Култура

књига

Град Кикинда и Банатски културни центар (БКЦ) из Новог Милошева расписали су конкурс за објављивање три прве књиге младих аутора. Ове године обележава се и јубилеј – 15 година рада на заједничком објављивању првих књига. У овој сарадњи штампано је више од 30 наслова.

Конкурс се односи на ауторе до 35 година који живе на територији Кикинде, на ауторе из Србије. и из дијаспоре.

Аутори конкуришу са рукописима (поезија, проза, есеј, књижевна критика, научни и истраживачки радови и др.) од којих ће жири одабрати три рукописа за објављивање у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија), др Младен Ђуричић, књижевни критичар, и мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка.

Рукописе у wорд формату, биографију и контакт податке аутора (адреса, мејл, број телефона) треба послати на мејл banatskikulturnicentar@gmail.com.

Конкурс је отворен од 1. маја до 1. августа 2023. године.

Резултати ће бити познати 1. септембра, а књиге ће бити објављене до краја октобра 2023. године и појавиће се на Међународном сајму књига у Београду.

Додатне информације о конкурсу могу се добити путем мејла banatskikulturnicentar@gmail.com.

КУД Мокрин

На Градској смотри фолклора која је, под називом „Хајд’поведи весело“, одржана у недељу, према оцени жирија који су чинили проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог и композитор, и Слободанка Рац, кореограф, најбоље резултате у укупном пласману постигли су чланови КУД-а из Мокрина.

Међу победницима су мокрински играчки ансамбл и певачка група. У категорији фолклораца равноправни су са КУД-ом „Еђшег“, док су за најбољу певачку групу проглашени и чланови КУД „Извор“ из Накова. Жири није рангирао најбољепласиране. Сви они представљаће Град на Зонском такмичењу у Зрењанину, почетком јуна.

У такмичарском делу Смотре наступили су, у категоријама фолклорних игара и певачких група, шест друштава и група: КУД-ови из Мокрина, Банатског Великог Села, Накова, „Еђшег“ и Женска певачка група „Мелизми“.

Прву Градску смотру фолклора после 25 година, организовао је Културни центар уз подршку Града.

Градска смотра фолклора 1

„Хајд’ поведи весело“ назив је Градске смотре фолклора која је данас одржана у Народном позоришту у Кикинди. Ово је нови почетак такмичарских сусрета друштава која се баве очувањем народног стваралаштва и прилика за сусрете, размену искустава и позиционирање међу конкуренцијом.

– Културно-уметничка друштва обратила су се градоначелнику Николи Лукачу са жељом да Кикинда поново добије смотру фолклора какву је имала пре неколико деценија. Град је посао препустио Културном центру и ми смо контактирали Савез аматера Војводине који је организатор оваквих смотри. Сматрам да је веома значајно што смо поново покренули ово такмичење јер у селима су културно-уметничка друштва једине културне установе и имају јако много чланова. Нису се сви пријавили за учешће, неки можда нису желели, неки, вероватно, нису смели. Зато се надам да ће свака следећа смотра бити масовнија и да ће се наћи у календару годишњих градских манифестација – рекао је в. д. Директор Културног центра, Марко Марковљев.

Такмичарски део одвијао се у двема категоријама: фолклорни ансамбли и певачке групе и солисти. За наступ пред жиријем пријавили су се: културно-уметничка друштва „Мокрин“, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Извор“ из Накова и „Еђшег“, и Женска певачка група „Мелизми“. У ревијалном делу наступио је и КУД „Башаид“.

О најбољима који ће наступити на зонској смотри почетком јуна у Зрењанину, одлучивао је Стручни жири – проф. др Димитрије Големовић, етномузиколог и композитор, и Слободанка Рац, уметнички руководилац Српског културног центра „Вук Стефановић Караџић“ из Бачке Тополе.

