Nedelja žena posvećena 8. martu i ove godine će biti organizovana u Kulturnom centru. Kako ističe Tanja Nožica iz ove ustanove kulture peta je godina kako se kroz mnoštvo programa obeležava Dan žena.
-Potrudili smo se da pripremimo raznovrstan i interesantan program za sve naše sugrađane. U ponedeljak, 4. marta u 19 sati biće otvorena izložba pod nazivom „Čarolija mašte“ naše dugogodišnje saradnice Ljiljane Bogosavljev koje organizuje i istoimenu radionicu za decu već punih 13 godina. Ovo je njena prva samostalna izložba slika – kaže Tanja Nožica.
Profesorka doktorka Spomenka Mujović biće gošća u utorak u 19 časova. Ovom prilikom 81-jednogodišnjakinja promovisaće svoju knjigu „Podrži svoj život“. Narednog dana u isto vreme je predstava „Čorba od kanarinca“ amaterskog pozorišta „Jovica Jelić“ iz Banatskog Karađorđeva, u režiji Milana Martinovića. Prepodnevni sati u četvrtak rezervisani su za predškolce vrtića „Poletarac“ koji će izrađivati čestitke za 8. mart. Istog dana u 19 sati je promocija knjige Jelene Bačić Alimpić „Poslednji sati“.
U subotu, 9. marta Kulturni centar organizuje likovnu koloniju koja će okupiti 22 žene iz Bečeja, Novog Bečeja, Karađorđeva, Zrenjanina, Banatskog Velikog Sela, Mokrina i Kikinde.
Veliki godišnji koncert muzikc, čkih ansambala Kulturnog centra napunio je večeras salu Narodnog pozorišta. U programu pod nazivom „Mi smo svet“ nastupila su čak tri ansambla: hor i orkestar „Attendite“ i dečiji hor „Kikindijanci“ sa 120 učesnika.
– Okupili smo se sa istom misijom – da kroz muziku stvaramo sreću. Sala Pozorišta je ponovo suviše mala za nas i za one koji su došli. Želimo da odavde izađu srećniji i da će moći, u nekim težim danima, da se sete kako su večeras imali jedan svetao i lep trenutak, trenutak sreće – rekao je v. d. direktor Kulturnog centra, Marko Markovljev.
Koncertu je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima koji se obratio publici i učesnicima.
– Poneseni smo emocijama večeras jer u Kulturnom centru želimo da napravimo još kvalitetnije mesto za okupljanje. Marko Markovljev ponovo je podigao lestvicu kvaliteta i pokazao mojim saradnicima i meni da treba da napravimo još veće mesto za koncerte. Ponosni smo što imamo Marka vizionara i maštara. Želimo da budemo prestonica kulture a to znači i novu koncertnu salu u gradu – rekao je gradonačelnik.
Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika, napomenula je da je ovaj događaj naš grad ponovo učinio sedištem kulturne scene kada je reč o horskoj muzici.
– Posebno mi je drago što je, upravo u našem gradu, nastala ideja o organizaciji Međunarodnog festivala horske muzike, „Melodianuma“, koji je održan već četiri puta. Kulturnom centru želim da bude što više ovakvih programa za našu publiku – istakla je Dijana Jakšić Kiurski.
Sjajno pripremljenim ansamblima dirigovala je prof. dr Biljana Jeremić. Koncert je, instrumentalom „Svilen konac“, otvorio orkestar pod dirigentskom palicom Tibora Maše, a usledio je zajednički nastup tri ansambla sa solistima u pesmi „Milion godina“.
– Za mene kao dirigenta i za sve članove ansambala ovo je veoma emotivno veče jer je program urađen tako da će svi biti srećni i zadovoljni što su bili na ovom koncertu – rekla je prof. dr Jeremić.
Hor „Attendite“ postoji od 2017, a dve godine kasnije oformljen je i orkestar pod istim nazivom. Dečiji hor „Kikindijanci“, kojim diriguje Isidora Dakić postoji duže od dve godine. Koncert majstor programa bila je Larisa Kopić, a aranžmane je uradio Rajan Borozan. Specijalna gošća koncerta bila je Agota Vitkai Kučera.
