Култура Архиве | Паге 75 оф 95 | Кикиндски портал

„Гусле“ суграђанима приредиле концерт старих нота

Igor Crnogorac Јуне 18, 2023

У оквиру програма Кикиндског лета вечерас је, у Свечаној сали Народног музеја, одржан концерт Великог народног оркестра, солиста и Женске певачке групе АДЗМ „Гусле“.

– У току је наша 148. концертна сезона и ово вече посвећујемо лепој, старој, традиционалној музици у обради и извођењу нашег Великог народног оркестра. Наша Женска певачка група је лауреат 10. Вокалног етно фестивала младих у категорији традиције, одржаног у Неготину, и неке од солиста публика ће вечерас имати прилике први пут да слуша – рекао је Зоран Петровић, директор „Гусала“.

У име локалне самоуправе, концерту су присуствовале чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

– Како би нашим суграђанима било што пријатније и забавније током лета, Град Кикинда је организовао Културно лето. Позивам све суграђане да погледају програм јер мислим да има понешто за свакога, од концерата и књижевних промоција, до лепих догађаја у селима – рекла је Мицковска.

У препуној сали Музеја, чланови „Гусала“ још једном су својој публици приредили изузетно вече квалитетне музике у наступима виртуоза инструменталиста и изузетних вокалних солиста овог друштва.

Одржан Сабор фрулаша у Иђошу: Овим шором фрула свира

Igor Crnogorac Јуне 17, 2023

Иђош је вечерас, 27. пут, био домаћин Сабора трубача под називом „Шкрипи ђерам“. Манифестација вредна поштовања, која деценијама одолева, у континуитету, сваког јуна угости мајсторе овог инструмента из читаве Војводине, али и из централних делова државе. Овога пута такмичари, њих тринаесторо, стигли су из Београда, Лештана, Сремске Каменице, Суботице, Новог Пазара, Кикинде и Иђоша.

Мирослав Весовић из Лештана вишеструки је победник Сабора у Иђошу. Пензионисани је наставник физике и математике. Свира од малена, а фруле израђује дуже од пет деценија.

– Мој отац је свирао кларинет и фрулу и од њега сам то наследио. Ако је виолина краљица инструмената, фрула је одмах до ње. Веома је важна за очување традиције. На фрули добар мајстор може све да свира, и класичну музику – каже Весовић.

Најмлађа учесница, десетогодишња Дуња Јеловац, стигла је из Београда.

– Први пут учествујем. Свирам фрулу од девете године, научила ме је моја наставница Соња Шипић из Музичке школе „Мокрањац“ – каже Дуња.

Фестивал фруле отворио је председник Скупштине града, Младен Богдан.

– Само трајање манифестације показује колико је она важна – рекао је Богдан. – Град Кикинда ће је, као и до сада, увек подржавати, јер желимо да покажемо колико је значајно чувати и неговати традицију везану за овај стари инструмент у Срба. Важно је да се и млади заинтересују, како би и нови нараштаји неговали нашу баштину.

Наступе фрулаша оцењивали су др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог у Музиколошком институту Српске академије наука и ументости, председница жирија, Дејан Анђеловић, професор методике музике, уметник на фрули, члан групе „Искон“ из Суботице и др Далибор Тодоровић, мајстор фруле из Рашке.

– Ово је и прилика да подстакнемо младе свираче да очувају тај део нематеријалног наслеђа. Што више има предтакмичења, то је боља основа за ту одрживост данас, за темељ културног идентитета младих – рекла је председница жирија.

Мајстори фруле наступали су у четири категорије: млади фрулаши, изворно свирање, савремено свирање уз пратњу оркестра и дуети.

Одлуком жирија, са овог такмичења, на Сабор у Прислоници код Чачка, који ће се одржати 22. и 23. јула, пласирали су се: Вељко Петронијевић из Новог Пазара и Цвијетин Милаковић из Суботице, у категорији изворног свирања; Милорад Кукић и Драгиша Антић, обојица из Новог Сада, и Ненад Михајловић из Параћина, у категорији савременог свирања; у категорији дуета, победници су Ненад Михајловић и Милан Вилотић, док се Дуња Јеловац пласирала за даље такмичење у категорији младих.

