Култура

Трејлер 1

Аутори најбољих трејлера за књигу по конкурсу Народне библиотеке „Јован Поповић“ проглашени су вечерас на свечаности у овој установи. На конкурс по којем ђаци својим вршњацима, уз помоћ нових технологија, промовишу књижевност, стигло је, и ове године, тридесетак радова.

– Задовољни смо што сваке године стижу све бољи радови и што деца нове технологије користе за нешто добро и корисно – рекла је уредница програма, Дуња Бркин Трифуновић.

Међу млађим основцима најбољи су, по мишљењу жирија, били ученици ОШ „Вук Караџић“.

– Мени је била инспирација књига „Мисија музеј“ јер ми је најсимпатичнија и много је волим. Ту се ради о једној девојчици која не воли музеј и онда, пошто проведе неко време у њему, она га заволи – објаснила је награђена ученица другог разреда, Невена Симић. Невенин трејлер носи назив „Хоћу у музеј“.

Матеја Киш и Мила Рађеновић, такође ученици другог разреда исте школе, награду су примили за свој трејлер за књигу „Мали принц“.

– Мали принц путује по планетама и то ми је било најзанимљивије – рекао је Матеја.

Његова сарадница на пројекту, Мила, каже да су снимали на више места у граду.

– Док путује по планетама, Мали принц стиче нове пријатеље. Није ми било тешко, било је занимљиво – каже Мила.

Најпознатије дело Антоана де Сент Егзиперија било је занимљиво за препоруку у трејлеру и старијим основцима, ученицима Основне школе „Васа Стајић“ из Мокрина. Награђени аутори су: Немања Шебул, Милан Павлов, Ненад Ибрајтер, Андреј Рац Сабо и Мирко Лупу.

– Осећам да треба да покажемо младима да је то добра књига и да треба да је читају. Наша порука је да више труда улажу у читање књига – рекао је Милан Павлов, ученик осмог разреда мокринске школе.

Поред Мокринчана, у овој категорији награђен је и Виктор Ђорђевић, ученик Основне школе „Бранко Радичевић“ из Брестовца, који није могао да присуствује додели. Он је потписао трејлер за књигу „Хајдуци“ Бранислава Нушића.

За трејлер за књигу „Дечаци Павлове улице“ похваљена је екипа „Мајстори глуме“, чланови секције Свет уметности ОШ „Фејеш Клара“: Петра Балаж, Виола Чемере, Роберт Немеш, Мате Комарек, Естефанија Херман, Давид Тот и Борис Котоган.

У категорији средњошколаца награђена је Катарина Кркић, ученица Гимназије из Ћуприје која, такође, није могла да присуствује додели. Катарина је снимила трејлер за дело „Гавран“ Едгара Алана Поа.

Жири је радио у саставу Мирјана Нешић, библиотекарка, председница жирија,  Ненад Миладински, мултимедијални уметник, и Бранко Стевановић, писац за децу из Београда, који је и уручио награде лауреатима.

– Млади аутори су показали да су врло талентовани – оценио је Стевановић. –

– Веома ми се допада што су много радили тимски. Враћали су нам се и они који су већ учествовали, и мање је учесника из средње школе, што је мени неразумљиво с обзиром на њихово познавање нових технологија. Књига је увек одлична тема а посебно у години у којој се обележава осам деценија од првог издања „Малог принца“, за који су на конкурс стигла два трејлера. Развој нових технологија не само да нас неће удаљити од књига него ће нам помоћи да их једни другима препоручујемо.

На свечаности доделе у Библиотеци наступила је кикиндска група „Рој“.

ДСЦ_1028

Представници Историјског архива Кикинде су у четвртак, 9. новембра, у галерији Музеја подунавских Шбава отворили изложбу „Везе Сомбора и Кикинде кроз документа Историјског архива Кикинда”. Изложба је реализована кроз партнерство са Историјским архивом Сомбор, а идеја водиља пројекта јесте културно повезивање два града, које ће ићи упоредо са собраћајним повезивањем путем брзе саобраћајнице „Осмех Војводине”.