Šesti godišnji gala koncert doneo je i kompozicije stranih autora koje se izvode uz pokret, blokove makedonskih i srpskih pesama, i završen je pesmama za publiku zbog koje i za koju se u KC ovako predano i kvalitetno neguje muzička kultura grada.
U Galeriji „Tera” otvorena je izložba „Alternativna priča o greškama” Sare Masnikose. Izložba predstavlja otuđenje i koheziju pojedinca i njegovog položaja u različitim sistemima, istakla je mlada umetnica koja prvi put izlaže u našem gradu.
-Priče koje pričam bave se manipulativnim odnosima u okviru različitih društvenih sistema. Sve radove, koji su različitih dimenzija i formata, definišu figure i način kreiranja kompozicije. Izložba je i deo početnog istraživanja na koju će kasnije da se nadoveže moja doktorska izložba. Neobična je po formatu, načinu prikazivanja, formi prikazanih struktura. Već dugo se bavim istraživanjem figure i težim da iz dvodimenzionalnog izađem u trodimenzionalno, te su tako i nastale trodimenzionalne forme – rekla je Sara Masnikosa.
O izložbi je govorila Tijana Toševski, istoričarka umetnosti.
-Galerija „Tera“ izlagačku 2024. godinu započela je sa izložbama mladih umetnika jer je naša želja da afirmišemo one koji su na početku svog stvaralaštva. Sara Masnikosa, iako mlada, već je ostvarila zapažene rezultate, dobitnica je brojnih nagrada, dva puta za redom bila je stipendista i iza sebe ima 15 samostalnih izložbi – dodala je Tijana Toševski.
Sara Masnikosa završila je Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odeljenje za slikarstvo u klasi profesora Gorana Despotovskog i trenutno je na doktorskim studijama. Redovno izlaže od 2015. godine. Učesnica je i u mnoštva projekata, radionica i umetničkih kolonija. Izložba u Galeriji „Tera“ otvorena je do 8. aprila.
Klub književnika „Duško Trifunović“ u Kulturnom centru organizovao je promociju knjige pesama “Prekidam tišinu” Srđana Karanovića iz Krajišnika. Knjiga, u izdanju Narodne biblioteke „Žarko Zrenjanina“ iz Zrenjanina Karanovićev je prvenac.
-Pesme su o ljubavi i ljubavnoj čežnji. Pišem i kratke priče gde je takođe dominantna ljubav. Pored pisanja bavim se i fotografijom tako da čitaoci mogu da se upoznaju i sa ovim delom moje ličnosti. Saradnja sa klubom književnika „Duško Trifunović“ traje dugo i rado sam pristao na to da se raspiše literarni konkurs kako bi podstakli mlade da pišu i okrenu se pravim vrednostima književnosti, poeziji u prozi – rekao je Srđan Karanović.
Ovo je bila prilika i da se uruče nagrade i predstave najbolji radovi srednjoškolaca na literarnom konkursu na temu „Prekidam tišinu“. Tročlani žiri, u sastavu književnici Snežana Tomin i Srđan Karanović i učiteljica Vesna Đukanović, od 15 pristiglih radova odabrao je pet najboljih koji su i predstavljeni na književnoj večeri.
-Tema je širokog spektra, daje mladima širinu da pišu i izraze se u svim aspektima života. Radovi koji su pristigli su odlični i oduševili su me – saznajemo od Snežane Tomin.
Nagrade su pripale Žarku Utržanu, Petru Terzinu, Adrijani Momčilov, Neveni Parabucki i Anđeli Škorić.
-Tema je bila izazovna jer mi je dala priliku da pišem o temama o kojima se malo priča. Na konkursu sam učestvovao sa dve pesme i u jednoj pišem o neznanoj zemlji, a u drugoj je moja poruka da je mir najveće bogatstvo sveta. U pisanju mi je pomogla profesorica Dušica Jovanov – istakao je Žarko Utržan.
