Култура

Срдиц-Аутосекција-(2)

Разговор о књизи „Аутосекција“ Срђана Срдића, делу које је било у најужем избору за овогодишњу НИН-ову награду, уприличен је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“.

Срђан Срдић, књижевник из Кикинде, запослен у Гимназији на месту координатора окружног Центра за таленте, пише приче и романе и добитник је више награда, између осталих Награде Лаза К. Лазаревић и Стипендије Фонда Борислав Пекић. Доктор је филолошких наука и оснивач Издавачке куће „Партизанска књига“.

Поред Срдића, о књизи – посвети пријатељу Давиду Албахарију, говорили су и Иван Радосављевић, уредник, и Владимир Арсенић, књижевни критичар.

– Књига је изванредна, и мене је изненадила, очекивао сам нешто сасвим друкчије. Мислим да је ово јако значајна књига за нашу књижевност. Камо среће кад би ову књигу прочитали онако како је написана, на начин како треба да се прочита – казао је Арсенић. – Срђан је, на неки начин пастиширајући Давидов стил, урадио савршену посвету, прави пријатељски захват на Давидовим текстовима, пишући истовремено о њему.

Срдић је познат као тежак писац и књига је тешка можда зато што је иронична и што треба разумети његову духовитост, али ће публика добро изаћи на крај са тим, изјавио је Иван Радосављевић.

– Срдић је себи овде поставио један особен задатак и, да би га испунио, он се одрекао неких ствари које иначе карактеришу његову књижевност: избацио је заплет, теме, ликове и остао је само сам чин писања у којем су у први план дошли његова духовитост, виртуозни стил и ироничност и изгледа ми да ће се због тога јако допасти читаоцима – уверен је Радосављевић.

Сам писац испричао је како је, и за њега неочекивано, написао дело потпуно друкчије од онога што је планирао.

– У току сајма књига у Београду дошла ми је на памет идеја о томе шта се дешава када не можете да реализујете ствар у књижевности, кад из којекаквих разлога не можете да урадите оно што сте замислили – објаснио је Срдић. – Друга ствар се тиче чињенице да нешто што се зове аутофикција и што је изразито популарно не само код нас јесте књижевна форма која мене прилично иритира и нервира и не видим ниједан разлог да се неко са читалачке стране бави нама који смо аутори књижевних текстова, мислим да смо ми крајње незанимљиви у односу на књижевност. Трећа ствар је да је мој деценијски пријатељ, Давид Албахари прошлог лета преминуо и схватио сам да се ми нисмо опростили на живота достојан начин, тако да сам желео да ово буде посвета њему као човеку и нашем односу који је трајао десетак година – пре свега на бази анегдота које су се дешавале нама и ширем кругу људи.

Давид Албахари био је јако духовит човек и сматрао сам да би се овакав опроштај њему допао, закључио је Срдић. У холу Народне библиотеке промоцију, односно разговор о „Аутосекцији“ пратио је велики број пријатеља и поштовалаца Срдићевог рада.

С. В. О.

 

1709837665280

Уочи 8. марта, а у оквиру Недеље жене, гошћа Културног центра била је Јелена Бачић Алимпић, новинарка и књижевница. Како истиче, у нашем граду се осећа више као домаћин, а не као гост с обзиром на то да се радо одазива позивима да се дружи са Кикинђанкама. Овом приликом представила је свој најновији роман „Последњи сати“ у којем открива дирљиву, на тренутке болну истину, да су можда најзначајнији тренуци у нашем животу они који нас приморавају да се суочимо са сопственим демонима, жељама и изазовима.

-Познајем кикиндску публику и читаоце и увек се радујем поновном сусрету. У свим мојим романима жене су представљене као хероине, а тако је и у најновијем роману. Књига је о Зорки из Накучана, мајци која је поднела невероватне жртве зарад среће своје кћерке. Ово је топла, људска прича о пожртвованости, храбрости, издржљивости, упорности о свему ономе што једна жена може да поднесе на својим раменима, а може  много – истакла је Јелена Бачић Алимпић.

Порука коју је упутила јесте да је важно да се свака жена избори за себе, иако је свака прича за себе.

 

-Жена треба да научи да каже: не желим и нећу. Не треба да радимо против себе, јер ми то радимо да би другима било добро, а нама на крају баш не буде. Почела сам да се освешћујем у педесетој години живота. Схватила сам да нисам себе волела довољно, јер сам се свесно, са жељом жртвовала за многе ствари и људе. Мислим да млађе генерације другачије размишљају, постављају себе на прво место  и тако треба да буде. Лепо је бити мајка, супруга, сестра, чинити свима, али не бити себи на последњем месту – закључила је наша саговорница.

