Изложба „Графике и теракоте“ Милана Блануше отворена је у Галерији „Тера“. Уметник годинама ствара у Атељеу „Тера“ и како истиче осетио је потребу, али и обавезу да изложи своје радове у Кикинди. Посетиоци имају прилику да виде скулптуре стандардног формата и новије графике у чијем је фокусу појединац.
-Људска фигура је мој мотив, сиви човек. Највише радим графике и сликам, а скулптуре од теракоте стварам током лета у „Тери“. Сматрам да је атеље недовољно искоришћен, да би вајари чешће требало да долазе. Услови за рад су фантастични – рекао је Блануша.
Тијана Тошевски, историчарка уметности приликом отварања изложбе позвала је суграђане да дођу и погледају изложбу која ће бити отворена до 28. септембра.
-Милан Блануша 2013. године био је учесник Интернационалног симпозијума у теракоти и вишегодишњи је сарадник нашег Центра за ликовну и примењену уметност. Његови радови део су сталне поставке у Музеју „Тера“. Изложба је наставак онога што уметник годинама ствара, а указује на проблем савременог човека у друштву окренутом материјалним вредностима – напоменула је Тијана Тошевски.
Милан Блануша је у континуитету активно присутан на домаћој уметничкој сцени на којој деценијама остаје доследан аутентичном језику медија, паралелно у цртежу, слици, графици али и скулптури инсистирајући на питањима посвећеним отуђеном човеку који преживљава у отуђеном глобалном – корпоративно -капиталистичко – конзумерско оријентисаном друштву. Визуелне поруке на радовима појачане су цитатима, речима или реченицама те тако представљају интимну белешку уметника који није само сведок већ и забринути учесник визуелних представа које ствара.
Књижевна нагарада „Ђура Ђуканов“, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић“, за ову годину припала је Београђанки Тијани Катић за рукопис збирке прича „Ход по ивици круга“. Тако је одлучио жири у саставу: Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић. Признање се додељује за рукопис необјављене књиге прича аутора млађег од тридесет пет година.
У образложењу жирија истакнуто је да збирке прича осамнаесте добитнице награде нуди сагледавање и промишљање југословенске и српске културе и друштва из перспективе млађе генерације, кроз разматрања наслеђеног и потраге за сопственим местом, како у широј заједници, тако и у сопственом микрокосмосу. Потцртавајући мотив круга да означи цикличност историје и културе, али и људске природе, ауторка преиспитује прегршт тема попут тумачења стварности, трансформације модерне породице, оснивања и одржавања различитих пријатељских и романтичних односа, који трпе под захтевним утицајем модерног капитализма, али и сазревања и суочавања са личним жељама, поступцима и одлукама.
Ослањајући се на богату традицију домаће књижевности и популарне културе, ауторка успоставља спону између прослављених стубова литерарне, филмске и музичке уметности XX века и нових, младих гласова савремене културе, те њихове јединствене перспективе, гледајући истовремено у прошлост и будућност, у свет и себе. Рукопис Тијане Катић показује да се ради о перспективној ауторки, чији се списатељски дар може успешно даље развијати и пружити значајан допринос новој генерацији писаца домаће прозе. Млада, 26-годишња ауторка, дипломирала на Економском факултету у Београду и бави се писањем прозе. Кратка прича „Оптичка илузија вида“ штампана у зборнику „Службеног гласника“ једна је од 15 најбољих пристиглих на конкурс за најбољу кратку причу 2020.
Поред награђеног рукописа, жири је похвалио и рукописе „Пукотине“ Бојане Татић и „Лед и машна“ Зорице Јошић, које су ушле у ужи круг овог избора.
Сабор српског изворног народног стваралаштва који годинама окупља многобројна културно-уметничка друштава из Србије, Црне Горе и Републике Српске, одржан је седамнаести пут у Источној Илиџи. На позив Ранка Скакавца из организационог одбора Сабора, одржаног ове године под слоганом „Село моје мило од рођења”, наступиле су и чланице Женске певачке групе „Мелизми”.
