Култура Архиве | Паге 72 оф 99 | Кикиндски портал

Сајам књига од 21. октобра – Француска почасни гост

Igor Crnogorac Оцтобер 2, 2023

Међународни београдски сајам књига биће одржан од 21. до 29. октобра на Београдском сајму. Слоган овогодишње манифестације је “Живеле књиге”, а земља почасни гост је Француска, најавили су организатори.

Председник одбора Сајма књига, драматург Душан Ковачевић, рекао је да је за један од најпосећенијих културних догађаја у Србији и ове године интересовање издавача и читалаца изузетно и може се очекивати посета за памћење.

Он је оценио да ће “упркос разним катастрофичним причама о крају књижевности”, међу сајамским штандовима бити хиљаде посетилаца од седам до позних година, који ће “са жаром куповати књиге”.

Координаторка пројекта, Љиљана Шошкић, рекла је да ће овогодишњи, 66. сајам, бити дужи за један дан у односу на претходне, и да ће се одржавати у халама 1, 2 и 4.

Према њеним речима, интересовање издавача је велико, пријављено је 400 директних излагача из земље и иностранства, а листа још није коначна. Најавила је да ће школски дан бити 26. октобар, док ће породице моћи да уђу уз једну породичну улазницу.

Саветник за културу амбасаде Француске и директор Француског института Станислас Пјере је истакаода је његова земља почаствована што је гост на највећој српској културној манифестацији која окупи и до 200 хиаљада посетилаца.

Пјере је истакао да желе да представе савремену француску мисао у свим облицима, посебно књижевност, и то у свим жанровима, од друштвених наука до књига за децу, укључујући стрипове и француске манге, “који привлаче бројну публику нарочито младу”.

Према његовим речима, француски штанд на сајму ће имати “париски шмек, подсетиће на париски кафе”, јер је жеља да посетиоце пренесу у Париз и Француску, и ту ће бити одржавани сусрети са српским и француским књижевницима, издавачима и преводиоцима, уз потписивање књига.

(Извор: РТВ)

Отворен позив за учешће на 43. Симпозијуму „Тера“

Igor Crnogorac Оцтобер 1, 2023

Центар за ликовну и примењену уметност „Тера“ објавио је позив за подношење пријава за учешће на 43. Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ који ће се одржати од 1. до 31. јула 2024. године.

Симпозијум „Тера“ обухвата концепцију и извођење уметничког дела од теракоте, које ће бити трајно постављено у парку скулптура. Уметничка дела колекције су искључиво из области савремене уметности и могу укључивати: вајарска дела, просторне инсталације или друга уметничка дела настала од глине (у мањој мери и договору са организатором, дозвољени су и други материјали).

Више информација заинтересовани могу добити на сајту: https://terra.rs/symposium-open-call/

Крајњи рок за подношење пријава је 15. новембар 2023. (23:59, ЦЕТ). На основу поднетих пријава или директног позива организатора биће изабрано шест до осам вајара.

Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти великог формата „Тера” основао је 1982. године академски вајара мр Слободан Којић. Од тада се одржава сваке године од 1. до 31. јула у Кикинди, у простору некадашње фабрике црепа – објекту индустријске архитектуре, изграђеном 1895. године.

До сада је на симпозијуму „Терра” учествовало око 250 вајара из 43 државе.

Одређен број скулптура изложен је у јавним просторима – у легату чувеног Интернационалног бијенала савремене уметности у Венецији, у Ташмајданском парку у Београду, у згради Градске управе Кикинда и испред главног улаза, у парку Опште болнице, као и на градском тргу, у непосредној близини галерије.

Остатак фундуса у јавном простору налази се у парку скулптура бивше фабрике црепа у којој се одржава Симпозијум.

(Фото: Тера, званични сајт)

Дела Весне Пантелић као протест против наметнутих стандарда лепоте

Igor Crnogorac Септембер 30, 2023

„Гертруде“, скулптуре и цртежи Весне Пантелић, сликарке и вајарке са међународном репутацијом која је дипломирала на Њујоршкој Националној академији уметности, изложени су од синоћ у Галерији „Тера“ на поставци под називом „Гхертруде – Цлуб фортиссимо спортисимо“.

– Раније су моји радови били посвећени историји. И онда сам схватила да она није искрена, да је митологија права ствар и престала сам да радим на историјске теме – објашњава Пантелићева. – Била сам на симпозијуму у Женеви и једног раног јутра, на Женевском језеру, видела сам нешто, за мене невероватно – једну малу сандолину потпуно утонулу у воду и на њој једну дивну, раскошну фигуру. Ово ме је запањило, помислила сам како је управо то моја поетика јер, како је могуће да се природа тако споји са човеком. Упознајући ту жену која се зове Гертруда, ја сам заиста променила поетику.

