Kultura Arhive | Page 67 of 99

Melodianum Temisvar i Kralj Petar Prvi (4)

„Melodianum“, uz ovacije, zatvorili horovi iz Beograda i Temišvara

Igor Crnogorac December 10, 2023

Međunarodni festival horova, četvrti, i prvi revijalni, večeras su, svojim nastupima, zatvorili Hor Zapadnog univerziteta iz Temišvara i Hor „Kralj Petar Prvi” iz Beograda. I ovoga puta horovi su, s obzirom na to da se nastupi ne ocenjuju, svoj repertoar prilagodili publici, čini se na opšte zadovoljstvo i u prazničnom raspoloženju.

– Vrlo sam zadovoljan, čak smo otpevali više pesama nego što smo planirali – kaže dirigent Hora Zapadnog univerziteta iz Temišvara, dr Darius Divan. – Publika je jako topla, voli da sluša. Ovde je bio samo mali deo hora, inače nas ima stotinak u punom sastavu. Ako nas pozovete i sledeće godine, doći ćemo sa mnogo interesantnijim i ekskluzivnim programom u kojem nastupa i nekoliko instrumentalista – rekao je dr Divan. – Mi smo prvi put ovde i čestitam gradu što ima ovako značajan festival jer se horsko pevanje gubi, a ovakve manifestacije ga uzdižu.

Sa rumunskim horom sjajan nastup na sopran-saksofonu imao je i Razvan Đorđeski, student prve godine Muzičke akademije Zapadnog univerziteta.

Prvi put na „Melodianumu“ je nastupilo i 26 članova Hora „Kralj Petra Prvi“ iz Beograda pod dirigentskom palicom mr Miroslava Arbanovskog.

– Hor postoji od 2008. godine povodom obeležavanja sto godina od osnivanja škole „Kralj Petar Prvi“, najstarije škole u Srbiji, i formiran je od bivših učenika. Divno nam je bilo na nastupu u Kikindi i drago nam je da smo imali priliku da čujemo i izuzetan hor iz Temišvara – kazala je Tanja Balević, predsednica Hora.

Inicijator, osnivač i organizator „Melodianuma“, v. d. direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev, ocenjuje da je Festival bio pravi muzički praznik za publiku i učesnike.

– Imali smo jako dobre horove i mnogo lepe muzike – kaže Markovljev. – Svakog dana je sala bila puna i pokazalo se da publika veoma voli ovakve sadržaje, znaju da je to što imaju priliku da čuju kvalitetna muzika. Uz to, Festival završavamo na Svetski dan horske muzike.

Večerašnjem koncertu prisustvovala je i resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski, a horovima su uručene plakete – zahvalnice za učešće.

Da Kikinda ima ljubitelje horske muzike i da neguje novu publiku, pokazalo je i večerašnje raspoloženje u punoj sali muzeja. Kraj koncerta i Festivala označen je ovacijama, svi učesnici su veoma zadovoljni nastupom, što, svakako, doprinosi opštem utisku da je „Melodianum“ na visokom nivou po kvalitetu i organizaciji i da naš grad označava kao centar još jednog umetničkog događaja, značajnog za čitav region.

Drugo veče “Melodianuma” – šest horova i 200 učesnika sa repertoarom za uživanje

Igor Crnogorac December 9, 2023

Muzički spektakl doneo je drugi koncertni dan „Melodianuma“, četvrtog Međunarodnog festivala horova. Na otvaranju večeri, 200 učesnika zajedno je otpevalo himnu Festivala, „Viva La Musica“. Goste je pozdravio gradonačelnik, Nikola Lukač.

– Zahvaljujem se Marku Markovljevu, direktoru Kulturnog centra i njegovom timu što već četvrti put organizuju Festival koji, siguran sam, doprinosi promociji Kikinde i tome da oni koji su prvi put kod nas, dođu ponovo. Kikinda je grad dobrih ljudi ali i mladih talenata, čiji entuzijazam podržavamo – rekao je Lukač.

