Култура

десанка 1 (1)

Туристичка организација вечерас је у свом програму „Кикиндско лето“ уприличила дружење са песникињом Десанком Ристић, ауторком више књига поезије за одрасле. Својим суграђанима, ауторка је представила своју шесту и седму књигу, обе намењене млађој читалачкој публици: „Умиљанку“ и „Буквар вештина и врлина“.

– „Умиљанка“ је прва кљига поезије намењена деци. Песме су о љубави, врлинама, деци, ту су поетске творевине и приче и све су истините, све су сабране из мог животног искуства – каже Десанка Ристић.

„Буквар врлина и вештина“ је, каже, приручник и водич у неговању врлина. Десанка Ристић је учитељица и идеја за књигу јавила се управо из праксе у раду са децом.

– Потребно је да се вратимо извору, а то су врлине и вештине. Много смо се удаљили од суштине и књига је својеврстан водич не само за децу, него и за  учитеље који хоће да раде на тај начин са њима. Целокупно друштво удаљило се од основних вредности – од породице, школе, друштва. Треба да се вратимо извору, а то су, пре свега, љубав и доброта које, као семенке треба да негујемо у сваком детету и то својим примером. Ми први треба да се вратимо извору, неке ситуације су довеле до тога да се удаљимо и једни од других и од суштине нашег битисања – објашњава песникиња.

У Буквару су Десанкине наменске, забавне и поучне песме из којих деца могу да науче основне животне вештине – како да одржавају личну хигијену, да очисте обућу, да ушију дугме. Текстове могу да певају уз своју мелодију, могу да буду и  бројалице које се понављају уз рад.

За другу едукативну целину, коауторка Буквара, учитељица Нада Кљајић, написала је текстове који децу подучавају како да се, примењујући критичко мишљење, понашају у различитим животним ситуацијама и просторима – у школи, у позоришту, у гостима, на улици.

Учитељица Десанка Ристић чланица је Друштва књижевника Војводине. Својим најновијим делима још једном је показала оно што њени ђаци добро знају – да добро познаје и воли њихов дечији свет, да разуме све лепе и збуњујуће ствари у њиховим главицама и да је ту за њих. Као учитељица, песникиња, као пријатељица.

Вече поезије за децу одржано је у изузетном простору Галерије “Нова” Народног музеја, уз бројну публику којој су се представиле и девојчице из Плесног студија „Флекс“.

ИМГ_1355 (Ларге)

Други дан Фестивала на отвореном на Старом језеру премашио је очекивања и потврдио да врхунски музички садржаји, иако већ одавно нису мејнстрим нити у центру медијске пажње, већ надвладани далеко присутнијим кичем и шундом, итекако привлаче огроман број посетилаца свих генерација.

Да чују и виде „Рок оперу”, ексклузиван музички догађај који је удружио снаге оркестра и хора Српског народног позоришта и новосадског Биг бенда уз изврсне солисте, публика је стигла не само из Кикинде и околине, већ и бројних других градова, па и суседне Румуније. Према проценама, на Старом језеру окупило се око 10.000 посетилаца који су уживали у ванвременским, антологијским рок хитовима у посебној симфонијској изведби. Било је то 55. извођење „Рок опере”.

– Драго ми је да и у Кикинди представимо све оно што смо радили у протеклих пет година. Честитам вам на новом фестивалу, то је храбар пројекат Културног центар и нашег, сада већ, пријатеља Марка Марковљева. Част нам је што је велики ансамбл дошао код вас, видимо да је концерт одлично примљен. Вечерас смо извели 22 велика, светска хита рок група у симфонијским обрадама. Наступило је четворо солиста: Бојана Стаменов, Данка Адамов, Зоран Шандоров и Матја Заната, као и фантастични инструментални солисти новосадског Биг бенда, уз оркестар и хор Опере СНП – рекао је Федор Вртачник, диригент и аранжер.

Публика је уживала у извођењу незаборавних нумера група Квин, Дип Парпл, Лед Цепелин, Јуроп, Дорс, Пинк Флојд… Бројност публике у којој је било свих генерација- од породица са малом децом преко тинејџера па до средње генерације, али и оних у трећој доби, показала је да се, супротно увреженом мишљењу, квалитет и данас вреднује и цени. Посебну драж другој фестивалској вечери допринео је амбијент Старог језера, простор који од концерта Здравка Чолића пре 15 година, није привукао оволико посетилаца.