Веснине Гертруде су спортисткиње јер она јако воли спорт, зато често и црта и ваја и спортисте, сумо рваче, али и бркате корпулентне морнаре у чијим се загрљајима нађу Гертруде.

Материјал који користи је полиестер и све фигуре су ручно осликане. Ова уметница била је учесница Симпозијума у нашем граду 2014. године. Тада је једну Гертруду оставила Кикинди и она се налази у „Терином“ музеју.

– Весна приказује тело жене која је корпулентна, која излази из наметнутих стандарда како треба да изгледа пожељно женско тело и то је, како је сама рекла, њен протест јер Гертруда је срећна и пуна живота – рекла је, отварајући изложбу, Тијана Тошевски, кустос-историчар уметности у „Тери“.

Да је Весна Пантелић и прави амбасадор наше уметности у свету говори и податак да је њена Гертруда пливачица била изабрана као једна од 110 скулптура са пет континената за Парк скулптура Олимпијских игара у Пекингу 2008. године. Изабрана уметничка дела пре тога су, годину дана, била излагана у свим светским метрополама.

На добро посећеној свечаности отварања наступили су ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“: на хармоници – Вук Влајков и Страхиња Пајић, и Милутин Грубор на гитари. Изложба ће трајати до 27. октобра.

Нови број часописа „Атендите“ – о наталитету и шпанском грипу у Кикинди, и другим темама из локалне историје

Igor Crnogorac Септембер 29, 2023

Деветнаесто издање јединог историографско-архивистичког часописа у Банату, „Атендите“, представљено је вечерас у сали Народног музеја. Часопис је, у издању кикиндског Историјског архива почео да излази 2004. године. Овогодишњи број садржи 15 чланака из историографије, архивистике, као и приказе књига.

– Веома сам поносан на то што смо задржали стари концепт по којем, у сваком броју, имамо неког новог аутора који први пут пише за часопис. Овога пута је петоро таквих – каже Срђан Сивчев, в. д. директор Архива. – Имамо и стални круг аутора из Кикинде, а такође и еминентне ауторе, универзитетске професоре, декане, докторе наука, који већ годинама пишу за нас.

Обележје часописа је да буде и севернобанатског и војвођанског карактера. Вечерас представљено издање није темат, наглашава Сивчев. Садржи различите теме, углавном из локалне историје.

– Имамо, рецимо, чланак о наталитету у Кикинди током Првог светског рата, као и о шпанском грипу који је погодио и наш град 1918. и 1919. године, и који је написан за време короне да би се упоредиле две пандемије. Остоја Војиновић је писао о Емилу Гаврилу, познатом делатнику, а Наташа Иветић о Ђачкој дружини Гимназије – рекао је Сивчев.

Сарадници у овом броју били су и Слободан Бјелица, професор историје на Филозофском факултету у Новом Саду, др Јована Касаш, др Саша Марковић, декан Педагошког факултета у Сомбору, др Предраг Вајагић из Бачке Паланке и др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске.

Сивчев додаје и да је Архив Министарству културе поднео захтев за категоризацију часописа, чиме би он имао националну одредницу, аутори би за своја дела добијали бодове за стручно усавршавање, што ће, каже, још више побољшати квалитет и мотивисати сараднике. Поред тога, јубиларни, 20. број, биће ребрендиран.

На промоцији, којој је присуствовао и градоначелник, Никола Лукач, поред Сивчева, говорио је Драган Белеслић, архивиста и један од аутора. Часопис је, на представљању, поклањан присутнима. Од понедељка ће, по цени од 500 динара, моћи да се купи у Архиву, или прочита, као и свако од претходних 18 издања.

Растислав Ћопић, редитељ: дирљива прича о очараности и разочараности

Igor Crnogorac Септембер 29, 2023

Представа „Џепови пуни камења“, нови пројекат кикиндског Народног позоришта, улази у завршне пробе пред премијеру, заказану за 13. октобар. Комад режира Растислав Ћопић из Апатина, који је режију дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду, у класи Егона Савина. Ово му је трећа професионална режија, прва у кикиндском позоришту.

Зашто сте изабрали овај текст?

