Култура Архиве | Page 73 of 95 | Кикиндски портал

„Мелизми“ на фестивалу у Тоскани

Igor Crnogorac July 21, 2023

Женска певачка група Културног центра, „Мелизми“, наступиће на петом Интернационалном фестивалу фолклора у месту Монтекатини Терме у покрајини Тоскана у Италији.

– Имамо част да, на позив организатора Фестивала, уз помоћ Града и Културног центра, учествујемо на овако великом и значајном фестивалу. Представићемо обичај спремања младе уз песме које су се певале том приликом. Наступићемо на отвoреном у граду који посећује велики број туриста. Верујем да ћемо у најбољем светлу представити културу и традицију Баната и да ћемо остварити нове контакте ради будуће сарадње – каже Биљана Мандић, оснивачица и вођа Групе „Мелизми.

Фестивал под називом „Испод неба Тоскане“ одржаће се од 27. до 31. јула. Сваког лета окупи више од 20 фолклорних група са око 600 учесника.

Прва књига суграђанина Игора Попова промовисана у Румунији

Aleksandra Djuran July 8, 2023

Уметнички руководилац у Академском друштву за неговање музике „Гусле“ и специјалиста васпитач за традиционалну игру, Игор Попов, своју прву књигу „Обичаји и игре Срба у Поморишју“ промовисао је у Темишвару, у Свечаној дворани Савеза Срба у Румунији. Издавач ове јединствене монографије и организатор промоције је Савез Срба у Румунији и Влада Румуније. Ментор је била др Оливера Васић, а рецензенти су етнолог др Весна Марјановић, етнокореолог др Весна Карин и покојна др Селена Ракочевић.

-Књига је, заправо, део мог специјалистичког рада из 2012. године. Има два дела и у првом су обрађени обичаји и обреди Срба у Поморишју, док је други део посвећен игри и плесовима овог краја и он садржи нотне записе и кинетограме. У Румунији већина места поседује своју монографију, међутим, нема пуно писаних дела о играма из Поморишја и сада су оне сабране на једном месту – каже Игор Попов.

Током 15 година теренског истраживања забележено је 50 игара. Књига може да послужи и као научна литература, али може да буде интересантна и обичним људима који желе више да сазнају о обичајима Срба у Румунији. Подаци који се налазе у делу односе се на период од половине 19. века до данас.

-Сваке године у оквиру Етно кампа ми истражујемо терен Поморишја и мисија је да све игре које смо забележили и истражили на неки начин оживимо и то у културно-уметничким друштвима Срба у Румунији. Са друштвима у Чанаду, Араду, Великом Сентпетеру, Фенлаку „Гусле“ сарађују годинама, тако да би нове кореографије нашле место у њиховим репертоарима – додаје Попов. – У Поморишју се обележавају сеоске славе, организују балови, разне свечаности, славља. Сваки догађај почиње тако што се одигра шест игара које су окосница играчког репертоара Поморишја и то је обичај који је сачуван одавнина.

Игор Попов је, користећи се записима са терена, поставио и кореографију „Српске игре из Поморишја“ коју су први извели чланови „Гусала“. Након тога, постављена је у Великом Сентпетеру, Чанаду, Фенлаку и Араду.

-Игре су тешке, захтевају добре саставе и добре ансамбле. Траже пуно вежбања и једне су од најтежих игара што се тиче корака, стила и саме играчке технике. КУД „Плави делија“ из Великог Сентпетера до сада је, са овом кореографијом, освојио пуно награда, а једна од најзначајнијих је сребрна плакета на Европској смотри српске дијаспоре 2019. године – сазнајемо од нашег саговорника.

О књизи су, поред аутора, говорили др Кристина Плањанин Симић , књижевница Јаворка Марков Јоргован, Саша Јашин и директор АДЗНМ “Гусле” Зоран Петровић, а подршку је дао и почасни председник Савеза Срба у Румунији др Славомир Гвозденовић.

Посебну ноту промоцији су дали чланови АДЗНМ “Гусле” из Кикинде и КУД-а “Плави делија” који су приказали традиционалне игре и песме које су Срби из румунског Поморишја вековима играли и певали. У Кикинди је промоција планирана за 26. јул.

