Култура Архиве | Паге 67 оф 99 | Кикиндски портал

Мелодианум Темисвар и Краљ Петар Први (4)

„Мелодианум“, уз овације, затворили хорови из Београда и Темишвара

Igor Crnogorac Децембер 10, 2023

Међународни фестивал хорова, четврти, и први ревијални, вечерас су, својим наступима, затворили Хор Западног универзитета из Темишвара и Хор „Краљ Петар Први” из Београда. И овога пута хорови су, с обзиром на то да се наступи не оцењују, свој репертоар прилагодили публици, чини се на опште задовољство и у празничном расположењу.

– Врло сам задовољан, чак смо отпевали више песама него што смо планирали – каже диригент Хора Западног универзитета из Темишвара, др Дариус Диван. – Публика је јако топла, воли да слуша. Овде је био само мали део хора, иначе нас има стотинак у пуном саставу. Ако нас позовете и следеће године, доћи ћемо са много интересантнијим и ексклузивним програмом у којем наступа и неколико инструменталиста – рекао је др Диван. – Ми смо први пут овде и честитам граду што има овако значајан фестивал јер се хорско певање губи, а овакве манифестације га уздижу.

Са румунским хором сјајан наступ на сопран-саксофону имао је и Разван Ђорђески, студент прве године Музичке академије Западног универзитета.

Први пут на „Мелодиануму“ је наступило и 26 чланова Хора „Краљ Петра Први“ из Београда под диригентском палицом мр Мирослава Арбановског.

– Хор постоји од 2008. године поводом обележавања сто година од оснивања школе „Краљ Петар Први“, најстарије школе у Србији, и формиран је од бивших ученика. Дивно нам је било на наступу у Кикинди и драго нам је да смо имали прилику да чујемо и изузетан хор из Темишвара – казала је Тања Балевић, председница Хора.

Иницијатор, оснивач и организатор „Мелодианума“, в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев, оцењује да је Фестивал био прави музички празник за публику и учеснике.

– Имали смо јако добре хорове и много лепе музике – каже Марковљев. – Сваког дана је сала била пуна и показало се да публика веома воли овакве садржаје, знају да је то што имају прилику да чују квалитетна музика. Уз то, Фестивал завршавамо на Светски дан хорске музике.

Вечерашњем концерту присуствовала је и ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски, а хоровима су уручене плакете – захвалнице за учешће.

Да Кикинда има љубитеље хорске музике и да негује нову публику, показало је и вечерашње расположење у пуној сали музеја. Крај концерта и Фестивала означен је овацијама, сви учесници су веома задовољни наступом, што, свакако, доприноси општем утиску да је „Мелодианум“ на високом нивоу по квалитету и организацији и да наш град означава као центар још једног уметничког догађаја, значајног за читав регион.

Друго вече “Мелодианума” – шест хорова и 200 учесника са репертоаром за уживање

Igor Crnogorac Децембер 9, 2023

Музички спектакл донео је други концертни дан „Мелодианума“, четвртог Међународног фестивала хорова. На отварању вечери, 200 учесника заједно је отпевало химну Фестивала, „Вива Ла Мусица“. Госте је поздравио градоначелник, Никола Лукач.

– Захваљујем се Марку Марковљеву, директору Културног центра и његовом тиму што већ четврти пут организују Фестивал који, сигуран сам, доприноси промоцији Кикинде и томе да они који су први пут код нас, дођу поново. Кикинда је град добрих људи али и младих талената, чији ентузијазам подржавамо – рекао је Лукач.

Наш град је овог викенда средиште музичке културне сцене на којој су врхунски хорови, рекла је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Поносни смо што је идеја за организовање оваквог фестивала потекла из нашег града, што говори о томе да постоји свест о значају промоције и афирмације хорске музике која, посебно данас, представља значајну компоненту нашег друштва. Верујем да ће се Фестивал још развијати и обогаћивати новим садржајима – закључила је заменица градоначелника.

После заједничког наступа, који је, иначе, обележио и крај програма, наступио је дечији хор Основне музичке школе „Петар Коњовић“ из Београда, а затим и хорови Првог певачког друштва из Шапца, „Арс воцалис“ из Београда, Хор Саборне цркве Свети Георгије из Новог Сада, Хор Катедрале Светог Петра у Бару и Хор „Аттендите” Културног центра у Кикинди.

