Култура Архиве | Паге 68 оф 99 | Кикиндски портал

370328955_881725646701286_7669885547592351028_н

Промовисан спот за ауторску песму „Љубим за десетку”

Aleksandra Djuran Децембер 1, 2023

Женска певачка група „Мелизми“ промовисала је спот за ауторску песму „Љубим за десетку“. Биљана Мандић, чланица ове групе истакла је да је направљен искорак у раду, те да је снимљена прва ауторска песма и спот.

-У песми представљамо лепоту, али и туристички потенцијал нашег Града. Певамо о нашој традицији, обичајима, гастрономији и култури. Желеле смо кроз стихове да дочарамо како је то код нас, у Банату – појаснила је Биљана Мандић.

Промоцији је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је један од актера у споту.

-Било ми је задовољство, али и част што сам позван да будем део ове приче. Град ће увек подржати ваш, али и рад свих ентузијаста, који промовишу Кикинду. У локалној самоуправи увек ћете имати партнера јер се трудите да допринесете да се за нашу средину чује и да се промовишу наши туристички потенцијали – рекао је Лукач.

Женска певачка група „Мелизми“ основана је пре 16 година и до сада је учествовала на бројним фестивалима у земљи и иностранству.

370212120_2322842724586115_4790577137200066243_н

Завршни концерт дечијих ансамбала „Гусала“ окупио 200 извођача

Aleksandra Djuran Децембер 1, 2023

Завршни концерт дечијих ансамбала Академског друштва за неговање музике „Гусле“ окупио је на сцени у Народном позоришту око 200 извођача од три до 15 година. Оно што су научили представили су многобројној публици која је дошла да их подржи, а на сцену су први изашли најмлађи који су побрали и највише симпатија.

Теодора Татомир у „Гуслама“ је већ осам година.

-Волим „Гусле“ јер се лепо дружимо, пуно путујемо и учимо да играмо. Омиљене су ми игре из Неготина јер су брзе и лако сам их научила. За концерт смо се спремали више од месец дана и публика је препознала наш рад и труд – рекла је Теодора.

Милица Милитарев игра седам година и жељно ишчекује сваку пробу.

-Волим другаре које имам у „Гуслама“, али и то што доста путујемо и упознајемо како нашу земљу, тако и стране земље. Највише волим када наступамо у Кикинди јер нас тада гледају нашу најмилији – открила нам је Милица.

Традиционални концерт пред крај године је традиција и сви су узбуђени и радосни због наступа, истакао је уметнички руководилац Игор Попов.

-На једном месту окупили смо сву децу која свакодневно долазе у наше друштво и учествују у раду многобројних секција. Радимо пет дана у недељи и деца су распоређена у више група, а ово је прилика да сви заједно нашим суграђанима покажемо шта радимо. Концерт смо морали да поделимо на два дела како би сви могли да присуствују. Наши мали фолклорци имали су успешну годину, учествовали су великом броју домаћих и страних фестивала у Словачкој и Бугарској. Надамо се да ће и наредна година бити исто толико успешна – рекао је Попов.

Окупљени су имали прилику да виде и најмлађе чланице плесног студија „Степ ап“ који ради у просторијама „Гусла“ и који води Тијана Левнајић.

-Део смо „Гусала“ у којима радимо већ три године. На концерту смо показали шта радимо и колико волимо да плешемо савремени балет. Наше полазнице су мале, али пуно тога знају – рекла је Тијана Левнајић.

Учествовале су фолклорне групе „Гусала”, чланице дечјих певачких група, плесне секције, хорић „Цврчак”, тамбурашка секција.

403892032_844332677697271_7508803937840886986_н

„Гуслама“ уручено највише покрајинско признање у области културе

Aleksandra Djuran Новембер 26, 2023

Добитник овогодишњег покрајинског признања „Ференц Фехер”, у области културе су АДЗНМ „Гусле“. Награду је директору Зорану Петровићу уручио предеседник Покрајинске владе Игор Мировић на Свечаној академији, којом је обележено 105 година од присаједињења Војводине Краљевини Србији.