– На Сабору у Војковићима учествујемо од 2017. године, а имале смо прилику да наступимо и ове захваљујући Граду и „Аутопревозу” односно директору тог предузећа Драгану Кнежевићу. Представиле смо се песмама из Баната, централне Србије и Херцеговине. Жири су чинили еминентни стручњаци етномузикологије и можемо да се похвалимо посебним признањем за очување нематеријалног културног наслеђа Срба и бронзаном плакетом у категорији извођача: жене. Наша секција за очување банатске ношње представила је и део наше традиционалне гастрономске понуде- каже Биљана Мандић, оснивачица и чланица ЖПГ „Мелизми”.
На овогодишњем Сабору чији је покровитељ општина Источна Илиџа, учествовало је 49 културно-уметничких друштава Срба- од Косова и целе Србије до Републике Српске и дијаспоре.
– Радо се одазовемо њиховом позиву да учествујемо. Увек нам се обрадују и лепо угосте, дочакају широке руке и великог срца- истакла је Мандићева.
На 58. Филмским сусретима у Нишу, глумац Народног позоришта у Кикинди – Владимир Максимовић – добитник је награде за најбољу епизодну улогу (улогу брата близанца) у филму „Овуда ће проћи пут”.
– Рад на Павлу, Петровом брату близанцу је био врло узбудљив и изазован јер смо их правили на линији између стрипа и реалног. Наравно редитељка Нина Огњановић је била увек ту да нас придржава да ту линију нигде не пређемо, и поред ње цела екипа из Топлог Дола. Петар и Павле су једна улога два лика, што ни мало није била олакшавајућа околност, напротив.
– Као и што то иначе бива, близанци се допуњују а и разликују, толико смо покушали а верујем и успели у глумачкој интерпретацији ова два лика. Ово ми је прва филмска награда и сама та чињеница говори колико ми је драга. Награда ми је битна јер долази са најстаријег фестивала, са јединог глумачког фестивала и фестивала где нас колеге оцењују. Такође, веома је значајна јер традиционално нишка публика је та која воли и чува своје глумце, драго ми је да сам се уписао међу награђене – рекао је Максимовић.
Филм Нине Огњановић приказан је на овогодишњем ФЕСТ-у, након светске премије на Сламденс фестивалу у САД где је двоструко награђен. Филм говори о девојци Јани која није задовољна у својој средини и странца који долази у мало село види као свој излаз.
Улоге тумаче: Јана Бјелица, Нинослав Ћулум, Владимир Максимовић, Ева Рас, Светозар Цветковић, Златан Видовић…
Млади глумац кикиндског позоришта овдашњој публици познат је по представама које су премијерно изведене у протеклој сезони: „Љубавно писмо” редитеља Драгана Остојића, где је побрао симпатије гледалаца улогом Момчила, и „Облаци” у режији Стевана Бодроже, у којој му је поверена главна рола, лик песника Душана Васиљева.
Три књиге младих аутора до 35 година старости биће објављене на основу конкурса који традиционално расписују Град Кикинда и Банатски културни центар, из Новог Милошева.
Чланови жирија донели су одлуку да објављивањем прве књиге награде ауторе: Нину Катана за збирку прича „Безнађе“, Уроша Павлова за збирку поезије „Небо су разгажене ципеле“ и Миливоја Бајшанског за књигу „Све јунаке по имену знадем: Атрибуција јунака у песмама Тешана Подруговића“.
Јубиларни, 15. конкурс био је отворен од 1. маја до 1. августа, и у том периоду млади аутори слали су пријаве са необјављеним рукописима поезије и прозе, есеја и књижевне критике, научних и истраживачких радова. На конкурс је пристигао велики број рукописа, а трочлани жири је имао задатак да изабере и награди три рукописа. То је захтевало више читалачких кругова, детаљну анализу и разговоре о књигама које су пристигле на конкурс.
Жири је радио у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар; мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка; и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија). Они су у свом саопштењу истакли да награђене књиге припадају различитим књижевним жанровима, али да свака од њих на оригиналан начин обрађује тему којом се аутори баве.
Збирка кратких прича, симболично насловљена речју „Безнађе”, већ на прво читање издвојила се међу прозним рукописима. Нина Катана је у њој отргла од заборава болне и емотивне тренутке живота, које – захваљујући својој списатељској вештини – успева да претвори у сугестивне кратке приче које, повезане истим насловом, чине вредну и компактну књижевну целину.