– Будући да фолклора, као укупног народног стваралаштва, више нема и једино још живи у културно-уметничким, аматерским друштвима, наша улога је да се потрудимо да те групе раде што ефикасније, са што изворнијим садржајима, да буду што ближи корену. Некада су били први, на извору, данас су све даље јер стижу нове генерације – каже професор Големовић. – Фолклор није само игра, то су и усмено стваралаштво и песма. Ова смотра је вишеструко важна и потрудићемо се да успоставимо критеријуме и стандарде јер таква активност мора да буде контролисана, близу оригинала и корена. Пружићемо пуну подршку и помоћ организаторима.

У име локалне самоуправе, првој Градској смотри фолклора присуствовале су заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и ресорне чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Ово је прилика да се прикаже како се на прави начин чувају и негују култура и традиција са ових простора – изјавила је заменица градоначелника. – Биће интересантно видети који ће КУД понети титулу најбољег према оцени стручног жирија и касније, на вишим степенима такмичења, потврдити своје квалитете.  Град ће наставити да подржава културне догађаје који промовишу праве вредности, чувају традицију и успевају да, у окриљу нових трендова, љубав према музици и фолклору пренесу на млађе генерације.

Након смотре су се, у Културном центру, окупили представници свих учесника, како би са жиријем разговарали о томе како да још више побољшају свој рад, као амбасадори Кикинде у области фолкорног стваралаштва. После овог састанка биће познати и резултати такмичарског дела програма.

куд марија бурсаћ 2904

КУД „Марија Бурсаћ” вечерашњим концертом на ком су наступили од најмлађих чланова па до ветерана, прославио је 74 године постојања и 27. рођендан од када је рад друштва обновљен. У препуној биоскопској сали у Банатском Великом Селу, свечану атмосферу употпунио је наступ гостујућег КУД-а „Светозар Марковић” из Новог Сада.

-Вечерас је на програму 13 тачака, међу којима је и премијерна изведба кореографије Босилеградско Крајиште – рекао је Милан Врањеш, уметнички руководилац КУД-а.

Рођендан КУД-у је честитао градоначелник Никола Лукач.

-Ви Великоселци чувате традицију, културу и обичаје наших крајева, али и поштујете све друге. КУД „Марија Бурсаћ” је место окупљања свих генерација- истакао је Лукач у обраћању.

Да заслужују све похвале за протекле године труда, рада и неговања традиције, истакла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Посебно заслужују честитке јер су за све ове године рада показали како се на један достојан, доследан и посвећен начин чувају традиција и обичаји једног народа, посебно дух Крајишника. Освојили су престижне награде на бројним такмичењима и најпрестижнијим манифестацијама као што је Сабор фолклора у Србији. Стварају нове песме и игре које имају своју вредност и потенцијал да постану део неког новог културног наслеђа. Мени су посебно драги јер сви чланови улажу толико труда, жеље, енергије и ентузијазма у све то што раде, а љубав према фоклору преносе на млађе генерације- рекла је Јакшић-Киурски.

гусле

Плодотворна сарадња АДЗНМ „Гусле” са Културно-уметничким друштвом „Коло” из Арада настављена је вечерашњим заједничким концертом у кикиндском Народном позоришту.

-Наш КУД „Коло” основан је пре 13 година и негује традицију и обичаје. Данас на Светски дан игре, наступом у Кикинди показали смо да сарадња са „Гуслама” има будућност. Од наших предстојећих активности у Араду, издвојио бих отварање нове српске куће, новог седишта Савеза Срба, поред новог музеја и библиотеке- рекао је Дарко Воштинар, потпредседник Савеза Срба у Румунији.

Игор Попов, уметнички руководилац  „Гусала” недавно је објавио књигу о играма у Поморишју коју је штампао Савез Срба у Румунији, након чега је у Араду и договорен данашњи концерт.

-Наставак сарадње следи на лето, када ће наши професори и студенти спроводити истраживања у околини Арада, у оквиру Етно-кампа. У септембру, поводом Дана српске културе, имаћемо наступ нашег оркестра и певачке групе- каже Попов.

Госте су поздравили први човек града Никола Лукач и чланица Градског већа задужена за културу и образовање Валентина Мицковски.