Аутори изложбе су в.д. директор и архивиста Срђан Сивчев, а дизајн и техничку реализацију потписује Никола Радосавчев. Изложби су, у име Града Кикинде, присуствовали председник Скупштине Града Младен Богдан и  чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сомборцима смо представили документа која се налазе у Историјском архиву у Кикинди, а која се односе на њихов град. Између осталог, изложени су плакати о културној, привредној и економској сарадњи, као и о брачним везама између мештана два града. Плакати датирају од половине 19. века до избијања Другог светског рата и у Музеју подунваксих Шваба може да се види 16 паноа. Ово је први пут да овако сарађујемо, а наша заједничка мисија је културно повезивање Кикинде и Сомбора које треба да прати и будућу брзу саобраћајницу такозвани  смајли Војводине . Тако је договорено да наредне године слична изложба буде организована у нашем граду – истакао је Срђан Сивчев.

 

Изложба је отворена до 1. децембра.

 

Дом културе Иђош

После Руског Села, у којем је, после три деценије од гашења, летос отворен огранак Народне библиотеке „Јован Поповић“, сада и мештани Иђоша могу да очекују да ће и њихово место, наредне године, за Дан села, добити библиотеку, али и читаоницу и простор за културна дешавања.

– У питању је сала овде позната као Клуб код Бугера – каже председница Савета Месне заједнице, Иванка Грујић. – То је Центар за грађанске активности, простор који је Град дао на коришћење Месној заједници. Ми смо салу већ уредили, али ће се реновирати и сала и башта која јој припада и у плану је да, поред библиотеке, уредимо део за окупљање грађана, промоције књига, пољопривредне обуке и презентације.

Огранак у Иђошу не постоји дуже од 15 година јер је простор у којем је био, у приземљу Дома културе, био девастиран, каже директор Народне библиотеке у Кикинди, Бране Марјановић.

– Отварање огранка у Иђошу у плану је за следећу годину. Веома лепу сарадњу имамо са Месном заједницом у овом месту. Простор који су нам понудили превазишао је наша очекивања, можда и потребе Библиотеке, тако да ће служити и за друге садржаје. Биће то мали културни кутак села. Поред дела са књигама, ту је и велики простор у којем може да буде читаоница и драгоцен је јер је на доброј локацији и има мало двориште затворено зидовима, које ћемо преуредити у оазу. Надамо се да ћемо имати подршку ресорног министарства као што смо је имали ове године, када смо отварали огранак у Руском Селу – рекао је Марјановић.

Отварањем огранка у Иђошу, биће заокружено поновно успостављање библиотечког фонда у свим местима на територији Града. Следећи корак, каже директор Марјановић, биће решавање проблема Библиотеке у Мокрину која се налази у неусловној згради. Ово је и највећи огранак Библиотеке, са око 15 хиљада књига.

Никола Васиц ТОПОЛОВАЦКИ

Културни центар приредиће вече сећања на песника и сликара Николу Васића Тополовачког. На дан Васићевог рођења, биће додељене и повеље које носе име овог уметника. Подсетимо, прошле године први лауреати овог признања били су Немања Савић, књижевник и новинар из Зрењанина и Снежана Томин, песникиња из Кикинде. Савић је био близак Васићев сарадник и рецензирао је неколико његових књига, док је песникиња Снежана Томин, као најближа Васићева сарадница у Књижевном клубу, била и први председник овог удружења након Васићеве смрти.

Ово признање је и установљено са жељом да се очува сећање на лик и дело Николе Васића, који је свом имену додао и придев Тополовачки, као успомену на његов родни Равни Тополовац у општини Житиште у коме је рођен 1956. године. Као младић се доселио у Кикинду и остао да ствара у нашем граду цео радни век. Критеријум за доделу повеље је да су добитници културни посленици из Кикинде, Зрењанина или општине Житиште, дакле с подручја за која је овај уметник својим рођењем и стваралаштвом био највише везан.

Васић је за живота објавио девет поетских књига, а прозним радовима оглашавао се у периодици. Успешно се бавио и сликарством и имао је на десетине самосталних и колективних изложби. Од сликарских техника најчешће је користио уље на платну и графику. Велики број његових графика краси публикације других песника.

Основао Клуб књижевника „Душко Трифуновић”

Никола Васић Тополовачки је био оснивач и први председник Клуба књижевника „Душко Трифуновић” који и данас окупља на десетине стваралаца из Кикинде и околине. Иницирао је књижевни маратон у нашем граду, као и штампање пригодног песничког зборника са те манифестације.