С друге стране, Урош Павлов исписује поезију која настаје као одговор на различите друштвене (и личне) теме. Он нам доноси снажне песничке слике, карактеристичне за поезију коју исписују млади аутори у последњој деценији, али истовремено комуницира и са традицијом, показујући нам да гради своје стихове на богатом читалачком искуству.
Насупрот тој модерности, стоји трећа награђена књига, у којој се Миливој Бајшански окренуо традицији, истражујући народну књижевност и атрибуцију јунака у песмама Тешана Подруговића.
Туристичка организација вечерас је у свом програму „Кикиндско лето“ уприличила дружење са песникињом Десанком Ристић, ауторком више књига поезије за одрасле. Својим суграђанима, ауторка је представила своју шесту и седму књигу, обе намењене млађој читалачкој публици: „Умиљанку“ и „Буквар вештина и врлина“.
– „Умиљанка“ је прва кљига поезије намењена деци. Песме су о љубави, врлинама, деци, ту су поетске творевине и приче и све су истините, све су сабране из мог животног искуства – каже Десанка Ристић.
„Буквар врлина и вештина“ је, каже, приручник и водич у неговању врлина. Десанка Ристић је учитељица и идеја за књигу јавила се управо из праксе у раду са децом.
– Потребно је да се вратимо извору, а то су врлине и вештине. Много смо се удаљили од суштине и књига је својеврстан водич не само за децу, него и за учитеље који хоће да раде на тај начин са њима. Целокупно друштво удаљило се од основних вредности – од породице, школе, друштва. Треба да се вратимо извору, а то су, пре свега, љубав и доброта које, као семенке треба да негујемо у сваком детету и то својим примером. Ми први треба да се вратимо извору, неке ситуације су довеле до тога да се удаљимо и једни од других и од суштине нашег битисања – објашњава песникиња.
У Буквару су Десанкине наменске, забавне и поучне песме из којих деца могу да науче основне животне вештине – како да одржавају личну хигијену, да очисте обућу, да ушију дугме. Текстове могу да певају уз своју мелодију, могу да буду и бројалице које се понављају уз рад.
За другу едукативну целину, коауторка Буквара, учитељица Нада Кљајић, написала је текстове који децу подучавају како да се, примењујући критичко мишљење, понашају у различитим животним ситуацијама и просторима – у школи, у позоришту, у гостима, на улици.
Учитељица Десанка Ристић чланица је Друштва књижевника Војводине. Својим најновијим делима још једном је показала оно што њени ђаци добро знају – да добро познаје и воли њихов дечији свет, да разуме све лепе и збуњујуће ствари у њиховим главицама и да је ту за њих. Као учитељица, песникиња, као пријатељица.
Вече поезије за децу одржано је у изузетном простору Галерије “Нова” Народног музеја, уз бројну публику којој су се представиле и девојчице из Плесног студија „Флекс“.
Други дан Фестивала на отвореном на Старом језеру премашио је очекивања и потврдио да врхунски музички садржаји, иако већ одавно нису мејнстрим нити у центру медијске пажње, већ надвладани далеко присутнијим кичем и шундом, итекако привлаче огроман број посетилаца свих генерација.
Да чују и виде „Рок оперу”, ексклузиван музички догађај који је удружио снаге оркестра и хора Српског народног позоришта и новосадског Биг бенда уз изврсне солисте, публика је стигла не само из Кикинде и околине, већ и бројних других градова, па и суседне Румуније. Према проценама, на Старом језеру окупило се око 10.000 посетилаца који су уживали у ванвременским, антологијским рок хитовима у посебној симфонијској изведби. Било је то 55. извођење „Рок опере”.
– Драго ми је да и у Кикинди представимо све оно што смо радили у протеклих пет година. Честитам вам на новом фестивалу, то је храбар пројекат Културног центар и нашег, сада већ, пријатеља Марка Марковљева. Част нам је што је велики ансамбл дошао код вас, видимо да је концерт одлично примљен. Вечерас смо извели 22 велика, светска хита рок група у симфонијским обрадама. Наступило је четворо солиста: Бојана Стаменов, Данка Адамов, Зоран Шандоров и Матја Заната, као и фантастични инструментални солисти новосадског Биг бенда, уз оркестар и хор Опере СНП – рекао је Федор Вртачник, диригент и аранжер.