Сабор фрулаша увеличали су и гости, фолклор КУД-а „Мокрин“, док је такмичаре пратио Оркестар Владимира Милованова.

Организатор такмичења, од самог почетка је Културно-просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша, уз свесрдну помоћ Месне заједнице и Града. Иђошка публика готово је испунила салу Дома културе и показала да, осим што су добри домаћини, веома добро знају да је очување традиције темељ изградње сигурне будућности.

Дела Божидара Плазинића у „Тери“ – сачувана светлост

Igor Crnogorac Јуне 17, 2023

“Врло мало светлости” назив је изложбе еминентног сликара Божидара Плазинића која је отворена у Галерији „Тера“. Серију радова чине четири целине цртежа на новинском папиру, насталих 2020. и 2021. године.

„Један од феномена и тема Плазинићевог рада у каријери дугој више од пола века јесте светлост, која је у митологијама скоро свих народа доживљена као тајна живота. Независно од тога који материјал и медијум да користи, уметник изнова настоји да извуче она својства која одговарају његовим примарним импулсима. За њега је од виталног значаја изналажење оног тренутка светлости који осваја моћ говора. Тај тренутак поседује снагу саопштења (употреба новинског папира) и носи, унутар својих остварених ликовних елемената, сугестију његовог унутрашњег разлога“, навела је у најави изложбе Верица Немет, историчарка уметности из „Тере“.

Изложба је плод пандемије, потврдио је аутор на свечаном отварању и само је део из периода његове хиперпродукције.

– Тада сам осетио један тренутак који је кулминирао у мојој свести, да ми већ дуго живимо у проблему нестанка егзистенцијалне светлости, оне која треба да буди све позитивно у нама. Живимо у времену информација којима нас бомбардују – о трагедијама, болестима и политичким интригама. Све то, кап по кап, утиче на нашу свест и убија тај минимум светлости који је потребан да се одржимо као људи и да задржимо достојанство човека. У то време и буквално сам осеећао недостатак светлости јер сам живео у једној собици и сваког дана сам радио цртеже којима сам практично поништавао те текстове. Покушао сам да их преведем у естетски предмет, да то ружно претворим у нешто лепо. Направио сам 212 цртежа, од којих су неки сада овде пред вама – рекао је Плазинић.

Божидар Плазинић ствара у Чачку, добитник је више од 30 домаћих и интернационалних признања. Поставка његових радова остаће у Галерији „Тера“ до 2. јула.

Фолклор „Гусала“ представио наше музичко наслеђе у Братислави

Igor Crnogorac Јуне 16, 2023

Чланови старије групе школе фолклора „Гусала“ учествовали су, од 8 до 12 јуна, на 25. Међународном фестивалу дечјих фолклорних ансамбала у Братислави. На Фестивалу су наступили дечији ансамбли из Бугарске, Чешке, Словачке и „Гусле“, као једини представници Србије.

Фолклорци из нашег града су, бројној публици, током пет наступа, представила музичко фолклорно наслеђе Србије, са посебним нагласком на наслеђе Кикинде и Баната. Са традиционалним играма различитих области Србије, чланови „Гусала“ упознали су остале учеснике на фолклорној радионици Фестивала.

Интервју са Стефаном Остојићем: лалинска љубав и толеранција шире се по свету

Igor Crnogorac Јуне 15, 2023

Стефан Остојић, наш суграђанин, глумац, једни је позоришни кловн у Србији и управо се вратио са мини-европске турнеје. Путовао је са својим „Лалом“, монодрамом коју је направио у сарадњи са чувеном редитељком Ли Делонг.

