Култура Архиве | Паге 62 оф 95 | Кикиндски портал

КПД „Миливој Оморац“ – овације на премијери

Igor Crnogorac Децембер 13, 2023

После много година у којима није било континуираног рада у Културно-просветном друштву „Миливој Оморац“, у Иђошу је једна млада жена, Николина Јоцин, поставши председница Друштва, поново активирала хор, драмску и фолклорну секцију. У првим резултатима великог ентузијазма и воље младих Иђошана публика је могла да ужива у недељу, у Дому културе, на премијери представе „Причам ти причу“.

У представи су наступили чланови драмске секције и хора, њих тридесетак, а тема је био сеоски живот у давним временима. Николина Јоцин комплетан је аутор комада, од текста до костима и избора музике.

– После доста времена сала је била препуна, реакције су сјајне, публика је уживала јер је представа о Иђошу у прошлим временима – каже Николина. – Ипак, не бих све ово могла без изузетног тима, глумаца, старијих и деце, на које сам веома поносна. Сва удружења из села била су нам подршка, обезбедили су деци поклоне, а имали смо и доста спонзора за сокове, грицкалице и слаткише.

Да би употпунили доживљај, чланови Друштва на улазу у салу приредили су етно-изложбу са предметима који буде успомене. Било је ту ношњи, делова намештаја, старих грамофонских плоча, буради.

Ансамбл представе већ је добио позив да гостује у Мокрину, а Иђошани који нису успели да дођу на премијеру с нестрпљењем очекују следеће извођење.

У међувремену, Николина пише нови комад, а чланови учествују у радионицама у којима ће се припремати за предстојеће празнике. Културни живот у Иђошу је обновљен уз овације и честитке, али, пре свега, из велике потребе и жеље, као и уз огромну вољу свих мештана.

Концертом оркестара, певачке групе и солиста завршен први дан Међународне конференције

Aleksandra Djuran Децембер 12, 2023

Наступима хора „Корнелије Станковић“, Великог народног оркестра, певачке групе и солиста АДЗНМ „Гусле“, као и оркестра Западног универзитета, односно Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара, завршен је први дан Међународне конференције под називом „Етномузикологија и етнокореологија и њихова пракса у балканском фолклору“. Кикинду и „Гусле“ на овом стручном скупу са својим радовима представљају Магдалена и Игор Попов.

-Приказали смо пресек 23. године етно кампа и његов значају за наш регион, професоре, студенте и све који се баве етномузикологијом, етнокореологијом и етнологијом. У оквиру књижевног салона представљена је и моја књига „Обичаји Срба у Поморшју“, али и дела осталих учесника професора и доктора у својој области. После првог дана утисци наших гостију из Румуније, Македоније, Црне Горе, Републике Српске и наше земље су више него добри. Отворили смо многе теме које ћемо разматрати у скоријој будућности – сазнали смо од Игора Попова.

Концерту су присуствовали учесници скупа, као и суграђани, а све њих поздравио је градоначелник Никола Лукач који је подсетио на чињеницу да је Академско друштво за неговање музике „Гусле“ најстарије српско друштво на овим просторима и у континуитету ради пуних 147 година.

-Хвала свима који су допринели и доприносе опстанку и просперитету друштва и генерацијама које чувају традиционалну музику, песму и игру од заборава. Заслужено су „Гусле“ ове године добиле највише покрајинско признање из области културе „Ференц Фехер“ и користим прилику да свим члановима честитам на томе. Сви ми, Кикинђани, поносни смо на „Гусле“ и на оно чиме се баве, што чувају традицију свих који живе на овом простору, а првенствено српског народа. И овај стручни скуп доказ је да на прави начин представљају наш град и нашу земљу – истакао је градоначелник Лукач.

