Култура Архиве | Паге 53 оф 99 | Кикиндски портал

Марта Келер много пута на сцени са Зијом: Имамо чаробан контакт са публиком

Jelena Trifunović Јуне 10, 2024

На Кикинду је поносна. И Кикинђани на њу. Та љубав траје и данас, иако глумица Марта Келер свој глумачки хлеб зарађује у Београду. А тај хлеб може да се схвати и дословно. Наиме, у последњих осам година чланица је Алтернативне позоришне групе „Хлеб Театар”. Статус слободног уметника има низ предности, јер сами бирају текстове за комаде које ће играти, али с друге стране, кад су ван институционалних радара, увек је теже у продукцијском смислу.

Од почетка деведесетих, откад је заблистала у филму „Вирџина”, била је убачена у ватру медијског јавног простора. Снимала је рекламу за „Банини”, била радио водитељка, а данас, поред глумачког посла, често помаже и свом супругу Зији Ризванбеговићу певајући пратеће вокале на концертима његовог „Валентина”.

-Песма „Волим те још” је моја омиљена песма поред многобројних балада које ме никада не оставе равнодушном. Толико су емоције некада снажне на концертима, да сузе саме потеку. Љубав нас оплемењује, лечи. И све док тако размишљамо – бићемо срећни. Све те емотивне песме имају озбиљан печат. Свака је хит. Ја сам то јако добро осетила, јер сам се пуно пута нашла на сцени као пратећи вокал на Зијиним концертима. Мој уметнички допринос поред вокала је и енергија. То је посебан моменат. Сви смо јако еуфорични, весели и имамо чаробан контакт са публиком, која нас након последње песме, три пута враћа на бис- испричала је Марта у интервјуу за КОМУНУ.

Ваш супруг Зијо духовито наводи да му је асоцијација на Кикинду добар комшилук, вожња бициклом и вода из дућана. Како ви данас гледате на свој родни град и колико често му се враћате?

-Кикинда има посебно место у мом срцу. То што Зијо воли равницу, а никада није веровао да ће му супруга бити баш из Војводине, говори о томе колико смо ми из северног Баната пуни духа, ведрине и лепоте. Тежимо да будемо добри домаћини и да нам се људи увек враћају. То смо давно остварили. Волим људе у мом граду, мирис дрвећа када пролазим кроз Велики парк и бицикл који возим по читав дан.

Краси Вас физичка лепота, а уочљиво је да и сте често насмејани и задовољни. Значи ли то генерално да је рецепт за личну хармонију: довољно је радити посао који се воли уз окружење људи које волиш?

-За осмех је потребна срећа, љубав, породица и сви драги људи у мом окружењу. Ја сам веселог духа, једна темпераментна Војвођанка која воли живот и своју породицу. Некако је и за младалачки изглед потребна свест о томе да старење није тако страшно уколико станеш на пут борама које покушавају да те савладају. Мене одржавају хармонија и срећа. Здравље је јако важно, а динамика живота не може да се заустави. Успоравамо колико можемо и то само с љубављу. Само се волите и ширите љубав. То је рецепт за срећу!

НА ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ ЗАБЛИСТАЛА СА 14 ГОДИНА

Заблистали сте с 14 година у Карановићевом филму „Вирџина”. Колико је је ваша родна Кикинда била у том тренутку свесна да има суграђанку филмску звезду? Јесу ли Кикинђани били више поносни или завидни на успех који вам се догодио?

– Након великог успеха у филму „Вирџина” било је потребно пуно енергије и стрпљења, али и одрастања, што је за једну малену девојчицу било веома тешко. То искуство на филму је потпуно променило мој живот. Упловила сам у глумачке воде, и то је резултирало наградом. Сигурна сам да су моји суграђани били поносни на мој успех, а многи то и нису крили.

Често наводите како вам је управо поменути филм помогао да врло рано сазрете и да вас не понесе слава. Како је текло то сазревање?

