Култура Архиве | Паге 60 оф 95 | Кикиндски портал

У Позоришту, у фебруару, на репертоару осам представа

Igor Crnogorac Јануарy 21, 2024

У Народном позоришту, у играјућим терминима следећег месеца, публика ће имати прилику да гледа седам домаћих и једну гостујућу представу.

Комад на малој сцени, „Па се видимо у сну“, у режији Николе Завишића, на репертоару је у петак, 2. фебруара.

„Смрт човека на Балкану“, комедија менталитета коју потписује Мирослав Момчиловић, такође на малој сцени, играће се у уторак, 6. фебруара.

У петак, 9, публика ће имати прилику да гледа сатиричну комедију „Сироти мали хрчки“ у режији Марка Ђурића. Играју: Драган Остојић, Бранислав Кнежевић, Никола Јоксимовић, Бранислав Чубрило Рус и Михаило Лаптошевић.

Најновија представа кикиндског театра, „Џепови пуни камења“, са Николом Јоксимовићем и Владимиром Максимовићем, на великој сцени на репертоару је у уторак, 13. фебруара.

Класична Стеријино дело, комедија „Лажа и паралажа“ на репертоару је у уторак, 20-ог.

Наредни термин, петак 23. фебруар, доноси носталгичну љубавну комедију, „Љубавно писмо“ коју је режирао Драган Остојића, а играју: Бранислав Кнежевић, Михајло Лаптошевић, Гордана Раушки, Ружица Недин, Владимир Максимовић, Анђела Киковић, Јована Берић и Бранислав Чубрило Рус.

У последњем фебруарском термину гостује Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина са комадом Александра Поповића, „Љубинко и Десанка“, у режији Милана Нешковића. У представи играју: Милан Колак, Сара Симовић, Иван Ђорђевић и Јован Торачки.

До краја јануара, на репертоару су још представе: „Облаци“ (уторак, 23.), „Љубавно писмо” (петак, 26.) и „Ковачи“ (уторак, 30. јануар).

Све представе почињу у 20 сати.

„Комуна“ у сарадњи са Позориштем, за сваку представу награђује своје читаоце бесплатним улазницама. Добитници их могу преузети на билетарници, на дан играња, од 18 сати.

Додељена награда „Ђура Ђуканов“: мотив круга и међуљудски односи у прози Тијане Катић

Igor Crnogorac Јануарy 19, 2024

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ вечерас је одржана свечаност сећања на великог банатског прозаисту Ђуру Ђуканова. На манифестацији која се организује на његов рођендан, уручује се и награда лауреату конкурса који Библиотека расписује од 2005. године. Овогодишњи лауреат је двадесетшестогодишња економисткиња, Крагујевчанка Тијана Катић.

О најбољем рукопису аутора млађег од 35 година одлучивао је жири у саставу Јована Копривица, Слађана Стаменковић и Драган Бабић. Збирка прича „Ход по ивици круга“ Тијане Катић издвојио се на прво читање, каже члан жирија, Драган Бабић.

– Ми тражимо кохерентност између целине и појединачних прича и управо то има Тијанина књига. Овај рукопис је истакао, пре свега, савремен говор, говор младих генерација данас, њихов однос према традицији, и мотивски, положај круга који се понавља – рекао је Бабић.

Тијана Катић је дипломирала на Економском факултету у Београду и запослена је у струци. Како каже, књижевност јој је велика љубав и веома јој је посвећена.

Њена кратка прича „Оптичка илузија вида“ штампана је 2020. године у зборнику Службеног гласника као једна од 15 најбољих на конкурсу.

– Збирка је настајала шест месеци, мада су ове приче у мени много дуже. Девет прича повезано је мотивом круга, иако су тематски потпуно различите. Инспирисали су ме међуљудски односи, породични и пријатељски. Неформално, приче су подељена на два дела – један се бави свесним у односима, а други интроспекцијом, понирањем у себе. Бавила сам се тиме до чега појединац може да дође када жели да сазна нешто више о себи и илузијама које стварамо у међуљудским односима које не би требало да постоје, али настају када се плашимо да се представимо у правом светлу – каже Тијана. – Награда ми је велики мотив и подстицај за даље писање.

Свечаности у Библиотеци присуствовали су, у име Града, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, Валентина Мицковски, чланица Градског већа и Богдан Тасовац, секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе.

– Ово је и прилика да се открију млади, талентовани прозни писци који могу да пронађу своје место у књижевном стваралаштву. Фина, отворена поетика Ђуре Ђуканова нека буде инспирација генерацијама будућих писаца – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Заменица градоначелника уручила је добитници плакете, а награда се састоји и од штампања књиге, џепног формата, у тиражу од 300 примерака, у издању Библиотеке и „Партизанске књиге“ из Кикинде.