Конференција је још један доказ квалитетног рада АДЗНМ „Гусле“, додала је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Повезивање и сарадња са врхунским стручњацима из земаља у региону важна је како за „Гусле“ тако и за сам Град. Сигурна сам да ће сарадња бити плодоносна и да ће допринети још квалитетнијем раду нашег друштва. Размена искустава допринеће и племенитој мисији која се огледа у очувању традиције, културе и обичаја народа са наших простора – закључила је Јакшић Киурски.

Сутра је на програму округли сто на тему “Етномузикологија, етнокореологија и етнологија у балканским земљама – актуелна научна истраживања и уметнички правци“.

Увид у живот знаменитог суграђанина – „Ђорђе Радак Кикинђанин“

Igor Crnogorac Децембер 12, 2023

Мултимедијална изложба о најзначајнијој личности нашег града у 19. веку, Ђорђу Ђоки Радаку, отворена је вечерас у Галерији „Нова“ Народног музеја, поводом два века од његовог рођења. Аутор изложбе је Владислав Вујин, виши кустос–историчар.

Радак је можда најпознатији био по томе што је био други по величини добротвор Матице српске у 20. веку. Своје имање оставио је српском народу на управљање, истакао је Вујин.

– Ђока Радак био је и покретач буне априла 1848. године и активни учесник револуције 1848. и 1849. године. Целокупно своје имање, 250 хиљада ондашњих круна, оставио на управљање Матици српској која је, по његовој последњој вољи, кроз неколико фондова новац усмеравала за школовање сиромашне српске младежи. Део новца оставио је и Србима у Лици и Далмацији, а врло мало родбини са којом није био у добрим односима – рекао је Вујин.

Отварању изложбе присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Драго ми је што Музеј приређује овакве изложбе. Кикинђани не знају много о знаменитим суграђанима који су у прошлим вековима чинили град препознатљивим. Сигуран сам да ћемо на оваквим изложбама у овом лепом простору сазнавати много више о историји Кикинде – рекао је Лукач, отварајући изложбу са аутором и директорицом Музеја, Лидијом Милашиновић.

Од Радакове заоставштине кикиндски музеј поседује само један његов портрет чији је аутор познати кикиндски фотограф Карл Ланг. Изложен је и сребрни есцајг из куће Радака и његове супруге Ане, а могуће је прегледати и збирку од 117 народних рецепата, „лекаруша“, коју је написао са само 17 година.

Ђока Радак завршио је право у Бечу, говорио је мађарски, немачки и латински, бавио се превођењем и дружио се са Вуком Караџићем. Експонати, песме и приче о Радаковом животу доступне су у различитим, па и аудио форматима, а глумац Славољуб Матић поздравио је, у лику Ђоке Радака, посетиоце на отварању. Такође је, за наредни месец, најавио извођење монодрама о овом знаменитом Кикинђанину.

Изложба је реализована уз помоћ Матице српске и Музеја Војводине и уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, и биће отворена до 17. фебруара.

405835031_344287418210806_2807792517209194415_н

„Гусле“ домаћин међународној конференцији

Aleksandra Djuran Децембер 12, 2023

АДЗНМ „Гусле“ данас и сутра домаћин је Међународној конференцији под називом „Етномузикологија и етнокореологија и њихова пракса у балканском фолклору“. На првом скупу овакве врсте у нашој земљи учествују стручњаци из Србије, Румуније, Црне Горе, Републике Српске. Овом приликом потписан је и тројни споразум о сарадњи између „Гусала“, Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара и Савеза Срба у Румунији. Међу излагачима је био и професор др Лучан Емил Рошка на Музичкој академији у Темишвару који је уједно и представник Асоцијације за неговање банатске културе.

– Ове је четврта конференција која се организује и задовољни смо што је ове године реализујемо у партнерству са „Гуслама“. Скуп је посвећен најзначајнијим истраживањима из етномузикологије и етнокореологије и обједињује истраживаче ове области са простора Балкана. Ово је један од начина да се отворе нови видови сарадње и истраживања – истакао је Емил Рошка и напоменуо да је из Темишвара учествовало шест истраживача који су се дотакли заједничких тачака које повезују народе који живе на балканском простору.