-„Гусле” су нам у најбољем светлу презентовале традицију и културу нашег народа кроз песму и игру, а уживали смо и у наступу гостујућег КУД-а „Коло” из Арада. Надам се да ће се ова сарадња и пријатељство, на обострано задовољство, наставити и учврстити- истакла је Мицковски.

 

 

Толингер 2

Програм „Музиком кроз град“ данас је организовао Центар за стручно усавршавање у сарадњи са Народним музејом и београдским Центром за промоцију науке.

У интерактивној радионици, на неколико локација на Градском тргу, најмлађи су учили о животу и раду чешког композитора и хоровође Роберта Толингера који је у Кикинди живео десет година, у свом најплоднијем периоду.

– На шест пунктова на тргу суграђани су могли да се упознају са Толингеровим животом и делом, као и да сазнају где се некада концертрирало и свирало у Кикинди, како се звао први музички часопис, како је живео наш град. У сали Музеја композиције Роберта Толингера свирала је професорица клавира Ева Француски Арањош – каже Гордана Трнић Иличић, координаторка Научног клуба ЦСУ.

Николина Сувајџић, наставница музичке културе у ОШ „Свети Сава“, придружила се програму са својим ученицима.

– Деци је веома занимљиво. Толингер је веома важан за музику и уметност и  желела сам да ђаци нешто више сазнају о њему јер га нема у програму – каже Сувајџићева. – Трудим се да им приближим музичку уметност, да их мотивишем да долазе на концерте јер сматрам да је то веома важно, без обзира на то да ли ће им ова област бити и професионално опредељење.

Роберт Толингер завршио је виолончело на Прашком конзерваторијуму. Прихвативши позив Певачког друштва „Гусле“, 1880. године се доселио у Велику Кикинду. Десет година боравка у нашем граду називају се Толингерово доба.

„Гусле“ су тада достигле највиши ниво хорског певања, а сам Толингер је овде компоновао најбоље композиције. Као врстан виолончелиста, често је наступао и стекао изузетно уважавање и поштовање. Био је покретач и идејни творац музичког часописа „Гудало“.

За време боравка у Кикинди написао је више од 20 песама за мушки, женски и мешовити хор, око 135 песама за децу, једну литургију, више соло песама, духовних, клавирских и композиција за друге инструменте. Компоновао је оперету „Весели морнари“, једну симфонију, кантате „Циганин“ и „Косовка“ која се сматра његовим најбољим делом.

Архив изложба 1

„Стара и ретка књига у библиотеци Историјског архива“ назив је вечерас отворене изложбе у овој установи. Од 4.700 књига у библиотеци Архива изложене су 42 најстарије и најзанимљивије, каже в. д. директор Архива, Срђан Сивчев.

– Ово су највредније старе књиге које чувамо. Најстарије је дело из 1811. године, „Јестесловије“ („Природопис“) архимандрита Павла Кенгелца, једног од првих богослова у српском народу. То је и прво дело из биологије, уопште из природних наука и ми смо урадили и његов репринт са преводом на српски. Изложено је још једно његово дело, „Всемираго свјатисловја“ („Повесница светских догађаја“).  Имамо и дела из 19. века на латинском, немачком, мађарском, славеносрпском и на енглеском језику, углавном из историографије, архивистике, етнологије, географије. Веома су интересантне и читаве едиције атласа и енциклопедија на мађарском језику, које су излазиле у Будимпешти између 1860. и 1870 – изјавио је  Сивчев.

Најстарија књига која се чува у Историјском архиву заправо је Матична књига, тачније Домовни потокол за Тиса Сент Миклош, данашње Остојићево, која је почела да се води давне 1747. године.

На поставци у холу Историјског архива, посетиоци ће имати прилику да прелистају и два ратна албума из Првог светског рата – на српском и на француском језику у којима су, са великим бројем фотографија, описане ратне операције српске војске и свих чланица Антанте.

Права посластица је и каталог Љеваонице жељеза и темпера “Бон“ која је овде радила и пре Другог светског рата. У каталогу из 1938. приказана је широка палета производа ове фабрике.

