Kultura Arhive | Page 73 of 95

„Melizmi“ na festivalu u Toskani

Igor Crnogorac July 21, 2023

Ženska pevačka grupa Kulturnog centra, „Melizmi“, nastupiće na petom Internacionalnom festivalu folklora u mestu Montekatini Terme u pokrajini Toskana u Italiji.

– Imamo čast da, na poziv organizatora Festivala, uz pomoć Grada i Kulturnog centra, učestvujemo na ovako velikom i značajnom festivalu. Predstavićemo običaj spremanja mlade uz pesme koje su se pevale tom prilikom. Nastupićemo na otvorenom u gradu koji posećuje veliki broj turista. Verujem da ćemo u najboljem svetlu predstaviti kulturu i tradiciju Banata i da ćemo ostvariti nove kontakte radi buduće saradnje – kaže Biljana Mandić, osnivačica i vođa Grupe „Melizmi.

Festival pod nazivom „Ispod neba Toskane“ održaće se od 27. do 31. jula. Svakog leta okupi više od 20 folklornih grupa sa oko 600 učesnika.

Prva knjiga sugrađanina Igora Popova promovisana u Rumuniji

Aleksandra Djuran July 8, 2023

Umetnički rukovodilac u Akademskom društvu za negovanje muzike „Gusle“ i specijalista vaspitač za tradicionalnu igru, Igor Popov, svoju prvu knjigu „Običaji i igre Srba u Pomorišju“ promovisao je u Temišvaru, u Svečanoj dvorani Saveza Srba u Rumuniji. Izdavač ove jedinstvene monografije i organizator promocije je Savez Srba u Rumuniji i Vlada Rumunije. Mentor je bila dr Olivera Vasić, a recenzenti su etnolog dr Vesna Marjanović, etnokoreolog dr Vesna Karin i pokojna dr Selena Rakočević.

-Knjiga je, zapravo, deo mog specijalističkog rada iz 2012. godine. Ima dva dela i u prvom su obrađeni običaji i obredi Srba u Pomorišju, dok je drugi deo posvećen igri i plesovima ovog kraja i on sadrži notne zapise i kinetograme. U Rumuniji većina mesta poseduje svoju monografiju, međutim, nema puno pisanih dela o igrama iz Pomorišja i sada su one sabrane na jednom mestu – kaže Igor Popov.

Tokom 15 godina terenskog istraživanja zabeleženo je 50 igara. Knjiga može da posluži i kao naučna literatura, ali može da bude interesantna i običnim ljudima koji žele više da saznaju o običajima Srba u Rumuniji. Podaci koji se nalaze u delu odnose se na period od polovine 19. veka do danas.

-Svake godine u okviru Etno kampa mi istražujemo teren Pomorišja i misija je da sve igre koje smo zabeležili i istražili na neki način oživimo i to u kulturno-umetničkim društvima Srba u Rumuniji. Sa društvima u Čanadu, Aradu, Velikom Sentpeteru, Fenlaku „Gusle“ sarađuju godinama, tako da bi nove koreografije našle mesto u njihovim repertoarima – dodaje Popov. – U Pomorišju se obeležavaju seoske slave, organizuju balovi, razne svečanosti, slavlja. Svaki događaj počinje tako što se odigra šest igara koje su okosnica igračkog repertoara Pomorišja i to je običaj koji je sačuvan odavnina.

Igor Popov je, koristeći se zapisima sa terena, postavio i koreografiju „Srpske igre iz Pomorišja“ koju su prvi izveli članovi „Gusala“. Nakon toga, postavljena je u Velikom Sentpeteru, Čanadu, Fenlaku i Aradu.

-Igre su teške, zahtevaju dobre sastave i dobre ansamble. Traže puno vežbanja i jedne su od najtežih igara što se tiče koraka, stila i same igračke tehnike. KUD „Plavi delija“ iz Velikog Sentpetera do sada je, sa ovom koreografijom, osvojio puno nagrada, a jedna od najznačajnijih je srebrna plaketa na Evropskoj smotri srpske dijaspore 2019. godine – saznajemo od našeg sagovornika.