Свечано отворени Симпозијум и годишња изложба „Тере“ – почело стварање нових уметничких завештања

Igor Crnogorac July 7, 2023

Постављањем скулптура насталих на прошлогодишњем сазиву у центар града и доласком овогодишњих учесника, почео је 42. Интернационални симпозијум „Тера“. Свечаности отварања на тргу вечерас присуствовали су учесници и бројни гости.

Годишњу изложбу отворио је државни секретар за културу, Миодраг Ивановић.

– Министарство културе у последње три године улаже значајна средства у децентрализацију културе и то је видљиво на догађајима какав је вечерашњи – рекао је Ивановић. – „Тера“ је позната у целом свету и уметници који долазе овде из свих крајева света проносе добар глас не само о Кикинди, већ и о целој Србији.

Локалну самоуправу на свечаности су представљали градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа, Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

Лукач је подсетио да је „Тера“ одавно превазишла Кикинду и регион, поставши светски домаћин вајарства.

– Град ће, сигуран сам, уз подршку ресорног министарства и покрајинског секретаријата, подржати даљи развој овог сегмента уметности у Кикинди. Вајарима желим да им наш град буде инспирација да направе изузетна дела – рекао је Лукач.

Нови директор „Тере“, Александар Липован, изјавио је да Симпозијум већ 42 године почива на вредностима које је поставио оснивач и доскорашњи директор, Слободан Којић.

– Одговорност је велика, ми смо спремни, градимо тим за будућност – казао је Липован. – Одушевљење и овогодишњих учесника је велико и знам да ће свима бити жао када буде требало да иду кући.

На годишњој изложби на тргу изложени су велики формати различитих поетика које су, прошле године, израдили Јулија Клем из Немачке, Бернар Ридигер из Француске, Ивана Радовановић из Црне Горе и Александар Бунчић, Лазар Марковић и Богдан Вукосављевић из Србије.

– Мој отац је учествовао на првом сазиву, био сам овде као дете и поносим се тиме. Услови су феноменални, а скулптуре се зидају. Направио сам „Добро дрво“, то је наставак моје поетике о очувању животне средине. Иако двадесет година радим са другим материјалима, размишљам о томе да се вратим глини – испричао је Вукосављевић.

Никола Ненадић, овогодишњи учесник Симпозијума, професор је на Академији примењених умјетности у Ријеци. Први пут је, каже, у овом делу Србије и импресиониран је „Териним“ парком скулптура.

– Такав парк скулптура нисам видео дуго времена, чак ни од камена. Ја сам специјализирао камен, видео сам доста сличних паркова у свету, али ово је фантастично. Можда само у Кини, Тајланду и Кореји имају тако монументалне скулптуре, ово је право богатство. Већ смо почели да радимо, уз стручњаке који имају велико искуство и стално су уз нас. Иако смо дошли са идејом и визијом, мислим да ћемо их овде променити због утиска који на нас оставља Кикинда, да ћемо свој печат утиснути у траг града и „Тере“ – казао је Ненадић.

Уз Ненадића, ове године, до краја месеца, у Атељеу ће стварати Хорхе Беда Морсиљо Хулиани из Шпаније, Ледиа Костандини из Албаније и Чедомир Васић, Мирољуб Стаменковић и Саша Панчић из Србије.

О делима са 41. симпозијума говорила је кустоскиња, историчарка уметности, Верица Немет. У програму је учествовао Хор “Корнелије Станковић“ са диригенткињом Евом Француски Арањош.

За више од четири деценије, биланс Симпозијума је око 250 учесника из 40 земаља и више од хиљаду скулптура остављених „Тери“, граду, Србији, као јединствени траг за нове генерације уметника и њених поштовалаца.

45 година разлога за интервју са песником: Само сам радознао и зачуђен човек

Igor Crnogorac July 7, 2023

Ових дана, у издању Банатског културног центра из Новог Милошева, уз подршку Града Кикинде, из штампе је изашла књига песама „Речи о мислима, мисли о речима“ Кикинђанина Драгана Поп Драгана. То се, како нам је сам аутор рекао, десило у години када он обележава jубилеј.