Хор из Црне Горе стигао је, за ову прилику, у камерном саставу.

– Ситуација у хоровима је веома тешка, немамо континуитет, немамо одакле да узимамо певаче. Сви хорови имају проблем јер су певачи пензионери, односно људи који немају искуства са хорским певањем. Одлично је што нам долазе соло певачи, али добар хорски певач се постаје са десетогодишњим стажом, тако се стиче хорска координација – рекла је диригенткиња Варвара Лојко.

С обзиром на то да, од ове године, Фестивал није такмичарски, сви учесници су прилагодили репертоар публици која је салу Музеја испунила до последњег места.

Сутра, последњег дана „Мелодианума“, у Музеју, такође од 18 сати, наступиће Хор Западног универзитета из Темишвара и Хор „Краљ Петар Први” из Београда.

Манифестацију су подржали Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Град Кикинда.

Тања Андерсон, уметница из Шведске на гостовању у Новим Козарцима: ваше гостопримство је неисцрпно

Igor Crnogorac Децембер 9, 2023

Глобални тренд у уметничком свету донео је и нове начине повезивања и стварања уметничких дела у свим областима. Тако настају и код нас све популарније уметничке резиденције, када се креативци позивају да живе у друкчијем окружењу и сарађују и стварају са другим уметницима.

Једна таква сарадња довела је у Нове Козарце Тању Андерсон, плесачицу, кореографкињу и професорицу модерног плеса из Шведске. Тања је студирала у Стокхолму и Њујорку, живи у Гетеборгу, а у Нове Козарце је стигла захваљујући пријатељству започетом на самом северу Шведске, на фестивалу „Странге плацес“ („Чудна места“).

– Тамо сам сам упознала глумца Стефана Остојића. Ја сам изводила плесни перформанс „Други језици“, а он је играо своју представу „Лала“. Спријатељили смо се, много смо разговарали о радионицама и наступима, а он је био и на мојој радионици плеса. Заинтересовала сам се за кловновску игру и импровизацију и остали смо у контакту. Након тога добила сам идеју за пројекат и пожелела сам да Стефан буде део њега. Има још једна ствар која нас повезује – опседнута сам бициклима, а баш у то време Стефан је био на турнеји бициклом по селима. И ја желим то исто да урадим са својим пројектом.Твој први долазак у Србију био је управо у Нове Козарце, на уметничку резиденцију.

– Да, дошла сам у Стефанову кућу на осам дана и ту смо започели пројекат „Страшна Тили“. Ради се о светској шампионки у бициклизму, Швеђанки Матилди Тили Андерсон која је са 16 година отишла у Чикаго. Био је то крај 19. века, када су многи Швеђани емигрирали у Америку. Тили је зарађивала као кројачица како би купила бицикл, и седам година је била шампионка у више бициклистичких дисциплина. Звали су је „Страшна Швеђанка“. Онда се догодило да су у Сједињеним државама забранили женама да се баве бициклизмом, уопште спортом, са образложењем да је неморално, опасно по здравље и није женствено. Био је то крај њене каријере и њених снова. Представа је о томе шта нам је усађено да смемо или не смемо да радимо у животу – каже Тања.

Рад ће се наставити на уметничким резиденцијама, на истој или сличним релацијама?

– Како је представа комбинација модерног плеса, кловновског и физичког театра, и живе музике, поред нас двоје, учествују двојица музичара на синтисајзеру и тромбону, из Малмеа и Гетеборга, а редитељка је глумица-кловн из Стутгарда, тако да ћемо, већ почетком наредне године наставити рад, вероватно у Малмеу. Премијера је планирана, најкасније, за пролеће 2025, након чега ћемо путовати са представом.Какви су твоји утисци о Србији? Колико се разликују од онога што си очекивала?

– У Србији је било лудо и дивно. Била сам упозорена, али нисам очекивала гостопримство које је неисцрпно и толико пријатељки расположених људи. Мислила сам да ће све бити мало грубље, али овде су сви дивни, а гостопримство је неисцрпно. И јако волим бурек. Сигурно долазим поново.