У међувремену, Остојић је играо у Дому културе „Студентски град“ у Београду, у Краљеву, у Српском народном позоришту и у Позоришту младих у Новом Саду. Од премијере која је одржана септембра прошле године, Остојић је као Лала на сцену стао тачно 34 пута, рачунајући и наступе у кикиндским селима на бициклистичкој турнеји. Исто толико пута послао је поруку љубави и толеранције коју су сви разумели и прихватили.

„Кикиндски портал“: После играња у кикиндским селима, градовима у Србији, гостовања на Азорским острвима, Осијеку и у Прагу, смешила се европска турнеја. Ипак, није све протекло по плану.

Стефан Остојић: Да, прво је требало да одем у Велику Британију, у Брајтон, на значајан светски позоришни фестивал „Брајтон фринџ“, на који сам био позван. Међутим, нисам добио визу. Затим сам, као што је и било планирано, наступио на „Загребачком кловновском фестивалу“ на којем су, такође, били глумци из више европских земаља. После тога сам отпутовао у Шведску у којој сам био две и по недеље. У склопу пројекта „Стрејнџ спејсис“ у којем је био и „Театар Театрон“ из којег су ме позвали да учествујем, играо сам четири пута: у Стокхолму, Малмеу и у малом месту на крајњем северу Шведске, у Москоселу.

„Кикиндски“: Да ли су свуда разумели Лалину причу?

Остојић: „Лалу“ разумеју где год да одем, свуда је публика јако лепо прима. Занимљиво је да људи и после представе причају о томе. Рецимо, када виде неки пар на улици, кажу „Ево Лала и Соса“. Ако се неко прави важан, кажу „Он је Баја“. Ликови настављају да постоје као архетипови и у њиховом друштву, што ми је посебно драго. Лалу доживљавају као забавног, прате причу и реагују. У Шведској су на семинарима били и уметници из других земаља; било је Италијана, Немаца, Аустријанаца. Једна девојка из Албаније се расплакала у току представе. Врло често се догађа да неко у публици познаје неки пар који има сличну судбину као моји Лала и Соса. Играо сам за много странаца, само два пута за Швеђане. Тамо су много емотивије прихватали представу, многи су се били и растужили. У Шведској се и деци дозвољава више слободе, трчали су по сцени у току представе, а на једном извођењу дечак је осетио потребу да буде са мном, сео је на средину сцене и ја сам играо око њега. После представе публика има прилику да поставља питања. Питали су ме о процесу, да ли ми је напорно. Једна девојчица се јавила и тражила да још једном одиграм представу. Занимљиво је да људи тамо прилазе глумцу и одају му признање за његов рад, код нас обично причају о томе како су се провели на представи. Не навијам ни за једно, само примећујем. Шведска је веома уређена, имају разрађене системе за бављење уметношћу и, колико сам видео, у њој је много је лакше живети од уметности и постићи нешто, него на другим местима.

„Кикиндски“: Како је било на Кловновском фестивалу у Загребу?

Остојић: То је једини фестивал те врсте на Балкану. Било је и тамо доста странаца, и међу колегама и у публици. Срели смо се сви ми који се бавимо овом врстом театра и било је дивно. Гледали смо много начина кловновског играња, од „слепстика“, чији су представници Чарли Чаплин и Бастер Китон, до акробатских кловновских наступа. Завршили смо мастер-клас познатог америчког кловна Џона Таузена. Учествовао сам на округлом столу на тему „Где је данас кловновски театар на простору екс-Југославије“. Било је јако занимљиво и лепо; у Хрватској Лалу већ познају и много су га волели. Тамо је била и редитељка Ли Делонг, веома је задовољна како се развија представа. У Загребу сам добио и прву позоришну критику и баш сам задовољан.

„Кикиндски“: Шта Лала сада планира (шта је сада смислио)?

Остојић: „Лала“ се враћа бициклистичкој турнеји јер се залажем за децентрализацију културе. Желим да људи гледају позориште тамо где позориште ретко или никада не долази. Бициклом ћу отићи у најмање село у Србији, у Мушковину код Пријепоља. Затим имам заказана гостовања у Мађарској и у Босни и још неке фестивале у иностранству на које мислим да ћу отићи. Јако се радујем игрању у Мађарској јер сам у Португалији имао део публике из те земље и врло су емотивно реаговали на „Лалу“. Волео бих и да поново играм у Кикинди.