До сада је, поред најновије, објавио четири књиге поезије – „Загубљене адресе“, „Пут у ништа“, „Доручак са Фројдом“, „Утопија ентропија дагеротипија“, три књиге хаику стихова – „Душа у кутији од шибица“, „Мачке“ (двојезично, српско-енглески), „Куку-рику хаику“, и једну збирку кратких прича – „Могло је и горе”. Поезија му је превођена на мађарски, румунки, бугарски, јапански и енглески језик.

Jубилеји су повод да човек преиспита и себе и оно што је до тада урадио.

Прву песму објавио сам 1978. године, у касарни „Седам секретара СКОЈ-а“ у Самобору, на Зидним новинама које сам ја уређивао. Имао сам 19 година и био сам војник у тој касарни. Песме сам почео да пишем неколико година пре тога, из нужде. Нисам био спортиста, нисам био леп, нисам свирао гитару, па ми је преостало ништа друго него да пустим дугу косу и почнем да рецитујем, прво туђе, а онда и своје стихове, не бих ли привукао пажњу девојака.

Након одслужења војног рока следи мој београдски период. Писање, читање, дружење са песницима по књижевним вечерима и кафанама, боемија и по мало, узгред, студирање. Тада бојажљиво нудим песме редакцијама новина и часописа, да видим могу ли да објавим и негде где нисам ја уредник. Тако је почело и ево, још увек траје.

Од тих првих песама које су имале конкретну, употребну, удварачку вредност, поезија је врло брзо, за мене, постала нешто много више и узвишеније, значајан сегмент мог битисања.

Давно сам то схватио, а у овој књизи која је изашла 45 година након прве објављене песме, и записао: Поезија је најискренији, најсуптилнији и најузвишенији вид комуникације. Дијалог. Прво са собом, а онда покушај успостављања дијалога са другим људима, али и са другим световима… Комуникација у смислу преиспитивања, истраживања, откривања, проверавања, надградње, доградње, дрско рушење старих и још дрскије успостављање нових темеља… и наравно, чуђење. Само радознао, зачуђен и усхићен човек иде напред и горе, тражећи одговоре на постављена и непостављена питања. Неке одговоре добије, неке наслути, а неки и даље остају тајне зарад нових разоткривања.

До сада сте објављивали поезију, хаику и кратке приче. У којој књижевној форми се осећате најлагодније?

Форму не бирам ја. Њу одабере идеја коју развијам и покушавам да је преточим у речи. Идеја и форма се саме пронађу и стопе. Настајање песме, хаикуа, приче… је процес. Неизвестан, турбулентан, узбудљив… кад на крају изнедри нешто чиме сам задовољан, свеједно ми је у којој је то форми. Наравно да никад нисам баш скроз задовољан. Ако се то некада деси, престаћу да пишем јер више неће бити разлога. Ипак, чини ми се да поезија даје највећу слободу да истражујем, па ми је мало блискија од осталих књижевних форми.

Да ли Вам је важније да читалац разуме Ваша осећања, да препозна своја, или нешто треће?

Већ сам рекао да поезију доживљавам као комуникацију са собом, а онда и са другим људима. Као неку врсту менталне игре и позива свима да у њој учествују. Важно ми је да успоставим ту комуникацију. Зато и објављујем песме и у часописима и у књигама, да би стигле до других људи и заинтригирале их да се упусте у авантуру читања, одгонетања, преиспитивања и себе и других, оцењивања… Да од људи које лично познајем добијем повратну информацију о ефекту који су песме, или песма код њих произвеле. Понекад такву информацију добијем и од непознатих људи који реагују у неком часопису, на неком сајту, или у образложењу жирија који ми је доделио награду.

У математици су два плус два четири. То важи за све који решавају неки задатак и сваки математички задатак има једно тачно решење. Песму ће, пак, свако доживети, тумачити и валоризовати на мање или више другачији начин, препознаће моја, своја, универзална… ко зна која и чија осећања. За разлику од математике овде је сваки резултат тачан. Дакле, важно ми је да читаоца покренем на акцију, а резултат у смислу да ли му се песма допада или не, мање је важан.

Салвадор Дали је рекао: “Важно је да се о мојим делима прича, па макар и добро“.