– Као натуршчик и као неко ко је стао први пут пред камере, није било једноставно. Али, дивно сам се снашла. Тада сам открила и љубав према глуми, а касније се показало да је и награда дошла за уложени труд. Сазрела сам можда пребрзо, јер сам као дете убачена у чаролију филма. Као дете имала сам тенденцију да будем доминантна, како у друштву, тако и у породици. Ушушкана испод маминог и татиног крила, осећала сам се безбрижно. Чак и када ми се догодио филм имала сам снажну подршку родитеља. Уживала сам у свом детињству.

СЛАЂА СТРАНА СВЕТА

Почетком деведесетих сте, бар у рекламном споту за „Банини”, осетили слађу страну живота? Да ли сте тада смели да приуштите Банинијеве слаткише, или је и онда за глумце важило правило да је пожељно да пазе на линију?

– Реклама за „Банини” ме враћа у детињство. Много сам волела њихове кексиће. Били су заиста чаробни. Сви волимо слаткише, не бисмо их се одрицали тако лако. Када је линија у питању, строго водим рачуна о исхрани, пуно вежбам и посвећена сам здравом телу. Такође сам то пренела и на сина, јер најлакше је додати килограме, а тешко их се отарасити. Зато, само здраво!

Немања Савић

Злато и специјална награда за сценско извођење Хору „Аттендите!“ у Тузли

Igor Crnogorac Јуне 9, 2024

На престижном Међународном хорском шампионату “Леге Артис” у Тузли, одржаном од 6. до 8. јуна, Хор Културног центра Кикинда “Аттендите!”, са диригенткињом проф. др Биљаном Јеремић, освојио је злато у категорији мешовитих хорова и посебно признање за најбоље сценско извођење хорске композиције „Баба Yету“, Кристофера Тина.

Ово је само још један у низу највиших признања које Хор Културног центра осваја од свог оснивања 2018. године и још једна прилика у којој су показали да су најбољи. Хор и оркестар “Аттендите!” установљени су са жељом за стварањем репрезентативног састава који ће ову установу, али пре свега град Кикинду, представљати на значајним догађајима, наводе у Културном центру.

У низу признања које је Хор до сада добио, издвајају се: златне медаље на хорском фестивалу Мајске музичке свечаности у Бјељини 2019, 2020, 2021, 2022 и 2023. године. Хор је прогласен и за апсолутног победника на фестивалу „Фонфест“ у Брчком, са златом у трима категоријама, и добитник је златне плакете на фестивалима у Бугарској и Турској, као и на Међународном фестивалу хорова у Коларчевој задужбини 2019. године.

Хор је, уз Културни центар, од 2022, домаћин Међународног хорског фестивала “Мелодианум”. Од 2022. у свом саставу има и Дечији хор “Кикиндијанци”.

На радионици у Музеју стваране реплике одабраних слика – у колажу, јединој техници које нема на изложби

Igor Crnogorac Јуне 8, 2024

На изузетно занимљивој изложби под називом „Више од слике“ у Народном музеју, после прошлонедељне радионице у којој су се, комбинованом техником, приказивала чула, вечерас је одржана радионица „Колаж“, намењена одраслима.

– Учесници су прво на изложби пронашли слику која им је најлепша или их асоцира на особу, период или догађај, и сада израђују њену реплику у колажу – каже Катарина Драгин, музејски едукатор, која је водила радионице. Она је, уз историчарку уметности, Јелену Цигановић, и ауторка ове изложбе.

– Радим реплику „Слике на сувом“ јер сам бирала дело које ме подсећа на неку особу, у овом случају, на мене. Прво сам је нацртала и сада правим колаж. Дошла сам да бих се упознала са техникама које бисмо могли да примењујемо на уметничким радионицама у нашем удружењу. Такође, са Катарином Драгин имамо веома лепу сарадњу, она је и долазила код нас да одржи радионице – каже Бранкица Мишков, председница Удружења мултипле склерозе.

Учесници радионице који су посвећено радили на својим колажима кажу да се сматрају пријатељима Музеја.

– Не морамо више да идемо у друге градове да бисмо учествовали у неким активностима, то сада имамо нашем родном граду, у Музеју, који је оправдано добио титулу Музеја године – рекла је Маја Петровић. – Често долазим овде, и да се дружим на радионицама, већ се сматрам њиховим пријатељем.

Изложба „Више од слике“ отворена је у „Ноћи музеја“, 18. маја. Изложене су слике које публика није имала прилике да види, што је само део велике колекције од 400 ликовних дела у власништву Народног музеја.