Која је главна разлика између Швеђана и људи у Србији коју си уочила?

– Разликују се у гласноћи. Уз то, Србија – Шведска је колектив наспрам индивидуалности. Код нас су људи више окренути себи, затварају се у своје станове. Постоје истраживања о томе колико су и зашто Швеђани толико усамљени, то је проблем. Зато сам још увек сам под утиском и фасцинирана сам колико су ме овде људи срдачно прихватили.Домаћин у Руралној резиденцији Нови Козарци, Стефан Остојић, каже да је срећан због свих дивних сусрета које је његова гошћа имала у нашој земљи и утиска који су људи оставили на њу.

– Мислим да јој је прво све било мало чудно. Доживела је велику промену, живела је овде, радили смо заједно и драго ми је сваки пут када видим колико се људи који долазе на мобе или играња представа, саживе са селом и увек се радују новом доласку и сусрету са мештанима и публиком. Доживљавају дивне ствари, што је знак колико су и једни и други срећни због оваквих догађаја – каже Остојић.Тањин боравак у Козарцима, иако је посетила и Кикинду и Нови Сад, протекао је у склапању нових пријатељстава и то на иницијативу домаћина. Када је први пут изашла на улицу, добила је три јабуке, стално су стизали позиви за дружење и кафу, имала је бесплатну вожњу таксијем и сви су имали потребу, без обзира на језичку баријеру, да се друже са својом Швеђанком, драгом особом и великом уметницом. А она је, у домовину, понела и шлапе.

(Фото: Јамие Мицхаел Бивард, Донован вон Мартенс, Ева Сванеблом, Кикиндски портал)

У Позоришту прослављени 73 године постојања и јубилеј још једне представе на малој сцени

Igor Crnogorac Децембер 8, 2023

Два разлога за славље имали су вечерас у Народном позоришту. Представа „Смрт човека на Балкану“ одиграна је педесети пут, што је, кажу глумци, озбиљан број играња за театар ван великих центара.

– Срећан сам што имамо овај јубилеј у Кикинди. Ми то рачунамо као када се у Београду, рецимо, нека представа одигра 200 или 300 пута. И вечерас имамо радост игре, као сваки пут – рекао је глумац Михаило Лаптошевић.

Глумац Славољуб Матић подсетио је да дуговечност представа није реткост у кикиндском театру.

– Ово позориште има неколико представа које су одигране више од 150 и више од сто пута, и много комада који су играни већ 70-80 пута – истакао је Матић. – Сада смо тек на пола пута онога што желимо са овом представом, а то је да је одиграмо 150 пута јер је ово позориште познато по томе што дуго негује своје представе.

У представи играју и: Миљан Давидовић, Мина Стојковић, Марина Воденичар, Никола Јоксимовић, Гордана Раушки, Миљана Марић, Марија Остојић, Бранислав Кнежевић, Владимир Максимовић, Бранислав Чубрило Рус и Јожеф Поцик.

Директорица Позоришта, Милена Живков, истакла је значај јубиларног извођења.

– Велики је значај јубилеја ове представе јер, на жалост, много комада не доживи 50. извођење. Публика обожава ову представу, и наша, и у местима у којима смо гостовали – каже директорица и додаје да су у току читање текстова и преговори са редитељима како би се, уколико буде довољно новца из буџета, у другом делу сезоне, припремила још једна премијера.

„Смрт човека на Балкану“ игра се на малој сцени и вечерас се тражила карта више. Извођењу су присуствовали и аутор текста и редитељ, Мирослав Момчиловић, дугогодишњи глумац, управник и директор Позоришта, Бранислав Шибул и, у име локалне самоуправе, ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

Истовремено, коктелом после представе, обележен је и 73. рођендан Позоришта. Дан кикиндског театра је 2. децембар јер је 1950. године, на тај дан, премијерно изведена прва представа за грађанство.

Ово је уследило након што је, 14. јуна исте године, Извршни одбор Народног одбора града Кикинде донео “Решење о образовању Управе Градског позоришта” са задатком преузимања свих потребних радњи и мера за што брже отварање Градског позоришта. Званични почетак рада Позоришта означава се на дан прве премијере, „Коштане“, Боре Станковића, у режији Саве Павловића.

