Култура

Predstava 2

Као и увек када гостују позоришници из главног града, и синоћ је публика „Кикиндског лета“ потпуно испунила гледалиште у дворишту Курије. Са комедијом „Пази с киме спаваш 2“ гостовала је Академија 28.

– Концепт представе је специфичан и још невиђен на овим росторима јер је текст састављен искључиво од реченица из песама свих музичких жанрова. У првом делу имали смо више шлагера, а сада је одабир песама из којих смо узимали стихове шири, највише су заступљени екс-ју хитови, али има свега, од треш песама новокомпоноване музике до лепих стихова Душка Трифуновића, Арсена Дедића, Корнелија Ковача и песама за децу – каже Семир Гицић, глумац и редитељ представе.

Први део, кажу глумци и аутори текста, игра се већ осам година и ближи му се двестото извођење. Представа коју смо синоћ гледали имала је, за две године, педесетак играња.

Поред Гицића, играју и Мирка Васиљевић, Елизабета Ђоревска, Немања Јаничић и Игор Дамњановић. „Академија 28“ већ је гостовала на „Кикиндском лету“, подсетила је Васиљевићева.

– Срећни смо кад се вратимо у исто место јер то значи да смо оставили добар утисак. Овде нас дочекају као своје и увек буде много публике. Знам да ћемо се и вечерас кући вратити у бољој верзији себе – рекла је Мирка Васиљевић.

IMG_1158

Бројна публика свих генерација, на тргу испред Градске куће, синоћ је уживала у првом наступу Полицијског оркестра Министарства унутрашњих послова Републике Српске у нашем граду.

Под диригентском палицом Душана Покрајчића, извели су разноврстан репертоар- од маршева до музике из чувених домаћих и страних филмова Национална класа, Отписани, Балкан Експрес, Кум, Џејмс Бонд…

– Већина чланова оркестра је први пут у Кикинди, одушевљени смо вашим градом. Имали смо прилику данас да се одмарамо, а претходна два дана смо наступали у Новом Саду, на Међународном фестивалу дувачких оркестара. Домаћини су сјајни и ми смо дошли спремно да и у вашем граду приредимо леп концерт. Увек се потрудимо да прилагодимо репертоар публици и прилици, а свирамо класичну, филмску и забавну музику, као и староградску и евергрин- рекла је начелница оркестра Јелена Атлагић.

Полицијски оркестар чини двадесет професионалних музичара. Формиран је 2017. године, и поред наступа на свим значајнијим догађајима у Републици Српској, већи део њихових активности чине концерти. Целовечерњи концерт у нашем граду организовао је Културни центар.

– Идеја о сарадњи је настала тако што је шеф нашег оркестра Алберт Нађ истовремено и шеф оркестра „23 октобар” у Новом Саду, који је протеклих дана организовао Међународни фестивал дувачких оркестара. Самим тим, искористили смо прилику да позовемо оркестар МУП-а Републике Српске да буду наши гости и да вечерас уприличимо овако леп музички догађај. Оркестар је изузетан, сви су одлични музичари и добри људи, пријатни, за кратко време смо се спријатељили – истакао је Марко Марковљев, директор Културног центра.

Судећи по реакцијама публике, са нестрпљењем очекујемо наредни наступ драгих гостију из Бања Луке.

 

 

IMG-cd684342e0c146e5154ce47ecf6fcf20-V

Представници удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села данас и сутра домаћини су седмој  Ликовној колонији „Керкез Душан – Џев“. Ове године учествује 18 сликара из  Суботице, Ноог Сада, Београда, Зрењанина и Кикинде, а међу њима је и Шандор Керекеш, бард суботичког сликарства.

-Врло је пријатно радити у Банатском Великом Селу, у окружењу језера „Лагуна“. Имам два разлога што сам већ пети пут учесник ове колоније. Џева сам познавао, обојица смо били студенти новосадске Академије. Био је велики сликар и добар пријатељ. Дружење са њим било је незаборавно и успомена коју имам на њега доводи ме сваке године на колонију која се организује у његову част – рекао је Шандор Керекеш.

Ове године тема је слободна, а ранијих  је била архитектура Банатског Великог Села, у којој се преплићу утицаји различитих нација, које су и стварале ово место, напоменуо је Марко Ђаковић, председник удружења.