-После још једне успешне концертне и календарске године и уочи годишњих концерата „Гусле“ су добиле највише покрајинско признање у области културе. Веома је значајно јер говори да квалитетно и успешно радимо, а да је све што је иза нас, све ове године, и вредновано. „Гусле“ су на крају 148. и почињу 149. концертну сезону и ова награда биће подстрек да још боље и квалитетније обављамо свој посао, чувамо традицију, културу и обичаје нашег, али и свих других народа који живе на овом простору. Музика и игра су наш прошлост, али и наша будућност и прави начин да се представимо као део културне елите нашег народа – рекао је Зоран Петровић.

Вредно признање, друштво основано давне 1876. године, заслужило је на основу квалитетног и континуираног рада, који се протеже безмало век и по. Неизоставна је културно-васпитна и социјална улога, али и богата и разноврсна културна делатност, стоји у образложењу комисије.

Чланови извођачког фолклорног ансамбла „Гусала“, у сарадњи са члановима новосадског Фолклорног ансамбла “Вила” свечаност поводом важног датума у историји Војводине употпунили су својим наступом.

Подсетимо и да је 25. новембар, дан када је 1918. године Велика народна скупштина у Новом Саду прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији. Одлуком Скупштине Војводине 2018. године установљен је као датум од покрајинског значаја.

Отворена изложба у Галерији „Тера“ – Клаћикова уметност о слободи и слобода у уметности

Igor Crnogorac Новембер 24, 2023

У Галерији “Тера” вечерас је свечано отворена изложба под називом „Простор X“ коју потписује сликар, графичар и мултимедијални уметник, Јозеф Клаћик. Изложена дела говоре о универзалним вредностима, истакла је ауторова ћерка, такође академска уметница ликовног одређења, Алена Клаћикова.

– Минималистички приступ присутан је у његовом раду последњих 15 година. Динамиком линија, косинама у радовима говори о путоказима, смерницама и знаковима који су нам указани. У свету смо врло усмеравани и он те знакове симболички приказује на свој уметнички начин – колико смо мало слободни, а колико је наш животни ток спутан – рекла је Клаћикова.

Апстракције са врло конкретном поруком о питањима која нас све муче – где су границе наше слободе и сме ли се изван оквира, Јозеф Клаћик обрадио је својим уметничким приступом.

– Слика покушава да изађе из свог оквира у простор, тражи своју слободу. Постоји ту и начин да се облици комбинују, као слагалица, у зависности од правца. Човек је увек у потрази за слободом, а свака слика, иако уметник хоће да је уоквири, тежи да изађе и да постоји у том невидљивом простору – истакао је уметник.

Јозеф Клаћик је рођен у Старој Пазови, средњу школу примењене уметности је завршио у Новом Саду. Факултет ликовних уметности уписао је 1971. године у Братислави, где је стекао титулу магистра. На Академији уметности у Новом Саду је добио звање дипломираног сликара и професора ликовног образовања. Излагао је на око хиљаду колективних и 30 самосталних изложби у земљи и иностранству и добитник је многобројних признања у нашој земљи и у свету. Бавио се сликарском графиком, фотографијом и мултимедијалном уметношћу, визуелном поезијом и поезијом. Живи и ради у Петроварадину.

На изложби у Кикинди од вечерас је двадесетак његових радова – платана са надградњом, која ће посетиоцима бити доступна до 8. децембра.

Предавање о Црњанском, борцу и меланхолику, у Народној библиотеци

Igor Crnogorac Новембер 23, 2023

Поводом 130 година од рођења једног од најзначајнијих српских књижевника, Милоша Црњанског, у Народној библиотеци “Јован Поповић” своју монографску студију представила је др Горана Раичевић, професорка на новосадском Филозофском факултету. Плод њеног десетогодишњег истраживања је капитално дело „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“, написано на 767 страна, за које је добила Награду „Лаза Костић” Новосадског сајма, Награду Задужбине Николаја Тимченка у Лесковцу и Награду „Никола Милошевић” Радио Београда 2 за најбољу књигу из области филозофије, естетике и теорије књижевности и уметности.

