Култура Архиве | Паге 58 оф 99 | Кикиндски портал

Отворена музејска сезона у једном од три преостала млина на коњски погон у свету

Igor Crnogorac Април 12, 2024

У једином млину на коњски погон у Србији, јединој преосталој од укупно 51 суваче колико их је било средином 19. века у Кикинди, отворена је сезона за посетиоце. Млински део, млинарев стан, односно чекаоница која је, уједно, била и место сусрета и дружења Кикинђана, рестаурирани су пре четири године и сваке сезоне, од априла до октобра, привлаче велики број посетилаца, каже Драган Киурски, музејски педагог.

– Ово је наш озбиљан туристички потенцијал и очекујемо, и ове сезоне, велики број посетилаца – из Кикинде, околних места, као и из читаве Србије. Сувача је посебан пример историјског наслеђа, на основу којег може да се реконструише прошлост нашег града – каже Киурски. – Како је она била и место окупљања, и данас је идеја да се људи овде срећу, да одржавамо програме за локално становништво. У Сувачи ће бити дечији едукативни камп, који смо изместили из Музеја, као и, већ траадиционални Дан суваче у јулу.

Сувача у Кикинди је изграђена 1899. године и представља споменик културе од изузетног значаја. Поред кикиндске, у свету су сачуване само још две – у мађарском месту Сарваш и у хрватском Отоку код Винковаца. Суваче су у Кикинди грађене пре ветрењача. У једном моменту у Великокикиндском диштрикту било их је 252.

Велико коло покретали су коњи. Био је упрегнут најмање један, а највише пет пари коња. Доводили су их, обично, радници у Сувачи, помељари. Стаза од цигала, којом су се кретали коњи, посипана је песком јер је већина помељара била сиромашна, па је доводила непотковане коње. Пар коња могао је за један сат да самеље до сто килограма жита. У Сувачи су стално радила два човека – сувачар и гонич. Број гонича повећавао се са бројем упрегнутих коња.

До средине осамдесетих година двадесетог века, у млинаревом стану живела је породица која је одржавала овај објекат. Сувача је од непроцењивог значаја за Кикинду и једно од препознатљивих обележја овог града. Прошле године посетило га је око 4,5 хиљаде посетилаца, углавном туриста. Од седамдесетак екскурзија, половина посети и ово место, каже Киурски.

Организоване групе улазак плаћају 50 дината, док је за Кикинђане бесплатан. Сувача је отворена од уторка до суботе, од 10 до 16 сати.

Озбиљна лица животних породичних портрета фотографа из Макоа

Igor Crnogorac Април 11, 2024

Изложба “Лица Велике Кикинде” отворена је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“. Аутор изложбе је библиотекар и професор српског језика, Слободан Томић. Пронашавши фотографију породице свог чукундеде, заинтересовао се за овај занат и уметност с почетка прошлог века у Великој Кикинди и тако дошао до радова једног од најпознатијих, Хечка Мора, који је потписник 23 породична и појединачна портрета изложених од вечерас у холу Библиотеке.

– Мор је у Велику Кикинду стигао из мађарског Макоа 1897. године и отворио атеље. Пуних 37 година фотографисао је лица овдашњих становника и правио уметничке портрете. Изложене су 23 фотографије великог формата, од укупно 74 колико је сабрано у каталогу који прати изложбу – каже Томић. – Фотографије сам набављао из различитих извора – највећим делом из колекције Драгољуба Бадрљице, затим из Народног музеја, из колекције Библиотеке. Хечко Мор је био познат и признат уметник у своје време, бавио се и сликарством, волео је да слика пејзаже и домаће животиње. Награђиван је у Будимпешти и у Хрватској. Имао је радњу у дворишту Сеђакове куће, преко пута од Католичке цркве. Поред тога, бавио се и продајом опреме за фото-апарате, оптике, грамофона, грамофонских плоча, инструмената за мерење квалитета вина, ракије и млека, продавао је чак и парфеме.

Томић истиче да је, овом изложбом и пратећим каталогом покушао да сачини збирку фотографија које ће осликавати уметнички портрет с почетка 20. века.