O knjizi su, pored autora, govorili dr Kristina Planjanin Simić , književnica Javorka Markov Jorgovan, Saša Jašin i direktor ADZNM “Gusle” Zoran Petrović, a podršku je dao i počasni predsednik Saveza Srba u Rumuniji dr Slavomir Gvozdenović.

Posebnu notu promociji su dali članovi ADZNM “Gusle” iz Kikinde i KUD-a “Plavi delija” koji su prikazali tradicionalne igre i pesme koje su Srbi iz rumunskog Pomorišja vekovima igrali i pevali. U Kikindi je promocija planirana za 26. jul.

Svečano otvoreni Simpozijum i godišnja izložba „Tere“ – počelo stvaranje novih umetničkih zaveštanja

Igor Crnogorac July 7, 2023

Postavljanjem skulptura nastalih na prošlogodišnjem sazivu u centar grada i dolaskom ovogodišnjih učesnika, počeo je 42. Internacionalni simpozijum „Tera“. Svečanosti otvaranja na trgu večeras prisustvovali su učesnici i brojni gosti.

Godišnju izložbu otvorio je državni sekretar za kulturu, Miodrag Ivanović.

– Ministarstvo kulture u poslednje tri godine ulaže značajna sredstva u decentralizaciju kulture i to je vidljivo na događajima kakav je večerašnji – rekao je Ivanović. – „Tera“ je poznata u celom svetu i umetnici koji dolaze ovde iz svih krajeva sveta pronose dobar glas ne samo o Kikindi, već i o celoj Srbiji.

Lokalnu samoupravu na svečanosti su predstavljali gradonačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski i članice Gradskog veća, Valentina Mickovski i Melita Gombar.

Lukač je podsetio da je „Tera“ odavno prevazišla Kikindu i region, postavši svetski domaćin vajarstva.

– Grad će, siguran sam, uz podršku resornog ministarstva i pokrajinskog sekretarijata, podržati dalji razvoj ovog segmenta umetnosti u Kikindi. Vajarima želim da im naš grad bude inspiracija da naprave izuzetna dela – rekao je Lukač.

Novi direktor „Tere“, Aleksandar Lipovan, izjavio je da Simpozijum već 42 godine počiva na vrednostima koje je postavio osnivač i doskorašnji direktor, Slobodan Kojić.

– Odgovornost je velika, mi smo spremni, gradimo tim za budućnost – kazao je Lipovan. – Oduševljenje i ovogodišnjih učesnika je veliko i znam da će svima biti žao kada bude trebalo da idu kući.

Na godišnjoj izložbi na trgu izloženi su veliki formati različitih poetika koje su, prošle godine, izradili Julija Klem iz Nemačke, Bernar Ridiger iz Francuske, Ivana Radovanović iz Crne Gore i Aleksandar Bunčić, Lazar Marković i Bogdan Vukosavljević iz Srbije.

– Moj otac je učestvovao na prvom sazivu, bio sam ovde kao dete i ponosim se time. Uslovi su fenomenalni, a skulpture se zidaju. Napravio sam „Dobro drvo“, to je nastavak moje poetike o očuvanju životne sredine. Iako dvadeset godina radim sa drugim materijalima, razmišljam o tome da se vratim glini – ispričao je Vukosavljević.

Nikola Nenadić, ovogodišnji učesnik Simpozijuma, profesor je na Akademiji primenjenih umjetnosti u Rijeci. Prvi put je, kaže, u ovom delu Srbije i impresioniran je „Terinim“ parkom skulptura.

– Takav park skulptura nisam video dugo vremena, čak ni od kamena. Ja sam specijalizirao kamen, video sam dosta sličnih parkova u svetu, ali ovo je fantastično. Možda samo u Kini, Tajlandu i Koreji imaju tako monumentalne skulpture, ovo je pravo bogatstvo. Već smo počeli da radimo, uz stručnjake koji imaju veliko iskustvo i stalno su uz nas. Iako smo došli sa idejom i vizijom, mislim da ćemo ih ovde promeniti zbog utiska koji na nas ostavlja Kikinda, da ćemo svoj pečat utisnuti u trag grada i „Tere“ – kazao je Nenadić.

