Разговор о књизи „Аутосекција“ Срђана Срдића, делу које је било у најужем избору за овогодишњу НИН-ову награду, уприличен је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“.
Срђан Срдић, књижевник из Кикинде, запослен у Гимназији на месту координатора окружног Центра за таленте, пише приче и романе и добитник је више награда, између осталих Награде Лаза К. Лазаревић и Стипендије Фонда Борислав Пекић. Доктор је филолошких наука и оснивач Издавачке куће „Партизанска књига“.
Поред Срдића, о књизи – посвети пријатељу Давиду Албахарију, говорили су и Иван Радосављевић, уредник, и Владимир Арсенић, књижевни критичар.
– Књига је изванредна, и мене је изненадила, очекивао сам нешто сасвим друкчије. Мислим да је ово јако значајна књига за нашу књижевност. Камо среће кад би ову књигу прочитали онако како је написана, на начин како треба да се прочита – казао је Арсенић. – Срђан је, на неки начин пастиширајући Давидов стил, урадио савршену посвету, прави пријатељски захват на Давидовим текстовима, пишући истовремено о њему.
Срдић је познат као тежак писац и књига је тешка можда зато што је иронична и што треба разумети његову духовитост, али ће публика добро изаћи на крај са тим, изјавио је Иван Радосављевић.
– Срдић је себи овде поставио један особен задатак и, да би га испунио, он се одрекао неких ствари које иначе карактеришу његову књижевност: избацио је заплет, теме, ликове и остао је само сам чин писања у којем су у први план дошли његова духовитост, виртуозни стил и ироничност и изгледа ми да ће се због тога јако допасти читаоцима – уверен је Радосављевић.
Сам писац испричао је како је, и за њега неочекивано, написао дело потпуно друкчије од онога што је планирао.
– У току сајма књига у Београду дошла ми је на памет идеја о томе шта се дешава када не можете да реализујете ствар у књижевности, кад из којекаквих разлога не можете да урадите оно што сте замислили – објаснио је Срдић. – Друга ствар се тиче чињенице да нешто што се зове аутофикција и што је изразито популарно не само код нас јесте књижевна форма која мене прилично иритира и нервира и не видим ниједан разлог да се неко са читалачке стране бави нама који смо аутори књижевних текстова, мислим да смо ми крајње незанимљиви у односу на књижевност. Трећа ствар је да је мој деценијски пријатељ, Давид Албахари прошлог лета преминуо и схватио сам да се ми нисмо опростили на живота достојан начин, тако да сам желео да ово буде посвета њему као човеку и нашем односу који је трајао десетак година – пре свега на бази анегдота које су се дешавале нама и ширем кругу људи.
Давид Албахари био је јако духовит човек и сматрао сам да би се овакав опроштај њему допао, закључио је Срдић. У холу Народне библиотеке промоцију, односно разговор о „Аутосекцији“ пратио је велики број пријатеља и поштовалаца Срдићевог рада.
С. В. О.