Учесници су цењени универзитетски професори и признати стручњаци, а као једна од њих је др Јелена Јовановић, научни саветник на музиколошком институту Српске академије наука и уметности.

-Традиционалном музиком можемо се бавити на више начина и врло је актуелна као тема с обзиром на то да је важно очувати традиционалне вредности. Музика, игра и обичаји су део наше прошлости и морамо их сачувати, а ово је права прилика да се окупе стручњаци из различитих сфера, размене искуства и донесу закључке који ће помоћи да се наше нематеријално наслеђе сачува – рекла је Јелена Јовановић.

Професор др Владимир Јаневски са Факултета музичке уметности „Гоце Делчев“ из Македоније додао је да су стручни скупови права прилика за размену мишљења са колегама из других земаља.

-Чињеница је да етнологија постаје све интересантнија за истраживања. Етнокореологија је једна од најстаријих наука и људи из праисторије су имали игре код нас на Балкану. Важно је причати и о пракси односно примени науке, а то су концерти и изложбе где се истраживања представљају свима – казао је Јаневски.

„Гусле“ представљају уметнички руководиоци Магдалена и Игор Попов, а у оквиру скупа представљени су стручни радови и књиге учесника. Отварању је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски која поздравила све госте.

У оквиру конференције вечерас од 20 сати у Народном музеју је концерт традиционалне музике на ком наступају оркестри Западног универзитета, односно Асоцијације за неговање банатске културе из Темишвара, и оркестар домаћина са певачком групом и солистима. Сутра, 13 децембра, од 10 сати, у играчкој сали „Гусала“ биће одржан округли сто на тему “Етномузикологија, етнокореологија и етнологија у балканским земљама – актуелна научна истраживања и уметнички правци“.

Одабрани учесници 43. Симпозијума „Тера“

Igor Crnogorac Децембер 12, 2023

Селекциони одбор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ у саставу: мр Сузана Вуксановић, музејска саветница, ма Марко Лађушић, редовни професор Факултета Примењених уметности у Београду, ма Бранислав Николић, визуелни уметник, др ум Игор Смиљанић, визуални уметник, вајар, виши стручни сарадник на Академији уметности у Новом Саду и Бернард Ридигер из Француске, професор на Универзитету лепих уметности у Лиону, објавио је листу уметника – учесника 43. Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера 2024“.

Одабрани уметници су:

Филип Агире И Отеги (1961) из Белгије, вајар и сликар.

Његов рад се обично концентрише на миграције и избеглице, воду и склониште архитектуре. одине 2017. освојио је Међународну награду за јавну уметност за своју инсталацију из 2010. године у Камеруну;

Милорад Мића Стајчић (1977) из Београда. Дипломирао је на Факултету организационих наука, смер информациони системи и на Факултету ликовних уметности, смер вајарство, у класи проф. Мрђана Бајиц́а. На истом факултету завршио је докторске студије. Оснивач је и сувласник Галерије „X Витамин“ у Београду. Изражава се и кроз инсталације, видео радове, перформансе, фотографију, често користећи елементе из поп културе. Најчешће теме су друштвене вредности, табу теме, потрошачко друштво, религија, новац;

Весна Перуновић (1960) из Торонта. Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду. Од 1988. живи и ради у Торонту. Излагала је на више стотина изложби у Канади, Сједињеним Државама, Европи, Азији и Јужној Америци. Учествовала је у бројним међународним уметничким резиденцијама широм света, а њени изложбени пројекти представљени су у Канади и источној Европи. Добитница је награде Т.Ф.В.А. (2005) као и бројних грантова Уметничког савета Канаде;

Стивен Мас (1953) из Велике Британије. Мас живи и ради у Паризу. Он је експериментисани вајар који ради са различитим материјалима. Активно и континуирано излаже од 1984 до данас. Његови радови су у јавним колекцијама у Француској;