Uz Nenadića, ove godine, do kraja meseca, u Ateljeu će stvarati Horhe Beda Morsiljo Huliani iz Španije, Ledia Kostandini iz Albanije i Čedomir Vasić, Miroljub Stamenković i Saša Pančić iz Srbije.

O delima sa 41. simpozijuma govorila je kustoskinja, istoričarka umetnosti, Verica Nemet. U programu je učestvovao Hor “Kornelije Stanković“ sa dirigentkinjom Evom Francuski Aranjoš.

Za više od četiri decenije, bilans Simpozijuma je oko 250 učesnika iz 40 zemalja i više od hiljadu skulptura ostavljenih „Teri“, gradu, Srbiji, kao jedinstveni trag za nove generacije umetnika i njenih poštovalaca.

45 godina razloga za intervju sa pesnikom: Samo sam radoznao i začuđen čovek

Igor Crnogorac July 7, 2023

Ovih dana, u izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa, uz podršku Grada Kikinde, iz štampe je izašla knjiga pesama „Reči o mislima, misli o rečima“ Kikinđanina Dragana Pop Dragana. To se, kako nam je sam autor rekao, desilo u godini kada on obeležava jubilej.

Do sada je, pored najnovije, objavio četiri knjige poezije – „Zagubljene adrese“, „Put u ništa“, „Doručak sa Frojdom“, „Utopija entropija dagerotipija“, tri knjige haiku stihova – „Duša u kutiji od šibica“, „Mačke“ (dvojezično, srpsko-engleski), „Kuku-riku haiku“, i jednu zbirku kratkih priča – „Moglo je i gore”. Poezija mu je prevođena na mađarski, rumunki, bugarski, japanski i engleski jezik.

Jubileji su povod da čovek preispita i sebe i ono što je do tada uradio.

Prvu pesmu objavio sam 1978. godine, u kasarni „Sedam sekretara SKOJ-a“ u Samoboru, na Zidnim novinama koje sam ja uređivao. Imao sam 19 godina i bio sam vojnik u toj kasarni. Pesme sam počeo da pišem nekoliko godina pre toga, iz nužde. Nisam bio sportista, nisam bio lep, nisam svirao gitaru, pa mi je preostalo ništa drugo nego da pustim dugu kosu i počnem da recitujem, prvo tuđe, a onda i svoje stihove, ne bih li privukao pažnju devojaka.

Nakon odsluženja vojnog roka sledi moj beogradski period. Pisanje, čitanje, druženje sa pesnicima po književnim večerima i kafanama, boemija i po malo, uzgred, studiranje. Tada bojažljivo nudim pesme redakcijama novina i časopisa, da vidim mogu li da objavim i negde gde nisam ja urednik. Tako je počelo i evo, još uvek traje.

Od tih prvih pesama koje su imale konkretnu, upotrebnu, udvaračku vrednost, poezija je vrlo brzo, za mene, postala nešto mnogo više i uzvišenije, značajan segment mog bitisanja.

Davno sam to shvatio, a u ovoj knjizi koja je izašla 45 godina nakon prve objavljene pesme, i zapisao: Poezija je najiskreniji, najsuptilniji i najuzvišeniji vid komunikacije. Dijalog. Prvo sa sobom, a onda pokušaj uspostavljanja dijaloga sa drugim ljudima, ali i sa drugim svetovima… Komunikacija u smislu preispitivanja, istraživanja, otkrivanja, proveravanja, nadgradnje, dogradnje, drsko rušenje starih i još drskije uspostavljanje novih temelja… i naravno, čuđenje. Samo radoznao, začuđen i ushićen čovek ide napred i gore, tražeći odgovore na postavljena i nepostavljena pitanja. Neke odgovore dobije, neke nasluti, a neki i dalje ostaju tajne zarad novih razotkrivanja.

Do sada ste objavljivali poeziju, haiku i kratke priče. U kojoj književnoj formi se osećate najlagodnije?