Чини се да у својим песмама трагате за смислом, да ли га налазите? У чему је смисао релације реч-мисао-реч?

Библија каже да смо ми, људи, створени по обличју Божјем и да ту праслику носимо у себи. А суштина Бога, Творца Васионе и свега у њој је љубав. Дакле, љубав је смисао нашег живота. Али, увек има неко али. Творац нам је дао слободу воље и избора. Да ли нас је тиме наградио, или казнио? Постоје и друге силе које нас вуку на другу страну, а наша воља није увек довољно јака да се одупремо. Смисао је борба коју треба свако да води у себи са собом и да помогне другима да љубав превагне, да позитивна енергија надвлада негативну.

Мото моје књиге су два цитата. Један је из Јеванђеља по Јовану: “У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог.“ Књиге новог завета су, са грчког, превођене на друге језике. Грчка реч логос, овде је преведена као реч, има још неколико значења: мисао, ум… (по томе и назив науке о мишљењу, логике). Моје лично и слободоумно тумачење је да у почетку беше ум. Самосвесна енергија која прожима цео свемир и држи га на окупу и у позитивном поретку. Тако је било у почетку, а тако ће бити и до краја. У прилог овом мом размишљању је и тврдња Николе Тесле који је рекао да се човек након овоземаљског живота претвара у светлост, то јест енергију (позитивну) из које је и настао.Ту реч, ту енергију,тај ум, то позитивно треба да тражимо у себи и негујемо. Други цитат је Волтеров, филозофа из времена просветитељства, који није био наклоњен хришћанству, али је његова препорука да, ако желимо да комуницирамо, морамо прецизно дефинисати своје појмове, врло важна.

Дакле, треба у себи тражити ту праву реч и прецизно је дефинисати, јер погрешне речи и недовољно прецизне и неадекватно дефинисане речи често су повод, узрок, извор неразумевања, сукоба, свакојаког зла.

Шта је поезија данас?

За мене, поезија је нешто узвишено, као и све друге уметности. Први покушаји људског рода да спозна себе, да комуницира са Богом, да пронађе одговоре на питања која су га мучила, били су кроз слику, скулптуру, плес, музику, игру, поезију… Кроз уметност. Поезија je одувек имала и данас има ту магијску, али и исцелитељску моћ, да нас усмери на пут излечења душе. Или, макар да нас подстакне да размишљамо и схватимо где грешимо, да се боримо да стварамо, негујемо и ширимо лепоту у свим њеним видовима.

Давно смо схватили да је заблуда да уметност уопште, па самим тим и поезија, може да промени свет. Не може, али може да помогне појединцу да промени себе, на боље, а онда – зрно по зрно погача.

Где потенцијални читаоци могу да купе Вашу књигу?

У књижари „Ризница књига“ у Кикинди, или преко сајта издавача, Банатског културног центра.

Књиге аутора „Партизанске књиге” на светским језицима

Aleksandra Djuran July 5, 2023

Књиге троје аутора кикиндске издавачке куће „Партизанска књига“ до краја године биће објављене у преводима на три светска језика.

Роман „Капларово игралиште“ Владимира Булатовића у преводу на арапски објавиће ирански издавач „Ана Пол Публишинг Хаус“. Ово је уједно први превод неке од књига овог аутора.

Роман Југослав Ане Вучковић, поред огромне популарности на домаћем и регионалном тржишту и већ три превода на енглески, немачки и македонски језик, појавиће се у преводу на грчки, али и малтешки.Тако ће Ана Вучковић постати прва српска ауторка чија књига је преведена на овај егзотични европски језик.

Збирку прича „Сагоревања“ Срђана Срдића, објавиће исти грчки издавач, а реч је о делу већ објављеном у Енглеској 2018. године. За синопсис ове књиге Срдић је својевремено награђен стипендијом Фондације „Борислав Пекић“.

Подршку преводима дела аутора „Партизанске књиге“ пружило је Министарство културе Републике Србије.