U okviru književne večeri okupljeni su mogli da čuju pesme Srđana Karanovića koje su osim autora govorili Zdenka Trifunjagić i Ervin Gazdag. Muzička pratnja bio je Marko Stupar.
Na konkurs koji je raspisao Grad Kikinda za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2023. godini, a povodom obeležavanja sto godina od smrti Dušana Vasiljeva, pristigla su 152 naslova koje je žiri uzeo u razmatranje. Početkom marta biće objavljena prva selekcija u širem izboru.
Žiri radi u sastavu: Radovan Vlahović, predsednik, dr Zoran Đerić, potpredsednik, i Đorđe
Pisarev, član. Grad Kikinda i žiri se zahvaljuju svim izdavačima i književnicima koji su
poslali svoje knjige na konkurs.Dodela nagrade planirana je na svečanoj akademiji u okviru šireg programa obeležavanja stogodišnjice smrti Dušana Vasiljeva. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa od 1.500 evra.
Tokom proteklih četvrt veka, nagradu „Dušan Vasiljev” su dobili: Jovan Zivlak, Stevan Raičković, Jovica Aćin, Milorad Pavić, Milisav Savić, Gojko Tešić, Franja Petrinović, David Albahari, Zvonko Karanović, Mića Vujičić, Selimir Radulović i drugi.
Projekat „Projekat Metahjuman“ – digitalno oživljen čovek koji je pre 10.000 godina zaista živeo u Lepenskom viru, posetioci Narodnog muzeja u Kikindi moći će da vide do 16. marta.Svi posetioci izložbe postaće deo naučne i digitalne revolucije, budući da je u pitanju inovativni projekat srpskih naučnika i inovatora, realizovan uz podršku nacionalne platforme Srbija stvara, prvi put predstavljen svetskoj javnosti na Svetskoj izložbi Ekspo 2020 u Dubaiju.
Ovaj projekat prvi put u istoriji je verno prikazao digitalno lice praistorijskog čoveka iz Lepenskog Vira, animirano i oživljeno uz pomoć vrhunske Metahuman tehnologije, razvijene u Srbiji. Grupa naučnika i inovatora iz Srbije, na čelu sa profesorkom sa Filozofskog fakulteta u Beogradu Sofijom Stefanović, prvo je na bazi analize iskopanih kostiju uradila realističan 3D model lobanje praistorijskog čoveka, a potom je uz pomoć vrhunske Metahjuman tehnologije koju je razvila domaća gejming kompanija „3lateral“ iz Novog Sada (deo Epik gejmsa) i Anril Endžina softvera – praistorijski čovek virtuleno i oživeo.
U sklopu predstavljanja projekta, planiran je i razgovor sa profesorkom Stefanović. Viša savetnica predsednice Vlade Srbije za kreativne industrije i turizam, koja predvodi tim nacionalne platforme Srbija stvara, Ana Ilić, ističe da je Metahuman projekat neverovatan spoj nauke i gejming industrije koji će u budućnosti imati veliki uticaj u brojnim drugim granama kreativnih industrija.
„To je upravo misija za koju se zalaže „Srbija stvara” – razvoj i podrška multidisciplinarnost, saradnje u oblasti inovacija i kreativnih industrija, podrška talentima, ali i predstavljanje Srbije u svetu kao moderne i inovativne zemlje“, izjavila je ona.
Izložbu Metahjuman pratiće i dodatne aktivnosti u vidu radionica i predavanja a do sada od zvaničnog otvaranja izložbe početkom februara postavku je videlo više od 450 posetilaca.
Tijana Levnajić, balerina, koreografkinja i osnivačica škole modernog plesa „Step Up“, i Dorotea Borenović, plesačica, putuju na stručno usavršavanje u Dubai.
– Veoma sam uzbuđena jer ću obogatiti svoje znanje – kaže Tijana. – Svaka radionica puno znači, učimo nove korake koje posle možemo da primenimo.