Naš grad je ovog vikenda središte muzičke kulturne scene na kojoj su vrhunski horovi, rekla je zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

– Ponosni smo što je ideja za organizovanje ovakvog festivala potekla iz našeg grada, što govori o tome da postoji svest o značaju promocije i afirmacije horske muzike koja, posebno danas, predstavlja značajnu komponentu našeg društva. Verujem da će se Festival još razvijati i obogaćivati novim sadržajima – zaključila je zamenica gradonačelnika.

Posle zajedničkog nastupa, koji je, inače, obeležio i kraj programa, nastupio je dečiji hor Osnovne muzičke škole „Petar Konjović“ iz Beograda, a zatim i horovi Prvog pevačkog društva iz Šapca, „Ars vocalis“ iz Beograda, Hor Saborne crkve Sveti Georgije iz Novog Sada, Hor Katedrale Svetog Petra u Baru i Hor „Attendite” Kulturnog centra u Kikindi.

Hor iz Crne Gore stigao je, za ovu priliku, u kamernom sastavu.

– Situacija u horovima je veoma teška, nemamo kontinuitet, nemamo odakle da uzimamo pevače. Svi horovi imaju problem jer su pevači penzioneri, odnosno ljudi koji nemaju iskustva sa horskim pevanjem. Odlično je što nam dolaze solo pevači, ali dobar horski pevač se postaje sa desetogodišnjim stažom, tako se stiče horska koordinacija – rekla je dirigentkinja Varvara Lojko.

S obzirom na to da, od ove godine, Festival nije takmičarski, svi učesnici su prilagodili repertoar publici koja je salu Muzeja ispunila do poslednjeg mesta.

Sutra, poslednjeg dana „Melodianuma“, u Muzeju, takođe od 18 sati, nastupiće Hor Zapadnog univerziteta iz Temišvara i Hor „Kralj Petar Prvi” iz Beograda.

Manifestaciju su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Grad Kikinda.

Tanja Anderson, umetnica iz Švedske na gostovanju u Novim Kozarcima: vaše gostoprimstvo je neiscrpno

Igor Crnogorac December 9, 2023

Globalni trend u umetničkom svetu doneo je i nove načine povezivanja i stvaranja umetničkih dela u svim oblastima. Tako nastaju i kod nas sve popularnije umetničke rezidencije, kada se kreativci pozivaju da žive u drukčijem okruženju i sarađuju i stvaraju sa drugim umetnicima.

Jedna takva saradnja dovela je u Nove Kozarce Tanju Anderson, plesačicu, koreografkinju i profesoricu modernog plesa iz Švedske. Tanja je studirala u Stokholmu i Njujorku, živi u Geteborgu, a u Nove Kozarce je stigla zahvaljujući prijateljstvu započetom na samom severu Švedske, na festivalu „Strange places“ („Čudna mesta“).

– Tamo sam sam upoznala glumca Stefana Ostojića. Ja sam izvodila plesni performans „Drugi jezici“, a on je igrao svoju predstavu „Lala“. Sprijateljili smo se, mnogo smo razgovarali o radionicama i nastupima, a on je bio i na mojoj radionici plesa. Zainteresovala sam se za klovnovsku igru i improvizaciju i ostali smo u kontaktu. Nakon toga dobila sam ideju za projekat i poželela sam da Stefan bude deo njega. Ima još jedna stvar koja nas povezuje – opsednuta sam biciklima, a baš u to vreme Stefan je bio na turneji biciklom po selima. I ja želim to isto da uradim sa svojim projektom.Tvoj prvi dolazak u Srbiju bio je upravo u Nove Kozarce, na umetničku rezidenciju.

– Da, došla sam u Stefanovu kuću na osam dana i tu smo započeli projekat „Strašna Tili“. Radi se o svetskoj šampionki u biciklizmu, Šveđanki Matildi Tili Anderson koja je sa 16 godina otišla u Čikago. Bio je to kraj 19. veka, kada su mnogi Šveđani emigrirali u Ameriku. Tili je zarađivala kao krojačica kako bi kupila bicikl, i sedam godina je bila šampionka u više biciklističkih disciplina. Zvali su je „Strašna Šveđanka“. Onda se dogodilo da su u Sjedinjenim državama zabranili ženama da se bave biciklizmom, uopšte sportom, sa obrazloženjem da je nemoralno, opasno po zdravlje i nije ženstveno. Bio je to kraj njene karijere i njenih snova. Predstava je o tome šta nam je usađeno da smemo ili ne smemo da radimo u životu – kaže Tanja.