Док се све жеље не остваре, „Лала“ своју причу о људима с нашег поднебља, о толеранцији, разумевању и поштовању, пре свега љубави, наставља да шири по меридијанима. И поручује – кад сте пред избором, бирајте љубав.

У Иђошу, 27. пут: Сабор фрулаша из целе Војводине и Београда

Igor Crnogorac Јуне 12, 2023

Готово три деценије Културно-просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша домаћин је регионалног такмичења фрулаша, односно сабора под називом „Шкрипи ђерам“. У Иђошу је ове године одржан и састанак организатора предтакмичења са којих се најбољи пласирају на централни сабор у Прислоници код Чачка.

Сабор фрулаша, 27. пут, одржаће се у суботу, 17. јуна, у иђошком Дому културе.

– Пријавило нам се 15 такмичара који ће наступити у четири категорије: млади фрулаши, изворно свирање, савремено свирање уз пратњу оркестра и дуети. Фрулаши нам стижу из Србобрана, Лештана, Београда, Панчева, Новог Сада, Кикинде и Иђоша – каже организатор, Жељко Миркоњ, такође један од двојице иђошких представника.

Први Сабор фрулаша одржан је 1995. године, на иницијативу Радована Миркоња, Жељковог оца, који је желео да управо Иђош буде чувар фрулашке културне баштине у региону.

Одлуком организатора, предтакмичење у Иђошу обухвата регион Војводине и Београда. Осим овог места, домаћини квалификационих надметања су Рача, Бољевац, Врањска Бања и Шабац.

На Сабору у Иђошу такмичење ће оцењивати жири: др Данка Лајић, етномузиколог, председник, Дејан Анђеловић из Суботице, уметник на фрули, члан групе „Искон“, и Далибор Тодоровић, мајстор фруле из Рашке. Наступе ће пратити и организатор централног такмичења у Прислоници, Зоран Рајчић. Најбољи из Иђоша опробаће се у конкуренцији победника регионалних такмичења, на 36. Сабору фрулаша „Ој Мораво“, већ 22. и 23. јуна.

Организацију манифестације подржале су Месна заједница Иђош и Градска управа Кикинда. Прва фрула засвираће у суботу у Иђошу у 20 сати. Догађај ће увеличати и гости, фолклор КУД „Мокрин“. Улазак на Сабор је бесплатан, а Иђошани се, кажу, надају доброј посети домаћина из свог и других места са подручја града.

Лица и фигуре „Ванземљака“ – уметност без калкулација

Igor Crnogorac Јуне 10, 2023

Неформална уметничка група „Ванземљаци“, већ препозната по слободи израза и необичним излагачким просторима, овога пута, чини се, учинила је уступак и размахнуту инспирацију каналисала на лица и фигуре, што је и назив синоћ отворене изложбе.

Ипак, доследни себи, изабрали су занимљив простор за излагање – хол и степениште целе зграде Већа Савеза самосталних синдиката (бившег „Радничког биоскопа“).

– Све је и почело, пре више од три године, излагањем у алтернативним просторима – код Фрица у изгорелом локалу, код Брице на углу Браће Богарошки, али смо излагали и у „Тери“ и од тада смо некако и озваничили своје постојање као групе. Кикинда је доста конзервативна, чак и по питању класичног сликарства и вајарства. Зато су креативци добродошли – каже Александар Јоксимовић, академски сликар и један од оснивача.

Група има осам академски образованих ликовних уметника, укупно тридесетак чланова, као и подмладак.

– Имамо све генерације, заступљене су и разне професије и различити уметнички изрази, стварамо без калкулација. Спаја нас љубав према уметности као и потреба да се нешто догађа, да Кикинда не буде учмала средина, као што људи кажу да јесте – објашњава Игор Грандић, један од излагача и оснивача.