– Тек трећина лица нам је позната. На фотографијама је и много Мокринчана. У каталогу су, такође, и огласи из тог времена, на три језика. У њиховом сакупљању у Архиву помогли су ми Срђан Сивчев и Тијана Рупчић. Мислим да у свакој кући у Кикинди постоји бар једна Морова фотографија – закључује Томић.

Библиотекарка Завичајног одељења Библиотеке, Милана Бајкин, рекла је на веома посећеном отварању изложбе да је у Великој Кикинди, пре сто година, постојало чак десет фотографских атељеа.

– У социолошком смислу, чин одласка код фотографа био је веома значајан догађај, облачила се најсвечанија одећа, пратила се грађанска мода, а породице са села често су, за ту прилику, облачиле народну ношњу – истакла је Милана Бајкин. Жене су око врата стављале дукате – мираз и сва лица су била озбиљна са свечаним изразима.

Савршено разумљиво с обзиром на то да се, уколико је то могло да се приушти, фотографисало најчешће само једном у животу, за успомену и оставштину потомцима који данас, по сваком детаљу на фотографији, сазнају важне информације из живота својих предака.

С. В. О.

Полазница Војне гимназије у свом Мокрину представила другу књигу о холокаусту

Igor Crnogorac Април 10, 2024

Прву књигу Неда Ибрајтер имала је са само тринаест година. Потребу да је напише добила је после посете изложби о холокаусту коју је организовао наставник историје. Узнемирена призорима страдања, написала је састав „Сунце“ који се развио у потресну причу из визуре дечака Давида, о свету какав он види, па састав постаје последње поглавље, и књига добија назив по њему. Објављена је као једна од три најбоље на конкурсу Града и Банатског културног центра за прву књигу младих аутора.

У међувремену, Неда, подједнако успешна и у природним и у друштвеним наукама, као ђак генерације Основне школе „Васа Стајић“ у Мокрину, уписује Војну гимназију у Београду. Вечерас је, у свом Мокрину, у Галерији Дома културе, представила други део приче о Давиду, књигу „925“.

– На крају прве књиге нисам конкретно написала да ли је дечак преживео или не. Ја сам знала одговор, али не и читаоци који су ме стално то питали. Зато сам решила да напишем други део о његовом даљем животу. Назив је „925“ јер је то Давидов број који је носио око руке, такође је ознака за сребро које представља чистоту и светлост – каже Неда.

Каже да јој је, четири године касније, било теже да пише наставак јер је морала стилски да се прилагоди свом писању прве књиге које је, каже, тада било мање зрело.

Издавач је поново Банатски културни центар, а финансијску подршку пружила је Душка Павлов, Мокринчанка која живи у Немачкој. Прва презентација одржана је у Недином родном месту у којем добија и највећу подршку. Осећала сам захвалност и потребу да је прво представим управо Мокринчанима, рекла је.

Промоцији су присуствовали и Недини другови из Гимназије, њен разредни старешина, професорка српског језика и књижевности, Жељана Андријевић Андрић, њена учитељица, Мариана Ракин, капетан прве класе Душан Станић, начелник 49. класе Војне гимназије, Даринка Маљугић, књижничар у мокринској библиотеци, Дуња Бркин Трифуновић, уредница програма у кикиндској библиотеци, и Жељко Стојановић, професор музичке културе који је, на стихове из Недине књиге, компоновао музику. Песме су извели чланови хора ОШ „Васа Стајић“.

– Неда је дете Библиотеке, више пута је освајала прва места на конкурсу за Дан библиотеке. Њена сам подршка од малих ногу – рекла је Даринка Маљугић, домаћин и модератор вечери.

Много похвалних речи чуло се о Неди, мокринском детету које сада служи на понос и част своје београдске гимназије у којој, такође, постиже изванредне резултате.

Галерија Дома културе била је мала да прими све који су хтели да поздраве и подрже своју Неду. А она признаје да се, иако планира да упише електронско инжењерство и остане у војсци, и иако јој се живот сада одвија по сасвим друкчијем ритму и организацији, увек с радошћу враћа својим Мокринчанима који препознају, негују и воле своје таленте.

С. В. О.

