Култура Архиве | Паге 55 оф 95 | Кикиндски портал

Књижевно вече професора Мађарева у ВШССОВ: сада је право време за „Заборављене приче“

Igor Crnogorac Марцх 28, 2024

Књига „Заборављене приче“ др Милана Мађарева, професора Високе школе струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) представљена је вечерас у библиотеци Школе. Последњи део трилогије о Ивану Исакову из Новог Бечеја, за разлику од прва два дела која је издао Банатски културни центар, постоји једино у аудио и електронском издању.

– Бавим се писањем критика, театролошким писањем, повремено режирам, и моја прва књига прича настала је доста касно, пре пет, шест година – каже Мађарев. – Сматрао сам да нисам за писца, међутим, после објављивања прича у важним књижевним часописима и мишљења еминентних људи да то ваља, био сам подстакнут да објавим прву књигу – „Приче“.

Уследиће „Нове приче“, а затим и „Заборављене приче“ о којима је на промоцији говорио и Никола Халаи, струковни мастер васпитач, бивши студент ВШССОВ.

– Писац нас води кроз заборављене кутке живота главног лика Ивана Исакова и, као што сам јунак књиге каже: свака изгубљена прича, после много лутања, нађе свог трагача, само ако он покаже да му је и даље стало до ње. Зато мислим да ове приче нису заборављене, него су само чекале своје право време и своје уживаоце – рекао је Халаи.

Студенти Високе школе читали су приче професора Мађарева и публици пружили прилику да се упознају са симпатичним и необичним човеком Иваном Исаковим.

Професор Мађарев предаје драмске и аудио-визуелне уметности у Високој школи. На Факултету драмских уметности у Београду магистрирао је на тему креативна драма и докторирао с радом „Театар покрета Јожефа Нађа“ за који је добио Награду за театарску критику и публицистику „Марко Ковачевић“ на 52. МЕСС-у у Сарајеву 2012. Објавио је и „Креативну драму у Шкозоришту“. Са Марином Миливојевић Мађарев и Иваном Правдићем написао је „Паралелну историју театра/Алтернативни театар у аматеризму Србије 1980-2000. године“, затим „Примењено позориште у Војводини од 2000. до данас“ и превео књигу „Вера у лутку“ Едија Мајарона са словеначког језика. Иницирао је покретање импро-сцене у Војводини 2003. године. У ВШССОВ води Импро-студио.

„Заборављене приче“ прво је његово дело у аудио и електронском издању, мада је професор оставио могућност да добију и своје штампано издање.

– Сада је право време за ову књигу јер сматрам да ми патимо од неке врсте колективне амнезије. Ако се сетимо неких ствари које су остале у прошлости, можда нађемо неки курс за садашњост и за будућност – рекао је аутор.

У међувремену, већ је најављено још једно представљање Заборављених прича“ – у Мокрину, у Дому културе, 9. маја, од 19 сати.

С. В. О.

Свечана академија „Наш Душан – човек пева после рата“: отргнуто од заборава, баштини се заувек

Igor Crnogorac Марцх 27, 2024

Централна и завршна свечаност, после низа изузетних културних програма манифестације „Дани Душана Васиљева“, одржана је вечерас у Народном позоришту. На академији су додељена књижевна признања и одигран је позоришни чин „Наш Душан – човек пева после рата“.

Поред добитника Градске књижевне награде „Душан Васиљев“ и гимназијског међународног литерарног конкурса који је за тему имао живот и дело овог писца, свечаности су присуствовали градски челници и многобројне званице из других градова.

– У години у којој обележавамо стогодишњицу његове смрти, све је у знаку Душана Васиљева, целе године ћемо се присећати шта је све учинио песник који је волео своју отаџбину и свој град и који нам је узор јер је оставио дубок уметнички траг. Оставио је дела за будуће нараштаје, из којих можемо да учимо како се воли отаџбина – рекао је градоначелник, Никола Лукач.

Свечана академија одржана је први пут, на дан раног одласка песника, у 24. години живота. Пре уручења награда, образложени су избори жирија.

На књижевни конкурс Града стигла су чак 152 дела. Награда је припала др Милану Мицићу, генералном секретару Матице српске, за књигу прича „Чудо у Банату“.

– Будући да је Мицић и историчар, овде има доста историјских података, и стварних људи и догађаја, али будући да је и приповедач, има и маште и надомдештања непознаница. Књига се може читати и као хроника Баната, али и као приче базиране чак на чуду и на фантастици, што је веза са експресионистичком бајком, чувеним филмом „Чудо у Милану,“ – образложио је потпредседник жирија, Ненад Ђерић, директор Српског народног позоришта. О награди су још одлучивали и књижевници Радован Влаховић и Ђорђе Писарев.

