Култура Архиве | Page 73 of 99 | Кикиндски портал

У Mузеју отворена изложба пољских археолога

Igor Crnogorac September 15, 2023

Изложба „Борба са зубом времена – документовање и реконструкција светске баштине – пољско искуство“ отворена је вечерас у галерији у приземљу Народног музеја.

Отварању је присуствовао Његова екселенција, амбасадор Пољске у Србији, Рафал Перл којег су дочекали градоначелник, Никола Лукач и директорица Музеја, Лидија Милашиновић.

– Изузетно ми је задовољство и част јер је Амбасада Републике Пољске изложбу посвећену археолозима и њиховом раду на најпознатијим налазиштима одлучила да представи у Кикинди и управо на манифестацији „Дани лудаје“. Ми негујемо добре односе са Пољском, имамо и госте из ове земље и надамо се продубљивању сарадње – рекао је градоначелник Лукач. поздрављајући високог госта.Пољски археолози-конзерватори међу најискуснијима су у свету. Експертско искуство стицали су након Другог светског рата на сопственом примеру изградње Варшаве и других пострадалих пољских градова.

– Изложба документује активности познатих археолога на најчувенијим светским археолошким локалитетима, то је прича о важности археологије – истакла је директорица Музеја, Лидија Милашиновић. – Археолошко наслеђе је веома важно, оно је из периода без граница, нација и подела по државама. То је наша заједничка прошлост, наша светска баштина.

Изложбу је отворио Његова екселенција, амбасадор Перл, и најавио нову сарадњу две државе у овој области

– Драго ми је да од данас у Кикинди можемо да покажемо да је пољска археологија позната у свету. Ускоро ће бити потписан уговор о сарадњи између факултета у Варшави и у Београду јер постоје планови о пољској археолошкој мисији у Србији. У почетку ће то бити Виминацијум, али није искључено да ће бити и археолога који ће радити у Кикинди – рекао је Перл.

Документи изложени на овој едукативној и занимљивој поставци приказују достигнућа пољских археолога на локалитетима у САД-у, Перуу, Вијетнаму, Египту, Судану, Јерменији, Грузији, Сирији, Танзанији и Боливији. Изложба ће бити доступна до 25. септембра.

Стефан Миленковић отворио концертне вечери – имате сензибилитет према овој врсти уметности

Igor Crnogorac September 14, 2023

Кикинђани и гости 38. „Дани лудаје“ имали су вечерас изузетну прилику да се увере како звучи врхунска уметност у извођењу виртуоза. Концертне вечери манифестације отворио је виолиниста Стефан Миленковић са оркестром „Камерата“.

На изузетно добро посећеном наступу на централној бини на Тргу, публика је овацијама испратила свако извођење. И сам Миленковић био је изузетно задовољан пријемом.

– Кикинда је прошле године већ била међу првима која је препознала Гудачку репрезентацију младих и овде уприличила њихов концерт. Девојке су биле одушевљене. После су дошле још једном и ево, сада смо, наступили и ми. То је знак једног одређеног сензибилитета овде према таквој врсти уметности, као и да имате и публику која то цени – рекао је Миленовић после концерта.

Са изванредним музичарима Оркестра „Камерата“, регрутованих из новосадске Академије уметности, Миленковић је извео бројна дела класичне музике, али и чувену тему из филма „Шиндлерова листа“. Ово издање „Дана лудаје“ је, наступом овог изузетног, светски славног музичара, већ премашило очекивања, а публици приредило вече за уживање и памћење.

Владимир Максимовић: Глума је игра и чаролија

Jelena Trifunović September 14, 2023

Одлуку да буде глумац донео је још као седмогодишњак, када га је мајка одвела у Театар 13. Ипак, након завршене академије, радио је као варилац и замало отишао у ватрогасце. После Момчила у „Љубавном писму” и Душана Васиљева у „Облацима”, припрема се да, у новој представи кикиндског театра, заигра чак седам улога.

На 58. Филмским сусретима у Нишу, глумац Народног позоришта Кикиндa, Владимир Максимовић, добио је награду за најбољу епизодну улогу- брата близанца у филму „Овуда ће проћи пут”. Награди се, признаје, није надао.

– То ми је прва филмска награда. У позоришту сам од 1997. године, у Театру 13 имао сам срећу да будем код Светислава Јанковића који је од нас захтевао да у глуми тражимо игру и чаролију. Дакле не озбиљност, већ само машта и из тога ће нешто изаћи. На овом филму, Нина Огњановић је инсистирала на игри, дајући ми да лик правим на граници лудости и мислим да сам успео у томе. Све време публика не зна да ли је он умно поремећен или пијан. Било ми је јако узбудљиво да се играм на линији између стрипа и реализма, а да ту линију не пређем. Уз помоћ редитељке и целе екипе из Топлог Дола, имао сам срећу да изградим запажену улогу – прича Максимовић.