Обреди, ритуали, нити које привлаче и спајају – на мултимедијалној изложби Коштане Бановић у „Тери“

Igor Crnogorac Април 10, 2024

Ритуал, обред у различитим медијима, као средство и начин спајања људи, са истим смислом и сврхом на различитим меридијанима, тема је вечерас отворене изложбе у Галерији „Тера“. Ауторка је мултидисциплинарна уметница Коштана Бановић која живи и ради у Холандији.

Дипломирана сликарка рођена је у Сарајеву и почетак њеног уметничког пута одредиле су ратне прилике у којима се нашла по завршетку Академије.

– Нисам желела да седим у атељеу и да сликам, то ми се није чинило у реду. Било ми је потребно да изађем и да будем у контакту са људима и тада сам почела да радим перформансе и видео записе. Кад све материјално нестане у рату, када остане само седам ваших фотографија, човек се запита: „Шта је мој идентитет?“. Ја сам открила да је то ритуал бацања граха, то је баш моје. Пуно таквих перформанса сам радила, али не као гатање, него као прављење мостова према другом човеку, људима. Тако је почело – објашњава Коштана Бановић.

И наставило се истраживањем ритуала „са системом“, односно начина на који различите културе негују своју традицију: пасуљ има 41 комад, у Бразилу је то 16 шкољки, а у западној Африци су чак 362 линије у песку. Као уметник-антрополог, из Африке одлази у Бразил, па у Сенегал, на острва Карипске Холандије, Кубу…

– Изражавајући се кроз различите дисциплине и медије – цртеже, видео-радове и перформансе, откривала сам дубљу функцију обреда, и световних и религијских – каже уметница. – Они су као скулптура у простору, за њих нам није потребан језик, само их осетимо и они нас повезују.

Изложба „Цртање нити“ садржи и предмете – објекте/медије, „нађене, поклоњене, купљене, остављене“ са свих места на којима је истраживала своју основну тему.

– Коштана Бановић је организаторка великог броја самосталних и колективних изложби, учесница многобројних резиденцијалних програма, а њени филмови се приказују на фестивалима. Њен етнолошки филм у фокус ставља чулне аспекте обреда, а двоканална видео инсталација – однос локалне заједнице према природи – истакла је Тијана Тошевски, историчарка уметности, отварајући изложбу.

На цртежима са перфорацијама, нитима тражим конекцију према живима и према мртвима и зато је у средишту ритуал, као средство да се повежемо сами са собом, са другима и са читавим колективом, закључила је Коштана Бановић.

На тај начин, њене нити привлаче, спајају и доносе утеху заједнице. Разумите их на изложби у Галерији „Тера“ на Тргу до 20. маја.

С. В. О.

Млади чланови „Гусала“ одушевили публику

Aleksandra Djuran Април 10, 2024

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ увело је праксу да организује Јавни час дечијих и омладинских музичких секција друштва. Тако је било и вечерас када је у просторијама друштва наступило тридесетак чланова тамбурашке секције, певачких група и хорића „Цврчак“.

-Овај догађај организујемо како би се првенствено наши млади чланови представили публици у којој су њихови родитељи, браћа, сестре, баке, деке, другари. Ово је најбољи начин да покажу шта су научили од септембра, колико су напредовали, али и да превазиђу позитивну трему коју ствара јавни наступ. Осим солистичких нумера сви који су дошли да подрже рад наших младих извођача, имали су прилику да чују акапела репертоар у извођењу млађе и старије дечије певачке групе у двогласном певању. Изведене су традиционалне песме старијег и новијег начина певања. Програм је обухватио и заједничко извођење војвођанских нумера певача и тамбураша – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац АДЗНМ „Гусле“.

Хорић „Цврчак“ представио се песмама из популарних цртаних филмова.

Већ у суботу чланове најстаријег друштва, очекује и прва јавна проба рекреативног фолклорног ансамбла. Заказана је за 17.30 сати у „Гуслама“. Ово је уједно и позив свима који желе да се прикључе овој секцији да дођу и упознају се са играчима и репертоаром.

А.Ђ.

Макро природа на изложби фотографија Оље Симовић

Aleksandra Djuran Април 6, 2024

У Галерији Културног центра отворена је изложба под називом „Дах природе, дух наслеђа“ Оље Симовић. Већина изложених фотографија настала је на територији Старе Рашке .