Након изузетно посећених и од публике одушевљено дочеканих, јучерашњег концерта класичне музике на тргу, код Споменика жртвама фашизма, и вечерашњег музичког спектакла на Старом језеру, који је пратио и Ноћни базар, много разлога за задовољство има и „главни кривац” за врло амбициозну организацију првог фестивала „Кикинда опен ер” Марко Марковљев, директор Културног центра.

– Ово што сте вечерас могли да видите је потпуно ново за наш град, што ми је изузетно драго, да смо успели да покренемо нов фестивал, догађај о ком ће суграђани и сви који су вечерас дошли у Кикинду причати још дуго. Концерт је спектакл у сваком смислу, сви музичари на сцени су врхунски професионалци. Невероватна прича за наш град. Верујем да ћемо се још много пута окупити на Старом језеру и да ће овај простор постати познат по томе што се овде дешава „Кикинда опен ер” фестивал – казао је Марковљев и додао да је био на челу тима који је предано радио на организацији днодневног музичког хепенинга.

Честитке на успешно одржаном „Кикинда опен ер” фестивалу упутио је и градоначелник Никола Лукач.

– Морам да честитам сараднику и пријатељу Марку Марковљеву који има визију. Јуче предиван концерт Гудачке репрезентације Србије, данас „Рок опера” потврђују да је Кикинда град добрих, људи са идејама и визијом. Величанствен наступ дивних уметника подарио нам је вечери за памћење. Сигуран сам да ће Кикинда са овим фестивалом бити стављена на мапу културе не само Србије, већ целог региона, као и да ће „Кикинда опен ер” постати традиционалан и да ћемо свим Кикинђанима и гостима приређивати спектакл- напоменуо је Лукач.

Други фестивал очекује нас идуће године, крајем августа, а организатори имају тежак задатак- да буду на истом нивоу или чак превазиђу овај премијерни.

И „Ноћни базар” одржан је на Старом језеру

 

 

 

 

Идеална половина 3

Трећа комедија у низу на „Кикиндском лету“, „Идеална половина“, привукла је у двориште Курије највећи број публике до сада. Играјући на карту познатог имена, продукција „Академије 28“ пласирала је лаку и питку причу, баш како је и најваљују, са Миланом Калинићем у главној улози.

Ипак, и остали дао ансамбла, иако мање познат, пре свих Зинаида Дедакин, као мајка, Анастасиа Мандић као психотерапеут и Вучић Перовић као лични тренер, показали су завидан комичарски дар и, уз породичну драму (комедију), учинили да се гледалац с лакоћом идентификује с ликовима и насмеје – самом себи.

Аутор овог савременог комада са много сасвим актуелних мотива је Милана Деполо.

– Ово је комедија која поставља многа питања, и даје прилику да размислимо о важним ставрима у свом животу – каже Зинаида Дедакин.

Милан Калинић игра човека у средњим годинама који је превише везан за мајку, али покушава да се избори са тим.

– Ово је добар текст, добри су глумци и, уз добру игру, то је спој који даје успешну представу коју публика воли. Многи се препознају, можда је и то разлог што је представа добра. Говоримо о свакодневним проблемима на духовит начин. Људи воле да се насмеју ономе што препознају код себе – закључио је Калинић.

Тако је и било на синоћњем извођењу, посебно за публику у првим редовима која је успела добро да чује и види све финесе у тексту и глумачкој игри.

библиотека руско село

Свечано је било синоћ у Руском Селу које је, после пуне три деценије, поново добило библиотеку. Отварање месне библиотеке протекло је уз вече са Новаком Билбијом, познатим и награђиваним глумцем.

– Можда смо ових година били неправедни према Рускоселцима јер нису имали огранак библиотеке тридесетак година. Књижни фонд био је у школи и није био доступан свим мештанима. На сву срећу, уз разумевању Владе и Министарства културе и локалне самоуправе, и захваљујући агилности нас у библиотеци као и у месној заједници успели смо овај простор да адаптирамо и претворимо у пристојан, библиотечки огранак који у овом тренутку има око 4.000 књига, али уз редовну набавку до краја доћи ћемо до цифре од 5.000. На томе се не зауставља наш ангажман. Треба анимирати Рускоселце да што чешће долазе у библиотеку, надам се да ћемо имати редовне читаоце- рекао је Бране Маријановић, директор Народне библиотеке „Јован Поповић”.