Сваки дан је чудо и сваки живот је чудо, додао је др Милан Мицић.

– Радња је у епохи Душана Васиљева, после Великог рата, када су промењене државе, постављене нове границе на подручју Баната, и стигле нове идеологије. Банат је мој завичај, моја инспирација, а Кикинда је град са сликама мог одрастања и сазревања као човека, књижевника и историчара. За мене је у Банату највећа инспирација најчистије и најдубље небо. Трагови и знакови на земљи и на банатској води су најгушћи – истакао је.

Професорица књижевности у Гимназији, Дубравка Војводић, истакла је да су на конкурс пристигли радови из Србије и Румуније жанровски веома шаролики.

– Издвојило се десет радова и међу њима прича ученице првог разреда, Тисе Фелбаб. На другом месту је дивна песма коју је написала такође ученица првог разреда, Петра Павловић, из београдске Филолошке гимназије, а на трећем је поема Филипа Влашковића, ученика ужичке гимназије. Надам се да је овај конкурс само почетак нове традиције у Гимназији – истакла је професорица Војводић.

Прва лауреаткиња, Тиса Фелбаб, рекла је да јој је награда веома значајна.

– Први пут сам се такмичила на озбиљнијем литерарном конкурсу. Читала сам доста Васиљевих дела, идем у гимназију која носи његово име и све је то од велике важности за мене – нагласила је Тиса. – Мој рад је инспирисан његовом песмом из које сам узела један стих. Није био једноставно, али када сам почела да пишем, речи су се само излиле и већ тада сам знала како ћу рад завршити.

Након церемоније доделе, публика је имала прилику премијерно да гледа позоришни приказ живота Васиљева. У режији Драгана Остојића, играли су Анђела Киковић, Стефан Остојић и Владимир Максимовић.

„Наш Душан – човек пева после рата“ је јединствено сценско дело које, обједињујући више медија, доноси потресну, убедљиву, драматичну сагу о породичним и друштвеним околностима песника. Јасна, тачна и снажна емоција хуманисте, књижевника, човека Васиљева, са сцене је стигла у изворном, исконском облику, оном који препознајемо у сваком времену и у било којим околностима и која нас, суштински, чини људима. И то је легат Васиљева који баштине Кикинђани.

С. В. О.

Милан Мицић, лауреат награде „Душан Васиљев”: Банат је мој свет

Jelena Trifunović Марцх 27, 2024

Међу укупно 152 књиге пристигле на конкурс, жири је одлучио да добитник престижног књижевног признања „Душан Васиљев” буде доктор историјских наука, књижевник и публициста Милан Мицић, за књигу „Чудо у Банату“, чији је издавач новосадска Академска књига.

У образложењу Одлуке се, између осталог, наводи да је већ насловом јасно да је реч о Банату као простору који је након Великог рата остао подељен између Југославије и Румуније, а с друге стране сам префикс „чудо“ је алузија на чувени Фелинијев филм „Чудо у Милану“, познат као неореалистичка бајка. Тако се и Мицићева проза може читати, јер је базирана на стварносним догађајима и личностима, али је уједно и бајка, јер делује нестварно и преплићу се реално и чудесно.

Мицић, који је одрастао у оближњем насељу Војвода Степа, одлично познаје Банат као тему својих историографских, прозних и поетских књига. Аутор је више од педесет књига различитих жанрова, али се добар део његове поетике односи управо на ово подручје.

– Банат је мој завичај, град Кикинда је слика мог одрастања и сазревања као човека, историчара и књижевника. Добити Награду „Душан Васиљев“ на стогодишњицу његовог одласка из стварности у сан – велика је част и признање. Захвалан сам жирију који је препознао да моја књига дише складно са поезијом Душана Васиљева, са његовим временом и простором; захвалан сам свом издавачу Академској књизи, која је овој књизи дала своје име и његов значај у српском издаваштву и српској култури, а највише сам захвалан својим банатским прецима, њиховим стрепњама, радостима и страховима, њиховим недоумицама и решеностима које се у овој књизи појављују у разним појавама и догађајима, под стварним и измишљеним именима – наглашава Мицић и додаје:

– Банат је мој свет. Слике из детињства урезане су добоко уз сваком човеку, па и мени. Сазнања о свету, о смислу, стварању, постојању – догодила су ми се у Банату. Све велике теме у књижевности су у нама и око нас. Тако је Банат моја тема. За мене у Банату су слике неба најдубље и најчистије, а земља и вода имају највише знакова и тајни- наглашава овај стваралац.