-Љубитељ сам природе и највише волим да је фотографишем. Моја сфера интересовања су макро фотографије. Природу сликану на овакав начин људи ретко примете. Ово је уједно начин да промовишем свој родни крај јер све фотографије су настале у рашкој области – сазнајемо од Оље Симовић.

За добром фотографијом наша саговорница обишла је познате цркве и манастире и ово је њен начин да позове све да их посете.

-Фотографија је за мене најпре љубав, а потом и свакодневни хоби. Спонтано сам почела да се бавим уметничким фотографијама пре осам година. У Рашкој имамо Еко клуб који је организовао разна путовања на којима сам направила мноштво фотографија. Када је расписан фото конкурс у Краљеву, победила сам и као награду добила да организујем изложбу. Од тада сам учествововала на преко 200 колективних изложби, а ова у Кикинди је 12 самостална – додала је наша саговорница.

Мали, како каже сићушни детаљи природе, Оља Симовић представила је на 50 фотографија које се могу видети до краја априла. Детаљи, који се не уочавају голим оком, сада су доступни и Кикинђанима.

А.Ђ.

Отворени 28. Сусрети аматерских позоришта војвођанских Мађара

Aleksandra Djuran Април 5, 2024

У КУД-у „Еђшег“ свечано су отворени 28. Сусрети аматерских позоришних ансамбала војвођанских Мађара. До 14. априла, до када траје покрајинска смотра, у позоришној сали биће одиграно 15 представа, након чега ће бити уручене награде стручног жирија и публике. Овом приликом Ференц Лепар, режисер, глумац и сарадник друштва, отворио је изложбу фотографија у холу адаптиране „Кошут сале“ на којој су представљено деценије рада свих секција „Еђшега“.

-Част нам је што смо четврти пут домаћини аматерских позоришних сусрета. Ова манифестација је изузетно значајна за нашу земљу. Сигурна сам да ћемо и овога пута бити добри домаћини и промовисати наш Град. Хвала локалној самоуправи која нас је подржала, али и Националном савету, Министарству културе, Заводу за културу војвођанских Мађара из Сенте, као и донаторима из Мађарске – истакла је председница КУД-а „Еђшег“ Рамона Тот.

Отварању су присуствовали градоначелник Никола Лукач, заменик Шандор Талпаи, чланица Градског већа Мелита Гомбар, али и чланови Националног савета мађарске националне мањине покрајински и републички посланици СВМ-а, као и глумачке групе које учествују на фестивалу.

-Бити домаћин овог фестивала је привилегија, али и одговорност. Циљ смотре је неговање културе, традиције и мађарског језика. Ово је још један начин да покажемо богатство културне баштине Мађара који живе у нашој земљи. Представе су прилагођене различитим генерацијама, а учесници имају прилику да се боље упознају, успоставе сарадњу и размене искуства. За Кикинду је ово од посебног значаја јер смо мултикултурна и мултинационална средина – додала је Мелита Гомбар.

Први је био наступ наступ домаћина односно глумачке групе „Јожеф Атила” са драмом „Химна” Ђерђа Швајда у режији Шандора Кираља. Наступају и глумачке аматерске трупе из Сајана, Тобе, Темерина, Мужље, Зрењанина, Бачке Тополе. Представе ће оцењивати жири у саставу Розалија Брешћански Борош, драматург суботичког позоришта, Тимеа Леринц, глумица сенћанског позоришта, и Жофиа Мађар, глумица суботичког позоришта.

А.Ђ.

Међународни „Кампус Тера“ за студенте уметности

Igor Crnogorac Април 5, 2024

Центар за лепу и примењену уметност „Тера“, у сарадњи са академским институцијама из региона организује, од 15. априла до 17. маја, међународни вајарско-едукативни камп за студенте уметности – „Кампус Тера 2024”.

Конципиран као вишедневни међународни стручни скуп, „Кампус Тера“ ће окупити студенте ликовних и примењених уметности, архитектуре и других сродних дисциплина, као и наставнике уметничких и архитектонских факултета који ће радити и размењивати знања и искуства током боравка у Кикинди.

Камп је стручна пракса вајања у теракоти у наставној бази „Тера“ и похађаће га студенти завршних година студија факултета из Београда, Новог Сада, Цетиња, Темишвара, Тиране, Ријеке и Осијека.