Публици се похвалила да је постала бака, као и да је својој унуци Мили посветила књигу за децу „Како је вила Мила добила крила“.

А.Ђ.

 

 

Концерт-музицка-(5)

У Народном музеју вечерас су ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ одржали посебно музичко вече –  Осмомартовски концерт. За своје родитеље и осталу публику извели су више од 20 соло тачака и неколико заједничких композиција. Концерт су започели најмлађи полазници и хорић.

– У припремном разреду учимо ноте, певамо и играмо игре кад нам остане времена. Свираћу виолину, то ми се свиђа и лепо се чује. Вечерас сам наступила у хору – каже Аника Мајкић из Нових Козараца.

Уследиле су соло тачке инструменталиста са свих одсека.

Никола Чобанов из Руског Села има 11 година.

– Већ сам у петом разреду на одсеку хармонике дугметаре. Вечерас сам свирао „Етиду“ – каже Никола.

Његов друг, Страхиња Пајић, има 14 година и четврта је година на одсеку клавирске хармонике.

– И пре мене су сви у породици свирали хармонику и чим се указала прилика, уписао сам се у Музичку школу. Волео бих да упишем и средњу музичку – каже Страхиња.

Десетогодишња Марија Тедин је друга година на класи гитаре и свирала је „Андантино“, а Катарина Косић је извела две композиције: „Сонатину“ и „Хеј, Џуд“. Има 12 година и четврта је година клавира.

Са Катарином је у „Сонатини“ за четири руке наступио и Давид Тот који има 13 година и пета је година.

– Планирам да упишем средњу музичку, а затим и академију, одсек за клавир – сигуран је Давид.

Тринаестогодишња Андреа Беренг је пета година на одсеку гитаре.

– Наступила сам у нумери „Битлса“. Такође планирам да наставим музичко школовање. Препоручила бих свима  да упишу Музичку школу, да науче да свирају неки инструмент, да се друже, да науче нешто ново – рекла је Андреа, иначе и чланица групе „Феникс“.

Ове године школовање у кикиндској Музичкој школи завршава шеснаестогодишња Анђелина Попов

– Последња сам година соло певања, а пре тога сам завршила шест година клавира – каже Анђелина. – Надам се да ћу у скорој будућности наставити школовање као соло певач јер сам у томе пронашла себе. Веома сам срећна што сам похађала ову музичку школу, жао ми је што ми се школовање овде завршава и захвална сам на прилици коју су ми пружили.

Укупно 60 полазника наступило је на концерту, срећни што имају прилику да стану пред публику и мимо интерних и јавних часова у Школи.

– Осми март је само још један од повода за концерт – каже директорица Школе, Маргита Детари. – Ученици су срећни јер имају могућност да одсвирају  композиције које увежбају месецима и подршка публике је награда за њих, зато у току године имамо и до 10 концерата. Јако је важно да деца изађу из учионица и да своје знање и умеће покажу и другима и отуд толико осмеха вечерас на њиховим лицима.

Директорица следећи концерт најављује за Дан школе. Занимљив је податак да је Школа основана 14. септембра пре 70 година, али су ученици први наступ имали 10. маја, што је одређено као Дан школе. Матурантски концерт биће одржан у јуну, каже  директорица и најављује априлско изненађење за верну публику и подршку најмлађим музичарима у граду.

С. В. О.

1709582226364

Недељу жена у Културном центру отворила је изложба слика Љиљане Богосављев. У Културном центру води креативну радионицу за децу „Чаролија маште“, а сликарством се бавила у младости. Пре три године  вратила се овом начину уметничког изражавања, а настале слике приказане су суграђанима на првој самосталној изложби.

-Културни центар сматрам другом кућом и веома ми је драго што прву самосталну изложбу приређујем баш у овој галерији. Пре три године почела сам интензивно да сликам у радионици Смиљане Шалго и на почетку то су били пејзажи. Последњих годину дана пронашла сам свој правац који зовем фантастични реализам. То је лично мој начин да изразим емоције и када почнем да сликам не знам шта ће бити крајњи резултат – открила нам је Љиљана Богосављев.

На изложби је тридесетак слика које су настајале протекле две године.