Договор са управом Позоришта био је да се ради комедија. Сагледавши све факторе, одабрали смо комад ирске списатељице Мери Џонс “Џепови пуни камења”. Радња се дешава у забаченом ирском градићу у коме се снима холивудски филм. У сукобу филмске екипе и локалног становништва, гледаћемо брзу, духовиту, и на тренутке дирљиву причу о очараности и разочараности варљивим сјајем филмског света. Највећа специфичност комада је да све улоге играју само два глумца.

Да ли овај комад и на ком плану кореспондира са нашом стварношћу?

Иако у комедијском кључу, кроз комад се провлаче и важне теме са којима можемо да се поистоветимо било где – депресија малог града, суицид, бахатост богатих и експлоатација сиромашних, поноситост и пркос малог човека и његово право да сања велике снове. То је нешто са чиме свако може да се поистовети, а успех овог комада широм света говори о његовој универзалности и комуникативности.

Како тече рад на представи, да ли сте задовољни?

Рад је био интензиван, али леп и приводимо га крају. Позориште у будућности би морало да добије више подршке и средстава, не само за опстанак, већ и за развитак и уметнички искорак, јер људи који у њему раде то заслужују.

У представи играју Никола Јоксимовић и Владимир Максимовић. Редитељ Ћопић такође је, уз Андреу Мек Гиверн, потписао и превод текста. Драматург је Христина Митић, аутор сценографије и костима – Дуња Костић, док дизајн звука ради Борис Мијатовић.

Ирска глумица и списатељица Мери Џонс је за овај текст 2001. године добила награду „Лоренс Оливије“ за најбољу савремену комедију.

Дуодрама „Џепови пуни камења“ ће, после премијерног извођења, имати још два репертоарска термина у октобру – 17. и 31.

Фотографија: Милош Звицер

Нова радионица, нови догађаји и велики пројекат у Школи „Гусана у магли“

Igor Crnogorac Септембер 26, 2023

Уметничка школа Театра „Гусани у магли“ започиње нови семестар са много новина. На „Вечери отворених врата“ синоћ су старе и потенцијалне полазнике упознали са садржајем радионица и новим активностима.

Поред часова из ликовне и драмске уметности, на којима је, у претходном семестру, било више десетина полазника свих узраста, од октобра ће у понуди Школе бити и часови певања на којима ће менторка бити Кикинђанка Ања Попадић. Ања је управо дипломирала на Музичкој академији у Источном Сарајеву, на одсеку за оперско певање.

– Часови ће бити индивидуални и радићемо на попу, року и на класици – на техници певања, интерпретацији, на појединачним композицијама, све док не дођемо до нивоа којим ћемо и полазници и ја бити задовољни – каже Ања.

Соња Белош, вајарка, за своју ликовну радионицу најављује нови концепт рада.

– Поделићу ликовну радионицу на експериметалну и на програм аналитичког цртања – објашњава Соња. – Експерименталне часове започећемо прављењем, рециклажом папира на којем ћемо, затим, правити графике. Истраживаћемо различите технике.

На драмској радионици са полазницима ће се припремати велику новогодишњу представу, каже глумац, Стефан Остојић, један од оснивача „Гусана у магли“.

– Сви полазници, или бар они који то буду желели, наступиће у мјузиклу који ћемо припремати са полазницима радионице певања. Пробе представе ће се, на почетку, одвијати једном недељно по два сата, а у завршној фази и чешће – каже Стефан. – Једино ограничење за све радионице је да сви који се пријаве треба да имају од 11 до 111 година. И у прошлом семестру имали смо врло различите узрасте и то нас посебно радује.

Све радионице Школе почињу у октобру. Ликовна и драмска ће се одржавати једном недељно по два сата, док ће часови певања трајати 45 минута са сваким полазником.

Још једна лепа вест је да ће „Гусани у магли“ од октобра редовно имати уметничка догађања викендом. Први такав догађај биће наступ Стефана Остојића са монодрамом „Лала“.

Ови млади уметници очекују вас у „Кући од перја“ или „Гушчарнику“ у Немањиној 24, са пуно елана и спремни за нове уметничке пројекте.

Информације и пријављивање су на бројевима: 069 138 55 68 (за радионицу певања), 064 46 16 113 (за ликовну радионицу) и 065 234 35 10 (за драмску), на мејл gusaniuglima@gmail.com или на Инстаграм и Фејсбук страници „Гусана у магли“.

Слике Марка Цветићанина у КЦ: уметност је мој еликсир

Igor Crnogorac Септембер 22, 2023

Изложба Марка Цветићанина, сликара из Банатског Великог Села, отворена је у Галерији Културног центра. Тематски названа ретроспективом, она обухвата и експресивно и апстрактно јер сликар, каже, не жели да се определи за само један правац.