Ове активности се спроводе ради јачања уметничке продукције младих, да се подржи партиципативност и заједничка визија свих учесника и да се ојачају постојеће и стварају нове везе и сарадње, наводи се у саопштењу из ЦЛПУ „Тера“.

У оквиру програмских активности је и „Међународни мастерклас Тера” у којем ће гостујући наставници одржавати предавања и радити са студентима.

Све активности пројекта реализоваће се у простору Атељеа, а учесници ће бити подељени у две групе, које ће радити од 15. до 30. априла и од 7. до 17. маја.

420406135-988715463255695-5428728808520381327-н

„Еђшег“ домаћин покрајинске смотре мађарских аматерских позоришта – у конкуренцији 16 представа

Igor Crnogorac Април 3, 2024

У Кикинди ће се, од петка, 5. априла, у КУД „Еђшег“, одржати 28. Смотра аматерских мађарских позоришта Војводине. Ове године, кажу организатори, пријавило се 16 позоришних ансамбала, а манифестацију отварају домаћини са представом „Химна“, у режији Шандора Кираља.

Представе ће се играти свакодневно, у неколико термина, до недеље, 14. априла, када ће бити додељене награде стручног и жирија публике.

– До сада је увек било правило да се једне године Смотра одржава у Бачкој, а једне у Банату. Ми смо домаћини четврти пут. Пријавили су се ансамбли који су проценили да су, по квалитету, на нивоу Смотре. То су озбиљни ансамбли и представе које би могле да се играју и у професионалним позориштима. Последњих година се смањило занимање за позориште, и ковид је томе пуно допринео. На Смотри, сваке године, буде од 15 до 19 представа. Ове године је веома квалитетан фестивал, имаћемо одличне представе, неколико њих су у самом театарском врху – каже Шандор Кираљ, глумац и редитељ у „Еђшегу“.

О квалитету представа одлучиваће трочлани жири: Розалија Брешћански Борош, драматург у Народном позоришту у Суботици, Тимеа Леринц, Гумица у Сенћанском мађарском камерном позоришту и Жофиа Мађар, глумица у суботичком Народном позоришту. Између осталих, биће додељене и награде за најбољу традиционалну и алтернативну представу, за сценски говор, а признање ће доделити и жири публике.

Некада се, каже Кираљ, додељују и награде у новим категоријама. Тако је, прошле године, на Фестивалу у Бачкој Тополи, кикиндска „Хиљадита ноћ“, осим за представу, режију (Шандор Кираљ) и споредну мушку улогу (Имре Томбац), понела и награду за представу која даје највише повода за размишљање.

Ученици ОШ „Фејеп Клара“ биће укључени у писање билтена Смотре, кажу у „Еђшегу“. Традиционално, награде су дела уметника с подручја места у којем се одржава манифестација. Улазак на све представе је бесплатан, а извођења неће имати превод.

Одржавање 28. Смотре аматерских мађарских позоришта Војводине подржали су Завод за културу војвођанских Мађара из Сенте и суботички Савет за културу војвођанских Мађара и Град Кикинда.

Програм Смотре:

– петак, 5. април, 18 сати: отварање 28. Смотре и представа Глумачког ансамбла „Јожеф Атила“, Кикинда – „Химна“, Швајда Ђерђа у режији Шандора Кираља;

– субота, 6. април, 16 сати: Глумачки ансамбл „Грунд“, Палић – „Емилy“, филмска адаптација; 20 сати: „Непкер“, Суботица – „Фабула Раса“, Петефи Шандор – Витез Јанош;

– недеља, 7. април, 15.30: Новосадска институција за мађарску културу и уметност – „Дечаци Павлове улице“; 20 сати: Ансамбл „Гондолат-јел“, Кањижа – „Кућа Бернарде Албе“ – Ф. Г. Лорка;

– понедељак, 8. април, 16 сати: Дом Културе Бачка Топола – „Ћелава певачица“ – Ежен Јонеско; 20 сати: Аматерско позориште „Мадацх“, Зрењанин – „Бароница Лили“ – М. Ференц и Х. Јене;