– -Овог пута препустили смо сликарима да сами одлуче шта ће сликати. Очекујемо квалитетне радове јер су већи део учесника наши стални гости на колонији. Милан Сташовић, академски сликар насликаће ресторан „Крајина“ у центру селу који је изгорео пре неког времена. Желимо да остан траг како је изгледао некад – додао је Ђаковић.

По завршетку колоније настали радови биће изложени у Банатском Великом Селу, а у октобру ће изложба бити оганизована у Галерији Културног центра, као и у Новом Саду. У фундусу удружења има више од 70 радова, а очекивања чланова су да ће се пронаћи адекватан простор у селу за Галерију како би они били изложени и доступни широј јавности.

Ко је био Џев?

Душан Керкез Џев седмадесетих година био је зачетник културних догађаја у Банатском Великом Селу. Уписао је ликовну академију у Новом Саду, али га је рана смрт спречила да постане први академски сликар у овом месту.

kalabic

Књига „Богдан Калабић – човек аматеризма“ у издању Банатског културног центра (БКЦ) из Новог Милошева представљена је вечерас у „Белој вили“ у Кикинди. Кроз сабране приказе сарадника, суграђана, уметника о овом посвећенику аматеризму, пре свега у свом родном месту, Новим Козарцима, у књизи се осликава и време ентузијазма и великог полета и патриотизма оличеног у богатом културном животу овог али и других места, кроз деценије.

Председник КУД-а „Петар Кочић“, иницијатор и организатор културних манифестација из различитих области уметности, Богдан Калабић оставио је неизбрисив траг у животима свих који су одрастали и чинили прве кораке у културном животу, раду и каријери управо у Новим Козарцима.

„У свакој средини културни живот зависи не само од финансијских услова и постојања културних институција већ и од појединаца, њиховог преданог рада, организационих способности, упорности и богатства идеја. Такве личности не само да дају значајан допринос културном просперитету своје средине већ и окупљају на свом програму рада и друге људе, уметнике, културне прегаоце.

Међу такве културне раднике спада и Богдан Калабић у Новим Козарцима крај Кикинде. Однос према култури он је формирао још у својој младости и на тој основи делује више деценија. Битна карактеристика Калабићевог културног активизма је ентузијазам који он уноси у свој рад, али и преноси на своје сараднике.

Богдан Калабић је многе године свога живота посветио унапређењу културног нивоа живота грађана Нових Козараца и кикиндске комуне, а да га за тај дуги период никада није напустила вера у исправност те врсте делатности, те је остварио високе резултате и стекао углед изузетног културног радника“ написао је о Калабићу 2007. године књижевник, некадашњи министар и амбасадор Ђоко Стојићић, који је одрастао у Новим Козарцима.

О Богдану Калабићу на промоцији су говорили: сликар Брацо Азарић, песник Ђуро Буцало, Тања Ножица, заменица директора Културног центра Кикинда, библиотекар Влада Добријевић, Калабићев брат Слободан и Нада Каиш која је говорила своју песму посвећену њему. У име издавача обратили су се Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а и Сенка Влаховић, визуелна уметница, уметничка директорка БКЦ-а. У музичком делу програма наступила је Мушка певачка група КУД-а „Петар Кочић“.

Фото: Александар Курбалија

Veca 1 (2)

Наш суграђанин, Вјећеслав Берар управо је објавио своју четврту књигу прозе, „Плишани имагинаријум“, у издању новосадског „Прометеја“.

Почео је да пише после средње школе, али је годинама, каже, само писао и уништавао написано, започињао и одустајао.

– У ствари сам градио свој стил, а нисам ни био свестан тога. Припремајући се да упишем књижевност, ишао сам на часове код професора књижевности, Спасоја Граховца – прича Берар. – Он ми је задао да пишем стилске вежбе и одушевио се како сам то радио. Затим је почео да ме наговара да пишем песме, што се мени није свиђало. Прешао сам на прозу и у томе сам се пронашао. Професор Граховац ме је подстакао да пишем, свидео му се мој стил, то је било на његову иницијативу.

Иако је већ писао, али само за своје читаоце, оца и мајку, да би његова проза била доступна и широј читалачкој публици, била му је неопходна подршка још једног писца.