– Знам све правце и стилове, окушао сам се у сваком, али највише сам у екпсресионизму и апстракцији. Моја дефиниција апстрактног сликарства је да је оно естетска медитација природе битисања и игра ствари које ми називамо светом – каже Цветићанин.

Банатска поља, слике трагичних призора, страдање свог народа, све је то Цветићанин преточио у уља и акрилне боје на платну. У последње време, како каже, има и све више апстрактних призора свемира.

Цветићанин слика дуже од педесет година. Радни век провео је у Немачкој где је, такође, имао више самосталних изложби. Као пензионер, настављајући свој уметнички пут, учествује на колонијама и излаже на многобројним групним изложбама у Србији, Самостално је, више пута, излагао у Кикинди и другим местима.

На отварању у Културном центру, где је изложио тридесетак радова насталих у протеклих седам година, говорили су сликар из Нових Козараца, Брацо Азарић и директор Банатског културног центра из Новог Милошева, писац, Радован Влаховић. Изложба ће бити отворена до 1. октобра.

Цветићанин се бави и вајарством и код куће има око 600 радова јер уметност је, каже, еликсир његовог живота. И даље неуморно ствара, сликајући све што узбурка његове емоције, у јакој жељи да, на свој начин, укаже и исправи неправде својим најјачим оружјем – четкицом, бојама и платном.

Концертом наставника и бивших ученика, Музичка школа обележила јубилеј

Igor Crnogorac Септембер 20, 2023

Јубилеј Основне музичке школе „Слободан Малбашки“, 70 година постојања, који се обележава 14. септембра, прослављен је са малим закашњењем због вишедневне манифестације, „Дана лудаје“. Вечерас су, у сали Народног музеја, наступили наставници и бивши ученици Школе, сада средњошколци и академци.

– Школа је, за седам деценија рада, изнедрила многе уметнике који су оставили траг у музичкој уметности не само града, него и шире. Од настанка, сваких десет година отварао се по један нови одсек. Данас их имамо девет и у плану је да имамо и одсек удараљки, као и да оснујемо средњу музичку школу јер много наших ученика одлази из Кикинде на даље школовање у музичкој уметности – рекла је директорица Маргита Детари.

Концерту су, у име локалне самоуправе, присуствовали градоначелник Никола Лукач, ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски и помоћник градоначелника, Шандор Талпаи.

– Чињеница да је много квалитетних музичара изашло из ове школе значајна је и за град и ја вам захваљујем на томе – рекао је градоначелник. – Пружаћемо максималну подршку Школи и у наредном периоду. Хвала вам што учествујете у културном животу Кикинде и што не заборављате своју школу и град које достојно репрезентујете.

Музичка школа је веома значајна за град, истакла је и Валентина Мицковски.

– Захваљујем наставницима и ученицима на високом стандарду који су показали и вечерас на концерту и на томе што су увек део културних манифестација у граду. С обзором на то да је музика веома корисна за развој деце, ми, као локална самоуправа, сматрамо да је то добар разлог за улагање у ову установу. Стварање услова у складу са репутацијом и квалитетом који нам је представљен и вечерас, јесте наш приоритет – казала је Мицковска.

Један од великих талената, пијанисткиња светског гласа која је школовање започела управо у овој музичкој школи, Кикинђанка Јасминка Станчул, такође је присуствовала концерту. После Средње музичке школе у Суботици, студирала је на новосадској Академији уметности. Пошто је освајила Бетовенову награду у Бечу, тамо је наставила школовање и даљу музичку каријеру. Данас ради и као педагог на академијама у Бечу и у Љубљани.

– Увек када дођем у Кикинду, прођем поред Музичке школе која ми је била друга кућа, и врате ми се успомене из детињства. Покушала сам да се упишем са шест година, али ме нису примили, рекли су ми да сам сувише мала. Мајка ми је купила ксилофон на којем сам сатима вежбала испод наше брезе у Брегалничкој улици. Поново сам, наредне године, отишла на пријемни испит и поново су ме одбили. Онда је наставница солфеђа, Вукица Терзин, инсистирала да ме приме, иако сам имала само седам година. Прво сам научила ноте, а тек затим слова – испричала је Јасминка Станчул.

Даница Боронка, наставница клавира у пензији, истакла је значај музичког образовања.

– Оно што ученици стекну у нашој школи је основа и они ће увек знати да препознају квалитет, без обзира на то којом музиком ће се бавити. Школовање у овој уметности такође развија дететову личност, захваљујући индивидуалном раду које доноси и много радости, када у њему успете да пробудите оно најбоље – истакла је Боронка.