– Изложба је конципирана тако да наведе посетиоце да, осим чула вида, употребе и друга чула: укуса, мириса, додира, слуха – каже Катарина Драгин. – Имамо слике са воћем, мртвом природом, коњима, људима који пуше лулу, затим слике са рељефном површином, па може да се замисли додир. Имамо и рекреиране слике. У време пандемије у светским музејима било је врло популарно да се позивају посетиоци да се њихова дела рекреирају, тачније да позната дела представе на свој начин помоћу фотографије. Чуло слуха покрећемо уколико посматрамо слику, ми смо припремили и песму која се може чути на слушалицама, а уколико нисте задовољни избором, можете да допишете свој одабир песме. У секцији „Чуло вида“ идеја је да се поиграмо, да пронађемо сличности и разлике између слика, да увеличамо или да завиримо кроз „шпијунку“ и видимо слику иза паноа. На изложби имамо и слике које приказују годишња доба, а у уводном делу су дела рађена различитим ликовним техникама, груписана по мотивима и темама, и ту су и познате личности на сликама. Занимљиво је да у нашој колекцији не постоји ниједан колаж и зато је то тема радионице.

Изложене слике потписао је велики број познатих, али има дела за која се не зна ко су аутори. Ту су две слике Васе Поморишца, слика Милана Коњовића, као и портрет Мирослава Антића који је он урадио, затим дела Мирка Даљева, Радивоја Бербакова, Владислава Тителбаха који је сликао портрете историјских личности.

Изложба „Више од слике“ биће отворена до петка, а у среду, 12. јуна, од 17 сати, историчар Милош Пушара ће са посетиоцима разговарати о познатим личностима на сликама и о значајним историјским темама.

С. В. О.

Велика награда „Генеза“ за сценографкињу “Облака”, Милицу Бајић Ђуров

Igor Crnogorac Јуне 7, 2024

Манифестација Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС), „56. Мајска изложба“, на којој су представљени радови уметника свих девет секција, у својој завршници, одржаној у Конаку кнегиње Љубице у Београду, традиционално укључује и доделу признања. Велика награда „Генеза“ додељена је Милици Бајић Ђуров за сценографије у представама „Облаци“ (Нина Плавањац – Стеван Бодрожа) Народног позоришта у Кикинди и „На прагу“ (Хасан Еркек – Стеван Бодрожа), Регионалног позоришта у Новом Пазару.

Тема „Мајске изложбе“, „Генеза“, донела је различите перцепције аутора у сагледавању стварности и њене естетизације у уметничком изразу, а управо рад Милице Бајић Ђуров истакао се у различитим медијима многобројних уметника.

Ова сценографкиња, рођена у Београду, дипломирала је на Факултету примењених уметности, где је и магистрирала. Титулу доктора наука, у области теорије уметности и медија, стекла је на београдском Универзитету уметности. Професор је на Факултету примењених уметности у Београду.

– Аутентичан ауторски печат у сценографском стваралаштву настојим да остварим кроз јединствену и успешну визуелно-просторну (и временску) интерпретацију драмског текста која даје специфичну ноту сценском извођењу, у складу са редитељским концептом, те на суптилан начин омогућава да се прикаже понекад и оно што је иза текста, иза изговореног, одглумљеног – каже проф. др Милица Бајић Ђуров за Кикиндски портал.

Обе сценографије, у Кикинди и у Новом Пазару, настале су у сарадњи са, како истиче, сјајним редитељем Стеваном Бодрожом.

– У представи „Облаци“ сценографија садејствује с извођачима на сцени, пратећи слике из живота чувеног Душана Васиљева – објашњава сценографкиња. – На црвеном кружном високом подијуму, сценски елементи успостављају призоре топлог дома, школске учионице, дечије игре, рата, љубави и постратних патњи. Велики облак (као знак, интенционално саткан у нијансама црвене боје) лебди над кружном платформом, трансформише се и на крају, симболички, пада преко сцене и у њему свој небески живот наставља преминули Васиљев.