Филм је до сада освојио шест награда на фестивалима у земљи и иностранству. Говори о девојци Јани која није задовољна у својој средини и као свој излаз види странца који долази у мало село. Ово остварење биће приказано на јесен, на РТС-у.

Максимовић је део ансамбла кикиндског позоришта од 2020. године. Овдашњој публици познат је по представама које су премијерно изведене у протеклој сезони: „Љубавно писмо” редитеља Драгана Остојића, где је побрао симпатије гледалаца улогом Момчила, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже, у којој му је поверена главна рола, лик песника Душана Васиљева.

– У Кикинди су ме познавали и знали какав сам у раду и као колега. Указала се прилика када је колега Матић отишао у пензију, тако да сам дошао на његово место. Иначе, прву представу овде сам одиграо 2013. године. Био је то комад „Нећу да платим и не могу да платим”, Слободана Бранковића. А први пут у Кикинду сам дошао са братским позориштем из Параћина – открива млади глумац.

Када га је као седмогодишњака мајка одвела у Театар 13, врло брзо је одлучио шта ће бити његов животни позив. Студије глуме завршио је у Новом Саду, у класи Љубослава Мајере.

– Велика је срећа радити са Мајером, бити његов студент. Стално нас је учио како свему треба да дамо смисао. Код њега сам учио да од минималних средстава правим велике ствари, на томе је инсистирао – присећа се студентских дана.

Ипак, након завршене академије, чинило се да га путеви не воде у жељеном смеру- у позориште. На овој другој сцени, животној, тада је засукао рукаве и две године радио као варилац у једној фирми. Замало да постане ватрогасац. И одустане од глуме. Али, као у народној мудрости- стрпљен, спасен.

– Није ми се указала шанса да радим, али сам ипак имао стрпљења и сачекао своју прилику- коментарише. Глумио је у филмовима: „Мали Будо”, „Заспанка за војнике”, „Небо изнад нас”, „Јужни ветар”, „Чизмаши”, „Бранио сам Mладу Босну”, „Што се боре мисли моје”. О разлици између глумачког ангажмана на филму и у позоришту каже:

– Позориште ми даје шансу да размишљам о лику, како тај човек хода, како се смеје, a на филму немате ту могућност. Тамо је глумац једнако важан као светло. Сви раде за филм и све је понављање, нема се времена за такве анализе. Позориште је жива ствар, нема преваре – јасан је Максимовић кога ћемо, уз Николу Јоксимовића, гледати у новој представи нашег позоришта. Ирску црну комедију „Џепови пуни камења” режира Растислав Ћопић.

– Моја нова улога су заправо седам улога. Биће врло узбудљиво. Редитељ тражи да свака улога буде јасна, а да промене буду у само једном полукругу. То је представа карактера, комедија са елементима драме. Имам поверења у Николу Јоксимовића, мислим да је он један од даровитијих глумаца у нашој земљи и онда сам спокојан јер имам партнера на сцени који ће ми помагати – каже Максимовић.

У разговору за „Комуну”, открио нам је и у којој улози би посебно волео да се опроба.

– Када будем имао те године, желео бих да одиграм Астрова из Чеховљевог ујка Вање, то ми је омиљен драмски лик. Обичан, а пун горчине и неке туге коју вешто крије.

КИКИНДА ПОБЕДИЛА БЕОГРАД

– Ја сам Кикинду бирао. Десило ми се да сам после година одсуства из глуме, могао да бирам да ли ћу да дођем овде или да будем у Београду, али сам изабрао Кикинду. Миран је град, као нека бања, овде су људи питоми.

О „ЉУБАВНОМ ПИСМУ” И „ОБЛАЦИМА”

– „Љубавно писмо” је режирао наш колега Драган Остојић, то је његова идеја и замисао, а с обзиром на то да је одавде и да боље, од већине нас, познаје овдашњу публику, погодио је у мету. Мислим да смо дали публици баш оно што треба, то је духовита, брза, узбудљива и експлозивна представа, пуна емоција, а опет не може баш све да буде смешно, ако није мало тужно. Са друге стране, лик Душана Васиљева у „Облацима” био је велика одговорност, јер се ради о стварним људима, о нашем најбољем родољубивом песнику који је млад страдао. Представу нисмо правили као реалан живот већ приказујући демоне и утваре које су га прогањале, због којих је стварао такву поезију – наводи Максимовић.