– уторак, 9. април, 19 сати: Мађарско културно-уметничко друштво “Сирмаи Каролy”, Темерин – „Португал“ – Егрессy Золтан;

– среда, 10. април, 18.30: „КЕX“, Сента – „Двапут био, и нигде није“; 20.30: Мађарско културно-уметничко друштво „Ади Ендре“, Сајан – „Алкохол убија“ – Кери Ференц;

– четвртак, 11. април, 15 сати: Омладинска група „Сви свеци из Чонопље“ – „Рекли да је вила празна“ Хамори Иштван Петер; 17.30: Мађарско културно-уметничко друштво „Петефи Шандор“ из Тобе – „Сироти Фехервари“ – Ласло Миклош; 20 сати: Мађарско културно уметничко друштво „Стурцз Јожеф“ из Купусине – „Жуто ждребе“- Цсепрегхy Ференц и Сулхоф Јожеф;

– петак, 12. април, 15 сати: Мађарско културно-уметничко друштво из Палића – „Слике са једне планете“ – Фриерицх Дüрренматт; 17.30 – Месна културно-просветна заједница Бездан – Глумачка група „Др. Пфафф Михаљ“ – „Најбољи ослонац нам је шанк“ – Хамори Иштван Петер; 20 сати – Аматерско позориште „Мара“ из Бачке Тополе – „Прекид програма“ – Сакоњи Карољ;

– субота, 13. април, 15 сати: изложба дечијих радова о позоришту; 15.10 – интерактивна радионица за децу

– недеља, 14. април, 18 сати – свечана додела награда; 19 сати – Сенћанско мађарско камерно позориште – „Шта је био са женом“ – А. П. Чехов – Чаба Киш .

С. В. О.

„Љубавно писмо” пред зрењанинском публиком: Овације и магарећи кашаљ

Jelena Trifunović Април 3, 2024

Да се може направити врхунска комедија у властитој продукцији доказало је кикиндско позориште, а у то су уверили и Зрењанинце, на недавном гостовању.

Кикинђани, добро знају овај драмски комад, а овог пута и посетиоци у препуној великој сали зрењанинског театра „Тоша Јовановић” уверили су се да кикиндско Народно позориште има с чиме и пред најпробирљивију публику. Са укусном сценографијом и бравурозном глумом, „Љубавно писмо” је разгалило егзалтирану публику из града на Бегеју, а сами глумци су на крају доживели овације.

Подсетимо, поменути комад говори о менталитету, породици, комшијама и уопште промашеним животима. Настао је по тексту Зорана Бачића и Златана Фазлагића, а режију потписује маестрални Драган Остојић. У подели су Бранислав Кнежевић, Бранислав Чубрило, Гордана Раушки, Михаило Лаптошевић, Ружица Недин, Анђела Киковић, Владимир Максимовић и Јована Берић. С обзиром на то да је у овој драми с„ певањем, без пуцања” о менталитету и породици доста промашених ликова, сам редитељ укратко подвлачи да ова представа пружа неку врсту утехе да када изађете са представе кажете себи: „Није мој живот ни тако лош”.

Зрењанинци су те вечери могли да виде читаву лепезу ликова – од жовијалних до фрустрираних и да се добро и забаве и замисле. Владимир Максимовић, актер ове представе и чест гост Зрењанина игра лик Момчила.

– Момчило је, како је сам писац рекао, морон. Уз помоћ редитеља Драгана Остојића и свих колега, мислим да сам успео да направим добар лик, једног дечка који је изгубљен у тражењу самог себе. Он жели да одрасте и да буде озбиљан, али га његов ИQ кочи у свему томе и било ми је задовољство да радим ову улогу зато што је ово један од оних текстова у којима, што се више „откачите” и што се више препустите тој игри и чаролији театра – то је улога боља – каже Максимовић.

Његовог оца Оливера тумачи Михаило Лаптошевић.

– Оливер је и Момчилов отац и Јагодин муж, а уз то и неуспели љубавник своје куме Франсоаз. Неуспели је и отац и муж. Волео би да је бар мало мушко. Његово „софистицирано” биће заробљено је у културној пустињи која га окружује. Да будемо искрени – он тој пустињи апсолутно и припада – каже Лаптошевић.