Публика је уживала у извођењу незаборавних нумера група Квин, Дип Парпл, Лед Цепелин, Јуроп, Дорс, Пинк Флојд… Бројност публике у којој је било свих генерација- од породица са малом децом преко тинејџера па до средње генерације, али и оних у трећој доби, показала је да се, супротно увреженом мишљењу, квалитет и данас вреднује и цени. Посебну драж другој фестивалској вечери допринео је амбијент Старог језера, простор који од концерта Здравка Чолића пре 15 година, није привукао оволико посетилаца.
Након изузетно посећених и од публике одушевљено дочеканих, јучерашњег концерта класичне музике на тргу, код Споменика жртвама фашизма, и вечерашњег музичког спектакла на Старом језеру, који је пратио и Ноћни базар, много разлога за задовољство има и „главни кривац” за врло амбициозну организацију првог фестивала „Кикинда опен ер” Марко Марковљев, директор Културног центра.
– Ово што сте вечерас могли да видите је потпуно ново за наш град, што ми је изузетно драго, да смо успели да покренемо нов фестивал, догађај о ком ће суграђани и сви који су вечерас дошли у Кикинду причати још дуго. Концерт је спектакл у сваком смислу, сви музичари на сцени су врхунски професионалци. Невероватна прича за наш град. Верујем да ћемо се још много пута окупити на Старом језеру и да ће овај простор постати познат по томе што се овде дешава „Кикинда опен ер” фестивал – казао је Марковљев и додао да је био на челу тима који је предано радио на организацији днодневног музичког хепенинга.
Честитке на успешно одржаном „Кикинда опен ер” фестивалу упутио је и градоначелник Никола Лукач.
– Морам да честитам сараднику и пријатељу Марку Марковљеву који има визију. Јуче предиван концерт Гудачке репрезентације Србије, данас „Рок опера” потврђују да је Кикинда град добрих, људи са идејама и визијом. Величанствен наступ дивних уметника подарио нам је вечери за памћење. Сигуран сам да ће Кикинда са овим фестивалом бити стављена на мапу културе не само Србије, већ целог региона, као и да ће „Кикинда опен ер” постати традиционалан и да ћемо свим Кикинђанима и гостима приређивати спектакл- напоменуо је Лукач.
Други фестивал очекује нас идуће године, крајем августа, а организатори имају тежак задатак- да буду на истом нивоу или чак превазиђу овај премијерни.
Трећа комедија у низу на „Кикиндском лету“, „Идеална половина“, привукла је у двориште Курије највећи број публике до сада. Играјући на карту познатог имена, продукција „Академије 28“ пласирала је лаку и питку причу, баш како је и најваљују, са Миланом Калинићем у главној улози.
Ипак, и остали дао ансамбла, иако мање познат, пре свих Зинаида Дедакин, као мајка, Анастасиа Мандић као психотерапеут и Вучић Перовић као лични тренер, показали су завидан комичарски дар и, уз породичну драму (комедију), учинили да се гледалац с лакоћом идентификује с ликовима и насмеје – самом себи.
Аутор овог савременог комада са много сасвим актуелних мотива је Милана Деполо.
– Ово је комедија која поставља многа питања, и даје прилику да размислимо о важним ставрима у свом животу – каже Зинаида Дедакин.
Милан Калинић игра човека у средњим годинама који је превише везан за мајку, али покушава да се избори са тим.
– Ово је добар текст, добри су глумци и, уз добру игру, то је спој који даје успешну представу коју публика воли. Многи се препознају, можда је и то разлог што је представа добра. Говоримо о свакодневним проблемима на духовит начин. Људи воле да се насмеју ономе што препознају код себе – закључио је Калинић.
Тако је и било на синоћњем извођењу, посебно за публику у првим редовима која је успела добро да чује и види све финесе у тексту и глумачкој игри.
Свечано је било синоћ у Руском Селу које је, после пуне три деценије, поново добило библиотеку. Отварање месне библиотеке протекло је уз вече са Новаком Билбијом, познатим и награђиваним глумцем.