Чланица Градског већа за културу и образовање Валентина Мицковски похвалила је иницијативу да библиотека отвори огранак у Руском Селу.

– Заиста ми је драго да смо сведоци отварања библиотеке, да село поново има душу и простор где мештани могу доћи, прочитати књигу, провести време пишући и креирајући. Верујем да је у времену када се књига замењује дигиталном технологијом, прави тренутак за отварање огранка јер овде ће бити одржаване и књижевне вечери, разне манифестације, а деца ће моћи да учествују на ваннаставним активностима. Једино улагањем у образовање и културу, ми имамо будућност јер то нам нико не може узети- закључила је Мицковски.

Од девет кикиндских села, Народна библиотека „Јован Поповић” сада нема огранак још само у Иђошу, а у плану ове установе је да га отворе идуће године.

– У Мокрину библиотека има највише чланова и читалаца, што је сасвим сигурно због учених људи и традиције, али се мора одати признање и Даринки Маљугић која је пре неколико година проглашена за најбољег књижничара у Србији- додао је Маријановић.

Опен аир 1

Кикинда од вечерас има нову културну манифестацију. Отворена је врхунским делима класичне музике у извођењу маестралне Гудачке репрезентације младих извођача коју је окупио наш прослављени виолиниста, Стефан Миленковић. Концерт је одржан код Споменика жртвама фашизма на Тргу.

Идеја „Кикинда опен ер” фестивала је да публици понуди врхунске културне садржаје, рекао је идејни творац манифестације, Марко Марковљев, директор Културног центра.

– Мислим да овакви садржаји недостају не само нашем граду него и у ширем региону. Идеја је да манифестација прерасте у мултимедијални фестивал различитих, врхунских уметности, да велике садржаје доводимо у малу средину. Тиме подижемо наш културни потенцијал и Кикинду стављамо на мапу градова у који се долази првенствено због културе, што мислим да је ствар престижа, и да  многи градови то не могу да постигну – изјавио је Марковљев.

Виолинисткиња Оливера Митровић изразила је задовољство чланова Гудачке репрезентације због поновног наступа у Кикинди.

– Увек се радујемо оваквим догађајима јер је публика на оваквим местима невероватна. У Кикинди смо се најбоље осећале и, од прошле године, када смо први пут овде наступиле, прижељкивале смо да се вратимо јер смо осетиле колико је публика жељна оваквих догађаја. Одушевљење је било обострано, ово је диван град. За вечерас смо припремиле нешто од репертоара са претходног наступа како бисмо га се заједно подсетили, и украсиле смо концерт још неким делима из различитих епоха – бароком, романтизмом и класицизмом – рекла је Оливера Митровић.

Чланице Гудачке репрезентације извеле су, између осталог, „Двоструки концерт“ Јохана Себастијана Баха, Телеманов „Концерт за четири виолине“, дела Вивалдија, Чајковског, Шостаковича, и „Српску свиту“ коју је, за њих, припремила млада композиторка Ана Крстајић и у којој су обједињене народне игре из различитих крајева наше земље.

Извођачице су наступиле на подијуму Споменика, а сам концерт изазвао је огромно интересовање Кикинђана.

Други и последњи дан Фестивала сутра на простор Старог језера доводи „Рок оперу“ коју организатори најављују као спектакл светског формата. Под вођством диригента и арнажера Федора Вртачника у симфонијском звуку антологијске хитове извешће хор и оркестар Српског народног позоришта, новосадски „Биг бенд“ и солисти: Бојана Стаменов, Данка Адамов, Зоран Шандоров, Никола Мијић и Матју Заната. Почетак је у 20 сати, а од 17 сати, такође на Старом језеру, трајаће Ноћни базар.

Слуцај 5

Представа коју су Кикинђани имали прилику да гледају вечерас на „Кикиндском лету“, на отвореној сцени у дворишту „Курије“, такође је стигла из београдске „Академије 28“. Овога пута довела нам је двоје младих глумаца, Ивану Аџић и Ивана Иванова, као и барда нашег глумишта, Миленка Павлова, кикиндској позоришној публици добро познатог из представа „Па извол’те у Сакуле“ и „Како Банат кроз родољубље иде“.