Изучавање Црњанског професорке Раичевић почело је са њеном докторском дисертацијом „Природа и значај есејистике Милоша Црњанског“. Каже да наслов студије садржи појмове који одређују његов карактер, али и личност.

– У њему је, у младости, било тог агона, борбености, жеље да се кроз уметност учини велика промена у свету, поготову у његовом народу који је увек волео, а са друге стране били су и ти периоди меланхолије који су наступали после фаза борбености, и те авангардистичке тежње да уметност иде испред света и да га води. Сам Црњански је говорио да је његов живот упропастио његову литературу, да је живео несрећно. Десило се да је, после Другог светског рата, провео четврт века у добровољном изгнанству у Лондону. Није веровао да ће се то њему догодити, да ће доспети до Лондона, а не да ће тамо провести трећину животног века. Из идеолошких разлога плашио се да се врати у послератну Југославију, али је тамо схватио, лежећи „хладан као на пепелу клада“, како је написао у „Ламенту над Београдом“, да песник не може да живи ван своје домовине и без својих читалаца – каже професорка Раичевић.

Иако после рата скоро десет година није могао ништа да напише, покушавао је да пише на енглеском, да пласира неке романе, да их прилагоди за енглеску публику, међутим то није ишло. Можда је узрок томе била репутација коју је имао у Енглеској у којој није био идеолошки подобан, мада то није имало никакве везе са његовим политичким опредељењем, објашњава ауторка.

– Био је веома необичан човек и није волео да се сврстава на неку страну и тако је, можда, на себе навлачио гнев и несимпатију других људи. Десило се да је у Лондону животарио са својом супругом и да се, од 1956 године, када су у Југославији поново објављени његови романи „Дневник о Чарнојевићу“ и „Сеобе“, он буди и да поново пише. Тада настају његова позна велика дела и романи: Друга књига сеоба“, „Код Хиперборејаца“, „Роман о Лондону“, „Ламент над Београдом“, бисери наше књижевности. То је један од ретких случајева позне инспирације. Кад поредимо, по обиму, колико је створио у старости са оним што је стварао као млад човек, ова касна дела увелико премашују младалачка – наводи проф. Раичевић и додаје да је, у ствари, хтела да покаже да не можемо да разумемо дела неког писца ако не знамо његов живот.

Црњански је скоро сва своја дела написао у аутобиографском „кључу“, ако изузмемо историјске романе, мада и у њима препознајемо „човека Црњанског“, каже ауторка.

– Када је у Паризу, 1921. године, видео тај весели, радосни Запад, био је скоро увређен јер су ти људи задовољни и певају по улицама, а његов тужни народ после Првог светског рата живи бедно, сиромашно, као и његови Руси, које је исто тако волео – био је велики панслависта – а тамо се догађала и револуција и велики грађански рат. То осећање препознајемо у Вуку Исаковичу који са својим јадним људима из Славонско-подунавског пука путује на Рајну да би се борио за туђе интересе ко зна зашто. Долази у Аустрију и види богата села у којима се окрећу јагањци и прасићи и сви певају, и он је исто тако увређен када види разлику између туђег весеља и своје домаће туге. Увек сам говорила да је део инспирације Црњанског као песника, као писца, био у томе да усрећи свој народ, не да буде срећан само он сам, него да то буде читав његов народ – закључује професорка Раичевић.

Монографска студија „Агон и меланхолија – живот и дело Милоша Црњанског“ изашла је 2021. године у издању „Академске књиге“ из Новог Сада. Њено вечерашње представљање у склопу обележавања 130 година од рођења великог писца (26. октобар) у Народној библиотеци било је изузетно добро посећено.