Незацељене ране балканске у радовима младе уметнице у Галерији „Тера“

Igor Crnogorac Јануарy 17, 2024

Нову изложбену сезону Центра за ликовну и примењену уметност отворила је млада уметница Катарина Поповић, једна од одабраних на конкурсу ове институције, најављујући, уједно, и посебну пажњу коју ће, у својим активностима, „Тера“ посветити ствараоцима млађих генерација.

У Галерији „Тера“ на Тргу од вечерас су љубитељима уметности доступни маштовити експонати уметнице из Београда – фигуре и инсталације од различитих материјала, сабрани под симболичним називом „Балканске приче“. Уметница је дипломирала конзервацију и рестаурацију слика и уметничких дела на папиру на Факултету примењених уметности у Београду на којем завршава докторске студије.

Слика „Балканске приче“ по којој је изложба добила назив, инспирисана је рупама од метака на фасадама у Мостару, што је „искуство које је подстакло повезивање прошлости и садашњости, указујући на незацељене ране и изазове који су и даље актуелни“, наводи уметница у најави изложбе.

– Велика ми је част и задовољство да своју прву самосталну изложбу имам управо у Галерији „Тера“. У било ком медију да се изражавам, моја идеја је да пренесем емоцију – то је случај и са овим радовима, па и са згужваним лименкама од порцелана – каже Катарина Поповић.

Свечаном отварању присуствовала је и Валентина Мицковски, у Градском већу задужена за културу и образовање.

– Почетак изложбене сезоне увек је посебан доживљај, посебно овога пута јер је младој уметници ово прва самостална изложба, што ми је посебно драго – нагласила је Мицковска. – Сваког месеца наши суграђани имају прилику да уживају у уметности – у овом простору као и на другим двема локацијама, у Музеју и у Атељеу „Тере“.

На редовни „Терин“ конкурс ове године пријавило се 67 кандидата. За ауторско излагање изабрано је њих десеторо, каже директор Центра, Александар Липован.

– Одабрани уметници представиће савремено стваралаштво наше земље, а у плану су и две изложбе из нашег фундуса: годишња изложба Симпозијума и изложба радова уметница које су овде стварале у протекле 42 године. Такође, приредићемо и изложбу на којој ћемо представити једну нама сродну институцију – најављује Липован. – Новина је да ће свака изложба имати пратећи програм. Овде, у Галерији, одржаћемо панел дискусију која ће се бавити положајем младих и самосталних уметника у нашој земљи.

Поставка „Балканске приче“ биће у „Териној“ Галерији до 27. фебруара.

Роман Срђана Срдића у финалном избору за најбољу књигу године

Aleksandra Djuran Јануарy 17, 2024

Роман „Аутосекција” кикиндског писца Срђана Срдића, нашао се у финалу избора за доделу
НИН-ове награде. У финалу се налази се укупно пет, од првобитних 188 романа, а поред романа
Срђана Срдића у издању „Партизанске књиге” из Кикинде, за најзначајније српско књижевно
признање номиноване су и књиге „Песма о три света” Владимира Пиштала (Агора), „Пакрац” Владана Маријевића (Лагуна), „У земљи Фрање Јосифа” Љубомира Кораћевића (КОВ) и „Послије забаве” Стева Грабовца (Имприматур).

Роман „Сребрна магла пада” Срђана Срдића је у јануару 2018. већ био део финалног избора као један од пет најбољих романа објављених у току 2017. Име овогодишњег добитника НИН-ове награде биће познато у понедељак, 29. јануара.

Ходочашће ИИ, 2023., цртеж угљеном на старом платну, 130 x 40цм ИМГ_5174 (1)

„Ходочашће” Милорада Степанова у селекцији изложбе „Нишки цртеж“

Aleksandra Djuran Јануарy 13, 2024

Рад сликара Милорада Степанова, цртеж углјеном на старом платну, под називом „Ходочашће” изабран је у селекцији традиционалне изложбе „Нишки цртеж“ која је отворена 11. и траје до 27. јануара у Галерији савремене ликовне уметности у Нишу.

Изложба радова 60 одабраних уметника постављена је у репрезентативном излагачком простору Ниша „Официрском дому”, док је овогодишња колективна изложба посвећена лику и делу Надежде Петровић, хероине српске уметности XX века. Дело Надежде Петровић било и садржај рада са студентима, будућим васпитачима, у оквиру предмета „Методичке активности из ликовног“ , као и ваннаставне активности студената кроз Креативну ликовну радионицу Високе школе струковних студија за образовање васпитача.