Множина малих банатских чуда

Милан Мицић је рођен у Зрењанину 1961. године. Банат је био тема и његовог докторског рада „Развитак нових насеља у Банату (1920-1941)”. Поред историографског и књижевног рада, својевремено је Мицић као професор историје био и апсолутни победник РТС-овог историјског квиза који се емитовао деведесетих година. Радио је и у Покрајинском секретаријату за културу. Данас је генерални секретар Матице српске, председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918 и њихових потомака и поштовалаца, члан најеминентнијих овдашњих књижевних удружења.

– „Чудо у Банату“ је књига прича која говори о множини малих банатских чуда, о мноштву банатских живота у годинама после Великог рата. Јер, сваки дан је чудо и сваки живот је чудо. То је време нестанка једне државе и настанка друге; године цртања нове банатске границе, појаве нових идеја и идеологија, попут комунизма, нестајање предратног поретка и ужасне потрошености човека у Великом рату. То је, уједно, време када је Душан Васиљев постављао питање смисла. Из таквог времена рађају се и моје приповетке, банатски човек у њима истовремено има бескрајно весеље и бескрајни јаук, велику наду и велики очај, високо уздизање и дубоки пад, али пре свега има жељу да преживи живот пун неизвесности када сутрашњи дан није мирна слика – сумира Мицић.

Немања Савић

Округли сто о Васиљеву – његово дело као огледало историјских околности

Igor Crnogorac Марцх 25, 2024

“Душан Васиљев и његово доба 1914-1918” назив је округлог стола, одржаног вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“, у оквиру програма „Дани Душана Васиљева“ којим се обележава тачно један век од прерани смрти великог кикиндског песника.

На округлом столу представљен је историјски контекст једног периода Васиљевог живота, оног који је, чини се, највише утицао на његово стваралаштво: Велики рат, нестанак Аустроугарске, стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, цртање нове банатске границе, појава комунизма у Банату.

– На Васиљева је највише утицао рат јер је на фронт отишао са непуних 17 година, доживео трауматична искуства и смртно оболео. Све је то изузетно утицало на овог младог човека који је тек почео да живи, на њега као личности и на његово дело, пре свега на апокалиптично виђење света које се испољава кроз његову књижевност – рекао је, између осталог, мср Срђан Сивчев, историчар, директор Историјског архива.

По повратку са фронта у Темишвар, ангажовао се у српској команди места као писар и тумач. Основао је „Коло младих Срба“ и лист „Слога“. У Београду је завршио педагошки курс и 1920. године стигао у Ченеј који је тада, у кратком периоду, припадао Југославији. Исте године оженио се најлепшом Ченејком, Милојком Малетић.

– То је, можда, и најплодоноснији период његовог песничког стваралаштва. Васиљев је био у Ченеју, управо док је владала неизвесност да ли ће ово место остати у Краљевини Румунији или ће се припојити Краљевини СХС. У то време долази до изражаја такозвана класна борба. Тродневна Ченејска буна догодила се управо 1920. године. Све се то одразило и на стваралаштво Душана Васиљева – испричао је Саша Јашин, директор издавачке куће Савеза Срба у Румунији.

Др Јована Касаш, историчарка из Новог Сада која је докторирала на историји Баната, фокусирала се на разграничење у Банату након Првог светског рата.

– Углавном се бавим тиме како су то доживели Срби у Темишвару и Банату – рекла је др Касаш. – После налета српске војске која је ушла у Банат и у Темишвар и њеног повлачења већ следеће, 1919. године, Темишвар је на Париској мировној конференцији додељен Румунији. Душан Васиљев је у то време живео у Темишвару, помагао је национално буђење Срба. Када је прешао у Кикинду, за њим се преселио велики број интелигенције, свештенства и обичног народа.

Директор Библиотеке, Бране Марјановић, истакао је да се програм реализује захваљујући уговору Матице српске и Града који ће публици донети још квалитетних програма.

По програму „Дана Душана Васиљева“ сутра је, у Народном позоришту, на програму представа о његовом животу „Облаци“, а у среду, 27. марта, на истом месту, одржаће се Академија под називом „Наш Душан – човек пева после рата“, на којој ће бити и додељене књижевне награде Града и кикиндске Гимназије која носи име овог великог песника, прозног и драмског писца.