Formu ne biram ja. Nju odabere ideja koju razvijam i pokušavam da je pretočim u reči. Ideja i forma se same pronađu i stope. Nastajanje pesme, haikua, priče… je proces. Neizvestan, turbulentan, uzbudljiv… kad na kraju iznedri nešto čime sam zadovoljan, svejedno mi je u kojoj je to formi. Naravno da nikad nisam baš skroz zadovoljan. Ako se to nekada desi, prestaću da pišem jer više neće biti razloga. Ipak, čini mi se da poezija daje najveću slobodu da istražujem, pa mi je malo bliskija od ostalih književnih formi.

Da li Vam je važnije da čitalac razume Vaša osećanja, da prepozna svoja, ili nešto treće?

Već sam rekao da poeziju doživljavam kao komunikaciju sa sobom, a onda i sa drugim ljudima. Kao neku vrstu mentalne igre i poziva svima da u njoj učestvuju. Važno mi je da uspostavim tu komunikaciju. Zato i objavljujem pesme i u časopisima i u knjigama, da bi stigle do drugih ljudi i zaintrigirale ih da se upuste u avanturu čitanja, odgonetanja, preispitivanja i sebe i drugih, ocenjivanja… Da od ljudi koje lično poznajem dobijem povratnu informaciju o efektu koji su pesme, ili pesma kod njih proizvele. Ponekad takvu informaciju dobijem i od nepoznatih ljudi koji reaguju u nekom časopisu, na nekom sajtu, ili u obrazloženju žirija koji mi je dodelio nagradu.

U matematici su dva plus dva četiri. To važi za sve koji rešavaju neki zadatak i svaki matematički zadatak ima jedno tačno rešenje. Pesmu će, pak, svako doživeti, tumačiti i valorizovati na manje ili više drugačiji način, prepoznaće moja, svoja, univerzalna… ko zna koja i čija osećanja. Za razliku od matematike ovde je svaki rezultat tačan. Dakle, važno mi je da čitaoca pokrenem na akciju, a rezultat u smislu da li mu se pesma dopada ili ne, manje je važan.

Salvador Dali je rekao: “Važno je da se o mojim delima priča, pa makar i dobro“.

Čini se da u svojim pesmama tragate za smislom, da li ga nalazite? U čemu je smisao relacije reč-misao-reč?

Biblija kaže da smo mi, ljudi, stvoreni po obličju Božjem i da tu prasliku nosimo u sebi. A suština Boga, Tvorca Vasione i svega u njoj je ljubav. Dakle, ljubav je smisao našeg života. Ali, uvek ima neko ali. Tvorac nam je dao slobodu volje i izbora. Da li nas je time nagradio, ili kaznio? Postoje i druge sile koje nas vuku na drugu stranu, a naša volja nije uvek dovoljno jaka da se odupremo. Smisao je borba koju treba svako da vodi u sebi sa sobom i da pomogne drugima da ljubav prevagne, da pozitivna energija nadvlada negativnu.

Moto moje knjige su dva citata. Jedan je iz Jevanđelja po Jovanu: “U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Reč beše Bog.“ Knjige novog zaveta su, sa grčkog, prevođene na druge jezike. Grčka reč logos, ovde je prevedena kao reč, ima još nekoliko značenja: misao, um… (po tome i naziv nauke o mišljenju, logike). Moje lično i slobodoumno tumačenje je da u početku beše um. Samosvesna energija koja prožima ceo svemir i drži ga na okupu i u pozitivnom poretku. Tako je bilo u početku, a tako će biti i do kraja. U prilog ovom mom razmišljanju je i tvrdnja Nikole Tesle koji je rekao da se čovek nakon ovozemaljskog života pretvara u svetlost, to jest energiju (pozitivnu) iz koje je i nastao.Tu reč, tu energiju,taj um, to pozitivno treba da tražimo u sebi i negujemo. Drugi citat je Volterov, filozofa iz vremena prosvetiteljstva, koji nije bio naklonjen hrišćanstvu, ali je njegova preporuka da, ako želimo da komuniciramo, moramo precizno definisati svoje pojmove, vrlo važna.