Oвације за „Атендите” у Охриду

Jelena Trifunović July 4, 2023

Радост наступа и дружења певача хорова „Атендите“ Културног центра и „Вокс Лихнидос“ из Охрида, после гостовања Македонаца у нашем граду у октобру, поновљена је у величанственом амбијенту катедралне цркве Свете Софије. На петом фестивалу „Гласови Охрида“, одржаном 27. јуна, публика је уживала у концерту на којем су из Србије, поред Кикинђана, гостовали и хористи из Врбаса.

– Са хором из Охрида имамо вишегодишњу сарадњу. Њихов фестивал је ревијалног карактера и траје пет година. Ми смо гости већ трећи пут, једини смо редовно на програму и већ смо добили позив за идућу годину – каже Марко Марковљев, в. д. директор Културног центра.

Чланови хора „Атендите“ са диригенткињом проф. др Биљаном Јеремић и овога пута изазвали су овације публике у Охриду, каже Марковљев и напомиње да сада очекују гостовање пријатеља из „Вокс Лихнидоса“ у нашем граду.

Први дечији фестивал у Мокрину окупио 200 фолклораца

Aleksandra Djuran July 3, 2023

КУД „Мокрин“ организовао је први дечији фестивал фолклора „Коло води момче, а за њим девојче“. Након свечаног дефилеа на Варошком тргу, у Дому културе наступило је око 200 деце из културно-уметничких друштва: „Банат” из Новог Кнежевца, „Извор“ из Накова, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Александрово“, „Свети Сава“ из Чоке, „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева, „Петар Кочић“ из Нових Козараца, као и домаћини.

Председник КУД-а „Мокрин“ Живко Угреновић истакао је да је циљ фестивала да се сачува и негује традиција, песме и игре које су део нас.

-На нама је да подржимо децу која су показала сву лепоту и разноликост наше фолклорне баштине. Учесници су трудом , ангожовањем , а пре свега љубављу према фолклорном наслеђу, учинили овај фестивал јединственим – рекао је Угреновић.

Овакви фестивали су и прилика да се деца из других средина упознају, друже и размене искуства. У КУД-у „Мокрин“ већ планирају следеће издање дечијег фестивала и надају се да ће постати препознатљив догађај у културном календару региона.

Фестивал кратке приче 17. пут

Aleksandra Djuran June 30, 2023

Писци кратких прича: Барбара Делаћ из Црне Горе, Тања Новак из Хрватске, Вера Хегедиш из Мађарске, Штефанија Михалаке из Румуније, Муанис Синановић из Словеније, Данило Лучић и Ненад Станковић из Србије учесници су 17. Међународног фестивала кратке приче „Кикинда шорт“. Своје приче представили су публици окупљеној у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“, а ове године лајт мотив је „КИ… КИНДА“.

-Фестивал је важно место да се упознамо са другим писцима, размењујемо искуства и остварујемо сарадњу – рекао је Данило Лучић – На овај начин упознајемо књижевност и ауторе из других земаља, јер врло мало знамо о писцима који живе у суседним земљама. Нарочито је овај фестивал важан јер промовише кратку причу која се, традиционално, налази на маргини и непрофитабилна је књижевна област.

Барбара Делаћ почела је најпре да пише поезију.

-Пишем оним жанром у зависности од теме која ме окупира. Писати кратке приче за мене је забавно. Кроз њих „брусим“ свој стил и „печем“ занат. Не бих се бавила кратком причом да ми такво писање није забавно и да не уживам у томе – додала је Барбара Делаћ.

Вера Папић, организатор, истиче да се Алмин Капалн из БиХ који је требало да учествује разболео, али је његову причу прочитао кикиндској публици обраћајући им се преко видео снимка. До сада је на фестивалу учествовало 248 аутора.

Аутори читају приче на свом језику, а превод на српском се пројектује на платну, тако да су посетиоци имали прилику да чују више различитих језика на једном месту. Већ сутра, своје приче представиће београдској публици.

Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе

Aleksandra Djuran June 30, 2023

У Галерији „Нова“ Народног музеја отворена је изложба „Змијањски вез – светско нематеријално наслеђе” коју је реализовао ЈУ Музеј Републике Српске. Ово је уједно прва званична сарадња кикиндског и музеја Републике Српске из Бања Луке, а ауторка изложбе је музејски саветник Данијела Ђукановић.