395027071_1747290459073609_344206078028681442_н

Стиховима осваја срце публике: Веселинова поезија представљена у Немачкој

Jelena Trifunović Новембер 20, 2023

Након бројних промоција широм Србије, суграђанин Веселин Мандарин (21) своју поезију представио је и у Немачкој. После Падерборна, где су уприличене четири промоције, у августу је књижевне вечери одржао у Елсену, Шлосу и Дортмунду. Његов првенац „Вечност је крива” објављен је у марту ове године.

– Током једног од мојих путовања у Немачкој, упознао сам колеге пореклом из Србије, који се успешно баве поезијом у Немачкој. Уз њихову подршку, мој рад је представљен тамошњој публици. Постао сам и члан Удружења песника Падерборна које ме је наградило похвалом. Неколико примерака моје збирке песама сада се налази и у Градској библиотеци у Падерборну, у делу страних књижевника. Публика у Немачкој ме је дивно прихватила, свакодневно су стизале похвале и честитке , још увек сам под утисцима. У плану су поновна гостовања, стекао сам доста читалаца и пријатеља. Пресрећан сам што сам имао могућност да свој рад, нашу Србију, Кикинду али и своје родни Иђош, представим у Немачкој- истиче Веселин.

Млади поета припрема другу збирку поезије, а пише и роман. Жели да пружи подршку младима у борби против насиља, али и да допринесе подизању свести о значају културе и образовања. У току је и рад на позоришној представи у Културно просветном друштву „Миливој Оморац” у Иђошу. Веселин наступа на бројним књижевним вечерима у Београду, а у плану је, открива, и ангажман у медијима. Активан је и на друштвеним мрежама јер жели да своју поезију приближи што већем броју читалаца.

– Реакција људи је предивна, срећан сам што разумеју оно што радим, и поруку коју шаљем кроз своју поезију. Добио велики број признања и похвала, међу њима је и признање Удружења српских књизевника у Словенији, које је за мене посебно драго. Након великог броја гостовања на телевизијама са националном фреквенцијом, моје друштвене мреже расту из дана у дан и броје велики број пратилаца и љубитеља уметности и писане речи – каже Веселин.

Млади поета од ове јесени је студент кикиндске Високе школе за образовање васпитача. Претходно је студије фармације уписао по жељи родитеља, али своју будућност није видео у тој бранши. Поред поезије и рада са децом, његова велика љубав је и глума.

КРИШОМ ПИСАО ПЕСМЕ

Веселин пише песме од своје дванаесте године. Да осећања, мисли, жеље и стрепње претвара у стихове, све до ове године, нису знали ни родитељи, сестре, родбина, другови, девојка… Спутавала га је, признаје, спознаја да неће наићи на подршку околине. И тако су се песме низале, свеске пуниле, а Веселин је стрљиво чекао прави тренутак када ће обелоданити своје песме.

370289889_24670469362566842_8176381021609376964_н

Годишњи концерт певачких група и солиста „Гусала”: Тражило се место више

Aleksandra Djuran Новембер 17, 2023

Оченашем, молитвом Господњем, отворен је први у низу годишњих концерата Академског друштва за неговање музике „Гусле“. Као и увек када наступају чланови овог друштва тражило се место више. У свечаној сали Народног музеја наступиле су женске и мушка певачка група, солисти и инструменталисти.

-Ова година била је богата квалитетним наступима, али и наградама које су чланице Женске певачке групе донеле „Гуслама“ и Граду. Стога смо решили да је крунишемо концертом који смо поклонили нашим суграђанима који су и наши верни гледаоци – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.

Солисткиње и чланице женске певачке групе публици су се представиле а капела певањем без инструменталне пратње, тако да су окупљени били у прилици да чују традиционалне песме из свих крајева наше земље.

-Годину смо почели наступом на Фестивалу божићних и коледарских песама, а завршавамо је са још једним признањем освојеним на недавно одржаном 6. Фестивалу традиционалног певања у Суботици. Кикинђанима су се и први пут представиле чланице млађе и старије певачке групе, мушка певачка група и млади инструментални солисти Стефан Билић на гајдама и фрули и Никола Исаков на тимпану. Ово је била прилика да покажемо шта смо научили и колико смо напредовали – казала је наша саговорница.