У обема представама радња се одвија на подијуму, постављеном на сцени, и око њега, а сама сценографска решења карактерише изражена симболика, истовремено аутохтона и синхронизована са редитељским, костимографским, глумачким и другим аспектима позоришног чина.

– Представа “На прагу” носи другачији сензибилитет. Сходно томе, поетика сценског извођења и сценографије спроведена је у другачијем кључу – додаје. – То је прича о малом човеку који с породицом напушта завичај и одлази у град, у потрази за сном који их води “у маглу меланхолије и патње”. Сценографско решење прожима обрисе прошлог живота означеног у бујном растињу које је потиснуто суморним сивим левитирајућим оквиром њиховог новог скученог стана. Намештај се уводи у простор као да се спушта с неба – тако се и њему враћа. Транспарентна драперија дели подијум по вертикали и омогућава игру сенки и силуета актера, дајући нова значења изговореном. Доњи ниво сцене, уједно је и простор у коме се душе преминулих опраштају од милих и напуштају овај свет.

Проф. др Милица Бајић Ђуров за свој рад вишеструко је награђивана. Између осталих, добитница је Годишње награде за сценографију Малог позоришта „Душко Радовић“, две годишње награде УЛУПУДС, признања за сценографију представа „Госпођа министарка“ и „Емигранти“, као и представе „X+Y=0“, рађене по делу Борислава Пекића.

У кикиндском позоришту, својим инвентивним сценографским решењима, обогатила је, 2015. године, и представу „Мурлин Мурло“ коју је, по Кољадином делу, режирао Бобан Скерлић.

С. В. О.

Музеју „Тера“ додељена награда „Капија успеха“ Привредне коморе Војводине

Aleksandra Djuran Јуне 7, 2024

Музеј „Тера“ добитник је награде „Капија успеха“ у категорији културно- историјског туризма. Признање додељује Привредна комора Војводине најбољим компанијама и појединцима за постигнути квалитет услуга у области туризма. Награде је уручила председница Покрајинске владе Маја Гојковић која је поручила да ће Влада Војводине наставити да, заједно са компанијама које овде послују гради још бољу туристичку понуду, улагањем у инфраструктуру и развој постојећих потенцијала.

-Признање је доказ да култура и уметност, која је и наша примарна делатност, може да буде значајан замајац туризма једног места. „Капија успеха“ додељена нам је за програме које развијамо, који укључују велики број корисника, као и оне који се односе на разне социјалне групе. На тај начин привлачимо све више посетилаца у Кикинду и у Музеј „Тера“ – истакао је Александар Липован, директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

Наш саговорник за 11. јун у 19 сати, у Галерији „Тера“, најављује разговор са мултимедијалном уметницом Тањом Остојић из Берлина која је била учесница симпозијума 2013. године. Већ 15. јуна биће организован целодневни програм у Музеју „Тера“. Овом приликом биће организоване радионица за родитеље са малом децом током које ће моћи да се утискују стопала или шаке малишана у плоче од глине. Током дана организоваће се и радионица „Тера херц“ са Константиносом Петровићем која ће се базирати на употребу боја у музици и светлости.

У овој културној установи увелико се припремају за предстојећи Интернационални симпозијум скулптура у теракоти „Тера 2024“ који ће трајати током јула. И ове године он ће окупити реномиране уметнике из света који ће стварати монументалне скулптуре.

А.Ђ.

Драгану Поп Драгану награда за хаику

Igor Crnogorac Јуне 3, 2024

На 35. међународном Хаику фестивалу, у Оџацима, чији је организатор тамошња Народна библиотека „Бранко Радичевић“, трећа награда припала је нашем суграђанину Драгану Поп Драгану.

На овогодишњи конкурс пристигле су песме чак 145 аутора из: Србије, Републике Српске, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Македоније, Бугарске, Румуније, Аустралије и Шведске.

Хаику је кратка књижевна форма, настала у Јапану, у 17. веку, на темељу филозофије Зен будизма. Једно од правила које мора да задовољи јесте да има три стиха, од којих први и трећи имају по пет, а други седам слогова. Хаику је ухваћен тренутак, једноставна слика, углавном из природе, која код читаоца треба да изазове неку унутрашњу реакцију.