Павлов је и редитељ представе „Случај невине удовице“, познатог драмског писца Милоша Николића, аутора комада који су, такође, постављани у кикиндском позоришту – „Светислав и Милева“ и „Ковачи“.

– Ово је чиста комедија, за уживање – каже Павлов. – Водили смо рачуна да не буде јефтиних импровизација. Са великим задовољством сам поново у Кикинди. Колегама, младим глумцима сам рекао да је овде права, васпитана позоришна публика јер Кикинда има велико позориште. Чим смо стигли одушевили су се, кажу да је јако леп град. Објаснио сам им да је то зато што овде људи воде рачуна о чистоћи, о дрвећу, о совама и о коњима, о свему.

Вечерашње играње такође је напунило двориште Курије. Комад са класичним елементима комедије – несрећним случајем тек удата жена остаје удовица и мора да се избори са чак четири мушкарца (све их играју Павлов и Иванов) којима је занимљив њен новац, можда је помало изгубио у извођењу на отвореном простору, али не и у глумачкој енергији.

Наредна представа која нам стиже из „Академије 28“ је „Идеална половина“ са, такође миљеником публике, Миланом Калинићем. Извођење је заказано за сутра (субота), за 21 сат.

Тера споразум

Центар за ликовну и примењену уметност „Тера“ остварује сарадњу са још једном високошколском установом. Ове седмице, у Деканату Факултета за архитектуру и просторно планирање Универзитета Политехника из Темишвара, Кристијан Блидару, декан Факултета и Александар Липован, директор ЦЛПУ „Тера“, потписали су споразум о сарадњи две институције.

Сарадња ће се одвијати у различитим облицима студентског програма едукације и праксе на основним и мастер студијама у домену управљања културним наслеђем.

У претходне три године, ово је трећи споразум о сарадњи који је „Тера“ потписала са академским институцијама из региона. Прошле године потписани су споразуми са Факултетом ликовних умјетности из Цетиња и са Академијом примјењених умјетности из Ријеке, док је са Академијом уметности из Новог Сада споразум о пословно-техничкој сарадњи – реализацији специјалистичких студија потписан 2019. године. До краја године планира се потписивање сличних споразума са Полис Универзитетом из Тиране, Факултетом ликовних уметности и Факултетом примењених уметности из Београда, као и са Академијом умјетности из Осијека.

„Од самог оснивања Симпозијума „Тера“ један од његових приоритета јесте и активна партиципација на пољу мултикултурализма и интеркултурализма. Међусобно културно разумевање, интеркултирални дијалог и успешне праксе на пољу културе и уметности, значајно доприносе развоју културне дипломатије развијајући метод “меке моћи” као успешан инстумент билатеране и мултилатералне сарадње“, наводе у „Тери“ поводом потписивања споразума са румунским универзитетом.

КУД Мокрин 2

Чланови КУД „Мокрин“ управо су се вратили са фестивала у Бугарској. Вечерас су, на „Кикиндском лету“, наступили женска и млађа певачка група, припремни и извођачки фолклорни ансамбл.

– „Кикиндско лето“ је одлична прилика да се и културно-уметничка друштва из села представе овдашњој публици, да могу да се виде резултати нашег годишњег рада – каже председник КУД-а, Живко Угреновић. – Били смо веома активни ове године, много тога смо урадили. На престижном Фестивалу фолклора „Златни опанак“ у Ваљеву припремни ансамбл и оркестар КУД-а су, у јакој конкуренцији, заузели треће место у укупном пласману. Пласирали смо се и за наступ на Покрајинској смотри фолклора у Врбасу, у септембру.

Мокрински КУД одржао је бројне концерте у свом месту, гостовали су на манифестацијама у Зрењанину, Сајану, Александрову, Иђошу, Варјашу у Румунији, и учествовали на фолклорној радионици у Матарушкој бањи, као и у емисији РТС-а, „Шареница“.

Поред наступа на манифестацијама у свом месту, Мокринчани су и сами организовали програме: Пролећни певачки концерт и Дечији фестивал фолклора „Коло води момче, а за њим девојче” са седам КУД-ова и око 200 малишана. Ускршњим концертом обележили су две деценије од обнове рада.