Божица Рађеновић из Београда. Магистрирала је вајарство на Факултету ликовних уметности 1991. године. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама. Њени радови се могу видети у Музеју модерне уметности у Београду, Збирци ликовне уметности града Отаве, Музеју Цептер у Београду и разним приватним колекцијама у Канади и Европи;

Анамариа Шербан (1979) из Румуније. Рођена је у Араду, где тренутно живи и ради. Године 2002. дипломирала је вајарство на Одсеку уметности у Темишвару. Докторирала је визуелне уметности 2007. Учествовала је на разним колективним изложбама у Румунији, Француској и Мађарској и симпозијумима скулптуре (дрво, камен, метал) у Румунији и иностранству (Француска, Немачка, Норвешка).

За учешће на Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ пријавило се 87 кандидата. Симпозијум обухвата концепцију и извођење уметничког дела од теракоте које ће бити трајно постављено у парку скулптура.

Уметничка дела колекције „Тера“ су искључиво из области савремене уметности и могу укључивати: вајарска дела, просторне инсталације или друга уметничка дела настала од глине.

Мелодианум Темисвар и Краљ Петар Први (4)

„Мелодианум“, уз овације, затворили хорови из Београда и Темишвара

Igor Crnogorac Децембер 10, 2023

Међународни фестивал хорова, четврти, и први ревијални, вечерас су, својим наступима, затворили Хор Западног универзитета из Темишвара и Хор „Краљ Петар Први” из Београда. И овога пута хорови су, с обзиром на то да се наступи не оцењују, свој репертоар прилагодили публици, чини се на опште задовољство и у празничном расположењу.

– Врло сам задовољан, чак смо отпевали више песама него што смо планирали – каже диригент Хора Западног универзитета из Темишвара, др Дариус Диван. – Публика је јако топла, воли да слуша. Овде је био само мали део хора, иначе нас има стотинак у пуном саставу. Ако нас позовете и следеће године, доћи ћемо са много интересантнијим и ексклузивним програмом у којем наступа и неколико инструменталиста – рекао је др Диван. – Ми смо први пут овде и честитам граду што има овако значајан фестивал јер се хорско певање губи, а овакве манифестације га уздижу.

Са румунским хором сјајан наступ на сопран-саксофону имао је и Разван Ђорђески, студент прве године Музичке академије Западног универзитета.

Први пут на „Мелодиануму“ је наступило и 26 чланова Хора „Краљ Петра Први“ из Београда под диригентском палицом мр Мирослава Арбановског.

– Хор постоји од 2008. године поводом обележавања сто година од оснивања школе „Краљ Петар Први“, најстарије школе у Србији, и формиран је од бивших ученика. Дивно нам је било на наступу у Кикинди и драго нам је да смо имали прилику да чујемо и изузетан хор из Темишвара – казала је Тања Балевић, председница Хора.

Иницијатор, оснивач и организатор „Мелодианума“, в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев, оцењује да је Фестивал био прави музички празник за публику и учеснике.

– Имали смо јако добре хорове и много лепе музике – каже Марковљев. – Сваког дана је сала била пуна и показало се да публика веома воли овакве садржаје, знају да је то што имају прилику да чују квалитетна музика. Уз то, Фестивал завршавамо на Светски дан хорске музике.

Вечерашњем концерту присуствовала је и ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски, а хоровима су уручене плакете – захвалнице за учешће.

Да Кикинда има љубитеље хорске музике и да негује нову публику, показало је и вечерашње расположење у пуној сали музеја. Крај концерта и Фестивала означен је овацијама, сви учесници су веома задовољни наступом, што, свакако, доприноси општем утиску да је „Мелодианум“ на високом нивоу по квалитету и организацији и да наш град означава као центар још једног уметничког догађаја, значајног за читав регион.