„Мелодианум“ отворен концертом духовне музике

Igor Crnogorac Децембер 8, 2023

Међународни фестивал хорске музике, четврти „Мелодианум“, вечерас је отворен извођењем духовне музике. Под куполом Храма светих Козме и Дамјана, концерт је одржало Панчевачко српско црквено певачко друштво, најстарије певачко друштво у Србији, које ове године обележава 185 година рада.

– Овде је прекрасна акустика и домаћини су дивни. Спремили смо мало лакши репертоар, управо зато што смо на прагу Божића. Много тога је посвећено Богородици, певамо делове из литургије и из вечерње службе, четири различите „Богородице дјево“ – Арва Перта, Косте Манојловића, Митрополита Илариона и Сергеја Рахмањинова, а завршавамо са две духовне народне песме – рекла је Вера Царина, диригенткиња Друштва.

Концерту је присуствовала бројна публика, свештенство, старешина Храма, протојереј Бобан Петровић и, у име локалне самоуправе, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

Марко Марковљев, директор Културног центра, организатора „Мелодианума“, поздравио је госте и отворио Фестивал.

– Фестивал је, из године у годину све већи. Више није такмичарски јер сматрамо да треба само сви заједно само да уживамо у музици јер она мења све, чини нас људима и испуњава душу. Надам се да ћемо имати још много лепих догађаја на „Мелодиануму“ – казао је Марковљев.

Сутра (субота, 9. децембар), од 15 сати, у свечаној сали Музеја, предавање на тему „Јединственост људског гласа“ одржаће др ум Агота Виткаи Кучера, професор на Академији уметности у Новом Саду.

На истом месту, од 18 сати, почеће концерт чак шест хорова: Хор Основне музичке школе „Петар Коњовић” из Београда, хор Првог певачког друштва из Шапца, хор „Арс воцалис“ из Београда, Хор Саборне цркве Свети Георгије из Новог Сада, хор „Зима” из Бара и домаћини, хор „Аттендите” из Кикинде.

„Гусле“ домаћини јединственог стручног скупа – за оживљавање нематеријалног наслеђа

Igor Crnogorac Децембер 6, 2023

АДЗНМ „Гусле“ биће, наредне седмице, домаћини међународне Конференције на тему етномузикологије, етнокореологије и праксе, прве ове врсте у нашој земљи. Стручни скуп биће одржан у сарадњи са Асоцијацијом за културу Баната из Темишвара која је, ове године, за четврту конференцију, за организатора и домаћина одабрала управо академско друштво из Кикинде, речено је данас на конференцији за медије у „Гуслама“.

– Биће то, по броју пријављених радова и стручњака, један од најозбиљнијих догађаја у југоисточној Европи – рекао је директор „Гусала“, Зоран Петровић. – Ми имамо сталну сарадњу са врхунским стручњацима из региона када су у питању етномузикологија, етнокореологија, етнологија и антропологија као ужа област, као и са историчарима. Неколико година сарађујемо са струковном организацијом из Темишвара, Асоцијацијом за културу Баната у којој су врхунски стручњаци, и Румуни и Срби. Захваљујући томе, имамо и заједничке пројекте са Музичком академијом Западног универзитета у Темишвару и те сарадње произвеле су и овај догађај, јединствен у региону, и веома значајан како елементи нематеријалног културног наслеђа не би остали само у теорији, већ да, у пракси, имају свој даљи живот.

Конференција ће се одвијати у Курији и „Гуслама“, 12. и 13. децембра, најавила је уметнички руководилац, Магдалена Попов.

– Промовисаћемо и Етно-камп који одржавамо већ 22 године и који представља најбољи спој теорије и праксе у овој области. Учесници Конференције нам долазе из пет земаља, такође очекујемо и представнике амбасада Северне Македоније и Румуније и велики број веома угледних и уважених званица из многих релевантних институција из региона – рекла је Магдалена Попов.

Свечано отварање заказано је за уторак, 12. децембар, за 10 сати, у свечаној сали Курије. Следе четири сесије на којима ће учесници излагати своје радове и које ће се паралелно одвијати у просторијама „Гусала“ и у Народном музеју, од 11.30 и од 12.30 сати. Од 15 сати, такође у свечаној сали Музеја, биће организован „Боок салон“, представљање књига учесника, свих који су радили нешто на тему етномузикологије, етнокореологије и примењених игара.