Obuka je internacionalna, traje pet dana i biće to prilika i za učenje i za sticanje novih iskustava, kaže Tijana i dodaje da se u školi plesa već pripremaju za nova takmičenja.
U Školi „Step Up“ koja radi u Kulturnom centru i sali „Gusala“, plesom se bavi četrdesetak dece i mladih, uzrasta od tri do 13 godina. Novost je da je Tijana školu modernog plesa odnedavno pokrenula i u Novom Sadu.
Jedna je od najuposlenijih glumica u kikindskom Narodnom pozorištu. Od svih predstava koje su trenutno na repertoaru, mlada Anđela Kiković nije u podeli samo za dve. U svim ostalim je na sceni. Puna je reči hvale, ne samo za ansambl, već i za ovdašnju teatarsku publiku. Pored kikindskog, angažovana je i u nizu uloga u prestoničkim pozorištima, najviše u „Slaviji“ u kojoj je i započela svoju glumačku karijeru. Od malih nogu je bila okrenuta glumi, njenim stopama ide i mlađa sestra Kaja, a i predak im je jedan ovdašnji slavni glumac.
Njen lični i glumački razvoj vodio je preko četiri toponima koji počinju na slovo K. O svemu tome i mnogo čemu drugom što je mladu Anđelu Kiković profilisalo kao glumicu, govorila je za naš list.
U Narodnom pozorištu Kikinda ste se obreli tako što je bila audicija za ulogu Jelice u „Laži i paralaži” kod reditelja Stevana Bodrože i onda ste se, uz kolegu Aleksu Markovića, javili i dobili ste ulogu. Posle te predstave je krenuo vaš glumački angažman u Kikindi?
– Pozorište i reditelj Stevan Bodroža su odlučili da naprave audiciju za ulogu Jelice u komadu „Laža i paralaža” Jovana Sterije Popovića. Na poziv kolege Mihaila Laptoševića, člana ansambla, sa kojim igram i predstavu u pozorištu „Slavija”, došla sam na audiciju. Dobila sam ulogu i ugovor na određeno vreme. Posle te predstave usledilo je „uskakanje” u predstavu „Pidžama za šestoro” u režiji Olje Đorđević i rad na novim predstavama: „Pa se vidimo u snu” u režiji Nikole Zavišića, „Ljubavno pismo” u režiji Dragana Ostojića, i „Oblaci” u režiji Stevana Bodrože. Uvek se radujem novim izazovima i ulogama u NP Kikinda.
Ljubavno pismo- Foto: V. Sretenović
Što se tiče kikindskog pozorišta, danas ste takoreći nosilac repertoara. Ne igrate samo u „Kovačima” i „Džepovima punim kamenja”, u svim drugim predstavama ste na sceni. Kako je raditi u kikindskom pozorištu i uopšte kakvu imate interakciju sa kolegama i publikom?
– Kikindsko pozorište jako volim, to je moja druga kuća. U kikindskom pozorištu mi je pružena prilika da se razvijam i rastem kao glumica i kao biće, i beskrajno sam zahvalna na šansi koja mi je pružena. Kao i u „Slaviji”, i ovde imam sreću da radim sa odličnim, inspirativnim i vrednim kolegama. Za dve godine imala sam priliku da radim sa celim ansamblom. Svi mi jako poštujemo i volimo kikindsku publiku, jer je iskrena, podržavajuća i kulturna. I naravno, puno nam je srce kada vidimo da je sala puna ljudi, što se, nažalost, ne dešava uvek. Ipak, komunikacija sa publikom, njene konstruktivne kritike i pozitivne reakcije nam daju vetar u leđa da i pored svih poteškoća, sa kojima se kao jedna institucija kulture u Srbiji suočavamo, nastavimo dalje da stvaramo, negujemo prave vrednosti i služimo umetnosti, sa verom da će se poteškoće prevazići i da će naš rad biti prepoznat i podržan.
Da se dotaknemo i vaših studentskih dana. Diplomirali ste u klasi Dragane Varagić, profesorke originalne metodike i umetničke poetike. Vaše kolege glumci kažu da su glumci sa njene klase potpuno neobični, drugačije profilisani i da su vrlo inspirativni. Kakvo je vaše iskustvo u vezi sa metodikom profesorice Varagić?