Друго вече “Мелодианума” – шест хорова и 200 учесника са репертоаром за уживање

Igor Crnogorac Децембер 9, 2023

Музички спектакл донео је други концертни дан „Мелодианума“, четвртог Међународног фестивала хорова. На отварању вечери, 200 учесника заједно је отпевало химну Фестивала, „Вива Ла Мусица“. Госте је поздравио градоначелник, Никола Лукач.

– Захваљујем се Марку Марковљеву, директору Културног центра и његовом тиму што већ четврти пут организују Фестивал који, сигуран сам, доприноси промоцији Кикинде и томе да они који су први пут код нас, дођу поново. Кикинда је град добрих људи али и младих талената, чији ентузијазам подржавамо – рекао је Лукач.

Наш град је овог викенда средиште музичке културне сцене на којој су врхунски хорови, рекла је заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

– Поносни смо што је идеја за организовање оваквог фестивала потекла из нашег града, што говори о томе да постоји свест о значају промоције и афирмације хорске музике која, посебно данас, представља значајну компоненту нашег друштва. Верујем да ће се Фестивал још развијати и обогаћивати новим садржајима – закључила је заменица градоначелника.

После заједничког наступа, који је, иначе, обележио и крај програма, наступио је дечији хор Основне музичке школе „Петар Коњовић“ из Београда, а затим и хорови Првог певачког друштва из Шапца, „Арс воцалис“ из Београда, Хор Саборне цркве Свети Георгије из Новог Сада, Хор Катедрале Светог Петра у Бару и Хор „Аттендите” Културног центра у Кикинди.

Хор из Црне Горе стигао је, за ову прилику, у камерном саставу.

– Ситуација у хоровима је веома тешка, немамо континуитет, немамо одакле да узимамо певаче. Сви хорови имају проблем јер су певачи пензионери, односно људи који немају искуства са хорским певањем. Одлично је што нам долазе соло певачи, али добар хорски певач се постаје са десетогодишњим стажом, тако се стиче хорска координација – рекла је диригенткиња Варвара Лојко.

С обзиром на то да, од ове године, Фестивал није такмичарски, сви учесници су прилагодили репертоар публици која је салу Музеја испунила до последњег места.

Сутра, последњег дана „Мелодианума“, у Музеју, такође од 18 сати, наступиће Хор Западног универзитета из Темишвара и Хор „Краљ Петар Први” из Београда.

Манифестацију су подржали Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и Град Кикинда.

Тања Андерсон, уметница из Шведске на гостовању у Новим Козарцима: ваше гостопримство је неисцрпно

Igor Crnogorac Децембер 9, 2023

Глобални тренд у уметничком свету донео је и нове начине повезивања и стварања уметничких дела у свим областима. Тако настају и код нас све популарније уметничке резиденције, када се креативци позивају да живе у друкчијем окружењу и сарађују и стварају са другим уметницима.

Једна таква сарадња довела је у Нове Козарце Тању Андерсон, плесачицу, кореографкињу и професорицу модерног плеса из Шведске. Тања је студирала у Стокхолму и Њујорку, живи у Гетеборгу, а у Нове Козарце је стигла захваљујући пријатељству започетом на самом северу Шведске, на фестивалу „Странге плацес“ („Чудна места“).

– Тамо сам сам упознала глумца Стефана Остојића. Ја сам изводила плесни перформанс „Други језици“, а он је играо своју представу „Лала“. Спријатељили смо се, много смо разговарали о радионицама и наступима, а он је био и на мојој радионици плеса. Заинтересовала сам се за кловновску игру и импровизацију и остали смо у контакту. Након тога добила сам идеју за пројекат и пожелела сам да Стефан буде део њега. Има још једна ствар која нас повезује – опседнута сам бициклима, а баш у то време Стефан је био на турнеји бициклом по селима. И ја желим то исто да урадим са својим пројектом.Твој први долазак у Србију био је управо у Нове Козарце, на уметничку резиденцију.