У припреми изложбе, поред Сивчева, учествовао је и Никола Радосавчев, координатор дигиталних процеса у Архиву. Већина изложених књига је у витринама, али су многе и доступне за прелиставање. У Архиву кажу да њихову ризницу углавном чине поклони и купљене књиге, али да је, за нека дела, остала мистерија како су стигла до њих.

– Имамо, рецимо, збирку поема и прича британског песника и политичара Едварда Булвера Литона, штампану на енглеском у Лајпцигу 1842. године – каже Сивчев. – Књига је била део личне библиотеке грофа Карла Малдегема који је столовао, имао каштел у данашњем Новом Кнежевцу, за коју није познато како је стигла у Архив, и она је изложена за посетиоце.

У име локалне самоуправе отварању је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Ова изложба нам показује колико је Историјски архив важан за град, како би се прошлост сачувала, јер и сви документи који се данас чувају служиће будућим генерацијама да сагледају своју прошлост. Као заједница треба да радимо на приближавању архивске библиотеке суграђанима и Архив у томе има нашу пуну подршку- изјавила је Мицковска.

Изложба раритета међу старим издањима биће отворена две седмице, радним данима од 8 до 13 сати.

Облаци представа

„Облаци“, велики пројекат Народног позоришта, представа која је настајала од саме основе, нарученог текста о животу Душана Васиљева, синоћ је имала своју претпремијеру или, како то људи у позоришту називају, отворену генералну пробу.

Гледали смо је за вас

Можда је у свим најавама ове представе, а било их је довољно, премало пажње посвећено поднаслову – псеудобиографија и фантазмагорија. Ово је важно да имате на уму када седнете на једну од (још увек крајње неудобних и опасних практикабала, опрез!) на малој сцени; све што ћете гледати није биографија Душана Васиљева, књижевника, револуционара, несрећног, сиромашног и тужног човека. То је само бриљантно написана, измаштана прича о његовом животу.

У којој мери је тачна, у уметности, посебно у позоришту се не пита и прилично је ирелевантно. Ако је ово полазиште, разумљиво је да су и Душанови снови, тежње, унутрашња превирања, коначно емоције, подједнако аутентичне, и у потенцијалу.

Шта је стигло до нас

Заиста невероватна драма младе Нине Плавањац, ево сада преслабе фразе, оставља без даха. Велику већину текста заправо је написао сам Васиљев на разне теме, у различитим делима и формама, дакле у већини су његове реченице. Нина Плавањац је данас, век касније, сабрала фрагменте и урадила све остало – исткала невероватну драму о њему самом.

Дакле, видећете Душана, његову породицу, пријатеље и непријатеље. Видећете и најављене фантазмагорије и вероватно ћете (заиста се надам јер се мени то догодило), с муком препознавати танану границу између јаве и сна. Што је, можда, и била намера.

Гледаћете магију глуме у правом смислу те речи, ону због које одједном схватате да сте привилеговани да присуствујете уметности у најчистијем облику; због Владимира Максимовића у улози Душана, Мине Стоковић као његове мајке, и Николе Јоксимовића у улози оца и још неколико ликова. Свакако и због игре Миљане Кравић и Анђеле Киковић, посебно сјајних у емотивно тешким дуо-сценама. Лука Јовановић Џивџановски и Филип Клицов одлично су парирали искуснијим колегама, што говори и о добром тимском раду.

Костими непревазиђене Татјане Радишић истовремено су тачни, маштовити, у функцији и времена и ликова и речене фантазмагорије. Изузетно паметну и занимљиву копчу имеђу костима и Душановог дела Татјана Радишић је урадила у детаљима, зато посебно обратите пажњу на њихову симболику.

Сценографију – необичну, функционалну, овде такође са пуно симболике, и неочекивано атрактивну за условност мале сцене, потписала је Милица Бајић Ђуров.

За музичку тему, као и инструментале за поједине сцене нису потписани аутори, па не можемо никоме да припишемо заслуге које су, свакако, изузетне.

Све наведено допринело је изузетности представе која се, иако траје два сата, гледа без даха.