Dakle, treba u sebi tražiti tu pravu reč i precizno je definisati, jer pogrešne reči i nedovoljno precizne i neadekvatno definisane reči često su povod, uzrok, izvor nerazumevanja, sukoba, svakojakog zla.

Šta je poezija danas?

Za mene, poezija je nešto uzvišeno, kao i sve druge umetnosti. Prvi pokušaji ljudskog roda da spozna sebe, da komunicira sa Bogom, da pronađe odgovore na pitanja koja su ga mučila, bili su kroz sliku, skulpturu, ples, muziku, igru, poeziju… Kroz umetnost. Poezija je oduvek imala i danas ima tu magijsku, ali i isceliteljsku moć, da nas usmeri na put izlečenja duše. Ili, makar da nas podstakne da razmišljamo i shvatimo gde grešimo, da se borimo da stvaramo, negujemo i širimo lepotu u svim njenim vidovima.

Davno smo shvatili da je zabluda da umetnost uopšte, pa samim tim i poezija, može da promeni svet. Ne može, ali može da pomogne pojedincu da promeni sebe, na bolje, a onda – zrno po zrno pogača.

Gde potencijalni čitaoci mogu da kupe Vašu knjigu?

U knjižari „Riznica knjiga“ u Kikindi, ili preko sajta izdavača, Banatskog kulturnog centra.

Knjige autora „Partizanske knjige” na svetskim jezicima

Aleksandra Djuran July 5, 2023

Knjige troje autora kikindske izdavačke kuće „Partizanska knjiga“ do kraja godine biće objavljene u prevodima na tri svetska jezika.

Roman „Kaplarovo igralište“ Vladimira Bulatovića u prevodu na arapski objaviće iranski izdavač „Ana Pol Publišing Haus“. Ovo je ujedno prvi prevod neke od knjiga ovog autora.

Roman Jugoslav Ane Vučković, pored ogromne popularnosti na domaćem i regionalnom tržištu i već tri prevoda na engleski, nemački i makedonski jezik, pojaviće se u prevodu na grčki, ali i malteški.Tako će Ana Vučković postati prva srpska autorka čija knjiga je prevedena na ovaj egzotični evropski jezik.

Zbirku priča „Sagorevanja“ Srđana Srdića, objaviće isti grčki izdavač, a reč je o delu već objavljenom u Engleskoj 2018. godine. Za sinopsis ove knjige Srdić je svojevremeno nagrađen stipendijom Fondacije „Borislav Pekić“.

Podršku prevodima dela autora „Partizanske knjige“ pružilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.

Ovacije za „Atendite” u Ohridu

Jelena Trifunović July 4, 2023

Radost nastupa i druženja pevača horova „Atendite“ Kulturnog centra i „Voks Lihnidos“ iz Ohrida, posle gostovanja Makedonaca u našem gradu u oktobru, ponovljena je u veličanstvenom ambijentu katedralne crkve Svete Sofije. Na petom festivalu „Glasovi Ohrida“, održanom 27. juna, publika je uživala u koncertu na kojem su iz Srbije, pored Kikinđana, gostovali i horisti iz Vrbasa.

– Sa horom iz Ohrida imamo višegodišnju saradnju. Njihov festival je revijalnog karaktera i traje pet godina. Mi smo gosti već treći put, jedini smo redovno na programu i već smo dobili poziv za iduću godinu – kaže Marko Markovljev, v. d. direktor Kulturnog centra.

Članovi hora „Atendite“ sa dirigentkinjom prof. dr Biljanom Jeremić i ovoga puta izazvali su ovacije publike u Ohridu, kaže Markovljev i napominje da sada očekuju gostovanje prijatelja iz „Voks Lihnidosa“ u našem gradu.

Prvi dečiji festival u Mokrinu okupio 200 folkloraca

Aleksandra Djuran July 3, 2023

KUD „Mokrin“ organizovao je prvi dečiji festival folklora „Kolo vodi momče, a za njim devojče“. Nakon svečanog defilea na Varoškom trgu, u Domu kulture nastupilo je oko 200 dece iz kulturno-umetničkih društva: „Banat” iz Novog Kneževca, „Izvor“ iz Nakova, „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela, „Aleksandrovo“, „Sveti Sava“ iz Čoke, „Dr Tihomir Ostojić“ iz Ostojićeva, „Petar Kočić“ iz Novih Kozaraca, kao i domaćini.