С. В. О.

Продужетак гостовања “МетаХуман”-а у Музеју

Igor Crnogorac Марцх 25, 2024

Виртуелно оживљени човек који је пре десет хиљада година живео у Лепенском Виру продужава своје „гостовање“ у Народном музеју до 16. априла, због великог интересовања публике, саопштено је из ове установе.

Инсталацију је, од 9. фебруара до 16. марта, видело укупно 1.886 посетилаца, од чега је било 1.075 појединачних посета. Укупан број групних посета је 40 и тада је било и додатних садржаја, попут археолошког филма или радионице.

Захваљујући предусретљивости Националне платформе “Србија ствара” и ауторке пројекта, проф. др Софије Стефановић, публика Музеја ће имати прилику да се „дружи“ са праисторијским човеком још три седмице.

Програми „Дана Душана Васиљева“

Igor Crnogorac Марцх 25, 2024

Представа „Облаци“ – псеудобиографија и фантазмагорија о Душану Васиљеву, на репертоару је Народног позоришта у уторак, 26. марта, од 20 сати, као део програма „Дани Душана Васиљева“ којим Град обележава сто година од смрти песника.

За среду, 27. март, за 19 сати, такође у Народном позоришту, заказане су Свечана академија под називом “Наш Душан – човек пева после рата“ и додела књижевних награда.

Тиса Фелбаб најбоља на књижевном конкурсу о Душану Васиљеву

Igor Crnogorac Марцх 25, 2024

Гимназијалка и полазница Регионалног центра за таленте (РЦТ) „Душан Васиљев“, Тиса Фелбаб, освојила је прву награду на књижевном конкурсу који је Гимназија расписала поводом стогодишњице сећања на великог кикиндског песника Душана Васиљева.

Друга награда припала је ученици београдске Филолошке гимназије Петри Павловић, а трећа Филипу Влашковићу из Ужичке гимназије, саопштено је из РЦТ.

На конкурсу који је био међународног карактера, учествовали су гимназијалци из читаве Србије и из Темишвара – пристигло је 59 радова из 15 градова.

Одлуку о најбољим радовима донео је жири у саставу: Дубравка Војводић (председница), Наташа Иветић и Срђан Срдић у име Гимназије „Душан Васиљев“. Жири указује посебно поштовање колегама из београдске Војне гимназије и Ваљевске гимназије, чији су се ученици истакли бројношћу радова.

Чланови жирија сматрају да је конкурс у потпуности оправдао своју сврху, те да је најмање десет висококвалитетних радова показало да се, и у овој генерацији ученика, налазе они који се издвајају сопственим талентом, али и разумевањем значаја који дело Душана Васиљева има данас, читав век након његове трагичне и преране смрти.

Рад Тисе Фелбаб недвосмислено је најуспешнији, и с аспекта промишљености, зрелости, али и аутентичне врсте младалачког надахнућа, и жири је мишљења да се награђена ученица, иако тек у првој години средње школе, извесно налази на почетку веома озбиљног присуства у српској књижевности, наводи се у образложењу жирија.

Награде Тиси Фелбаб, Петри Павловић и Филипу Влашковићу биће додељене на Свечаној академији коју Град Кикинда организује поводом стогодишњице смрти Душана Васиљева, у среду, 27. марта, од 19 сати, у кикиндском Народном позоришту.

Драган, Јован и Гордана пласирали се на Покрајинску смотру рецитатора

Igor Crnogorac Марцх 24, 2024

Зонска смотра рецитатора “Песниче народа мог” одржана је данас у Чоки.

На Покрајинско такмичење, које ће се одржати од 19. до 21. априла у Сечњу, из кикиндских школа, пласирали су се: Драган Јованић, ученик ОШ “Иво Лола Рибар” у Новим Козарцима, Јован Степанчев, ученик ОШ “Васа Стајић” из Мокрина, и Гордана Ристић, ученица Техничке школе.

У трима узрасним категоријама на смотри су наступила 82 рецитатора.

Хуманитарни концерт Женске певачке групе „Мелизми“ : На лепињи од равнице

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2024

Женска певачка група „Мелизми“ Културног центра премијерно је, у Народном позоришту, извела музичко-сценско дело под називом „На лепињи од равнице“. Сценски је осмислио Драган Миливојевић из Новог Сада који се бави и израдом народних ношњи. На сцени су играчи и певачи представили причу смештену на почетак 19. века о двоје младих чија је љубав забрањена.