– Pored klasičnih metoda koje se rade u Evropi, poput Stanislavskog, Mihaila Čehova, Grotovskog, mi smo sa njom radili i metode koje se izučavaju na Zapadu, kao što su npr. divajzing, Šekspir, na način koji se to radi u Engleskoj, Stratfordu, tako da mislim da mi imamo prilično jedinstvenu mešavinu tradicionalne škole i modernih tehnika sa Zapada.
Foto: V. Sretenović
I vaša sestra je odabrala glumački poziv. Da li potičete iz umetničke porodice, i taj poriv vam je preneo neko od predaka ili su to jednostavno bili vaši izbori?
– Moja sestra, Kaja Banićević, je sada na trećoj godini glume. Ona je išla na glumu još od detinjstva u Kotoru, a i njen deda-stric je naš čuveni i veliki gospodin glumac Petar Banićević, tako da je taj dar ona verovatno nasledila od njega. U četvrtoj godini srednje škole otišla sam na razmenu studenata u Ameriku, u Kanzas, i zbog bržeg i boljeg prilagođavanja zajednici, uzela sam u školi glumu kao predmet (kod njih je to predmet, kao kod nas srpski, matematika, biologija). Tu sam otkrila svoju do tada neznanu veliku ljubav prema glumi, kao i čaroliju te umetnosti, tako da su studije glume bile prirodna posledica te ljubavi.
Glumite dosta i u Pozorištu „Slavija” i Ustanovi kulture „Parobrod”, šta možete reći o predstavama u kojima ste angažovani?
– U „Slaviji”, gde sam započela svoju karijeru, igrala sam u sedam predstava. Četiri su trenutno na repertoaru, tri komedije, „Krevet za šestoro”, „Ulovi muža” i „Lopuže” i drama „Kirija”. Predstave imaju izuzetan odziv publike, uvek se igraju na kartu više. Imam sreću da sarađujem sa divnim kolegama. U UK „Parobrod” igram predstavu „Tajne žena”, sa koleginicama sa klase. Predstavu igramo već treću sezonu i ona je naš autorski rad.
Šta biste još dodali vezano za Kikindu, njene stanovnike i uopšte ritam grada?
– Kikinda, dom ljudi širokog osmeha i još šireg gostoprimstva. Dom Mike Antića, Dušana Vasiljeva, Jovana Ćirilova, dom najlepše ulice u Evropi. Gnezdo sova utina, mamutice Kike i ludaja. Vlasnik Tere, Blandaša, Starog jezera, dudovače kao i najlepše supe na svetu. Mislim da nije potrebno ništa više dodati.
DOM JE TAMO GDE MOŽETE DA IZRASTETE U NAJBOLJU VERZIJU SEBE
U vašoj glumačkoj karijeri i u vašem ličnom razvoju nameću se toponimi koji počinju na slovo K. Rođena ste Kraljevčanka, u Kotoru ste završili osnovnu i srednju školu, u Kikindi ste zaposleni. Može li se povući neka paralela između crnogorskog juga i severa Banata, odnosno morske i panonske klime, naravno preko vašeg rodnog Kraljeva?
– Za svojih trideset godina, kao što ste i napomenuli, puno sam se selila i svakako su ovi gradovi ostavili veliki trag u meni. Ključno, što bih izvukla iz svog dosadašnjeg životnog iskustva je da je dom tamo gde su dobri ljudi koji vas prihvataju i gde možete da izrastete u najbolju verziju sebe i da podelite svoje darove i date sebe kao biće; da budete tu za druge i da se radujete životu i budete zahvalni na svemu što vam je dato. Tada klima i geografija nisu toliko bitne. A što se tiče slova K, prezivam se Kiković, rođena sam u Kraljevu, odrasla u Kotoru, živela sam i u Kanzasu u Americi, sada radim u Kikindi, pa je šala, ali sumnjam i slučajnost da imam sreće sa gradovima na K. Živim u Beogradu, i on je svakako značajan, jer sam odmalena dolazila zbog svojih prijatelja. Videćemo šta će još život da donese.