Амбициозни планови Народног позоришта у другом делу сезоне

Aleksandra Djuran Јануарy 12, 2024

Народно позориште у Кикинди поново отвара своја врата за гледаоце од 16. јануара. Други део сезоне почеће са представом „Лажа и паралажа“ по тексту Јована Стерије Поповића и у режији Стевана Бодроже, истакла је директорица Милена Живков.

-Овај комад дуго нисмо играли и наша публика зажелела се овог комада. До краја јануара на репертоару ће бити још комедија „Пиџама за шесторо“ и „Љубавно писмо“, као и представе „Ковачи“ и „Облаци“, представа о Душану Васиљеву о којој се и највише прича. Како се овај комад игра на малој сцени и могуће је да је погледа свега четрдесет гледалаца, још увек наши суграђани нису успели да је погледају, тако да се за извођење тражи улазница више – рекла је Милена Живков.

У предстојећој полусезони у плану је и рад на новој представи, а за средства ће се конкурисати код надлежних покрајинског секретаријата и министарства.

-Како би на најбољи начин освежили репертоар желимо да ангажујемо уметничког сарадника. У току су преговори са нашим, кикиндској публици добро познатим глумцем, који цени и воли кикиндско Народно позориште. Овај посао радио би бесплатно, а заједно са мном учествоваће у одабиру текстова, редитеља и нових глумаца који би требало да обогате наш рад. У плану нам је и да оживимо фоаје који има потенцијала да се у њему реализују разни програми – додала је наша саговорница.

У првом делу сезоне на сцену је постављен комад „Џепови пуни камења“, глумачки захтевна представа, што је публика препознала. Недавно је комад гостовао у Апатину где је такође добро прихваћен.

-Ана Тасић, селекторка „Стеријиног позорја“ била је да погледа „Облаке“ која је ушла у селекцију. Чекамо да чујемо њене утиске и да ли ће комад бити уврштен у такмичарски део овог фестивала, што прижељкујемо – открила је Милена Живков.

Публике у Народном позоришту има, али је циљ да се у наредном периоду анимирају млади, али и они који нису чести посетиоци. Наставиће се и пракса гостујућих представа позоришта из других градова како би Кикинђани имали прилику да уживају у представама које немају прилику да виде.

Роман „Аутосекција” Срђана Срдића у најужем избору за НИН-ову награду

Aleksandra Djuran Јануарy 11, 2024

Роман „Аутосекција“ Срђана Срдића у издању „Партизанске књиге“ ушао је у најужи избор за НИН-ову награду за најбољи роман године. Од укупно 188 романа примљених на конкурс, одабрано је 12 од којих ће се бирати најбољи.

Ово је пети пут да је Срдићев роман у најужем избору за ову књижевну награду, а исто толико књига је и објавио наш суграђанин. Уредник издања, Иван Радосављевић, описује књигу као „забавну мимо сваког очекивања, исповедну мегатираду у чији аутофикцијски вртлог, бујицу, писац увлачи сопствене лекаре, колеге писце, домаће и стране, тупаве критичаре, самураје и локалне псе (па чак и једног, несретног, уредника са високим војним чином), не би ли раскринкао и јасно изложио погледу и разумевању (сопственом, колико и читаочевом) суморни тоталитет своје ситуације”.

Актуелни сазив НИН-овог жирија чине Милена Ђорђијевић, Жарка Свирчев, Виолета Стојменовић, Тамара Митровић и Горан Коруновић, председник. Најужи избор биће познат за седам дана, а у понедељак, 29. јануара, око поднева, биће саопштено име 70. добитнице или добитника НИН-ове награде.

416676285_386480697103473_2736748680067045939_н

Божићним концертом КУД „Мокрин“ започео овогодишњу сезону

Aleksandra Djuran Јануарy 9, 2024

Културно – уметничко друштво „Мокрин“ организовало је у понедељак, 8. јануара, Божићни концерт на ком су наступиле све секције друштва. Као и годинама раније, Мокринчани су концертну сезону започели наступом пред домаћом публиком, истакао је председник КУД-а Живко Угреновић.

-Бадње вече било је у знаку маскенбала и дружења, а на Божићном концерту представило се свих 180 наших чланова. Поред фолклорних секција имамо и певачке групе и рецитаторску и драмску секцију – напоменуо је Угреновић.

На самом почетку концерта, ком је присуствовао и председник Скупштине Града Младен Богдан, окупљенима је Божић честитао свештеник Бојан Стајић.

-На нама је велика одговорност, да чувамо традицију и културни идентитет народа који живе у нашој средини. Трудимо се да нашим члановима обезбедимо што боље услове за рад, да учествују на фестивалима у земљи и иностранству и да у најбољем светлу представљамо Мокрин и Кикинду – закључио је Живко Угреновић.