– Родитељи су ме подржавали, али сам још увек сумњао у то да треба да објавим књигу. Онда су они рекли: Хајде да позовемо Милутина Ж. Павлова, књижевника, татиног друга из детињства, нека он каже своје мишљење. Павлов је рекао да то треба да се објави и тако сам скупио храброст.

Берарову прву књигу прозе, „Moto Perpetuo“, објавио је „Прометеј“ 2013. године и ово дело одмах је номиновано за „Нинову“ награду за најбољу књигу године. Прича „У ритму Марангоне“ објављена је у часопису „Argus Books Online Magazine“ и у часопису „Бдење“, као и на разним књижевним сајтовима; такође је уврштена у антологију „Речи у времену“ и преведена је на италијански и енглески језик.

Следи збирка „Варијације неизрецивог“ 2014. године, у којој се Берар одмах упушта у експеримент: једну причу написао је у 11 варијација. Збирке кратке прозе „За шаку снова“ и „Плишани имагинаријум“ појављују се 2022. и 2023. године, све у издању „Прометеја“, Берарове матичне куће.

– Више ми лежи кратка форма, из техничких разлога. Имао сам жељу да пишем романе од 200-300 страна и то сам и покушао, али сам губио интересовање. Схватио сам да ми кратка форма одговара јер успевам да је завршим у даху.

У међувремену, Берар се бавио и компоновањем – објавио је два албума ауторске инструменталне музике: „Fantasma Fortissima“ (2012) и „Fantasma Fortissima II“ (2013). Љубав према музици, бар у стварању, замењује фотографијом, којом се бави последњих година.

– Све уметности су као једна, само је друкчији вид изражавања. Када пишем, у глави имам слике, сцене из којих проистиче радња. Фотографије и писање су компатибилни, имају паралеле на уметничком нивоу.  Инспиришу ме уметност и живот, подсвесно и ствари из живота – каже Берар.

Фотографије је до сада излагао на самосталној изложби у Галерији „Тера“ и на више групних поставки, од којих је последња, „Ванземљаци“, недавно била изложена у згради некадашњег „Радничког биоскопа“.

Берар живи и ствара у Кикинди која је, каже, за њега идеалан град. Одговара његовом сензибилитету, али у њој проналази и инспирацију.

– Кикинду волим више од свих осталих градова, и за мене је она извор инспирације. Тај стереотип малог града, то ме привлачи, посебно у причама које за основу имају неку мистерију. Сензибилитет људи, атмосфера, све ми је то веома занимљиво. И у филмовима се мистерије дешавају у малим градовима, све је некако допола скривено, тишина је и буквална и симболична, а испод површине је нешто друго – каже Берар.

Иако веома успешан, овај уметник није склон промоцијама.

– Нисам планирао промоцију ни најновије књиге. Нема ми то много смисла, дође 10-15 познаника, не видим неку сврху – закључује.

Овај млади писац који се пронашао у фаху прича, кратких и мало дужих, у том свету смело испреда наративе комбинујући потпуно реалистичан след догађаја са опсенама које носе његови јунаци, размаштано и живо, до те мере да је читалац, не примењујући метафору, у „опасности“ да почне да верује. Да пригрли Бераров свет имагинације и да, такође из своје свакодневице, почне да плете мрежу паралелног доживљаја стварности.

Машти Вјећеслава Берара тешко је одолети. А није ни потребно, јер je то читав један нови свет, често сасвим неопходан.

Romi 7

Концертна сцена у дворишту Курије вечерас је била резервисана за ромску културу и традицију. Чланови удружења грађана „Ромски облак маште“ и „КИ рота“ приказали су бројној публици своје песме и игре на концерту којем су присуствовали и представници локалне самоуправе и Покрајине.

„Ромски облак маште“ има око 500 чланова, активних у музичким и драмској секцији, рекао је председник Удружења, Жељко Раду.

