Књига „Заборављене приче“ др Милана Мађарева, професора Високе школе струковних студија за образовање васпитача (ВШССОВ) представљена је вечерас у библиотеци Школе. Последњи део трилогије о Ивану Исакову из Новог Бечеја, за разлику од прва два дела која је издао Банатски културни центар, постоји једино у аудио и електронском издању.

– Бавим се писањем критика, театролошким писањем, повремено режирам, и моја прва књига прича настала је доста касно, пре пет, шест година – каже Мађарев. – Сматрао сам да нисам за писца, међутим, после објављивања прича у важним књижевним часописима и мишљења еминентних људи да то ваља, био сам подстакнут да објавим прву књигу – „Приче“.

Уследиће „Нове приче“, а затим и „Заборављене приче“ о којима је на промоцији говорио и Никола Халаи, струковни мастер васпитач, бивши студент ВШССОВ.

– Писац нас води кроз заборављене кутке живота главног лика Ивана Исакова и, као што сам јунак књиге каже: свака изгубљена прича, после много лутања, нађе свог трагача, само ако он покаже да му је и даље стало до ње. Зато мислим да ове приче нису заборављене, него су само чекале своје право време и своје уживаоце – рекао је Халаи.

Студенти Високе школе читали су приче професора Мађарева и публици пружили прилику да се упознају са симпатичним и необичним човеком Иваном Исаковим.

Професор Мађарев предаје драмске и аудио-визуелне уметности у Високој школи. На Факултету драмских уметности у Београду магистрирао је на тему креативна драма и докторирао с радом „Театар покрета Јожефа Нађа“ за који је добио Награду за театарску критику и публицистику „Марко Ковачевић“ на 52. МЕСС-у у Сарајеву 2012. Објавио је и „Креативну драму у Шкозоришту“. Са Марином Миливојевић Мађарев и Иваном Правдићем написао је „Паралелну историју театра/Алтернативни театар у аматеризму Србије 1980-2000. године“, затим „Примењено позориште у Војводини од 2000. до данас“ и превео књигу „Вера у лутку“ Едија Мајарона са словеначког језика. Иницирао је покретање импро-сцене у Војводини 2003. године. У ВШССОВ води Импро-студио.

„Заборављене приче“ прво је његово дело у аудио и електронском издању, мада је професор оставио могућност да добију и своје штампано издање.

– Сада је право време за ову књигу јер сматрам да ми патимо од неке врсте колективне амнезије. Ако се сетимо неких ствари које су остале у прошлости, можда нађемо неки курс за садашњост и за будућност – рекао је аутор.

У међувремену, већ је најављено још једно представљање Заборављених прича“ – у Мокрину, у Дому културе, 9. маја, од 19 сати.

С. В. О.