Knjiga „Zaboravljene priče“ dr Milana Mađareva, profesora Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača (VŠSSOV) predstavljena je večeras u biblioteci Škole. Poslednji deo trilogije o Ivanu Isakovu iz Novog Bečeja, za razliku od prva dva dela koja je izdao Banatski kulturni centar, postoji jedino u audio i elektronskom izdanju.
– Bavim se pisanjem kritika, teatrološkim pisanjem, povremeno režiram, i moja prva knjiga priča nastala je dosta kasno, pre pet, šest godina – kaže Mađarev. – Smatrao sam da nisam za pisca, međutim, posle objavljivanja priča u važnim književnim časopisima i mišljenja eminentnih ljudi da to valja, bio sam podstaknut da objavim prvu knjigu – „Priče“.
Uslediće „Nove priče“, a zatim i „Zaboravljene priče“ o kojima je na promociji govorio i Nikola Halai, strukovni master vaspitač, bivši student VŠSSOV.
– Pisac nas vodi kroz zaboravljene kutke života glavnog lika Ivana Isakova i, kao što sam junak knjige kaže: svaka izgubljena priča, posle mnogo lutanja, nađe svog tragača, samo ako on pokaže da mu je i dalje stalo do nje. Zato mislim da ove priče nisu zaboravljene, nego su samo čekale svoje pravo vreme i svoje uživaoce – rekao je Halai.
Studenti Visoke škole čitali su priče profesora Mađareva i publici pružili priliku da se upoznaju sa simpatičnim i neobičnim čovekom Ivanom Isakovim.
Profesor Mađarev predaje dramske i audio-vizuelne umetnosti u Visokoj školi. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu magistrirao je na temu kreativna drama i doktorirao s radom „Teatar pokreta Jožefa Nađa“ za koji je dobio Nagradu za teatarsku kritiku i publicistiku „Marko Kovačević“ na 52. MESS-u u Sarajevu 2012. Objavio je i „Kreativnu dramu u Škozorištu“. Sa Marinom Milivojević Mađarev i Ivanom Pravdićem napisao je „Paralelnu istoriju teatra/Alternativni teatar u amaterizmu Srbije 1980-2000. godine“, zatim „Primenjeno pozorište u Vojvodini od 2000. do danas“ i preveo knjigu „Vera u lutku“ Edija Majarona sa slovenačkog jezika. Inicirao je pokretanje impro-scene u Vojvodini 2003. godine. U VŠSSOV vodi Impro-studio.
„Zaboravljene priče“ prvo je njegovo delo u audio i elektronskom izdanju, mada je profesor ostavio mogućnost da dobiju i svoje štampano izdanje.
– Sada je pravo vreme za ovu knjigu jer smatram da mi patimo od neke vrste kolektivne amnezije. Ako se setimo nekih stvari koje su ostale u prošlosti, možda nađemo neki kurs za sadašnjost i za budućnost – rekao je autor.
U međuvremenu, već je najavljeno još jedno predstavljanje Zaboravljenih priča“ – u Mokrinu, u Domu kulture, 9. maja, od 19 sati.
S. V. O.
Pored dobitnika Gradske književne nagrade „Dušan Vasiljev“ i gimnazijskog međunarodnog literarnog konkursa koji je za temu imao život i delo ovog pisca, svečanosti su prisustvovali gradski čelnici i mnogobrojne zvanice iz drugih gradova.
– U godini u kojoj obeležavamo stogodišnjicu njegove smrti, sve je u znaku Dušana Vasiljeva, cele godine ćemo se prisećati šta je sve učinio pesnik koji je voleo svoju otadžbinu i svoj grad i koji nam je uzor jer je ostavio dubok umetnički trag. Ostavio je dela za buduće naraštaje, iz kojih možemo da učimo kako se voli otadžbina – rekao je gradonačelnik, Nikola Lukač.
Svečana akademija održana je prvi put, na dan ranog odlaska pesnika, u 24. godini života. Pre uručenja nagrada, obrazloženi su izbori žirija.
Svaki dan je čudo i svaki život je čudo, dodao je dr Milan Micić.
„Naš Dušan – čovek peva posle rata“ je jedinstveno scensko delo koje, objedinjujući više medija, donosi potresnu, ubedljivu, dramatičnu sagu o porodičnim i društvenim okolnostima pesnika. Jasna, tačna i snažna emocija humaniste, književnika, čoveka Vasiljeva, sa scene je stigla u izvornom, iskonskom obliku, onom koji prepoznajemo u svakom vremenu i u bilo kojim okolnostima i koja nas, suštinski, čini ljudima. I to je legat Vasiljeva koji baštine Kikinđani.