Чега није морало да буде

Овом (за вас) гледаоцу ипак остаје неколико нејасноћа. Зашто је за пробе био ангажован лектор/ сарадник за сценски говор? Уз ризик да је тумачење наивно: акценти које чујемо на сцени су књижевни и нема ни речи о (са) локалним дужинама, уз то, свршени глумци су положили дикцију.

Поједини актери играју више ликова и обавезно, свако од њих, игра и део народа (светине). Дистинкција између ликова када улазе буквално један после другог, без паузе, а игра их исти глумац, на неким местима технички не постоји, што доводи у питање читав концепт „уштеде“ на глумцима чак и да је симболички оправдана и намерна.

О поруци представе

У најави комада, редитељ Стеван Бодрожа га одређује и као покушај исправљања неправде према Душану Васиљеву. Социјално дискриминисан, у немогућности да оствари свој сан, сиромашни младић не одустаје од своје пасије и остаје посвећен уметности по сваку, па и цену живота. На корак иза ове констатације је класична дискриминација, то јест друштво неједнаких могућности и критика истог. Ништа ново, нажалост, ни чудно.

Да ли ће ова позоришна опомена померити констелацију друштвене  неравноправности? Да ће се неко постидети, покајати, или, будимо крајњи утописти, променити нешто због тога? Да ли онда позориште ипак може да се не обазире на наведено? Неће, неће и не треба.

Ипак, иако је порука сасвим прецизна и јасна, може ли се, бар за мало неопходног, ова критика маћехинског односа тамо где је штетан, неправедан и није му место, проширити и упутити и позоришту самом? Свакако и апсолутно да.

Уметност мора бити ослобођена неправде и њених последица. А уметност живи у позоришту, зар не?

степанов 3

Кикиндски сликар, др Милорад Степанов, професор на ВШССОВ, изложиће, од петка, свој најновији циклус слика под називом „Бара“ у Културном центру у Инђији. Прилику да самостално излаже добио је на конкурсу ове установе и, за ту прилику, издвојио је двадесетак слика средњег и већег формата.

Занимљиво је да своја најновија дела, настала у протекле две године, због коришћених материјала, назива „ронђавим сликама“. Део изложбе чини и тематска целина под називом „Поглед на равницу из конзерве“.

– Слике природе из непосредне околине Кикинде настајале су у мојим шетњама и мушичарском риболову по малим каналима око града, то је мој атавистички зов. Из скица, фотографских бележака, транспозиција, дорађених у атељеу, настао је циклус на тему баре. Често на излет понесем водорастворљиве фломастере и туш, пронађем трску и сликам. Технолошки, у питању је рециклажа. У Високој школи у којој предајем, остала су нека стара платна и билборди које рециклирам, па им је и радни назив „Ронђаве слике“. Колекција осликаних конзерви сардина зове се „Поглед на равницу из конзерве“ – каже Степанов.

Професор Степанов последњи пут је у Кикинди је излагао 2017. године у Народном музеју. У плану је, каже, да у блиској будућности и овдашњој публици прикаже своја најновија дела. У међувремену, имао је самосталне изложбе у Београду и Нишу.

Облаци плакат

После премијерног извођења представе о Душану Васиљеву „Облаци“, 28. априла, прва и друга реприза играће се деветог и 23. маја. У поднаслову одређена као псеудобиографија и фантазмагорија, представа се игра на малој сцени.

Први термин за репертоарско играње у овом месецу је петак, 5. мај, за када су заказани “Сироти мали хрчки”, рађени по тексту Гордана Михића.

Гостујућа представа “Неша Бриџис – живот” на репертоару је 11. маја. У следећем термину, 12. маја, је београдско гостовање представе Славомира Мрожека, „Емигранти“, у режији ДијанеБешлин. Играју Лука Павловић и Стефан Југовић.

“Сава Савановић – вампирска симфонија“ играће се два дана узастопно – у уторак и среду, 16. и 17. маја. У наредном темину, у петак, на репертоару је комедија „Ординација“.

Представа “Ковачи” заказана је за 26. мај. Претпоследњи дан маја резервисан је за водвиљ “Буба у уху”.