– Можда смо ових година били неправедни према Рускоселцима јер нису имали огранак библиотеке тридесетак година. Књижни фонд био је у школи и није био доступан свим мештанима. На сву срећу, уз разумевању Владе и Министарства културе и локалне самоуправе, и захваљујући агилности нас у библиотеци као и у месној заједници успели смо овај простор да адаптирамо и претворимо у пристојан, библиотечки огранак који у овом тренутку има око 4.000 књига, али уз редовну набавку до краја доћи ћемо до цифре од 5.000. На томе се не зауставља наш ангажман. Треба анимирати Рускоселце да што чешће долазе у библиотеку, надам се да ћемо имати редовне читаоце- рекао је Бране Маријановић, директор Народне библиотеке „Јован Поповић”.
Чланица Градског већа за културу и образовање Валентина Мицковски похвалила је иницијативу да библиотека отвори огранак у Руском Селу.
– Заиста ми је драго да смо сведоци отварања библиотеке, да село поново има душу и простор где мештани могу доћи, прочитати књигу, провести време пишући и креирајући. Верујем да је у времену када се књига замењује дигиталном технологијом, прави тренутак за отварање огранка јер овде ће бити одржаване и књижевне вечери, разне манифестације, а деца ће моћи да учествују на ваннаставним активностима. Једино улагањем у образовање и културу, ми имамо будућност јер то нам нико не може узети- закључила је Мицковски.
Од девет кикиндских села, Народна библиотека „Јован Поповић” сада нема огранак још само у Иђошу, а у плану ове установе је да га отворе идуће године.
– У Мокрину библиотека има највише чланова и читалаца, што је сасвим сигурно због учених људи и традиције, али се мора одати признање и Даринки Маљугић која је пре неколико година проглашена за најбољег књижничара у Србији- додао је Маријановић.
Кикинда од вечерас има нову културну манифестацију. Отворена је врхунским делима класичне музике у извођењу маестралне Гудачке репрезентације младих извођача коју је окупио наш прослављени виолиниста, Стефан Миленковић. Концерт је одржан код Споменика жртвама фашизма на Тргу.
Идеја „Кикинда опен ер” фестивала је да публици понуди врхунске културне садржаје, рекао је идејни творац манифестације, Марко Марковљев, директор Културног центра.
– Мислим да овакви садржаји недостају не само нашем граду него и у ширем региону. Идеја је да манифестација прерасте у мултимедијални фестивал различитих, врхунских уметности, да велике садржаје доводимо у малу средину. Тиме подижемо наш културни потенцијал и Кикинду стављамо на мапу градова у који се долази првенствено због културе, што мислим да је ствар престижа, и да многи градови то не могу да постигну – изјавио је Марковљев.
Виолинисткиња Оливера Митровић изразила је задовољство чланова Гудачке репрезентације због поновног наступа у Кикинди.
– Увек се радујемо оваквим догађајима јер је публика на оваквим местима невероватна. У Кикинди смо се најбоље осећале и, од прошле године, када смо први пут овде наступиле, прижељкивале смо да се вратимо јер смо осетиле колико је публика жељна оваквих догађаја. Одушевљење је било обострано, ово је диван град. За вечерас смо припремиле нешто од репертоара са претходног наступа како бисмо га се заједно подсетили, и украсиле смо концерт још неким делима из различитих епоха – бароком, романтизмом и класицизмом – рекла је Оливера Митровић.
Чланице Гудачке репрезентације извеле су, између осталог, „Двоструки концерт“ Јохана Себастијана Баха, Телеманов „Концерт за четири виолине“, дела Вивалдија, Чајковског, Шостаковича, и „Српску свиту“ коју је, за њих, припремила млада композиторка Ана Крстајић и у којој су обједињене народне игре из различитих крајева наше земље.
Извођачице су наступиле на подијуму Споменика, а сам концерт изазвао је огромно интересовање Кикинђана.
Други и последњи дан Фестивала сутра на простор Старог језера доводи „Рок оперу“ коју организатори најављују као спектакл светског формата. Под вођством диригента и арнажера Федора Вртачника у симфонијском звуку антологијске хитове извешће хор и оркестар Српског народног позоришта, новосадски „Биг бенд“ и солисти: Бојана Стаменов, Данка Адамов, Зоран Шандоров, Никола Мијић и Матју Заната. Почетак је у 20 сати, а од 17 сати, такође на Старом језеру, трајаће Ноћни базар.