Анђела Киковић тумачи лепу и младу девојку Лепосаву која први пут доживљава чулну љубав, а потреба за њеном слободом се коси са њеним крутим васпитањем.

Дакле, много је неостварених ликова у овом комаду, а међу њима и старији водник у пензији Воја Солдатовић, кога тумачи Бранислав Кнежевић.

– Колико је Воја способан и успешан види се из тога што до пензије није догурао ни до чина заставника. Неуспешан у послу, неуспешан и у животу. Има млађу жену која се швалера с венчаним кумом и ћерку коју је одгајао као сина војника, неуспешно наравно. Међутим, он себе види сасвим другачије: као успешног и надмоћног на свим пољима, па и у покушају његове прељубе.

Јована Берић игра Ружицу, студенткињу и подстанарку код породице Солдатовић. Уједно је и Лепосавина најбоља пријатељица и потајно је заљубљена у Момчила. Међутим, када схвати да јој је љубав неузвраћена, покушава да споји своју симпатију са својом најбољом другарицом и ту прави заплет у који буду умешане обе породице.

Гордана Раушки и Ружица Ненин бриљанто су одиграле своје роле и бравурозним глумачким средствима употпуниле одличну поделу. У појединим деловима представе, нарочито сегментима с певањем, доживеле су овације.Свему треба додати и изванредно кадриране снимљене сегменте које повремено можемо видети у склопу комада. Речју, изванредно режирана представа, а томе сведоче и реакције зрењанинске публике, која се и аплаузима и смехом одазивала на велики део ове двочасовне представе-спектакла.

Објективно говорећи, у зрењанинском, као и у другим театрима, нису све представе подједнако ни успешне ни гледане. „Љубавно писмо” би засигурно било у самом врху гледаности да је којим случајем постављено у продукцији зрењанинског театра. Тамошња публика је (као и кикиндска) позоришно едукована и не воли шмирање, него „глумачки проширено тело”, како би то назвао чувени критичар Ранко Мунитић.

Мајсторство кикиндских глумаца препознала је публика у Зрењанину. О својим искуствима с колегама из града на Бегеју Владимир Максимовић каже:

-Имао сам прилику да се упознам са зрењанинском публиком када сам играо представу „Небески одред”. Зрењанински театар јако волим и увек се радујем доласку. Дођем и кад Зрењанинци спремају неку представу, да играм карте са својим пријатељима који су тамо запослени. Студирао сам са Дејаном Карлечиком и Стефаном Јуанином. Милан Колак ми је један од најбољих пријатеља – каже Влада, док се Михаило Лаптошевић надовезује:

-Моја искуства са зрењанинском публиком су из позиције исте те публике. Гледао сам, још од факултета, доста представа у Зрењанину. Сваку коју сам гледао публика је прихватила раширених руку. Радујем се што је и наше „Љубавно писмо” зрењанинска публика тако прихватила – сумира Михајло.

Јовани Берић је ово било друго гостовање у средњем Банату:

– Било ми је прелепо и одушевила ме је публика и њена отвореност и гостопримљивост. Веома задовољна како је протекло гостовање је и Анђела Киковић која истиче да је и сам рад на овој представи био јако узбудљив и забаван.

Додуше, општи утисак је мало покварио нечији упоран и суви тзв. „велики” (ранијим генерацијама познат и као магарећи) кашаљ из публике за време трајања представе, међутим то је опште место у театру који је још давних дана кроз виц описао легендарни драматург Југословенског драмског позоришта Драгослав Андрић: „Пацијент: Докторе, кашљем! Доктор: Па, што сте дошли код мене? Пацијент: А где је требало да идем? Доктор: Па, у позориште!”

КАД ИГРА МИНИСТАРКА

Од многобројних представа које су на репертоару зрењанинског театра, убедљиво најбољи одзив код публике имају комади који се раде по текстовима домаћих аутора. Врло гледана је представа „Шта ће бити са свима нама” Бориса Лијешевића, а најгледанија је „Госпођа министарка” по Нушићевом класику, за коју карте плану већ у првих сат времена продаје. Главну улогу, Живку министарку, игра бивша чланица кикиндског театра Јелена Шнеблић Живковић.

Немања Савић