– Веома је важно да прикажемо нашу културу и традицију јер тако се интегришемо у друштво. Ово је лепа прилика да и наши суграђани виде оно што се одавно зна, да су Роми одлични играчи и певачи – рекао је Раду. – Већ две године, у сарадњи са Градом, радимо на унапређењу положаја Рома, највише на подизању свести о значају образовања. Као координатор за ромска питања у Градској управи Кикинда и као члан Извршног одбора Националног савета Рома сигуран сам у то да само кроз институције Роми могу да се интегришу у друштво. То је био проблем, али Град Кикинда помаже ромској заједници и овде се види колико наша заједница напредује, не само у економском оснаживању, него и у настојањима да Роми буду део институција.

Представници ромске популације учествују и у политичком животу града и напредак је, уз помоћ званичних институција, могућ у свим областима, истакао је градоначелник Никола Лукач.

– Оба удружења, и „Ромски облак маште“ и „КИ рота“ које води Владимир Шајн, много раде на томе да анимирају младе да се укључе у културни живот града. Уз њихову помоћ трудимо се и да их економски ојачамо, али и да им побољшамо статус, да помогнемо у образовању, едукацији, здравственој заштити. И убудуће ћемо радитти на томе да им обезбедимо све што је потребно за пристојан живот у Кикинди. Треба да знају да у нама имају партнера са којим ће градити заједничку будућност у нашем граду – изјавио је Лукач.

Покрајинска посланица Јелена Јовановић похвалила је напоре удружења и Градске управе у унапређењу положаја ромске заједнице.

– Значајно је да се, већ другу годину, организује манифестација којом се представља ромска култура. Град Кикинда пружа несебичну подршку унапређењу положаја ромске националне заједнице. Ово је град у којем највећи број ромске деце учи ромски језик као изборни предмет, што је веома важно како бисмо сачували сопствени језик, културу, традицију и обичаје. У другим местим Војводине наш језик се губи и ми на томе морамо да радимо – истакла је Јовановићева.

Управо активан рад са младима значајан је јер они су чувари нашег културног наслеђа – обичаја, традиције, музике и плеса које треба да пренесу на нове генерације и тако их сачувају од заборава, напоменула је Љиљана Михајловић, директорка Покрајинске канцеларије за инклузију Рома.

Талентовани чланови ромских удружења вечерас су приказали своје културно наслеђе у песми и игри и добром расположењу које су поделили са бројном публиком „Кикиндског лета“.

363807141_6422878027767575_4320100484492077695_n

Иако је синоћ пала киша и онемогућила да чланови Културно-уметничког друштва „Еђшег“ наступе у дворишту Курије, на радост публике концерт није изостао. Одржан је на бини друштва, а гледаоци су имали прилику да уживају у програму свих секција које раде у оквиру „Еђшега“.

-У оквиру манифестације „Кикиндско лето“ сваке године Кикинђанима представимо део нашег богатог програма. Наша верна публика имала је прилику да види фолклорну групу, женски хор, младе, али и искусне чланове који су свирали на цимбалу, рецитаторе и чланове драмске секције – рекла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“.

У септембру ово друштво биће домаћин седмом Међународном фестивалу хорова.

-Већ 9. септембра на нашој бини наступиће хорови из Војводине, Мађарске и Румуније. У новембру организујемо смотру кратких представа, а очекује нас и „Фестивал младих звезда“ – истакла је Рамона Тот.

„Еђшег“ има 150 чланова и циљ им је да очувају традицију и културу свог народа.

IMG_20230810_190503

Кикинђанка Миа Ивановић, студенткиња прве године Академије уметности у Новом Саду, у Галерији Културног центра први пут је самостално изложила своје радове. Похађа смер графике, у оквиру ликовног департмана факултета, у класи професора Зорана Тодовића.

 

-Инспирацију налазим у визуелизацији народних прича, религији, религиозној екстази. Приче и поезија су саставни део мог живота од малена с обзиром на то да ме је мајка, Оливера, по професији васпитачица и ауторка неколико књига за децу, усмеравала на писану реч. Моји радови садрже делове српске културе, носталгије, али и сукоба традиционалног сеоског животног ритма са растућим утицајем модерне технологије – рекла је Миа Ивановић.

На изложби се може видети серија графика, рађених техником суве игле и резерваша, али и дела рађених уљаним пастелом на папиру. Реч је актима рађених по живом моделу и у природној величини.

Изложбу је отворила вајарка Мирослава Којић.