Истог дана, од 20 сати, у Музеју ће, на концерту традиционалне музике, наступити оркестри Западног универзитета, односно Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара, и оркестар домаћина са певачком групом и солистима. Сутрадан, 13 децембра, од 10 сати, у играчкој сали „Гусала“ биће одржан округли сто на тему “Етномузикологија, етнокореологија и етнологија у балканским земљама – актуелна научна истраживања и уметнички правци“.

Поред „Гусала“ које ће представљати уметнички руководиоци Магдалена и Игор Попов, учешће на скупу потврдили су представници Савеза Срба из Темишвара, Универзитета „Гоце Делчев“ из Штипа, новосадске Академије уметности, Музичког института САНУ, Факултета спорта и физичког васпитања из Ниша, Академије уметности из Бања Луке и Центра за културу – КУД-а „Мијат Машковић“ из Колашина.

Из „Гусала“, такође, позивају суграђане да присуствују предавањима и музичким наступима у току Конференције.

Шести рођендан Музеја “Тера” – омиљене дестинације љубитеља уметности из региона

Igor Crnogorac Децембер 5, 2023

Музеј „Тера“, у некадашњем мањежу кикиндске касарне, данас слави шест година постојања. На чврстом темељу који је, пре 42 године, поставио магистар Слободан Којић, оснивач и донедавно директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“, у Музеју је створен храм скулптуре од националног и интернационалног значаја, рекао је директор, Александар Липован.

– Од оснивања, овде је поставка са 308 уметничких дела. Те 2017, био је то пресек од 1982, од оснивања Симпозијума, до 2016. године – рекао је Липован. – Иначе, комплетан фундус „Тере“ чини око 1.200 скулптура, што је највећа колекција теракоте на свету.

Липован додаје да „Тера“ развија сарадњу са високошколским установама у региону. Поред већ потписаних споразума о сарадњи са уметничким факултетима у Новом Саду, Београду, Темишвару, Ријеци, Осијеку и Тирани, овог месеца биће озваничена будућа сарадња са још једном високошколском установом у Темишвару, Западним универзитетом.

– Шири се наша прича на простору западног Балкана који видимо као јединствени културни простор који може да се дисеминира у формалне и неформалне културне, генерацијске покрете – рекао је Липован.

Коктелу поводом шест година рада присуствовао је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима, члановима Градског већа, Валентином Мицковски и Небојшом Јовановим.

Графички и програмски уредник „Тере“, Игор Грандић, истакао је излагачке активности Центра.

– Можемо да се похвалимо да, са само шесторо запослених, имамо тренутно чак пет изложби – две у Музеју, једну у Галерији, сталну поставку Музеја и изложбени простор у околини Атељеа, и графике 12 еминентних српских графичара у спомен-соби у Атељеу – каже Грандић.

Од почетка године приређене су 22 изложбе, напомињу у „Тери“. Такође, бележи се стални пораст броја посетилаца, годишње за 20 до 30 одсто – 2022. било их је око 5,5 хиљада. „Тера“ је обавезна дестинација и за ђачке екскурзије, али и странце, који, углавном, стижу викендом, у највећем броју Руси и Румуни.

„Аутосекција“ – нови роман Срђана Срдића

Igor Crnogorac Децембер 4, 2023

Кикиндска издавачка кућа „Партизанска књига“ објавила је нови, пети роман Срђана Срдића, под насловом „Аутосекција“.

Уредник издања, Иван Радосављевић, описује књигу као „забавну мимо сваког очекивања, исповедну мегатираду у чији аутофикцијски вртлог, бујицу, писац увлачи сопствене лекаре, колеге писце, домаће и стране, тупаве критичаре, самураје и локалне псе (па чак и једног, несретног, уредника са високим војним чином), не би ли раскринкао и јасно изложио погледу и разумевању (сопственом, колико и читаочевом) суморни тоталитет своје ситуације”.

Рођен у Кикинди 1977. године, Срђан Срдић је готово две деценије запослен у Гимназији „Душан Васиљев“, а ради и као уредник, издавач, предавач креативног читања и писања, књижевни критичар и руководилац Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“. Добитник је бројних књижевних признања, а његове раније књиге преведене су на неколико европских језика.