Подсетимо и да је почетком децембра прошле године, под покровитељством локалне самоуправе, у Мокрину су одржани 14. „Сусрети фолклорног стваралаштва“. Поред домаћина наступили су и гости КУД „Свети Ђорђе“ из Станчева, Фолклорни ансамбл „Доина“ из Великог Семиклуша, КУД „Светозар Марковић“ из Новог Сада и КУД „Банат“ из Новог Кнежевца.

Божићне и коледарске песме певачких група „Гусала” најлепши увод у Божић

Aleksandra Djuran Јануарy 5, 2024

Чланови Академског друштва за неговање музике „Гусле“ одржали су Божићни концерт у Храму Светих Козме и Дамјана и суграђанима на овај начин честитали најрадоснији празник. Наступили су женска и мушка певачка група, као и чланови хора „Корнелије Станковић“.

-Други пут свим грађанима поклањамо најлепше божићне и коледарске песме нашег народа, а програм смо обогатили и са неколико духовних нумера. И прошле годину концертну сезону почели смо у овом храму што је била и својеврсна генерална проба за певачко такмичење у Пољској одакле смо донели вредну награду. Надам се да ће нам и ова година бити успешна као прошла током које смо освојили мноштво награда, учествовали на великом броју фестивала и у најбољем светлу представљали нашу земљу, наш град и наше друштво – истакао је уметнички руководилац Игор Попов.

Старешина храма протојереј Бобан Петровић обраћајући се присутнима рекао је да му концерт причињава велику радост.

-„Гусле“ су део мог живота читавих две деценије. Када сам дошао у Кикинду и добио благослов да покренем изградњу храма, они су ме подржали. Сваки концерт, донаторску вечеру и празник који смо обележавали увек су били ту. Тиме су допринели да се изгради овај храм – навео је протојереј Бобан Петровић.

Концерту је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски која је суграђанима честитала најрадоснији хришћански празник Божић.

-Храм Светих Козме и Дамјана од великог је верског и културног значаја за град и Кикинђане. Овакав концерт прави је начин да се суграђани окупе и уживају у песмама које су „Гусле“ сачувале од заборава – казала је Валентина Мицковски.

„Велика земља – прича о нашим селима“ нова књига Владислава Вујина

Aleksandra Djuran Јануарy 5, 2024

Када је 2017. године поводом манифестације „Ноћ музеја“ у Народном музеју Кикинда организована изложба „Велика земља – прича о нашим селима“, многи посетиоци су питали зашто се, све оно што су видели и прочитали не „преточи“ у књигу. И били су у праву, прича Владислав Вујин, виши кустос историчар у Народном музеју.

-Изложба је и била конципирана као „улазак“ у једну „велику књигу“, боље рећи новине са великим плакатима дизајнираним попут „шареног“ магазина уз мали број експоната пошто наш музеј „пати“ од недостатка предмета везаних за околна села. Уз основне податке о селима, посетиоци су на изложби могли да виде и прочитају битне, али и потпуно небитне, али свакако занимљиве, смешне, тужне , трагичне и заборављене приче из локалних историја свих места која чине општину односно град Кикинду – каже Вујин.

Приче су поређане по азбучном реду девет села: Банатска Топола, Банатско Велико Село, Башаид, Иђош, Мокрин, Наково, Нови Козарци, Руско Село и Сајан. Временски период који је у овим причама обрађен завршава се у првим годинама нове колонизације после Другог светског рата.

-Пошто великокикиндске новине из несхватљивих разлога углавном нису бринуле, писале, о дешавањима у околним селима, као основни извор за изложбу сада и књигу служиле су новине које су излазиле у Београду између два светска рата „Време“ и „Правда“ и Новом Саду „Застава“. Но, тада смо дошли до проблема. Престонички медији су извештавали тек када се у нашим селима догодило нешто ружно. Нека пљачка, несрећа, убиство или самоубиство. Позитивних вести готово и да нема. Баш као и данас. Црна хроника продаје новине. Зато је ваљало потражити и друге изворе. О већини наших села писане су књиге у којима се могу пронаћи занимљиви подаци. Затим ту су и текстови вредних аутора и истраживача прошлости села који су објављивани у Гласнику Историјског архива Кикинда „Аттендите“. О прошлости из XИX века добар извор била је књига Васе Стајића „Великокикиндски диштрикт“. На крају ту су и подаци, предмети и фотографије из историјске и етнолошке збирке Народног музеја Кикинда – појаснио је Владислав Вујин.

Без икаквих претензија да буде научно штиво, већ да служи за забаву и сећање кроз забаву, „Велика земља -историјска сликовница о нашим селима“ је компилација кратких историја, „упакована“ у плаветнило севернобанатског хоризонта са мноштвом фотографија, која, без сумње, може представљати занимљиво штиво за све наше бивше и садашње суграђане.