Његово последње радно место било је управо у Културном центру, па је  према речима Тање Ножице, заменице директора ове установе, морална дужност да се Васићу  као уметнику, али и као колеги и пријатељу, одуже на овај начин.

Очекује се присуство великог броја Васићевих пријатеља и поштовалаца који ће том приликом читати његову поезију или властита дела посвећена овом ствараоцу, који нас је пре једне деценије прерано напустио.

 

 

Стефан Митровица 1

Стефан Остојић добио је још једну награду за кловновску монодраму „Лала“. На Фестивалу сценског наступа и кореодраме Факултета уметности Универзитета у Приштини, одржаном у Косовској Митровици протеклог викенда, понео је признање публике за најбољу представу и, како је образложено, „похвалу за изузетну глумачку игру, високи професионализам и дилатирану енергију с публиком“. На овогодишњем фестивалу учествовали су уметници из Београда, Ниша и са Цетиња.

Прву кловновску монодраму у Србији, Остојић је радио с француском редитељком Ли Делонг, у продукцији Града Кикинде, „Гриндекса“, Компаније „Ларк“ из Париза и Театра „Гусани у магли“. Јубиларно, 50. извођење „Лале“, заказано је за 24. новембар у Народном позоришту у Кикинди.

394782652_713035073643236_3585782539736086853_н

Једна од многих прича у нестајању мотив је изложбе Немање Миленковића отворене у Галерији „Тера“. Млади уметник  каже да је изложба наставак истраживања о односу људи  према животињама у савременој пракси лова које је први пут приказано у априлу у Београду.

-Горње Подунавље, одакле потичем интересантно је због великог броја животињских врсти од којих су многе заштићене и под заштитом УНЕСКА. Велика је светска туристичка атракција која привлачи ловце. У мојој породици већина чланова су ловци хобисти и ја са потпуно другачијим етичким ставом, то промишљање било ми је занимљиво. Постављам питање да ли је експлоатација животиња заиста потребна на такав начин и  најсрећнији сам кад посетиоци са моје изложбе оду запитани и промишљајући о ономе што се констано дешава око њих – рекао је Миленковић.

Сликар по вокацији, користи све технике у свом раду. Основа му је цртеж и акварел, што се може видети на изложби  приказаној у четири сцене. Свака сцена има специфичан наратив који заједно дају увид у једну од многих прича о нестајању.

-Најважније је промислити о томе шта се догађа у данашњем свету. Да ли је нешто што је раније било нужно да бисмо имали храну данас потребно? Потребно је да се окренемо заштити и чувању, нарочито врста које свакодневно нестају – казао је 27-годишњи уметник из Новог Сада.

Немања Миленковић, запослен као аситетнт на Академији уметности у Новом Саду, додаје и да студентима указује на значај „Тере“, не само у Србији, већ у свету. Изложба је отворена до 22. новембра.

КЦ промоција 5

Урош Микулић, ученик трећег разреда Гимназије „Лаза Костић“ у Новом Саду данас је у Културном центру представио своја два дела: збирку поезије „Под погрешним небом“ и роман „У раљама смрти“.

Збирку песама, издату прошле године, написао је под менторством Тоде Николетића, Љубивоја Ршумовића и Горана Новакова, писца за децу и илустратора, који је и говорио на данашњој промоцији.

– Изненађујуће је било за све нас који смо га познавали као песника што је, са толико година, већ објавио и друго дело и то прозу – рекао је Новаков. – Роман га ставља у ред прозних писаца и сматрам да има озбиљан потенцијал.

Микулић, с друге стране, за себе каже да треба још да одрасте и „много корака да пређе“ да би стекао титулу писца.

– Роман „У раљама смрти“ говори о истинитом догађају из 1998. године у мом родном месту, Липару. То је омаж једној генерацији која је тада одрастала, међу којима су и мој отац и главни јунак овог романа. И даље радим под менторством Тоде Николетића и наставићу да пишем јер је моћ писане речи – свемоћ, али и уточиште – рекао је Микулић.

Обе књиге изашле су у издању „Графоофсета“ у Челареву. Поподневној промоцији у Културном центру присуствовали су и ученици Економско-трговинске школе.