Књижевник, наш суграђанин, Драган Поп Драган, написао је, до сада, три књиге хаику стихова, пет збирки песама, и једну збирку кратких прича, и добитник је великог броја признања.

Ово је награђени хаику Драгана Поп Драгана:

Није крив, али

лупа се по ушима.

Пас треби буве.

С. В. О

Дружење у Народном музеју: И пријатељи и сарадници допринели признању Музеј године

Aleksandra Djuran Јуне 1, 2024

Поводом добијања признања Музеј године, Народни музеј организовао је дружење са сарадницима, пријатељима и грађанима. У дворишту Курије овом приликом посетиоци су могли да погледају филм о ономе што је у претходној години рађено у овој установи културе, да разговарају са запосленима, обиђу сталну поставку, изложбу у Галерији „Нова“ и све остало што је изложено у музејском простору.

Међу онима који већ две деценије уско сарађују са музејем је Срђан Срдић, професор српског језика и књижевности и писац.

-Гимназија „Душан Васиљев“ непрекидно сарађује са Народним музејем. Велики број наше деце има пуно контаката са овом институцијом и сматрам да је награда коју су добили оправдана. Пре неколико месеци сарађивали смо на поставци изложбе посвећеној Душану Васиљеву и крајњим резултатом био сам одушевљен – рекао је Срдић.

Леон Петровић (13), како каже, бар једном месечно долази у Народни музеј.

-Интересантна ми је свака изложба и колико год пута да их обиђем откријем нешто ново и занимљиво. Као млађи био сам редован учесник радионица које су организоване током зимског и летњег распуста у музеју и на Сувачи. Пуно тога сам научио и волим да долазим овде – рекао нам је Леон.

Сараднице су и чланице удружења „Великоселке“ из Банатског Великог Села.

-Поносне смо што је наш музеј најбољи у држави. Небројено пута промовисане су наши кулинарски специјалитети и радо учествујемо у сваком програму на који нас позову. Ми смо знали да је наш Народни музеј најбољи, а сада су то увидели и други – додала је Драгана Ђурђевић.

А.Ђ.

Промовисана књига песама Веселина Мандарина „Нисам ти рекао“

Aleksandra Djuran Маy 31, 2024

Веселин Мандарин (23) представио је у Културном центру своју другу збирку поезије под називом „Нисам ти рекао“. У књизи су се нашле песме које је написао када је имао 15 година.

-Највише је песама са љубавном тематиком, али има и родољубивих, духовних, али и поезије која кроз сваки стих могу да дотакну читаоца. Стрпљиво сам чекао моменат да их објавим и моје песме које сам писао као нашле су пут до публике – каже Мандарин.

Веселин песме пише од своје дванаесте године, те не чуди што је другу књигу објавио врло брзо након прве.

-Када читам риме које сам састављао пре осам година спознајем да сам прерано сазрео, а ти стихови поручују мени и свима осталима да никада не треба одустајати од својих снова и тежњи. Најважније је препознати за шта смо предодређени и неговати то. Уколико свако верује у себе, кад тад ће и околина препознати те вредности – додаје млади песник који живи и ради у Иђошу.

Инспирације му не мањка и већ припрема две нове књиге.

-У плану је да издам још једну збирку поезије за коју се надам да ће бити издата до краја следеће године. Упоредо пишем породични роман у ком сваки млади човек може да се пронађе – открио је Веселин Мандарин.

И прву и другу збирку песама издао је „Банатски културни центар“ из Новог Милошева, а подршку је добио и од локалне самоуправе. Чланице Градског већа Мелита Гомбар и Валентина Мицковски присуствовале су књижевној вечери.

-Наш приоритет је да помогнемо младим и талентованим суграђанима, а Веселин је један од њих. Један је од амбасадора и промотера нашег града. Од када се вратио у Иђош помаже да се обогати културни живот у овом мести – напоменула је Валентина Мицковски.

Мандарин је члан Клуба књижевника „Душко Трифуновић“ и циљ му је да промовише књижевност и писану реч. Прва књига под називом „Вечност је крива“ преведена је и на немачки језик, а након што испромовише нову збирку у Србији планира да је представи публици у Немачкој. Нада се да ће и ова збирка бити доступна Немцима на њиховом језику.