Концерт је завршен заједничким наступом свих извођача, а већ 30. новембра „Гусле“ у Народном позоришту организују концерт дечијих група које раде у друштву. Ово друштво биће домаћин и међународне научне конференције која ће бити одржана 12. децембра. Учесници ће бити реномирани професори, доктори наука, из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Румуније и Македоније. Стручни скуп бавиће се питањима етномузикологије и етнокореологије и њиховој примени у пракси, а организатор је Удружење за неговање банатске културе из Темишвара.

400848868_362557852801851_7402255188155443254_н

Лепота Баната у сликама Тање Ножице

Aleksandra Djuran Новембер 16, 2023

Суграђанка Тања Ножица свој 60. рођендан прославила је отварањем прве самосталне изложбе у четвртак, 16. новембра, у Галерији културног центра. Почела је да слика пре 2,5 године и од тада је четкицу и платно не испушта из руку.

-У Културном центру, где сам запослена, 2021. године организована је сликарска радионица коју је водила Смиљана Шалго. Заједно са децом која су је похађала и ја сам почела да сликам, а с обзиром на то да имам афинитета према сликарству, брзо сам савладала технике. Када сам насликала прву слику на платну била сам презадовољна, а били су одушевљени и сви око мене. Тада сам кренула и не стајем – прича наша саговорница.

До сада је насликала више од 50 слика и најдража јој је техника акрил на платну.

-Сликам војвођанске мотиве. Ту су банатске куће, салаши, пејзажи, житна поља, сунцокрети тако да је и назив изложбе „Лепота Баната“. Да се ова изложба оствари пуно су ми помогли моји унуци Вања Бербер и Михајло Пиљак. Обојица сликају у радионици и они су у ствари заслужни што сам открила свој таленат. Слике поклањам драгим особама – каже Тања Ножица.

На првој самосталној изложби Тање Ножице изложено је 30 слика.

На „Концерту под маскама“ у оквиру „Совембра“ наступили најмлађи кикиндски музичари

Igor Crnogorac Новембер 15, 2023

Програмима „Совембра“ Туристичке организације Града и ове године прикључили су се ученици и наставници Основне музичке школе „Слободан Малбашки“. У Народном музеју одржали су вечерас „Концерт под маскама – Солвембар“ на којем је наступило 25 полазника.

– Ученички парламент и креативни тим наше школе, наставници и ученици, почели су са припремама за овај концерт већ после „Дана лудаје“ – каже директорица, Маргита Детари. – Веома је важно за ђаке да наступају што више. На овом концерту свирају деца са свих одсека, у највећем броју ученици од првог до трећег разреда. Припремили смо разноврстан програм, од Баха и Моцарта до народних песама.

Милијана Станков је трећи разред на одсеку за клавир.

– За овај наступ припремила сам „Пирате“. Волим да свирам пред публиком, да покажем другима своје умеће – каже Милијана.

Са истог одсека наступила је Катарина Косић, која је на четвртој години.

– Већ сам свирала неколико пута на концертима – каже Катарина. – Ове маскице сова које сви имамо чине ме срећном.

Свој први наступ имала је осмогодишња Невена Симић, ученица првог разреда на одсеку за флауту.

– Припремила сам „Сијај, сијај звездо мала“ – каже Невена. – Дуго сам вежбала тешке делове, а после и целу композицију. Допада ми се песма јер је дугачка и интересантна.

Најмлађи кикиндски музичари са својим наставницима већ припремају наредни концерт. Како је најавила директорица Маргита Детари, на традиционалном Новогодишњем концерту који ће се одржати 13. децембра у Позоришту, биће изведено нешто сасвим посебно. После наступа солиста, њихова публика имаће први пут прилику да гледа мини дечију оперу „Новогодишња бајка“.