Прва промоција романа „Аутосекција“ Срђана Срдића биће одржана у среду, 6. децембра, у београдском клубу „Спрат“, с почетком у 20 сати, у оквиру прославе осам година постојања „Партизанске књиге“.

(Фото: Владимир Сретеновић)

405876039_2772715779545634_7117821542036958435_н

У Позоришту “Лане” почела зимска бајка

Aleksandra Djuran Децембер 3, 2023

Представом „Фабрика Деда Мраза“ по тексту Николине Ђукановић и у извођењу глумаца Позоришта „Лане“ отворена је зимска бајка. Као и ранијих година, двориште јединог дечијег позоришта у овом делу Баната, окићено је новогодишњим украсима, светиљкама, лампама и код деце је изазвало велико интересовање.

-Током децембра, по традицији играмо новогодишњи репертоар и наше малишане из недеље у недељу подсећамо да стиже Нова година. Поред баште, сала, фоаје и све наше просторије окићене су и у знаку су предстојећих празника. Клинце и клинцезе дочекала су три Деда Мраза и три патуљка и код нас је већ почела новогодишња еуфорија – истакао је Александар Малетин, директор и глумац Позоришта „Лане“.

Сваке недеље у децембру представа се играти у два термина у 17 и у 19 часова. У овом позоришту најављују и две премијере.

-Већ 10. децембра је премијерно извођење представе „Чаробна капа Деда Мраза“ за коју сам писао текст, док је режија колективна. Ова представа обићи ће већи део наше земље, а у комаду су два патуљка, добра вила, Деда Мраз и сви они биће окупирани проблемима које ћемо уз помоћ деце успешно решити. Недеља, 24. децембар резервисана је за још једну премијеру „Вецин новогодишњи колачић“ по тексту драматурга Српског народног позоришта Николине Ђукановић. Текст је распеван, има и доста певања, лепих гегова. Реч је о комедији чија радња се дешава у вештичиној кући – сазнајемо од нашег саговорника.

У недељу 17. децембра је комад „Новогодишњи украс“, а 31. децембра у 14 сати је дочек дечије Нове године.

Тамара је Амбасадорка електронске музике

Igor Crnogorac Децембер 3, 2023

Тамара Ристић је и званично прва дама електронске музике у региону. Гласовима публике добила је награду „Амбасадор“ за најбољи уживо наступ године у региону, у области електронске музике, коју додељује хрватски портал клубскасцена.хр. Награда јој је додељена на свечаности у Клубу „Боогалоо“ у Загребу.

– Додела награде је првенствено значајна због окупљања целе регионалне сцене електронске музике, од продуцената, ДЈ-ева, организатора, до новинара и ликовних уметника. Неке људе нисам веома дуго срела и заиста се створи нека посебна енергија када се сви нађемо на истом месту. Веома сам почаствована што је мој рад препознат и на нивоу регионалне сцене, нарочито јер немам превише наступа, у односу на период када сам их имала и 90 у току једне године. Ипак, све време се трудим на унапређујем своју продукцију и ливе извођење, те ми је због тога врло значајно сазнање да постоје људи који то све време прате, препознају, а и вреднују – рекла је Тамара за наш портал.

Поред Тамаре, између осталих, награду „Амбасадор“ је, у категорији великог регионалног фестивала, добио и ЕXИТ, са којим је она већ остварила сарадњу.

– Следеће што ме чека, вероватно је најзначајнија ствар у области мзичког издаваштва – најављује Тамара. – Моја нова продукција, сингл „Го Фор Ит“ излази 7. децембра за издавачку кућу коју је покренуо ЕXИТ фестивал, „ЕXИТ Соундсцапе“.

То је био природан наставак наше сарадње, јер могу рећи да је мој наступ на Данце Арени 2022. године био један од најинспиративнијих доживљаја, који ме је мотивисао да се још више развијам у свету електронске плесне музике.

Тамара наступа под уметничким именом Тамара Кезз, и наша је суграђанка која већ неколико година са породицом живи у Љубљани, а наступа широм региона и Европе.

(Фото: ФБ странице Награда Амбасадор и Тамара Кезз)