Два нова романа су, каже, стављена у заједнички контест јер су оба базирана на истинитим догађајима.

– „Случај Винча“ се бави екстремном хуманошћу приликом прве трансплантације коштане сржи која је урађена 1958. године у Паризу и то је била и прва трансплантација било ког органа у људском телу. У току научног експеримента у Институ „Винча“, озрачено је пет наших атомиста. Излечени су захваљујући донацији коштане сржи обичних Француза којима није било саопштено да ће сигурно преживети вађење коштане срж. За мене је то пример екстремне химаности. С друге стране, у роману „Мук“ је антипод хуманости, беспризорно зло према природи, масовно убиство птица у криволову који се догодио 2002 у Бачкој. Група италијанских ловаца побила је десет хиљада птица певачица зарад хедонизма, гурманског специјалитета који су правили. Ова прича послужила ми је као потка да укажем на безобзирност према природи која води уништењу хомосапиенса, да ће можда нестати људи, као што су нестали диносауруси и да ће, можда, тада доћи нека нова врста, која ће бити хуманија према природи. Свака наша активност може да склизне у патологију, немар нам је лако доступан и не размишљамо довољно.

На веома посећеној књижевној вечери о делима проф. др Милашиновића говорила је и др Ана Стишовић Миловановић, научни сарадник на Институту за српску културу у Приштини. Једна од тема била је и друштвени утицај књижевности.

– Књижевност неће променити свет, свет мењају политика, прогрес, технологија, док је књижевност затворена у езотеричном кругу између писца и читаоца, зато су овакви сусрети веома важни – закључио је аутор.