Rad će se nastaviti na umetničkim rezidencijama, na istoj ili sličnim relacijama?

– Kako je predstava kombinacija modernog plesa, klovnovskog i fizičkog teatra, i žive muzike, pored nas dvoje, učestvuju dvojica muzičara na sintisajzeru i trombonu, iz Malmea i Geteborga, a rediteljka je glumica-klovn iz Stutgarda, tako da ćemo, već početkom naredne godine nastaviti rad, verovatno u Malmeu. Premijera je planirana, najkasnije, za proleće 2025, nakon čega ćemo putovati sa predstavom.Kakvi su tvoji utisci o Srbiji? Koliko se razlikuju od onoga što si očekivala?

– U Srbiji je bilo ludo i divno. Bila sam upozorena, ali nisam očekivala gostoprimstvo koje je neiscrpno i toliko prijateljki raspoloženih ljudi. Mislila sam da će sve biti malo grublje, ali ovde su svi divni, a gostoprimstvo je neiscrpno. I jako volim burek. Sigurno dolazim ponovo.

Koja je glavna razlika između Šveđana i ljudi u Srbiji koju si uočila?

– Razlikuju se u glasnoći. Uz to, Srbija – Švedska je kolektiv naspram individualnosti. Kod nas su ljudi više okrenuti sebi, zatvaraju se u svoje stanove. Postoje istraživanja o tome koliko su i zašto Šveđani toliko usamljeni, to je problem. Zato sam još uvek sam pod utiskom i fascinirana sam koliko su me ovde ljudi srdačno prihvatili.Domaćin u Ruralnoj rezidenciji Novi Kozarci, Stefan Ostojić, kaže da je srećan zbog svih divnih susreta koje je njegova gošća imala u našoj zemlji i utiska koji su ljudi ostavili na nju.

– Mislim da joj je prvo sve bilo malo čudno. Doživela je veliku promenu, živela je ovde, radili smo zajedno i drago mi je svaki put kada vidim koliko se ljudi koji dolaze na mobe ili igranja predstava, sažive sa selom i uvek se raduju novom dolasku i susretu sa meštanima i publikom. Doživljavaju divne stvari, što je znak koliko su i jedni i drugi srećni zbog ovakvih događaja – kaže Ostojić.Tanjin boravak u Kozarcima, iako je posetila i Kikindu i Novi Sad, protekao je u sklapanju novih prijateljstava i to na inicijativu domaćina. Kada je prvi put izašla na ulicu, dobila je tri jabuke, stalno su stizali pozivi za druženje i kafu, imala je besplatnu vožnju taksijem i svi su imali potrebu, bez obzira na jezičku barijeru, da se druže sa svojom Šveđankom, dragom osobom i velikom umetnicom. A ona je, u domovinu, ponela i šlape.

(Foto: Jamie Michael Bivard, Donovan von Martens, Eva Svaneblom, Kikindski portal)

U Pozorištu proslavljeni 73 godine postojanja i jubilej još jedne predstave na maloj sceni

Igor Crnogorac December 8, 2023

Dva razloga za slavlje imali su večeras u Narodnom pozorištu. Predstava „Smrt čoveka na Balkanu“ odigrana je pedeseti put, što je, kažu glumci, ozbiljan broj igranja za teatar van velikih centara.

– Srećan sam što imamo ovaj jubilej u Kikindi. Mi to računamo kao kada se u Beogradu, recimo, neka predstava odigra 200 ili 300 puta. I večeras imamo radost igre, kao svaki put – rekao je glumac Mihailo Laptošević.

Glumac Slavoljub Matić podsetio je da dugovečnost predstava nije retkost u kikindskom teatru.