Цртежи Милоша Вујића изложени у Берлину

Igor Crnogorac September 13, 2023

Радови младог уметника из Кикинде, Милоша Вујића, од пре десетак дана изложени су у простору Театра „Бока“ у Берлину. Ово је Вујићева прва самостална изложба иако је иза њега дуг и озбиљан рад у овој уметности.

– Рекли су ми да сам цртао и пре него што сам проговорио – каже Милош. – Већ 11 година сам у стрип-радионици Културног центра, коју сам почео и да водим пре четири године.

Милош је дипломирани инжењер текстила и одеће и управо припрема мастер-рад. Међутим, од најранијег детињства је и у свету театра, у Позориштанцету „Лане“ чији је један од оснивача његов брат Милан. Захваљујући сарадњи овог позоришта са Театром „Бока“ из Берлина, родила се идеја о Милошевој првој самосталној изложби управо у Немачкој.

– Власница Театра „Бока“, Оливера Бекер, видела је моје радове и одлучила да морам излагати у њиховом простору. Изложба је отворена последњег дана августа и добио сам веома добре критике. Поставио сам више од 50 радова. Сви су у техникама у којима иначе радим, оловка и папир и дигитални цртежи, портрети и илустрације. Тада сам и одржао неколико стрип-радионица у Берлину – каже Милош.

Међу радовима су портрети славних Срба, што је изазвало посебну пажњу посетилаца – ту су и Ђоковић и Јокић, али и Фрида Кало и стрип јунаци који га посебно инспиришу. Изложба у Берлину трајаће до почетка новембра, када ће се Милош вратити у Немачку на затварање и како би одржао још један циклус радионица са најмлађима.

У међувремену, своје таленте остварује у Позориштанцету „Лане“ у којем дизајнира и прави костиме и игра у представама. И наравно, свакодневно и посвећено, не одричући се своје страсти, ствара нове ликовне радове.

375237638_332303982525561_2964163531170843057_n

Међународни фестивал хорова негује традиционалну песму и музику

Aleksandra Djuran September 9, 2023

Kултурно уметничко друштво „Еђшег“ вечерас је било домаћин 7. Међународном сусрету хорова. Кикиндској публици представило се седам хорова из Новог Кнежевца, Нове Црње, Руског Села, Сајана, два кикиндска хора културно-уметничких друштава „Еђшег“ и „Сунчана јесен“, као и хор из Мађарске. Јудит Дукаи из града Шолтваркерта из Мађарске истиче да им је увек драго када дођу у Кикинду.

-Са члановима „Еђшега“ негујемо вишедеценијску сарадњу. Од самог почетка део смо сусрета хорова. Имамо цитрашки оркестар који броји више од 30 чланова, а у Кикинду је дошло њих девет. Хор „Еђшега“ сваке године у августу узвраћа нам посету када организујемо Фестивал цитри – напоменула је Јудит Дакаи.

Манифестација је, као Сусрет банатских хорова, заживела пре девет година међутим када су се фестивалу прикључили гости из Мађарске прерастао је у Међународни фестивал хорова, појаснила је председница КУД-а „Еђшег“ Рамона Тот.

-Циљ је размена искустава, неговање традиционалне песме и музике, упознавање и размена искустава, али и промоција Кикинде. Ово је прилика да се упознамо са традицијом средина које нас окружују – истакла је Рамона Тот.

Међународни сусрет хорова подржала је Фондација „Бетлен Габор“ која је обезбедила и новац, 350.000 динара, за адаптацију хола друштва.

-Дуго година желимо да хол, кроз који се улази на сцену, преуредимо у салу успомена и сећања. Сада то можемо и да остваримо. Радови се почели и биће завршени до краја године, а у холу ће се налазити предмети, фотографије, новински чланици који ће представљати историјат нашег друштва – казала је Рамона Тот.

У „Еђшегу“ већ наредног месеца припремају ново окупљање када ће на сцени наступити „Младе звезде“. У новембру је позоришни фестивал „Сцена кратких прича“ када ће прилику да се представе добити млади глумци са кратким представама.

376349517_301654315785061_3354587417895239608_n

„Графике и теракоте“ Милана Блануше у Галерији „Тера“

Aleksandra Djuran September 9, 2023

Изложба „Графике и теракоте“ Милана Блануше отворена је у Галерији „Тера“. Уметник годинама ствара у Атељеу „Тера“ и како истиче осетио је потребу, али и обавезу да изложи своје радове у Кикинди. Посетиоци имају прилику да виде скулптуре стандардног формата и новије графике у чијем је фокусу појединац.