Представљање истраживачког рада Марте Иштван: да се људи не забораве

Igor Crnogorac Новембер 14, 2023

Најновије дело кикиндског етнографа Марте Иштван, „Овде почивају у вечном миру: гробља у Кикинди“, представљена је вечерас у препуном холу Народне библиотеке која је, у сарадњи са Архивом Војводине, и издавач књиге.

У име локалне самоуправе, промоцији је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски, која је подсетила да је иницијатива за партнерско издаваштво потекла од нашег суграђанина, народног посланика Миленка Јованова.

– Ово је важан културни догађај јер је Марта Иштван својим делом успела да сведочи о прошлости житеља наше мултикултуралне средине. Импресионира ме чињеница да се у књизи не помињу само знамените личности, већ и они који немају својих потомака – рекла је Валентина Мицковски.

Поред ауторке, на представљању су говорили и историчар Лазар Демић и директор Историјског архива Војводине, др Небојша Кузмановић.

– Ауторка је урадила важан посао и добро и велико дело за град – истакао је Кузмановић. – То је културни добитак јер сазнајемо много о људима који су живели на овим просторима. Култура сећања је важна, без оваквих књига веома мало бисмо знали о својим прецима. Не може се живети без прошлости и наш задатак је да објављујемо дела у којима се она чува.

Марта Иштван је за време свог двадесетпетогодишњег рада у Библиотеци, као преводилац са немачког и мађарског језика помагала истраживачима, а затим је и сама почела да проучава завичајну историју Војводине и то чини већ две деценије. Вечерас представљена књига седма је коју је објавила и тек први део о гробљима у Кикинди.

– Ово је наставак моје теме о масовним гробницама у Војводини, немачким, мађарским и српским – рекла је ауторка. – Првобитна идеја је била да направим збирку најлепших споменика. Међутим, када сам почела да радим, схватила сам да има много тога што треба забележити јер нестаје. Ту су описи гробаља, гробница, биљног света, симбола, најстаријих надгробних плоча, гробова познатих Кикинђана. Овде су гробља стара више од 200 година, има надгробних плоча из прве половине 19. века, али не и нема старијих. Много тога се занимљивог може сазнати о људима који су живели овде и важно је што је могуће више сачувати од заборава.

У првом делу истраживачког рада налазе се описи и подаци о четири гробља – Мокринском и Мелином, и православном и католичком. Поред тога што се православци сахрањују ка истоку, а католици ка западу, разлика у писму на надгробним плочама је све мање.

– Код православаца налазимо и латиницу и ћирилицу, мада, у последње време, све више ово друго писмо. На католичким споменицима, деца из мешовитих бракова неретко употребљавају ћирилицу. Једна од разлика је и у томе што се код православаца чланови једне породице сахрањују у групама гробовима, док су код католика то крипте у којима су сви чланови породице. Ни правило о правцима сахрањивања све мање је важно у односу на то да гроб буде уочљив. Ради моде и да буде боље виђен, гроб се поставља поред пута. Ни на гробљима човек не може да одустане од своје жеље да буде виђен, да буде први и да буде на неком добром месту, и гроб се окреће из тог разлога, и тога има све више, на свим гробљима – сведочи Марта Иштван.

Као најлепши и споменик којем се увек враћа, издваја скулптуру жене од белог мермера која седи поред црног поломљеног стуба. Споменик се налази испред капеле на Католичком мокринском гробљу и подигнут је Немици из Беча која је преминула у 42. години. На њему пише само „Мици“ и „Породица Кислингер“, и симболизује рано прекинут живот жене којој је супруг, на овај начин, подарио вечност.

Књига је двојезична, написана је и на српском и на мађарском језику. Истраживања на ову тему ауторка наставља и напомиње да је тек на почетку. У плану јој је, каже, да забележи све о свих једанаест гробаља у Кикинди и тиме да вредан допринос сећању на људе који су живели и сахрањени су под истим небом.