– Ovo pozorište ima nekoliko predstava koje su odigrane više od 150 i više od sto puta, i mnogo komada koji su igrani već 70-80 puta – istakao je Matić. – Sada smo tek na pola puta onoga što želimo sa ovom predstavom, a to je da je odigramo 150 puta jer je ovo pozorište poznato po tome što dugo neguje svoje predstave.

U predstavi igraju i: Miljan Davidović, Mina Stojković, Marina Vodeničar, Nikola Joksimović, Gordana Rauški, Miljana Marić, Marija Ostojić, Branislav Knežević, Vladimir Maksimović, Branislav Čubrilo Rus i Jožef Pocik.

Direktorica Pozorišta, Milena Živkov, istakla je značaj jubilarnog izvođenja.

– Veliki je značaj jubileja ove predstave jer, na žalost, mnogo komada ne doživi 50. izvođenje. Publika obožava ovu predstavu, i naša, i u mestima u kojima smo gostovali – kaže direktorica i dodaje da su u toku čitanje tekstova i pregovori sa rediteljima kako bi se, ukoliko bude dovoljno novca iz budžeta, u drugom delu sezone, pripremila još jedna premijera.

„Smrt čoveka na Balkanu“ igra se na maloj sceni i večeras se tražila karta više. Izvođenju su prisustvovali i autor teksta i reditelj, Miroslav Momčilović, dugogodišnji glumac, upravnik i direktor Pozorišta, Branislav Šibul i, u ime lokalne samouprave, resorna članica Gradskog veća, Valentina Mickovski.

Istovremeno, koktelom posle predstave, obeležen je i 73. rođendan Pozorišta. Dan kikindskog teatra je 2. decembar jer je 1950. godine, na taj dan, premijerno izvedena prva predstava za građanstvo.

Ovo je usledilo nakon što je, 14. juna iste godine, Izvršni odbor Narodnog odbora grada Kikinde doneo “Rešenje o obrazovanju Uprave Gradskog pozorišta” sa zadatkom preuzimanja svih potrebnih radnji i mera za što brže otvaranje Gradskog pozorišta. Zvanični početak rada Pozorišta označava se na dan prve premijere, „Koštane“, Bore Stankovića, u režiji Save Pavlovića.

„Melodianum“ otvoren koncertom duhovne muzike

Igor Crnogorac December 8, 2023

Međunarodni festival horske muzike, četvrti „Melodianum“, večeras je otvoren izvođenjem duhovne muzike. Pod kupolom Hrama svetih Kozme i Damjana, koncert je održalo Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo, najstarije pevačko društvo u Srbiji, koje ove godine obeležava 185 godina rada.

– Ovde je prekrasna akustika i domaćini su divni. Spremili smo malo lakši repertoar, upravo zato što smo na pragu Božića. Mnogo toga je posvećeno Bogorodici, pevamo delove iz liturgije i iz večernje službe, četiri različite „Bogorodice djevo“ – Arva Perta, Koste Manojlovića, Mitropolita Ilariona i Sergeja Rahmanjinova, a završavamo sa dve duhovne narodne pesme – rekla je Vera Carina, dirigentkinja Društva.

Koncertu je prisustvovala brojna publika, sveštenstvo, starešina Hrama, protojerej Boban Petrović i, u ime lokalne samouprave, zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.

Marko Markovljev, direktor Kulturnog centra, organizatora „Melodianuma“, pozdravio je goste i otvorio Festival.

– Festival je, iz godine u godinu sve veći. Više nije takmičarski jer smatramo da treba samo svi zajedno samo da uživamo u muzici jer ona menja sve, čini nas ljudima i ispunjava dušu. Nadam se da ćemo imati još mnogo lepih događaja na „Melodianumu“ – kazao je Markovljev.

Sutra (subota, 9. decembar), od 15 sati, u svečanoj sali Muzeja, predavanje na temu „Jedinstvenost ljudskog glasa“ održaće dr um Agota Vitkai Kučera, profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

Na istom mestu, od 18 sati, počeće koncert čak šest horova: Hor Osnovne muzičke škole „Petar Konjović” iz Beograda, hor Prvog pevačkog društva iz Šapca, hor „Ars vocalis“ iz Beograda, Hor Saborne crkve Sveti Georgije iz Novog Sada, hor „Zima” iz Bara i domaćini, hor „Attendite” iz Kikinde.