Slika profesora Milorada Stepanova iz Kikinde odabrana je da predstavlja našu zemlju na izložbi World Art Expo u Seulu, u Koreji, koja se održava od 15. do 18. februara.
„Plavi kanal“ jedna je od deset slika koje je odabrao stručni žiri Udruženja likovnih umetnika Srbije. Na konkurs se prijavilo 20 slikara, a prilikom žiriranja, članovi komisije vodili su računa da se tema uklapa sa misijom izložbe – pospešivanjem tržišta za savremene forme umetničkih dela na internacionalnom nivou.
Slika „Plavi kanal“ rađena je kombinovanom tehnikom, na starom platnu, u kikindskom ataru, na jednom od malih kanala . Takođe je deo ciklusa radova koji će biti zastupljeni i na izložbi „Od PoEtike do Metodike“, povodom jubileja Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i dve decenije nastavničke delatnosti Stepanova u ovoj obrazovnoj ustanovi. Izložba će biti održana ovog leta u Narodnom muzeju.
Sretenjskim koncertom u Narodnom pozorištu, članovi ADZNM „Gusle“ obeležili su svoju slavu i započeli 149. izvođačku sezonu. Nastupili su Veliki narodni orkestar, Izvođački folklorni ansambl, mešoviti hor „Kornelije Stanković“ i solisti.
Programu proslave jednog od najstarijih Društava u regionu prisustvovao je mr Dragan Traparić, v.d. pomoćnik sekretara za javno informisanje i medije u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
– Velika mi je čast što sam pozvan i što sam deo ove svečanosti. Imam samo reči hvale za sve što se u „Guslama“ radi već gotovo vek i po – rekao je Traparić.
Očuvanjem, stvaranjem i izvođenjem muzičkog nasleđa oplemenjuje se naša tradicija, istakao je Milorad Lonić, predsednik predsedništva Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije i umetnički direktor Ansambla „Vila“ iz Novog Sada.
– Upravo je ovo podsticaj da srpska slava koja je, kao element srpskog nasleđa upisana u UNESCO listu, bude podržana kroz svoj ritualni deo, a to je sve ono čemu večeras prisustvujemo – kazao je Lonić.
U ime lokalne samouprave sugrađanima je praznik čestitala zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
– „Guslama“ želim da još dugo traju i da vrše svoju plemenitu misiju koja se ogleda u stvaranju, očuvanju i negovanju muzike i tradicionalnih igara sa ovih prostora – istakla je zamenica gradonačelnika. – Ovo društvo ima potencijala za to, oni su profesionalni, imaju entuzijazma i visok umetnički kvalitet.
Podsećajući na činjenicu da je prvi horovođa u „Guslama“ bio Josif Marinković, a zatim i Robert Tolinger, predsednik Društva, Zoran Petrović, istakao je da se u „Guslama“, sada već gotovo vek i po, radilo sa velikim muzičkim stručnjacima i na visokom kvalitetu.
– Mi danas gradimo svoje kadrove i jako sam ponosan na decu u „Guslama“ koja ovde odrastaju, sazrevaju i postaju dobri ljudi. Ono što predstavljamo na sceni prelazi zanatski nivo, a naša deca postaju i ponos države Srbije – rekao je Petrović.
U programu su nastupili i gosti, instrumentalisti sa Zapadnog univerziteta u Temišvaru: prof. dr Lučian Emil Roška, dr Lavinijus Nikolajević i dr Adrian Bala. Izvođački ansambl nastupio je, između ostalih, sa Igrama iz Like, Gornjeg Visoka, iz Negotina, sa tradicionalnim pesmama nastupili su i vokalni i solisti instrumentalisti, a program je završen „Srpkinjom“ Isidora Bajića u izvođenju Hora pod dirigentskom palicom Eve Aranjoš Francuski i folklornog ansambla.