Изложба „Лица и фигуре“ је и прво кикиндско излагање радова академског сликара Николе Гајића из Требиња, однедавно нашег суграђанина.

– Изложио сам скулптуру „Палма“ и цртеже руку који су фрагменти мини конструкције ветрењаче – каже Никола. – Технике се лако науче, оно што је тешко у уметности су идеја, концепт, порука. Настављам да стварам једну замишљену целину и надам се и самосталној изложби до краја године.

„Ванземљаке“ – излагаче на овој изложби чине још: Андреа и Миливоје Вукојевић, Јован Исаков, Соња Белош, Катарина Драгин, Јелена Волков, Катарина Тубин, Милица Бењоцки, Зоран Кузманов – Тоза, Зоран Србљин – Док, Ненад Миладински – Келе и Вјећеслав Берар.

Сходно опредељењу да се одмакну од конвенција, „Ванземљаци“ су на отварању имали музичаре: добошаре Студија „Маус“, Милана Вашалића са гајдама и Владимира Седљака Крецу на харфи. Захваљујући разумевању из Синдиката, кажу, изложба ће бити доступна до краја месеца, радним данима до 20 сати. На половини излагачког периода, како су најавили, организоваће и вођење и округли сто са посетиоцима.

Предавање у музеју: настајање Војводине

Igor Crnogorac Јуне 10, 2023

Како је настало Панонско море, шта су Тетис и Паратетис, како је Војводина постала плодна равница и како је добила име, само су неке од прича, поткрепљених подацима из релевантних извора које публици, широм покрајине, представља новосадски публициста Зоран Кнежев.

Његово предавање под називом „Хроника настајања Војводине“ синоћ је у свечаној сали музеја, имала прилику да слуша и публика у Кикинди.

– У сат и по времена сместио сам причу, прилагођену свим узрастима, о томе како су настали ови простори – каже Кнежев. – Читаво човечанство је засновано на миту, ми имамо записе последњих 300, 400 година, све пре тога су легенде. Зато сам прикупљао разне информације, како бих Војвођанима испричао причу о Војводини. Нико нам, до сада, рецимо, није објаснио Панонско море или како је настао Дунав.

У мноштву занимљивих чињеница са ових простора је и податак да је, у 15 веку, у Војводини било само 0,5 одсто обрадиве површине. Уследиле су колонизације и велики труд и мука да се створе бољи услови за живот, напомиње Кнежев.

– Мало људи зна да се овде гајио пиринач, као и да је Војводина, пре и после Другог светског рата, била један од највећих европских извозника шафрана, најскупљег зачина. Недовољно су познате и здравствене прилике. У 18. веку, према подацима које је оставио један Француски лекар, од хиљаду рођених, до 10. године је умирало више од 500.

Секретаријат за културу Града Новог Сада препознао је значај предавања Зорана Кнежева и подржао његово одржавање у десетак војвођанских места. Тако су приче из давнина, после Сомбора, Врбаса и Новог Бечеја, стигле и у Кикинду, у организацији Историјског архива.

Зоран Кнежев истражује прошлост наших простора 15 година. Аутор је великог броја историографских дела: „Војводина: казивања и сећања“, „Војводина: хронике и легенде“, затим пет дела из историје Новог Сада, „Тамбурашке приче из давнина“. Издавач је „Лагуна“, али се књиге могу купити и преко његових профила на друштвеним мрежама, каже аутор.

После предавања уследила су питања из публике и разговор о давним временима о којима приче, биле оне митови или чињенице, свакако треба сачувати.

Тамара Кезз је прва музичарка из Србије која ће наступити на Гластонбери фестивалу

Jelena Trifunović Јуне 9, 2023

Младој кантауторки из Кикинде Тамари Ристић припала је част да буде први извођач из наше земље који ће наступити на престижном Гластонбери фестивалу који ће бити одржан у Великој Британији од 21. до 25. јуна. Фестивал је познат по шароликости музичких жанрова, као и учешћу звучних имена из света музике. Тамара позната под уметничким именом Кезз имаће два наступа- 1. јуна соло, а два дана касније са уметницом ИЛАЕY на Тоад Халл цтејџу. Представиће свој последњи албум „Електроизворика“ и још неколико нових нумера.