-У настојању да се сачува традиција и култура, заједно са Женском певачком групом „Мелизми“, осмислио сам мјузикл чији је циљ да прикажемо сву мултикултуралност која краси Војводину. Приказани су сетва, жетва, радови под отвореним небом. Поред тога публика је могла да види и обичај „Равена“ који се одржао једино у овој средини – истакао је Миливојевић.

Концерт је имао и хуманитарну ноту. У сарадњи са Црвеним крстом прикупљани су прилози за Онколошко одељење Болнице.

-Пуни смо позитивних утисака јер је публика подржала нашу иницијативу да помогнемо Онколошко одељење. Програм је изведен на седам језика, приказали смо ношње и обичаје и Мађара, Словака, Русина, Румуна, што показује нашу мултикултуралност и нашу љубав према традицији – рекла је Биљана Мандић из групе „Мелизми“.

Концерту су присуствовали градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Програм који смо видели допринеће квалитету културних садржаја у нашем граду. Припреман неколико месеци, заједно са гостима који су се представили на сцени, одушевио је присутне. Овакви пројекти, али и све манифестације и програми које наш град има стављају нас на високу позицију на културној мапи Србије и отварају нам врата да и Кикинда буде престоница културе – навео је градоначелник Лукач.

У програму су учествовали и чланови културно- уметничких друштава „Мокрин“ и „Светозар Марковић“ из Новог сада, оркестар Миленка Мартића и Женска певачка група „Плетенице“ из Жабља.

А.Ђ.

У Народном музеју отворена изложба „Читање Васиљева”

Aleksandra Djuran Марцх 22, 2024

Изложба „Читање Васиљева” отворена у Галерији „Нова“ Народног музеја реализована је у оквиру обележавања стогодишњице смрти песника Душана Васиљева. Посвећена је кикиндском песнику експресионисти, драмском и прозном писцу, човеку који је преминуо пре сто година у непуној 24. години.

-Покушали смо добијемо одговор на питање како ми данас читамо Душана Васиљева, шта нам данас значе његова поезија и проза, да ли можемо да га разумемо и да ли смо у праву. То су питања на која, вероватно, никада нећемо добити одговор, али можемо да пробамо. Дали смо и публици могућност да нам кажу шта читају у делима Душана Васиљева, а сви посетиоци моћи ће да прочитају, у оригиналном рукопису, две његове приче које никада нису објављене. Важно је да промовишемо кикиндског песника који се чита и у основним и у средњим школама и налази се и уџбеницима – истакла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Изложба је реализована уз подршку писца Срђана Срдића, а сарадници су били Наташа Иветић, професорка књижевности, Тиса Фелбаб, Емилија Рељин и Николина Ружић, ученице Гимназије „Душан Васиљев“.

-Душан Васиљев није заборављен и запостављен и није један од аутора о којима се ретко говори. Напротив, од сређивања споменика, објављивања сабраних дела, оснивања регионалног центра за таленте који носи име Душана Васиљева, до додељивања књижевне награде и књижевног конкурса који је расписала Гимназија, дали смо допринос да се његово дело не заборави. Како је Васиљев, на жалост, живот завршио у раној младости, он је остао вечно млад и са њим млади могу да се идентификују и разумеју га на прави начин – рекао је Срђан Срдић.

Отварању изложбе присуствовале су заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски и чланице Градског већа Валентина Мицковски и Мелита Гомбар.

-Наш дуг према овом песнику је вишеструк и књижевном наградом коју Град додељује покушавамо да се одужимо Душану Васиљеву. На овај начин чинимо да његово име живи у спони са свим досадашњим лауреатима, али и будућим. По свом квалитету награда заслужује епитет националног признања. Данашњим младим, али и будућим генерацијама треба да говоримо о делу Душана Васиљева, који је трагично, премлад изгубио живот и стварао је своја дела у суровим условима, крајње беде, сиромаштва, без подршке, без присуства мајке. И поред свега нашао је надахнуће и снагу да створи дела која остају – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Помоћ изложби пружили су и Владимир Максимовић, глумац Народног позоришта Кикинда, као и Драгана Младеновић, Звонко Карановић, Лазар Павловић и Мића Вујичић , добитници награде „Душан Васиљев” у протеклих десет година.

Васиљев ће остати упамћен као аутор песама „Човек пева после рата“, „Домовина“, „Плач матере човекове“, „Сутон“. Интересантно је да за живота није објавио ниједну књигу, а век касније је више него познат у читавој Србији. Изложба је отворена до 15. априла.

А.Ђ.