-Змијање се налази надомак Бања Луке. Све жене из ове динарске области показивале су посебно умеће према везу. У зимским месецима могле су да се баве својим емоцијама и стањем свог духа из чега је и настао овако диван вез који је део идентитета људи са Змијања – рекла је Данијела Ђукановић.

Змијањски вез је прво нематеријално културно добро из Републике Српске, односно БИХ које је уписано на УНЕСКО-ву листу.

-Трудићемо се да Галерија „Нова“ буде домаћин репрезентативним изложбама попут ове – истакла је Лидија Милашиновић, директорица Народног музеја – Ова изложба прича нам причу како културно нематеријално наслеђе доспева на УНЕСКО листу. Изузетно нам је важно да успоставимо сарадњу са музејем из Бања Луке јер она до сада није постојала.

Изложба садржи оригиналне предмете са змијањским везом, али и предмете његове савремене примене кроз које се наставља традиција овог веза и одржање вештине. Догађају је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Хвала нашим гостима из Републике Српске што су нам приказали део њиховог богатог наслеђа. Желим им добродошлицу у Кикинду уз наду да се сарадња са нашим културним институцијама настави и у будућности – рекла је Валентина Мицковски.

Посетиоци изложбе, која је отворена до 30. августа, у прилици су да виде и кратак филм о упису Змијањског веза на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа.

Изложба рукотворина из Војводине – очување традиције и вредно наслеђе

Igor Crnogorac June 30, 2023

Више од хиљаду ручних радова врхунске израде изложено је у учионицама Основне школе „Фејеш Клара“ на 24. Међународној изложби рукотворина. Вредни радови дело су око 300 чланица из 52 мађарска удружења из читаве Војводине. Изложба је редовна, годишња активност Савеза љубитеља ручних радова Војводине са седиштем у Врбасу, а Кикинда је, ове године, домаћин први пут.

– Веома смо срећни што смо домаћини ове међународне изложбе. Осим изузетне технике израде, сваки предмет има и своју историју, причу и симболику, сваки је део мађарске традиције и културе. Значајно је и што се учесници друже и размењују знања, искуства и идеје. Својим радовима дају допринос развоју и очувању народне културне баштине – рекла је Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине.

Домаћини манифестације су чланице Секције ручног рада „Виола“ КУД-а „Еђшег“.

– Радимо све што могу руке да створе – хеклање, штрикање, вез, столњаке, јастуке, мушеме, украсне и одевне предмете – каже Розалија Варга, председница Секције. – Окупљамо се сваке среде. Жао нам је што нам слабо долазе млади како бисмо могли да им пренесемо наше вештине.

Јулијана Шимон је стигла из Бачке Тополе. Донела је своје ручно бојене ткане тепихе које израђује у Секцији за одржавање мађарске традиције и етнографије. Она је и заменица председника Савеза љубитеља ручних радова Војводине.

– Ове године славимо 25 година постојања. Последњих година формирају се и дечије групе јер је наш задатак да обичаје предајемо на чување младим генерацијама. Организујемо и кампове за децу и за одрасле и размењујемо знања са удружењима из Мађарске. Сваке године у септембру Савез расписује конкурс за најбоље радове у очувању традиционалних рукотворина – каже Јулијана.

Жене које са пуно стрпљења и љубави израђују уметничке рукотворине уживају у заједничком раду и дружењу, каже Илонка Јовин, пензионерка из Кикинде, чланица „Еђшега“.

– Сликам, хеклам, сад сам почела и да везем, то сам научила у Секцији – каже Илонка. – Свиђа ми се друштво, учланила сам се и у фолклорну и у певачку групу. Први пут сам на оваквој изложби и јако ми се све допада, већ сам видела неке радове и добила нове идеје.

Изложба рукотворина доступна је посетиоцима још данас и у суботу, од 13 до 17 сати. У недељу, на свечаности затварања која ће се одржати у КУД „Еђшег“, биће додељене дипломе учесницима, а Кикинда ће организацију догађаја за наредну годину предати удружењу из Чантавира.

Манифестацију народног стваралаштва подржали су Град, Мађарски национални савет и Покрајина.