-Веома сам изненађена колико су радови озбиљни. Миа је студенткиња прве године факултета, али по радовима као да га је већ завршила. Посебно ми је драго што радови имају пуно ликовности и за мене она није млада, него  већ зрела уметница. Пред њом је успешна будућност и преостаје ми да закључим да је звезда рођена – напоменула је Мирослава Којић.

И ауторка изложбе захвалила је Којићевој на подршци.

-Хвала професеорици и вајарки Мирослави Којић која ме је од самог почетка подржавала да се бавим уметношћу и да развијам свој таленат. Увек је била ту да ме усмерава и да ми даје стручне савете – додала је Миа Ивановић.

Изложба је отворена до краја августа.

Nemci 4

Уметници из Немачке, Драгана Дамјановић Шахнер и Тоби Греј синоћ су на Тргу извели необични сликарски перформанс – стварали су дело великог формата везаних очију, уз музику. Први наступ у Србији имали су у Новом Бечеју. У наш град стигли су на позив из Културног центра.

И Шахнер и Греј су сликари, живе у Штуттгарду, односно Берлину, и ово је, кажу, нови вид њихове сарадње.

– Наш нови заједнички пут започели смо пре месец дана на фестивалу у месту у којем живим. Наишли смо на одушевљење публике и решили да наставимо заједно да стварамо на овај начин. У Немачкој смо сликали уз музичаре. Овде, у Србији, први пут емитујемо музику коју смо сами одабрали и коју обоје волимо – прича Драгана која за себе каже да је рођена Војвођанка.

За Тобија Греја искуство сликања везаних очију не разликује се много од уобичајеног поступка.

– Свакако, током процеса, покушавам да “напустим” чуло вида. У поређењу са онима којима је оно најважније, ми сликамо аутоматски по осећају, препуштамо се другим чулима: додира, слуха, мириса – каже Тоби.

У Србији је први пут и истиче да су му искуства веома лепа.

– Осећам се добродошлим. Људи су добри, гостопримљиви, желе да помогну, топлог су срца и интелигентни.

Судећи по броју публике, овај сликарски перформанс Кикинђанима је био веома занимљив. Сликари кажу да ће своје дело, настало инспирисано атмосфером и мирисима нашег града, оставити на поклон Кикинди.

gusle rumunija 3

Чланови извођачког фолклорног ансамбла и Народног оркестра АДЗНМ „Гусле“ од 31. јула до 7. августа учестовали су на 8. Међународном фестивалу фолклора “Хора дин страбуни” у румунском граду Васлуи. Директан позив за учешће кикиндски фолклорци добили су од ЦИОФА односно Светске организације за фестивале фолклора и оправдали очекивања.

– Фестивал симболичног назива „Плес предака“ окупио је десет земаља и ансамбле и оркестре светског гласа. „Гусле“ су биле једини представници Србије, а током шест дана представили смо део наше богате музичке и играчке традиције, као и наш град. Годинама учествујем на фестивалима и био сам у многим земљама, али ово је била најбоље организована манифестација на којој сам био – рекао је Игор Попов, уметнички руководилац.

Наступи су се одвијали у велелепном здању амфитеатра пред више хиљада гледалаца и директно су преношени на националној телевизији. Поред Кикинђана, на међународној манифестацији учествовали су и представници Румуније, Грчке, Колумбије, Мексика, Јужне Кореје, Кипра, Турске, Ирака и Грузије.

– Без лажне скромности, „Гусле“ су оставиле најбољи утисак од свих учесника Фестивала. Уз наше „Банатско коло“ успели смо да подигнемо на ноге више хиљада гледалаца који су тражили бис. Кореографију, инструменталне нумере, вокалне и инструменталне солисте, као и лепоту и богатство народне ношње посебно су похвалили оранизатори који су нас
позвали да, као један од одабраних ансамбала, учествујемо на десетом, јубиларном фестивалу. Ово је била прилика да се упознамо и са другим ансамблима и успоставимо сарадњу – каже наш саговорник.

Чланови „Гусала“ били су део заједничких музичких и играчких радионица, а обишли су и бројне знаменитости Васлуија попут манастира, историјског и етнографског музеја. Осим тога, последње вечери наступи су били на тргу, а фестивал је затворио Народни оркестар „Николау Ботгроса“ из Молдавије који је међу првих пет у свету који се баве традиционалном националном музиком.