-Тренутно сам фокусирана на последње припреме наступа, тако да не размишљам превише о самом значају који овакво достигнуће носи. И мени је све ово деловало невероватно док нисам добила званичну потврду и честитку од организатора. Али прелеп је осећај да музика коју ствараш, иако је независна и некомерцијална, а иза ње не стоји ико други осим мене саме, пронађе некако свој пут у овом лудом времену- каже Тамара за Кикиндски портал.

Свестрана музичка уметница, кантауторка, продуценткиња, историчарка уметности и песникиња Тамара Ристић аутентичан таленат из ког извире препознатљив уметнички израз и креативну музичку филозофију преточила је у свој трећи албум „Електроизворика” објављен крајем прошле године. Остала је верна спајању традиције и модерног, изворног и електронског звука. Скренула је пажњу интригантним сценским наступима, неспорном музикалношћу и искреним емоцијама. Протеклих година живи у Словенији.

– „Електроизворика” је део мог дугорочног пројекта, промовисање наслеђа кроз савремени звук. У овом случају, у питању је балканско музичко наслеђе, које укључује српске, македонске, ромске песме, као и по једну босанску, бугарску и албанску, у синергији са електроником која се простире од експерименталног до клупског звука- изјавила је Тамара за наш портал, поводом објављивања „Електроизворике“.

Гластонбери је највећи фестивал на трави и одржава се од 1970. године у месту Пилтон у Енглеској. Познат је по томе што осим савремене музике има и друге програме попут плеса, позоришта, кабареа, циркуса. Окупља више од 200.000 посетилаца. Неки од музичара који су наступали на Гластонбери фестивалу су Ролинг Стонс, Дејвид Боуви, Адел, Лејди Гага, Пол Макартни, Колдплеј…

Кикиндске јесени у песмама Зорице Вујић

Igor Crnogorac Јуне 8, 2023

Суграђанка Зорица Вујић Бајин поезију пише од ране младости. Младалачке стихове замениле су песме сећања и носталгичних нота. Све проткане љубављу, каже ауторка.

– Песме су о мом девојаштву, о граду, о мом супругу. Били смо петнаестогодишњаци када се родила љубав. Све је то у мојим стиховима. Њима поручујем људима да буду флексибилнији, да гледају на живот и са мало ведрине јер живимо у суровим временима. Иначе, све што желимо увек можемо да ставимо на папир јер тако нико ништа не може да нам оспори – каже песникиња.

Зорица је пензионисани службеник Градске, тада Општинске управе. Иако њен опус броји више од триста песама, у књижевни првенац под називом „Кикиндске јесени“ стало је тек осамдесетак. Највише је, каже, писала у време пандемије.

– Увек сам желела да оставим неки траг, да сутра, када ме не буде, моји унучићи могу да имају књигу своје баке. То ме је комплетирало као личност. Негде сам пролитала да успешна жена треба да роди дете, да засади дрво и да напише књигу. Сада сам све то испунила.

У првој збирци Зорице Вујић је и песма коју је написала са својим супругом поводом манифестације „Два пера у једном даху“ коју организује Клуб љубитеља књиге Мајдан у Костолцу. Управо је овај клуб, чији је Зорица члан, и издао збирку.

Прву промоцију, у родном граду, уприличио је, у мају, Клуб књижевника „Душко Трифуновић“. Пре него што објави још један део песничког опуса, Зорица има жељу да, управо на јесен, одржи још једно представљање, у Народној библиотеци „Јован Поповић“.

Књига која ће вас вратити у младост, подсетити вас на прву љубав и на ваше кикиндске јесени, налази се на полицама књижаре „БИС“.