Predsednik KUD-a „Mokrin“ Živko Ugrenović istakao je da je cilj festivala da se sačuva i neguje tradicija, pesme i igre koje su deo nas.

-Na nama je da podržimo decu koja su pokazala svu lepotu i raznolikost naše folklorne baštine. Učesnici su trudom , angožovanjem , a pre svega ljubavlju prema folklornom nasleđu, učinili ovaj festival jedinstvenim – rekao je Ugrenović.

Ovakvi festivali su i prilika da se deca iz drugih sredina upoznaju, druže i razmene iskustva. U KUD-u „Mokrin“ već planiraju sledeće izdanje dečijeg festivala i nadaju se da će postati prepoznatljiv događaj u kulturnom kalendaru regiona.

Festival kratke priče 17. put

Aleksandra Djuran June 30, 2023

Pisci kratkih priča: Barbara Delać iz Crne Gore, Tanja Novak iz Hrvatske, Vera Hegediš iz Mađarske, Štefanija Mihalake iz Rumunije, Muanis Sinanović iz Slovenije, Danilo Lučić i Nenad Stanković iz Srbije učesnici su 17. Međunarodnog festivala kratke priče „Kikinda šort“. Svoje priče predstavili su publici okupljenoj u dvorištu Narodne biblioteke „Jovan Popović“, a ove godine lajt motiv je „KI… KINDA“.

-Festival je važno mesto da se upoznamo sa drugim piscima, razmenjujemo iskustva i ostvarujemo saradnju – rekao je Danilo Lučić – Na ovaj način upoznajemo književnost i autore iz drugih zemalja, jer vrlo malo znamo o piscima koji žive u susednim zemljama. Naročito je ovaj festival važan jer promoviše kratku priču koja se, tradicionalno, nalazi na margini i neprofitabilna je književna oblast.

Barbara Delać počela je najpre da piše poeziju.

-Pišem onim žanrom u zavisnosti od teme koja me okupira. Pisati kratke priče za mene je zabavno. Kroz njih „brusim“ svoj stil i „pečem“ zanat. Ne bih se bavila kratkom pričom da mi takvo pisanje nije zabavno i da ne uživam u tome – dodala je Barbara Delać.

Vera Papić, organizator, ističe da se Almin Kapaln iz BiH koji je trebalo da učestvuje razboleo, ali je njegovu priču pročitao kikindskoj publici obraćajući im se preko video snimka. Do sada je na festivalu učestvovalo 248 autora.

Autori čitaju priče na svom jeziku, a prevod na srpskom se projektuje na platnu, tako da su posetioci imali priliku da čuju više različitih jezika na jednom mestu. Već sutra, svoje priče predstaviće beogradskoj publici.

Zmijanjski vez – svetsko nematerijalno nasleđe

Aleksandra Djuran June 30, 2023

U Galeriji „Nova“ Narodnog muzeja otvorena je izložba „Zmijanjski vez – svetsko nematerijalno nasleđe” koju je realizovao JU Muzej Republike Srpske. Ovo je ujedno prva zvanična saradnja kikindskog i muzeja Republike Srpske iz Banja Luke, a autorka izložbe je muzejski savetnik Danijela Đukanović.

-Zmijanje se nalazi nadomak Banja Luke. Sve žene iz ove dinarske oblasti pokazivale su posebno umeće prema vezu. U zimskim mesecima mogle su da se bave svojim emocijama i stanjem svog duha iz čega je i nastao ovako divan vez koji je deo identiteta ljudi sa Zmijanja – rekla je Danijela Đukanović.

Zmijanjski vez je prvo nematerijalno kulturno dobro iz Republike Srpske, odnosno BIH koje je upisano na UNESKO-vu listu.

-Trudićemo se da Galerija „Nova“ bude domaćin reprezentativnim izložbama poput ove – istakla je Lidija Milašinović, direktorica Narodnog muzeja – Ova izložba priča nam priču kako kulturno nematerijalno nasleđe dospeva na UNESKO listu. Izuzetno nam je važno da uspostavimo saradnju sa muzejem iz Banja Luke jer ona do sada nije postojala.