-Изложба носи назив „Чаролија маште“. Све што је на платнима јесте моја машта проткана чаролијом. Ова изложба је ветар у леђа за нове радове и нове изазове.  – напоменула је наша саговорница.

Љиљана Богосављев у Црвеном крсту ради као сарадница на програму „Брига о старима“.

А.Ђ.

БРАНИСЛАВ-КНЕЗЕВИЦ-28022024.мп4-снапсхот-32.22.823

Кнежевић је причао о томе како је постао глумац из чисте досаде, зашто је на сцени толико пута и страдао али и оздравио, зашто престоничке „тезге“ пуне сале, да ли публика више воли гостујуће глумце, коју представу комисија није хтела да пусти пред публику, а она ипак постоји скоро четири деценије, ко је био најбољи директор позоришта и због кога и за кога се праве представе, као и зашто позориште више никоме није кућа.

 

428705156-794408339386922-1391394700233221853-н

Недеља жена посвећена 8. марту и ове године ће бити организована у Културном центру. Како истиче Тања Ножица из ове установе културе пета је година како се кроз мноштво програма обележава Дан жена.

-Потрудили смо се да припремимо разноврстан и интересантан програм за све наше суграђане. У понедељак, 4. марта у 19 сати биће отворена изложба под називом „Чаролија маште“ наше дугогодишње сараднице Љиљане Богосављев које организује и истоимену радионицу за децу већ пуних 13 година. Ово је њена прва самостална изложба слика – каже Тања Ножица.

 

Професорка докторка Споменка Мујовић биће гошћа у уторак у 19 часова. Овом приликом 81-једногодишњакиња промовисаће своју књигу „Подржи свој живот“. Наредног дана у исто време је представа „Чорба од канаринца“ аматерског позоришта „Јовица Јелић“ из Банатског Карађорђева, у режији Милана Мартиновића. Преподневни сати у четвртак резервисани су за предшколце вртића „Полетарац“ који ће израђивати честитке за 8. март. Истог дана у 19 сати је промоција књиге Јелене Бачић Алимпић „Последњи сати“.

У суботу, 9. марта Културни центар организује ликовну колонију која ће окупити 22 жене из Бечеја, Новог Бечеја, Карађорђева, Зрењанина, Банатског Великог Села, Мокрина и Кикинде.

КЦ-концерт-(6)

Велики годишњи концерт музикц, чких ансамбала Културног центра напунио је вечерас салу Народног позоришта. У програму под називом „Ми смо свет“ наступила су чак три ансамбла: хор и оркестар „Аттендите“ и дечији хор „Кикиндијанци“ са 120 учесника.

– Окупили смо се са истом мисијом – да кроз музику стварамо срећу. Сала Позоришта је поново сувише мала за нас и за оне који су дошли. Желимо да одавде изађу срећнији и да ће моћи, у неким тежим данима, да се сете како су вечерас имали један светао и леп тренутак, тренутак среће – рекао је в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев.

Концерту је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима који се обратио публици и учесницима.

– Понесени смо емоцијама вечерас јер у Културном центру желимо да направимо још квалитетније место за окупљање. Марко Марковљев поново је подигао лествицу квалитета и показао мојим сарадницима и мени да треба да направимо још веће место за концерте. Поносни смо што имамо Марка визионара и маштара. Желимо да будемо престоница културе а то значи и нову концертну салу у граду – рекао је градоначелник.

Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, напоменула је да је овај догађај наш град поново учинио седиштем културне сцене када је реч о хорској музици.

– Посебно ми је драго што је, управо у нашем граду, настала идеја о организацији Међународног фестивала хорске музике, „Мелодианума“, који је одржан већ четири пута. Културном центру желим да буде што више оваквих програма за нашу публику – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Сјајно припремљеним ансамблима дириговала је проф. др Биљана Јеремић. Концерт је, инструменталом „Свилен конац“, отворио оркестар под диригентском палицом Тибора Маше, а уследио је заједнички наступ три ансамбла са солистима у песми „Милион година“.

– За мене као диригента и за све чланове ансамбала ово је веома емотивно вече јер је програм урађен тако да ће сви бити срећни и задовољни што су били на овом концерту – рекла је проф. др Јеремић.

Хор „Аттендите“ постоји од 2017, а две године касније оформљен је и оркестар под истим називом. Дечији хор „Кикиндијанци“, којим диригује Исидора Дакић постоји дуже од две године. Концерт мајстор програма била је Лариса Копић, а аранжмане је урадио Рајан Борозан. Специјална гошћа концерта била је Агота Виткаи Кучера.