-Људска фигура је мој мотив, сиви човек. Највише радим графике и сликам, а скулптуре од теракоте стварам током лета у „Тери“. Сматрам да је атеље недовољно искоришћен, да би вајари чешће требало да долазе. Услови за рад су фантастични – рекао је Блануша.

Тијана Тошевски, историчарка уметности приликом отварања изложбе позвала је суграђане да дођу и погледају изложбу која ће бити отворена до 28. септембра.

-Милан Блануша 2013. године био је учесник Интернационалног симпозијума у теракоти и вишегодишњи је сарадник нашег Центра за ликовну и примењену уметност. Његови радови део су сталне поставке у Музеју „Тера“. Изложба је наставак онога што уметник годинама ствара, а указује на проблем савременог човека у друштву окренутом материјалним вредностима – напоменула је Тијана Тошевски.

Милан Блануша је у континуитету активно присутан на домаћој уметничкој сцени на којој деценијама остаје доследан аутентичном језику медија, паралелно у цртежу, слици, графици али и скулптури инсистирајући на питањима посвећеним отуђеном човеку који преживљава у отуђеном глобалном – корпоративно -капиталистичко – конзумерско оријентисаном друштву. Визуелне поруке на радовима појачане су цитатима, речима или реченицама те тако представљају интимну белешку уметника који није само сведок већ и забринути учесник визуелних представа које ствара.

Тијани Катић награда „Ђура Ђуканов“

Aleksandra Djuran September 5, 2023

Kњижевна нагарада „Ђура Ђуканов“, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“, за ову годину припала је Београђанки Тијани Катић за рукопис збирке прича „Ход по ивици круга“. Тако је одлучио жири у саставу: Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић. Признање се додељује за рукопис необјављене књиге прича аутора млађег од тридесет пет година.

У образложењу жирија истакнуто је да збирке прича осамнаесте добитнице награде нуди сагледавање и промишљање југословенске и српске културе и друштва из перспективе млађе генерације, кроз разматрања наслеђеног и потраге за сопственим местом, како у широј заједници, тако и у сопственом микрокосмосу. Потцртавајући мотив круга да означи цикличност историје и културе, али и људске природе, ауторка преиспитује прегршт тема попут тумачења стварности, трансформације модерне породице, оснивања и одржавања различитих пријатељских и романтичних односа, који трпе под захтевним утицајем модерног капитализма, али и сазревања и суочавања са личним жељама, поступцима и одлукама.

Ослањајући се на богату традицију домаће књижевности и популарне културе, ауторка успоставља спону између прослављених стубова литерарне, филмске и музичке уметности XX века и нових, младих гласова савремене културе, те њихове јединствене перспективе, гледајући истовремено у прошлост и будућност, у свет и себе. Рукопис Тијане Катић показује да се ради о перспективној ауторки, чији се списатељски дар може успешно даље развијати и пружити значајан допринос новој генерацији писаца домаће прозе. Млада, 26-годишња ауторка, дипломирала на Економском факултету у Београду и бави се писањем прозе. Кратка прича „Оптичка илузија вида“ штампана у зборнику „Службеног гласника“ једна је од 15 најбољих пристиглих на конкурс за најбољу кратку причу 2020.

Поред награђеног рукописа, жири је похвалио и рукописе „Пукотине“ Бојане Татић и „Лед и машна“ Зорице Јошић, које су ушле у ужи круг овог избора.

Успешне на Сабору српског народног стваралаштва у Источном Сарајеву: Бронзана плакета и посебно признање за „Мелизме”

Jelena Trifunović September 5, 2023

Сабор српског изворног народног стваралаштва који годинама окупља многобројна културно-уметничка друштава из Србије, Црне Горе и Републике Српске, одржан је седамнаести пут у Источној Илиџи. На позив Ранка Скакавца из организационог одбора Сабора, одржаног ове године под слоганом „Село моје мило од рођења”, наступиле су и чланице Женске певачке групе „Мелизми”.

– На Сабору у Војковићима учествујемо од 2017. године, а имале смо прилику да наступимо и ове захваљујући Граду и „Аутопревозу” односно директору тог предузећа Драгану Кнежевићу. Представиле смо се песмама из Баната, централне Србије и Херцеговине. Жири су чинили еминентни стручњаци етномузикологије и можемо да се похвалимо посебним признањем за очување нематеријалног културног наслеђа Срба и бронзаном плакетом у категорији извођача: жене. Наша секција за очување банатске ношње представила је и део наше традиционалне гастрономске понуде- каже Биљана Мандић, оснивачица и чланица ЖПГ „Мелизми”.