Вечерас су, за Кикинђане, фолклорни ансамбли извели игре из Паланке, Лесковца и Крајишта. Солисти и певачке групе били су изузетни у извођењу старих српских и патриотских песама.

Публика је имала прилику да се увери да се у овом Културно–уметничком друштву, које броји 200 чланова у двема певачким и четири фолклорне групе, ради посвећено и са пуно љубави према народној музичкој и фолклорној традицији. Кикинђани ће следећу прилику да уживају у наступу чланова овог КУД-а имати на „Данима лудаје, у „Гостинској соби“.

Милена Зивков

У Народном позоришту почеле су пробе нове представе, дуодраме „Џепови пуни камења“. Светски позната црнохуморна драма дело је ирске списатељице и глумице Мери Џонс. Режија је поверена младом редитељу из Београда, Растиславу Ћопићу. У представи играју Никола Јоксимовић и Владимир Максимовић, обојица стално запослени глумци кикиндског позоришта.

– Дуго смо бирали одговарајући текст за наш ансамбл јер нисмо хтели да имамо гостујуће глумце, из финансијских и практичних разлога. Закључили смо да се овај текст највише уклапа у нашу тренутну ситуацију. Текст је одличан, у питању је црна комедија и надамо се да ће бити успешна – каже за „Кикиндски портал“ директорица Позоришта, Милена Живков.

„Џепови пуни камења“ играни су на многим позорницама у свету. То је прича је о два млада човека у малом селу у Ирској, Чарлију и Џејку. Они чекају своју животну прилику да направе нешто велико од својих живота док се у њиховом месту снима холивудски филм. Комад ипак није само тужна комедија о мештанима једног сиромашог села, фасцинираним холивудским звездама и филмом у којем статирају, него и прича о томе како се њихове илузије губе у судару са реалношћу“.

Ову представу су, са успехом, 12 година на сцени „Атељеа 212“ играли Ненад Јездић и Небојша Илић. И редитељски и глумачки веома је изазовна, али и захтевна, јер само двојица глумаца играју 13 ликова.

Како најављује директорица Живков, планира се да нова премијера, почетком октобра, отвори сезону. Такође, за почетак сезоне најављује и два гостовања – позоришта из Краљева и из Винковаца.

Стефан награда

Глумац Стефан Остојић освојио је још два признања са својом монодрамом „Лала“. На управо завршеном Интернационалном фестивалу „Интеф” на Мишару код Шапца, на којој је наступило 12 позоришних трупа из Србије, БиХ и Црне Горе, стручни жири је „Лалу“ прогласио за најбољу представу у студентској, односно професионалној конкуренцији. Поред тога, жири учесника Остојићу је доделио награду за најбоље глумачко остварење.

– Задовољство је велико што су „Лалу“ наградиле колеге, глумци и редитељи и што је публика јако лепо реаговала, били су одушевљени. Драго ми је што се „Лала“ увек повеже са гледаоцима, на било ком месту и што је тих веза све више – каже Остојић.

 

У образложењу жирија учесника, глумац Јанко Ковачевић је о Остојићевој игри написао:

„Комбинујући кловновску игру, пантомиму, невербални театар и елементе комедије дел арте, Стефан Остојић је успео да створи потпуно ново и другачије сценско искуство. Свој маштовитом, тачном, веселом игром, Стефан је оживео један локални архетип – Лалу, а својом снагом уобразиље, тачном и развијеном техником и великом посвећеношћу створио је нашег домаћег аутентичног Арлекина који нам враћа радост игре, радост стварања и радост позоришта“.

Иако је од премијере ове кловновске монодраме у режији прослављене француске редитељке Ли Делонг прошло мање од годину дана, „Лала“ је освојио већ четири фестивалске награде.

Пре признања на Мишару, на престижном АРТ Трема Фесту у Руми Стефан Остојић добио је две награде – за најбољег глумца прогласили су га и фестивалски и жири публике.

У међувремену, Лалину потрагу за Сосом гледала је поново публика у Новом Саду, али и у Сарајеву. На јесен, у новој позоришној сезони, биће и нових играња, каже Остојић и напомиње да ће најближе планирано играње бити у Новим Козарцима, у којима овај млади уметник управо започиње још једну позоришну авантуру – стварање нове, друкчије и јединствене позоришне сцене.