А.Ђ.

Дечији фолклорни ансамбл „Гусала“ представљао Кикинду на фестивалу у Бугарској

Aleksandra Djuran Маy 30, 2024

Чланови млађег дечијег извођачког фолклорног ансамбл Академског друштва за неговање музике „Гусле“, чији је уметнички руководилац Драгослав Танацков, од 25. до 28. маја учествовали су на на 25. Дечјем фестивалу фолклора „Пријатељство без граница“.. На манифестацији међународног карактера, одржаном у бугарском граду Сливену, тридесетак малишана на најбољи начин представило је Србију и Кикинду.

-Фестивал није такмичарског карактера него му је циљ, како и сам назив каже, да се деца окупе, друже, али и да упознају културу и традицију других народа. Наши фолклорци са играма из Баната и Груже, али и млађа певачка група, имали су три запажена наступа и од публике, али и од осталих учесника – сазнајемо од уметничког руководиоца Игора Попова.

Манифестација је окупила велики број извођача из 17 ансамбала из Пољске, Словачке, Румуније, Босне и Херцеговине, Србије и домаћина Бугарске. За све учеснике су организоване радионице током којих су се представљале музичке културе земаља из којих долазе.

-Ово је била прилика да се договори даља сарадња, тако да се надамо да ће нас наши домаћини, који су нам већ упутили позив за наредну годину, посетити. Како смо се овом приликом спријатељили са групом из Босанске Градишке, разматрали смо иницијативу која је потекла од деце, да ми будемо њихови, а они наши гости – рекао је Попов.

У кикиндском друштву увелико се припремају за други „Мали матурантски плес“ који ће бити одржан 6. јуна и 11.30 сати у хали СЦ „Језеро“. Учествоваће деца четвртих разреда шест градских основних школа у којима је читаве школске године организована школа фолклора и чланови „Гусала“.

А.Ђ.

Представљен пројекат „Кикинда – престоница културе 2027.“ : Развојна шанса за унапређење свих капацитета

Aleksandra Djuran Маy 29, 2024

Пројекат „Кикинда – престоница културе 2027.“ представљен је на састанку ком су присуствовали Никола Лукач, градоначелник, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, Валентина Мицковски, чланица Градског већа и директори установа културе. На скупу је био и Немања Миленковић, директор Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе“ који је указао на то како култура, када буде у средишту пажње града или општине, може да буде покретач развоја тог места.

-Са титулом за коју се конкурише и приступом који је одабран, у години када је Србија домаћин „Експо“ изложбе у Београду, и децентрализацијом културе на север Баната, Кикинда себе ставља у средиште. На овај начин обогатиће се културна сцена, институције културе, невладин сектор и практично све што постоји у локалној заједници, а није из домена културе. Озбиљно се приступило конкурисању, пратећи Стратегију културе кроз апликациони документ, како би се на овим принципима град надаље градио. И мањи градови у Србији имају потенцијал и то је оно што Кикинда може да покаже – рекао је Миленковић.

Пратећи развој Србије и Покрајине и наш град показаће све своје потенцијале, навео је градоначелник Лукач.

-На нама је да искористимо оно што имамо и да визије и реализујемо. Кикинда је препозната по култури, институцијама, манифестацијама, догађајима због којих вреди доћи у наш град. Велика је развојна шанса у оквиру пројекта „Кикинда – престоница културе 2027.“ и на нама је да припремимо све како би брендирали нашу средину и добили титулу Националне престонице културе. Она ће нам помоћи да унапредимо културне, туристичке, привредне, развојне, али и све друге капацитете – прецизирао је први човек града.

Проглашење Народног музеја за Музеј године, добра је основа да добијемо титулу престонице културе. Лидија Милашиновић, директорица, напомиње да је драгоцено што је награда стигла од колега.

-Кикинђани су добро реаговали на ово признање и доживљавају Народни музеј као свој. У знак захвалности за подршку, до краја јуна, улазак у нашу установу биће бесплатан за све суграђане. Осим тога у суботу, 1. јуна, од 20 до 23 сата организујемо дружење са нашим сарадницима и грађанима и позивам их све да дођу – рекла је Лидија Милашиновић.

А.Ђ.