На овогодишњем Сабору чији је покровитељ општина Источна Илиџа, учествовало је 49 културно-уметничких друштава Срба- од Косова и целе Србије до Републике Српске и дијаспоре.

– Радо се одазовемо њиховом позиву да учествујемо. Увек нам се обрадују и лепо угосте, дочакају широке руке и великог срца- истакла је Мандићева.

371910851_3310381305774797_376075097454173488_n

Владимиру Максимовићу награда на Филмским сусретима у Нишу

Jelena Trifunović September 2, 2023

На 58. Филмским сусретима у Нишу, глумац Народног позоришта у Кикинди – Владимир Максимовић – добитник је награде за најбољу епизодну улогу (улогу брата близанца) у филму „Овуда ће проћи пут”.

– Рад на Павлу, Петровом брату близанцу је био врло узбудљив и изазован јер смо их правили на линији између стрипа и реалног. Наравно редитељка Нина Огњановић је била увек ту да нас придржава да ту линију нигде не пређемо, и поред ње цела екипа из Топлог Дола. Петар и Павле су једна улога два лика, што ни мало није била олакшавајућа околност, напротив.

– Као и што то иначе бива, близанци се допуњују а и разликују, толико смо покушали а верујем и успели у глумачкој интерпретацији ова два лика. Ово ми је прва филмска награда и сама та чињеница говори колико ми је драга. Награда ми је битна јер долази са најстаријег фестивала, са јединог глумачког фестивала и фестивала где нас колеге оцењују. Такође, веома је значајна јер традиционално нишка публика је та која воли и чува своје глумце, драго ми је да сам се уписао међу награђене – рекао је Максимовић.

Филм Нине Огњановић приказан је на овогодишњем ФЕСТ-у, након светске премије на Сламденс фестивалу у САД где је двоструко награђен. Филм говори о девојци Јани која није задовољна у својој средини и странца који долази у мало село види као свој излаз.

Улоге тумаче: Јана Бјелица, Нинослав Ћулум, Владимир Максимовић, Ева Рас, Светозар Цветковић, Златан Видовић…

Млади глумац кикиндског позоришта овдашњој публици познат је по представама које су премијерно изведене у протеклој сезони: „Љубавно писмо” редитеља Драгана Остојића, где је побрао симпатије гледалаца улогом Момчила, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже, у којој му је поверена главна рола, лик песника Душана Васиљева.

Завршен 15. конкурс Града и Банатског културног центра: Првенце ће објавити Нина, Урош и Миливој

Jelena Trifunović September 1, 2023

Три књиге младих аутора до 35 година старости биће објављене на основу конкурса који традиционално расписују Град Кикинда и Банатски културни центар, из Новог Милошева.

Чланови жирија донели су одлуку да објављивањем прве књиге награде ауторе: Нину Катана за збирку прича „Безнађе“, Уроша Павлова за збирку поезије „Небо су разгажене ципеле“ и Миливоја Бајшанског за књигу „Све јунаке по имену знадем: Атрибуција јунака у песмама Тешана Подруговића“.

Јубиларни, 15. конкурс био је отворен од 1. маја до 1. августа, и у том периоду млади аутори слали су пријаве са необјављеним рукописима поезије и прозе, есеја и књижевне критике, научних и истраживачких радова. На конкурс је пристигао велики број рукописа, а трочлани жири је имао задатак да изабере и награди три рукописа. То је захтевало више читалачких кругова, детаљну анализу и разговоре о књигама које су пристигле на конкурс.

Жири је радио у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар; мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка; и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија). Они су у свом саопштењу истакли да награђене књиге припадају различитим књижевним жанровима, али да свака од њих на оригиналан начин обрађује тему којом се аутори баве.

Збирка кратких прича, симболично насловљена речју „Безнађе”, већ на прво читање издвојила се међу прозним рукописима. Нина Катана је у њој отргла од заборава болне и емотивне тренутке живота, које – захваљујући својој списатељској вештини – успева да претвори у сугестивне кратке приче које, повезане истим насловом, чине вредну и компактну књижевну целину.

С друге стране, Урош Павлов исписује поезију која настаје као одговор на различите друштвене (и личне) теме. Он нам доноси снажне песничке слике, карактеристичне за поезију коју исписују млади аутори у последњој деценији, али истовремено комуницира и са традицијом, показујући нам да гради своје стихове на богатом читалачком искуству.

Насупрот тој модерности, стоји трећа награђена књига, у којој се Миливој Бајшански окренуо традицији, истражујући народну књижевност и атрибуцију јунака у песмама Тешана Подруговића.

Рукописи награђених аутора биће објављени у едицији „Прва књига“ Банатског културног центра.