– Да, дошла сам у Стефанову кућу на осам дана и ту смо започели пројекат „Страшна Тили“. Ради се о светској шампионки у бициклизму, Швеђанки Матилди Тили Андерсон која је са 16 година отишла у Чикаго. Био је то крај 19. века, када су многи Швеђани емигрирали у Америку. Тили је зарађивала као кројачица како би купила бицикл, и седам година је била шампионка у више бициклистичких дисциплина. Звали су је „Страшна Швеђанка“. Онда се догодило да су у Сједињеним државама забранили женама да се баве бициклизмом, уопште спортом, са образложењем да је неморално, опасно по здравље и није женствено. Био је то крај њене каријере и њених снова. Представа је о томе шта нам је усађено да смемо или не смемо да радимо у животу – каже Тања.

Рад ће се наставити на уметничким резиденцијама, на истој или сличним релацијама?

– Како је представа комбинација модерног плеса, кловновског и физичког театра, и живе музике, поред нас двоје, учествују двојица музичара на синтисајзеру и тромбону, из Малмеа и Гетеборга, а редитељка је глумица-кловн из Стутгарда, тако да ћемо, већ почетком наредне године наставити рад, вероватно у Малмеу. Премијера је планирана, најкасније, за пролеће 2025, након чега ћемо путовати са представом.Какви су твоји утисци о Србији? Колико се разликују од онога што си очекивала?

– У Србији је било лудо и дивно. Била сам упозорена, али нисам очекивала гостопримство које је неисцрпно и толико пријатељки расположених људи. Мислила сам да ће све бити мало грубље, али овде су сви дивни, а гостопримство је неисцрпно. И јако волим бурек. Сигурно долазим поново.

Која је главна разлика између Швеђана и људи у Србији коју си уочила?

– Разликују се у гласноћи. Уз то, Србија – Шведска је колектив наспрам индивидуалности. Код нас су људи више окренути себи, затварају се у своје станове. Постоје истраживања о томе колико су и зашто Швеђани толико усамљени, то је проблем. Зато сам још увек сам под утиском и фасцинирана сам колико су ме овде људи срдачно прихватили.Домаћин у Руралној резиденцији Нови Козарци, Стефан Остојић, каже да је срећан због свих дивних сусрета које је његова гошћа имала у нашој земљи и утиска који су људи оставили на њу.

– Мислим да јој је прво све било мало чудно. Доживела је велику промену, живела је овде, радили смо заједно и драго ми је сваки пут када видим колико се људи који долазе на мобе или играња представа, саживе са селом и увек се радују новом доласку и сусрету са мештанима и публиком. Доживљавају дивне ствари, што је знак колико су и једни и други срећни због оваквих догађаја – каже Остојић.Тањин боравак у Козарцима, иако је посетила и Кикинду и Нови Сад, протекао је у склапању нових пријатељстава и то на иницијативу домаћина. Када је први пут изашла на улицу, добила је три јабуке, стално су стизали позиви за дружење и кафу, имала је бесплатну вожњу таксијем и сви су имали потребу, без обзира на језичку баријеру, да се друже са својом Швеђанком, драгом особом и великом уметницом. А она је, у домовину, понела и шлапе.

(Фото: Јамие Мицхаел Бивард, Донован вон Мартенс, Ева Сванеблом, Кикиндски портал)

У Позоришту прослављени 73 године постојања и јубилеј још једне представе на малој сцени

Igor Crnogorac Децембер 8, 2023

Два разлога за славље имали су вечерас у Народном позоришту. Представа „Смрт човека на Балкану“ одиграна је педесети пут, што је, кажу глумци, озбиљан број играња за театар ван великих центара.

– Срећан сам што имамо овај јубилеј у Кикинди. Ми то рачунамо као када се у Београду, рецимо, нека представа одигра 200 или 300 пута. И вечерас имамо радост игре, као сваки пут – рекао је глумац Михаило Лаптошевић.

Глумац Славољуб Матић подсетио је да дуговечност представа није реткост у кикиндском театру.