Музичка школа у Кикинди од настанка се налази у згради која је задужбина адвоката и судије Кузмана Рацковића и његове супруге Ане. Грађена је од 1890. до 1895. године наменски, за потребе прве Више девојачке школе. Касније је у њој била Основна девојачка школа, па Државна школа, а од 1953. нижа, данас Основна музичка школа „Слободан Малбашки“.

На самом почетку Школа је имала 115 ученика. Временом, мењала се и кадровска структура. На почетку су предавачи били наставници из основних школа из Кикинде и других градова. У новијим временима све је више бивших ученика који се, после школовања, враћају у свој град и у својој Музичкој школи нове генерације уче овој лепој уметности.

Тамарини етно и електро колорити представљени свету на фестивалу у Енглеској

Igor Crnogorac Септембер 20, 2023

Тамара Ристић, млада музичарка из Кикинде, позната и под уметничким именом Кезз, представила је своју музику на Гластонбери фестивалу у Великој Британији крајем јуна. На ову престижну манифестацију, познату и као „фестивал на трави“, који окупља уметнике из свих области и око 200 хиљада посетилаца, отпутовала је на позив организатора, била је прва Српкиња која је добила ту прилику и, поред сјајног наступа, остварила је и нову сарадњу.

– Тешко је речима дочарати тај доживљај – каже Тамара. – Публика је опуштенија и много експресивнија у односу на оно на шта смо ми навикли. Странци јако добро реагују на традиционалне мотиве које ја провлачим у својим песмама. Имала сам срећу да сам успела да останем пет дана на Фестивалу који је, заправо, једна велика фарма. Била сам у еколошком делу у којем није било алкохола, пију се само чајеви и природни сокови и организују панели на тему екологије. Стално су се одржавале изложбе, инсталације, преформанси, било је то једно веома лепо измештање из стварности.

После самосталног наступа, Тамара се представила публици заједно са колегиницом из Турске са којом су је спојили управо организатори, препознавши сличан етно мелос.

– Музичарка Илаеy има скоро исту поставу као ја, такође наступа сама, али је њена музика мало мирнија од моје. Такође користи традиционалне мотиве и било је јако интересантно када смо спојиле наше две музичке традиције. И нама и организаторима се то јако свидело и то је и најважније што сам понела са Фестивала. Сада радимо на заједничкој песми која ће, ускоро, бити објављена, такође сам за њу урадила ремикс песме коју је издала. Верујем да ћемо да наставимо да сарађујемо и да наступамо заједно – закључује Тамара.

Ова историчарка уметности веома рано се определила да уметност сама и ствара. Комбинујући фолклорне елементе са електро-звуком, инструментално и вокално, креира композиције које, на својим наступима, додатно обогаћује. Уз помоћ електронике и гласа често настаје и сасвим нови колорит.

– Допада ми се то што, у сваком тренутку могу да импровизујем, некада ни сама не знам у ком смеру ће то да иде. Никада не користим припремљене подлоге, уживо радим микс различитих електронских елемената и свог гласа – објашњава Тамара.

Њен најновији албум „Електроизворика“, иначе треће ауторско дело, још увек промовише, али већ и припрема, како каже, нови пројекат. Тамара живи у Словенији и, од када је постала мајка малог Јосипа, мање наступа, а више се бави продукцијом.

Њена креативност је широка и неисцрпна, тако да, ускоро, од ове талентоване песникиње, музичарке и продуценткиње засигурно можемо да очекујемо нове и смеле пројекте који спајају наизглед неспојиво. Тамарина уметност није само авангардна, она ствара потпуно нове уметничке изразе и она, као и њена публика, бескрајно уживају у томе.

Народно позориште – два гостовања на почетку сезоне

Igor Crnogorac Септембер 19, 2023

Ансамбл кикиндског позоришта данас путује у Прибој, где ће наступити на десетом Фестивалу „Дани Данила Лазовића“. На позив организатора, у предфестивалском програму вечерас ће одиграти представу „Смрт човека на Балкану“, писца и редитеља Мирослава Момчиловића.

Следеће гостовање заказано је за 26. септембар, када ће представа „Настојник“ гостовати у Српском позоришту у Будимпешти.

Сезону репертоарског играња у Кикинди отвориће винковачко позориште „Јоза Ивакић“ са представом „Три и пол сестре“, у среду, 4. октобра, од 20 сати. Цена улазнице је 400 динара.