Шести годишњи гала концерт донео је и композиције страних аутора које се изводе уз покрет, блокове македонских и српских песама, и завршен је песмама за публику због које и за коју се у КЦ овако предано и квалитетно негује музичка култура града.

С. В. О.

1709146139955

У Галерији „Тера” отворена је изложба „Алтернативна прича о грешкама” Саре Масникосе. Изложба представља  отуђење и кохезију појединца и његовог положаја у различитим системима, истакла је млада уметница која први пут излаже у нашем граду.

-Приче које причам баве се манипулативним односима у оквиру различитих друштвених система. Све радове, који су различитих димензија и формата, дефинишу фигуре и начин креирања композиције. Изложба је и део почетног истраживања на коју ће касније да се надовеже моја докторска изложба. Необична је по формату, начину приказивања, форми приказаних структура. Већ дуго се бавим истраживањем фигуре и тежим да из дводимензионалног изађем у тродимензионално, те су тако и настале тродимензионалне форме – рекла је Сара Масникоса.

О изложби је говорила Тијана Тошевски, историчарка уметности.

-Галерија „Тера“ излагачку 2024. годину започела је са изложбама младих уметника јер је наша жеља да афирмишемо оне који су на почетку свог стваралаштва. Сара Масникоса, иако млада, већ је остварила запажене резултате, добитница је бројних награда, два пута за редом била је стипендиста и иза себе има 15 самосталних изложби – додала је Тијана Тошевски.

Сара Масникоса завршила је Академију уметности у Новом Саду, одељење за сликарство у класи професора Горана Деспотовског и тренутно је на докторским студијама. Редовно излаже од 2015. године. Учесница је и у мноштва пројеката, радионица и уметничких колонија. Изложба у Галерији „Тера“ отворена је до 8. априла.

А.Ђ.

 

1708799013380

Клуб књижевника „Душко Трифуновић“ у Културном центру организовао је промоцију књиге песама “Прекидам тишину” Срђана Карановића из Крајишника. Књига, у издању Народне библиотеке „Жарко Зрењанина“ из Зрењанина Карановићев је првенац.

-Песме су о љубави и љубавној чежњи. Пишем и кратке приче где је такође доминантна љубав. Поред писања бавим се и фотографијом тако да  читаоци могу да се упознају и са овим делом моје личности. Сарадња са клубом књижевника „Душко Трифуновић“ траје дуго и радо сам пристао на то да се распише литерарни конкурс како би подстакли младе да пишу и окрену се правим вредностима књижевности, поезији у прози – рекао је Срђан Карановић.

Ово је била прилика и да се уруче награде и представе најбољи радови средњошколаца на литерарном конкурсу на тему „Прекидам тишину“. Трочлани жири, у саставу књижевници Снежана Томин и Срђан Карановић и учитељица Весна Ђукановић, од 15 пристиглих радова одабрао је пет најбољих који су и представљени на књижевној вечери.

-Тема је широког спектра, даје младима ширину да пишу и изразе се у свим аспектима живота. Радови који су пристигли су одлични и одушевили су ме – сазнајемо од Снежане Томин.

Награде су припале Жарку Утржану, Петру Терзину, Адријани Момчилов, Невени Парабуцки и Анђели Шкорић.

-Тема је била изазовна јер ми је дала прилику да пишем о темама о којима се мало прича. На конкурсу сам учествовао са две песме и у једној пишем о незнаној земљи, а у другој је моја порука да је мир највеће богатство света. У писању ми је помогла професорица Душица Јованов – истакао је Жарко Утржан.

У оквиру књижевне вечери окупљени су могли да чују песме Срђана Карановића које су осим аутора говорили Зденка Трифуњагић и Ервин Газдаг. Музичка пратња био је Марко Ступар.

А.Ђ.

 

расписан-конкурс-за-награду-дусан-васиљев-за-2022-годину

На конкурс који је расписао Град Кикинда за најбољу књигу на српском језику у 2023. години, а поводом обележавања сто година од смрти Душана Васиљева, пристигла су 152 наслова које је жири узео у разматрање. Почетком марта биће објављена прва селекција у ширем избору.

Жири ради у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе
Писарев, члан. Град Кикинда и жири се захваљују свим издавачима и књижевницима који су
послали своје књиге на конкурс.Додела награде планирана је  на свечаној академији у оквиру ширег програма обележавања стогодишњице смрти Душана Васиљева. Награда се састоји од повеље и новчаног износа од 1.500 евра.

Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.