„Gusle“ domaćini jedinstvenog stručnog skupa – za oživljavanje nematerijalnog nasleđa

Igor Crnogorac December 6, 2023

ADZNM „Gusle“ biće, naredne sedmice, domaćini međunarodne Konferencije na temu etnomuzikologije, etnokoreologije i prakse, prve ove vrste u našoj zemlji. Stručni skup biće održan u saradnji sa Asocijacijom za kulturu Banata iz Temišvara koja je, ove godine, za četvrtu konferenciju, za organizatora i domaćina odabrala upravo akademsko društvo iz Kikinde, rečeno je danas na konferenciji za medije u „Guslama“.

– Biće to, po broju prijavljenih radova i stručnjaka, jedan od najozbiljnijih događaja u jugoistočnoj Evropi – rekao je direktor „Gusala“, Zoran Petrović. – Mi imamo stalnu saradnju sa vrhunskim stručnjacima iz regiona kada su u pitanju etnomuzikologija, etnokoreologija, etnologija i antropologija kao uža oblast, kao i sa istoričarima. Nekoliko godina sarađujemo sa strukovnom organizacijom iz Temišvara, Asocijacijom za kulturu Banata u kojoj su vrhunski stručnjaci, i Rumuni i Srbi. Zahvaljujući tome, imamo i zajedničke projekte sa Muzičkom akademijom Zapadnog univerziteta u Temišvaru i te saradnje proizvele su i ovaj događaj, jedinstven u regionu, i veoma značajan kako elementi nematerijalnog kulturnog nasleđa ne bi ostali samo u teoriji, već da, u praksi, imaju svoj dalji život.

Konferencija će se odvijati u Kuriji i „Guslama“, 12. i 13. decembra, najavila je umetnički rukovodilac, Magdalena Popov.

– Promovisaćemo i Etno-kamp koji održavamo već 22 godine i koji predstavlja najbolji spoj teorije i prakse u ovoj oblasti. Učesnici Konferencije nam dolaze iz pet zemalja, takođe očekujemo i predstavnike ambasada Severne Makedonije i Rumunije i veliki broj veoma uglednih i uvaženih zvanica iz mnogih relevantnih institucija iz regiona – rekla je Magdalena Popov.

Svečano otvaranje zakazano je za utorak, 12. decembar, za 10 sati, u svečanoj sali Kurije. Slede četiri sesije na kojima će učesnici izlagati svoje radove i koje će se paralelno odvijati u prostorijama „Gusala“ i u Narodnom muzeju, od 11.30 i od 12.30 sati. Od 15 sati, takođe u svečanoj sali Muzeja, biće organizovan „Book salon“, predstavljanje knjiga učesnika, svih koji su radili nešto na temu etnomuzikologije, etnokoreologije i primenjenih igara.

Istog dana, od 20 sati, u Muzeju će, na koncertu tradicionalne muzike, nastupiti orkestri Zapadnog univerziteta, odnosno Asocijacije za negovanje banatske kulture iz Temišvara, i orkestar domaćina sa pevačkom grupom i solistima. Sutradan, 13 decembra, od 10 sati, u igračkoj sali „Gusala“ biće održan okrugli sto na temu “Etnomuzikologija, etnokoreologija i etnologija u balkanskim zemljama – aktuelna naučna istraživanja i umetnički pravci“.

Pored „Gusala“ koje će predstavljati umetnički rukovodioci Magdalena i Igor Popov, učešće na skupu potvrdili su predstavnici Saveza Srba iz Temišvara, Univerziteta „Goce Delčev“ iz Štipa, novosadske Akademije umetnosti, Muzičkog instituta SANU, Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja iz Niša, Akademije umetnosti iz Banja Luke i Centra za kulturu – KUD-a „Mijat Mašković“ iz Kolašina.

Iz „Gusala“, takođe, pozivaju sugrađane da prisustvuju predavanjima i muzičkim nastupima u toku Konferencije.