– Ово позориште има неколико представа које су одигране више од 150 и више од сто пута, и много комада који су играни већ 70-80 пута – истакао је Матић. – Сада смо тек на пола пута онога што желимо са овом представом, а то је да је одиграмо 150 пута јер је ово позориште познато по томе што дуго негује своје представе.

У представи играју и: Миљан Давидовић, Мина Стојковић, Марина Воденичар, Никола Јоксимовић, Гордана Раушки, Миљана Марић, Марија Остојић, Бранислав Кнежевић, Владимир Максимовић, Бранислав Чубрило Рус и Јожеф Поцик.

Директорица Позоришта, Милена Живков, истакла је значај јубиларног извођења.

– Велики је значај јубилеја ове представе јер, на жалост, много комада не доживи 50. извођење. Публика обожава ову представу, и наша, и у местима у којима смо гостовали – каже директорица и додаје да су у току читање текстова и преговори са редитељима како би се, уколико буде довољно новца из буџета, у другом делу сезоне, припремила још једна премијера.

„Смрт човека на Балкану“ игра се на малој сцени и вечерас се тражила карта више. Извођењу су присуствовали и аутор текста и редитељ, Мирослав Момчиловић, дугогодишњи глумац, управник и директор Позоришта, Бранислав Шибул и, у име локалне самоуправе, ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

Истовремено, коктелом после представе, обележен је и 73. рођендан Позоришта. Дан кикиндског театра је 2. децембар јер је 1950. године, на тај дан, премијерно изведена прва представа за грађанство.

Ово је уследило након што је, 14. јуна исте године, Извршни одбор Народног одбора града Кикинде донео “Решење о образовању Управе Градског позоришта” са задатком преузимања свих потребних радњи и мера за што брже отварање Градског позоришта. Званични почетак рада Позоришта означава се на дан прве премијере, „Коштане“, Боре Станковића, у режији Саве Павловића.

„Мелодианум“ отворен концертом духовне музике

Igor Crnogorac Децембер 8, 2023

Међународни фестивал хорске музике, четврти „Мелодианум“, вечерас је отворен извођењем духовне музике. Под куполом Храма светих Козме и Дамјана, концерт је одржало Панчевачко српско црквено певачко друштво, најстарије певачко друштво у Србији, које ове године обележава 185 година рада.

– Овде је прекрасна акустика и домаћини су дивни. Спремили смо мало лакши репертоар, управо зато што смо на прагу Божића. Много тога је посвећено Богородици, певамо делове из литургије и из вечерње службе, четири различите „Богородице дјево“ – Арва Перта, Косте Манојловића, Митрополита Илариона и Сергеја Рахмањинова, а завршавамо са две духовне народне песме – рекла је Вера Царина, диригенткиња Друштва.

Концерту је присуствовала бројна публика, свештенство, старешина Храма, протојереј Бобан Петровић и, у име локалне самоуправе, заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

Марко Марковљев, директор Културног центра, организатора „Мелодианума“, поздравио је госте и отворио Фестивал.

– Фестивал је, из године у годину све већи. Више није такмичарски јер сматрамо да треба само сви заједно само да уживамо у музици јер она мења све, чини нас људима и испуњава душу. Надам се да ћемо имати још много лепих догађаја на „Мелодиануму“ – казао је Марковљев.

Сутра (субота, 9. децембар), од 15 сати, у свечаној сали Музеја, предавање на тему „Јединственост људског гласа“ одржаће др ум Агота Виткаи Кучера, професор на Академији уметности у Новом Саду.

На истом месту, од 18 сати, почеће концерт чак шест хорова: Хор Основне музичке школе „Петар Коњовић” из Београда, хор Првог певачког друштва из Шапца, хор „Арс воцалис“ из Београда, Хор Саборне цркве Свети Георгије из Новог Сада, хор „Зима” из Бара и домаћини, хор „Аттендите” из Кикинде.