Тамара и Тијана

Тамара Ристић из Кикинде, у свету музике позната под уметничким именом Кезз, номинована је за престижну Награду „Амбасадор“ коју додељује хрватски портал клубскасцена.хр.

Награда се додељује у области електронске музичке сцене, којом се овај портал бави, и то у неколико категорија. Тамара, која живи у Љубљани, номинована је за најбољи наступ уживо у региону. Гласање траје до 12. новембра и, уколико желите да подржите Тамару, свој глас можете дати на: https://www.nagrada-ambasador.eu/online-glasanje/18-regionalne-nagrade-publike/149-regionalni-band-live-act-godine?fbclid=IwAR3WTvY-yVep_-teCLevZvWVC6NWTUxDE7Yu6a3s8tZOKztkiAVCGTufQmE.

Иначе, Тамара је летос наступила на познатом Гластонбери фестивалу у Великој Британији и била је прва Српкиња која је учествовала на овој међународној манифестацији.

Интервју са Тамаром, направљен после овог гостовања, можете прочитати на нашем порталу: https://kikindski.rs/tamarini-etno-i-elektro-koloriti-predstavljeni-svetu-na-festivalu-u-engleskoj/

Тамара своју ауторску електронску музику са етно елементима изводи на клупској сцени у региону и шире, а од пре неколико година ствара и наступа и са својом млађом сестром Тијаном, у дуету под називом Тијамара. Како је Тамара изјавила за Кикиндски портал, њих две управо раде на новој музици под радним називом “Тилл тхе енд оф тиме”.

Тијана је графички дизајнер и програмски менџер у београдском клубу „Халф“ који је, такође, номинован за Награду „Амбасадор“. Уколико желите да их подржите, ово је линк за гласање: https://www.nagrada-ambasador.eu/online-glasanje/18-regionalne-nagrade-publike/136-regionalni-klub-godine?fbclid=IwAR2Sw5gL4VCushDPEmhRBclRmshzFTtYs2aRUZQwtxU7YkL4M1BDK_hHhHk.

Тамари и Тијани желимо победу и нове успехе, као и скоро виђење на наступу у нашем и њиховом граду.

(Фото: Фејсбук страница Тамара Кезз и Кикиндски портал)

позористе (2)
„Комуна” и Народно позориште Кикинда читаоцима нашег градског информативног недељника дарују бесплатне карте за представе.
Наградна игра почела је од данашњег броја „Комуне”, и у сваком наредном делићемо улазнице.
Све што треба да урадите је да попуните купон који је објављен у данашњој „Комуни” и пошаљете га на адресу Генерала Драпшина број 34, Кикинда или убаците у сандуче испред наше редакције, најкасније до среде у 10 сати.
У наредном броју дароваћемо укупно осам улазница– два пута по две карте за 10. новембар за представу „Па се видимо у сну” и два пута по две карте за 14. новембар када је на репертоару комад „Смрт човека на Балкану”.
Имена извучених добитника, биће објављена у идућем броју „Комуне” који излази у четвртак 9. новембра.
Добитници ће карте моћи да преузму на билетарници Позоришта.
Не заборавите, четвртак је дан за КОМУНУ, а уторак и петак за ПОЗОРИШТЕ!
Азариц 2

Колонија сликара „Михољски сусрети села“, одржана је протеклог викенда у Новим Козарцима. У организацији Галерије „Здравко Мандић“ стварало је 20 академских и сликара аматера са територије Града и из неколико градова Србије.

– То су све добри сликари и сваки од њих оставио нам је најмање једну слику. Лепо би било да ова ови сусрети постану традиционални јер су села мало запостављена, посебно култура, која је неопходна за духовни развој – рекао је сликар Брацо Азарић, домаћин Сусрета.

Азарић додаје да ће слике бити изложене у Галерији „Здравко Мандић“ и, нада се, ускоро и у Кикинди. „Михољски сусрети села“ одржавају се у читавој Србији по конкурсу Министарства за бригу о селу. Манифестацију у Новим Козарцима подржали су и Град и Месна заједница.

У овом месту, такође у организацији Галерије “Здравко Мандић”, недавно је одржана и 42. Општинска смотра сликара аматера са које се, на зонско надметање, пласирало шесторо. На Покрајинској смотри у Новом Бечеју наш град ће представљати Смиљана Шалго, Нина Француски, Душанка Пап Вујовић и Милан Драгојевић.