Šesti rođendan Muzeja “Tera” – omiljene destinacije ljubitelja umetnosti iz regiona

Igor Crnogorac December 5, 2023

Muzej „Tera“, u nekadašnjem manježu kikindske kasarne, danas slavi šest godina postojanja. Na čvrstom temelju koji je, pre 42 godine, postavio magistar Slobodan Kojić, osnivač i donedavno direktor Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“, u Muzeju je stvoren hram skulpture od nacionalnog i internacionalnog značaja, rekao je direktor, Aleksandar Lipovan.

– Od osnivanja, ovde je postavka sa 308 umetničkih dela. Te 2017, bio je to presek od 1982, od osnivanja Simpozijuma, do 2016. godine – rekao je Lipovan. – Inače, kompletan fundus „Tere“ čini oko 1.200 skulptura, što je najveća kolekcija terakote na svetu.

Lipovan dodaje da „Tera“ razvija saradnju sa visokoškolskim ustanovama u regionu. Pored već potpisanih sporazuma o saradnji sa umetničkim fakultetima u Novom Sadu, Beogradu, Temišvaru, Rijeci, Osijeku i Tirani, ovog meseca biće ozvaničena buduća saradnja sa još jednom visokoškolskom ustanovom u Temišvaru, Zapadnim univerzitetom.

– Širi se naša priča na prostoru zapadnog Balkana koji vidimo kao jedinstveni kulturni prostor koji može da se diseminira u formalne i neformalne kulturne, generacijske pokrete – rekao je Lipovan.

Koktelu povodom šest godina rada prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima, članovima Gradskog veća, Valentinom Mickovski i Nebojšom Jovanovim.

Grafički i programski urednik „Tere“, Igor Grandić, istakao je izlagačke aktivnosti Centra.

– Možemo da se pohvalimo da, sa samo šestoro zaposlenih, imamo trenutno čak pet izložbi – dve u Muzeju, jednu u Galeriji, stalnu postavku Muzeja i izložbeni prostor u okolini Ateljea, i grafike 12 eminentnih srpskih grafičara u spomen-sobi u Ateljeu – kaže Grandić.

Od početka godine priređene su 22 izložbe, napominju u „Teri“. Takođe, beleži se stalni porast broja posetilaca, godišnje za 20 do 30 odsto – 2022. bilo ih je oko 5,5 hiljada. „Tera“ je obavezna destinacija i za đačke ekskurzije, ali i strance, koji, uglavnom, stižu vikendom, u najvećem broju Rusi i Rumuni.

„Autosekcija“ – novi roman Srđana Srdića

Igor Crnogorac December 4, 2023

Kikindska izdavačka kuća „Partizanska knjiga“ objavila je novi, peti roman Srđana Srdića, pod naslovom „Autosekcija“.

Urednik izdanja, Ivan Radosavljević, opisuje knjigu kao „zabavnu mimo svakog očekivanja, ispovednu megatiradu u čiji autofikcijski vrtlog, bujicu, pisac uvlači sopstvene lekare, kolege pisce, domaće i strane, tupave kritičare, samuraje i lokalne pse (pa čak i jednog, nesretnog, urednika sa visokim vojnim činom), ne bi li raskrinkao i jasno izložio pogledu i razumevanju (sopstvenom, koliko i čitaočevom) sumorni totalitet svoje situacije”.

Rođen u Kikindi 1977. godine, Srđan Srdić je gotovo dve decenije zaposlen u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“, a radi i kao urednik, izdavač, predavač kreativnog čitanja i pisanja, književni kritičar i rukovodilac Regionalnog centra za talente „Dušan Vasiljev“. Dobitnik je brojnih književnih priznanja, a njegove ranije knjige prevedene su na nekoliko evropskih jezika.

Prva promocija romana „Autosekcija“ Srđana Srdića biće održana u sredu, 6. decembra, u beogradskom klubu „Sprat“, s početkom u 20 sati, u okviru proslave osam godina postojanja „Partizanske knjige“.