Izložba sadrži originalne predmete sa zmijanjskim vezom, ali i predmete njegove savremene primene kroz koje se nastavlja tradicija ovog veza i održanje veštine. Događaju je prisustvovala i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.

-Hvala našim gostima iz Republike Srpske što su nam prikazali deo njihovog bogatog nasleđa. Želim im dobrodošlicu u Kikindu uz nadu da se saradnja sa našim kulturnim institucijama nastavi i u budućnosti – rekla je Valentina Mickovski.

Posetioci izložbe, koja je otvorena do 30. avgusta, u prilici su da vide i kratak film o upisu Zmijanjskog veza na UNESKO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Izložba rukotvorina iz Vojvodine – očuvanje tradicije i vredno nasleđe

Igor Crnogorac June 30, 2023

Više od hiljadu ručnih radova vrhunske izrade izloženo je u učionicama Osnovne škole „Feješ Klara“ na 24. Međunarodnoj izložbi rukotvorina. Vredni radovi delo su oko 300 članica iz 52 mađarska udruženja iz čitave Vojvodine. Izložba je redovna, godišnja aktivnost Saveza ljubitelja ručnih radova Vojvodine sa sedištem u Vrbasu, a Kikinda je, ove godine, domaćin prvi put.

– Veoma smo srećni što smo domaćini ove međunarodne izložbe. Osim izuzetne tehnike izrade, svaki predmet ima i svoju istoriju, priču i simboliku, svaki je deo mađarske tradicije i kulture. Značajno je i što se učesnici druže i razmenjuju znanja, iskustva i ideje. Svojim radovima daju doprinos razvoju i očuvanju narodne kulturne baštine – rekla je Melita Gombar, članica Gradskog veća za nacionalne manjine.

Domaćini manifestacije su članice Sekcije ručnog rada „Viola“ KUD-a „Eđšeg“.

– Radimo sve što mogu ruke da stvore – heklanje, štrikanje, vez, stolnjake, jastuke, mušeme, ukrasne i odevne predmete – kaže Rozalija Varga, predsednica Sekcije. – Okupljamo se svake srede. Žao nam je što nam slabo dolaze mladi kako bismo mogli da im prenesemo naše veštine.

Julijana Šimon je stigla iz Bačke Topole. Donela je svoje ručno bojene tkane tepihe koje izrađuje u Sekciji za održavanje mađarske tradicije i etnografije. Ona je i zamenica predsednika Saveza ljubitelja ručnih radova Vojvodine.

– Ove godine slavimo 25 godina postojanja. Poslednjih godina formiraju se i dečije grupe jer je naš zadatak da običaje predajemo na čuvanje mladim generacijama. Organizujemo i kampove za decu i za odrasle i razmenjujemo znanja sa udruženjima iz Mađarske. Svake godine u septembru Savez raspisuje konkurs za najbolje radove u očuvanju tradicionalnih rukotvorina – kaže Julijana.

Žene koje sa puno strpljenja i ljubavi izrađuju umetničke rukotvorine uživaju u zajedničkom radu i druženju, kaže Ilonka Jovin, penzionerka iz Kikinde, članica „Eđšega“.

– Slikam, heklam, sad sam počela i da vezem, to sam naučila u Sekciji – kaže Ilonka. – Sviđa mi se društvo, učlanila sam se i u folklornu i u pevačku grupu. Prvi put sam na ovakvoj izložbi i jako mi se sve dopada, već sam videla neke radove i dobila nove ideje.

Izložba rukotvorina dostupna je posetiocima još danas i u subotu, od 13 do 17 sati. U nedelju, na svečanosti zatvaranja koja će se održati u KUD „Eđšeg“, biće dodeljene diplome učesnicima, a Kikinda će organizaciju događaja za narednu godinu predati udruženju iz Čantavira.

Manifestaciju narodnog stvaralaštva podržali su Grad, Mađarski nacionalni savet i Pokrajina.

Култура