(Foto: Vladimir Sretenović)

405876039_2772715779545634_7117821542036958435_n

U Pozorištu “Lane” počela zimska bajka

Aleksandra Djuran December 3, 2023

Predstavom „Fabrika Deda Mraza“ po tekstu Nikoline Đukanović i u izvođenju glumaca Pozorišta „Lane“ otvorena je zimska bajka. Kao i ranijih godina, dvorište jedinog dečijeg pozorišta u ovom delu Banata, okićeno je novogodišnjim ukrasima, svetiljkama, lampama i kod dece je izazvalo veliko interesovanje.

-Tokom decembra, po tradiciji igramo novogodišnji repertoar i naše mališane iz nedelje u nedelju podsećamo da stiže Nova godina. Pored bašte, sala, foaje i sve naše prostorije okićene su i u znaku su predstojećih praznika. Klince i klinceze dočekala su tri Deda Mraza i tri patuljka i kod nas je već počela novogodišnja euforija – istakao je Aleksandar Maletin, direktor i glumac Pozorišta „Lane“.

Svake nedelje u decembru predstava se igrati u dva termina u 17 i u 19 časova. U ovom pozorištu najavljuju i dve premijere.

-Već 10. decembra je premijerno izvođenje predstave „Čarobna kapa Deda Mraza“ za koju sam pisao tekst, dok je režija kolektivna. Ova predstava obići će veći deo naše zemlje, a u komadu su dva patuljka, dobra vila, Deda Mraz i svi oni biće okupirani problemima koje ćemo uz pomoć dece uspešno rešiti. Nedelja, 24. decembar rezervisana je za još jednu premijeru „Vecin novogodišnji kolačić“ po tekstu dramaturga Srpskog narodnog pozorišta Nikoline Đukanović. Tekst je raspevan, ima i dosta pevanja, lepih gegova. Reč je o komediji čija radnja se dešava u veštičinoj kući – saznajemo od našeg sagovornika.

U nedelju 17. decembra je komad „Novogodišnji ukras“, a 31. decembra u 14 sati je doček dečije Nove godine.

Tamara je Ambasadorka elektronske muzike

Igor Crnogorac December 3, 2023

Tamara Ristić je i zvanično prva dama elektronske muzike u regionu. Glasovima publike dobila je nagradu „Ambasador“ za najbolji uživo nastup godine u regionu, u oblasti elektronske muzike, koju dodeljuje hrvatski portal klubskascena.hr. Nagrada joj je dodeljena na svečanosti u Klubu „Boogaloo“ u Zagrebu.

– Dodela nagrade je prvenstveno značajna zbog okupljanja cele regionalne scene elektronske muzike, od producenata, DJ-eva, organizatora, do novinara i likovnih umetnika. Neke ljude nisam veoma dugo srela i zaista se stvori neka posebna energija kada se svi nađemo na istom mestu. Veoma sam počastvovana što je moj rad prepoznat i na nivou regionalne scene, naročito jer nemam previše nastupa, u odnosu na period kada sam ih imala i 90 u toku jedne godine. Ipak, sve vreme se trudim na unapređujem svoju produkciju i live izvođenje, te mi je zbog toga vrlo značajno saznanje da postoje ljudi koji to sve vreme prate, prepoznaju, a i vrednuju – rekla je Tamara za naš portal.

Pored Tamare, između ostalih, nagradu „Ambasador“ je, u kategoriji velikog regionalnog festivala, dobio i EXIT, sa kojim je ona već ostvarila saradnju.

– Sledeće što me čeka, verovatno je najznačajnija stvar u oblasti mzičkog izdavaštva – najavljuje Tamara. – Moja nova produkcija, singl „Go For It“ izlazi 7. decembra za izdavačku kuću koju je pokrenuo EXIT festival, „EXIT Soundscape“.

To je bio prirodan nastavak naše saradnje, jer mogu reći da je moj nastup na Dance Areni 2022. godine bio jedan od najinspirativnijih doživljaja, koji me je motivisao da se još više razvijam u svetu elektronske plesne muzike.

Tamara nastupa pod umetničkim imenom Tamara Kezz, i naša je sugrađanka koja već nekoliko godina sa porodicom živi u Ljubljani, a nastupa širom regiona i Evrope.

(Foto: FB stranice Nagrada Ambasador i Tamara Kezz)

Култура