Култура Архиве | Паге 50 оф 95 | Кикиндски портал

„Књигу о Милутину“, антиратну монодраму у извођењу Ненада Јездића, кикиндска публика поздравила овацијама

Igor Crnogorac Маy 21, 2024

Поводом Славе града, Летњег Светог Николе, локална самоуправа поклонила је суграђанима антиратну драму „Књига о Милутину“ у извођењу Ненада Јездића која је одиграна вечерас, у Народном позоришту. Бесплатне карте преузимале су се у Позоришту и, како сазнајемо, подељене су за мање од пола сата.

У питању је монодрама по тексту Данка Поповића, књижевника из Аранђеловца, иначе запосленика Војног архива у Министарству одбране. Ово је његово најпознатије дело које је доживело националну славу. У њему, из првог лица, Милутин Остојић, необразован али мудар сељак из Коштунића и бивши војник у Првом рату, као затвореник после Другог светског рата, оптужен да је кулак, говори о трагичној судбини своје породице.

Ненад Јездић је монодраму дугу готово два сата одиграо пред препуном салом Народног позоришта.

– Узбудљиво ми је да је играм. Милутин је племенит јунак, он је из оне гарнитуре људи који носе давно заборављене врлине. Мени је то драгоцено и имам осећање и неког призива и послушања да, без обзира на динамику и на терет играња монодраме, сваки пут издржим и да, упркос овој загушљивости, пљуску напољу и врелини у сали, одиграм да људи то осете и верујем и надам се да јесу – рекао је Јездић. – И мене мења на неки начин и чини ме бољим, растерећује ме и ослобађа и мојих предрасуда и кривог учења и колективне лажне историје којој смо били изложени и коју су писали или губитници или победници. Ово је стварна историја и судбина човека у вихору сукоба и ратова на овим просторима и то је суштина сваког сукобљавања и ратног страдања – оно што појединац искуси. Зато је ова представа толико узбудљива, јер уклања са очију неку маглу и неко погрешно светло и ствара један добар, племенит, прави људски хумани ракурс и поглед на свет и на та страдања којима смо ми овде, на овом простору, нажалост, склони.

Занимљиво је да је писац, после првог издања књиге која их је, иначе, имала 40, изразио жељу да се роман прилагоди за позориште. Звездара театру експлицитно је предложио да Милутина игра Данило Бата Стојковић. Тада се представа није радила, да би, више од три деценије касније, 2021. године, изашла премијера у адаптацији Егона Савина, са Јездићем као Милутином који је увек игра на карту више и до сада је доживела више од 200 извођења. У жижу интересовања доспела је ових дана јер екипи представе није дозвољен улазак на Косово, на заказано гостовање у Северној Митровици.

Извођењу у Кикинди присуствовао је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима. Публика је наградила Јездића овацијама, а од гледалаца су се чуле само речи хвале за труд који је глумац уложио у извођење ове монодраме.

С. В. О.

Народни музеј Кикинда је Музеј године

Igor Crnogorac Маy 21, 2024

Кикиндски музеј добитник је престижне награде Музеј године који додељује Национални комитет ИЦОМ Србије. У конкуренцији осам музеја из Новог Сада, Београда, Крушевца и Чачка, музеј из нашег града Комисија за доделу награде Националног комитета прогласила је за најбољи.

„Разноврсна, али и савремено конципирана делатност Народног музеја Кикинда огледа се у мноштву остварених сарадњи на локалном, регионалном и међународном плану, које су успеле да веома еманциповано третирају чак и изразито локалне теме. Путем ових сарадњи, музеј је иновирао и додатно професионализовао своје праксе, а посебно се издвајају остварене сарадње са Универзитетима у Висконсину и Мичигену, у оквиру међународног пројекта археолошког истраживања. Музеј је у 2023 години ојачао излагачку делатност, отварањем новог изложбеног простора – Галерија Нова, остваривши драгоцене сарадње са САНУ и Музејом науке и технике из Београда, те Музејом Републике Српске. Од посебног значаја су реализовани едукативни и радионичарски програми за различите циљне групе, као и заједнички пројекти са локалним заједницама: Геронтолошки центар, Центар за стручно усавршавање, Музичка школа и многобројне установе и организације цивилног друштва“, наводи се у образложењу комисије за доделу награда.

Свечаност доделе награда уприличена је данас у седишту НК ИЦОМ Србије у Београду.

Кикинда кандидат за Националну престоницу културе 2027. године

Aleksandra Djuran Маy 20, 2024

Захваљујући богатом културном наслеђу, од праисторије до савременог уметничког израза, севернобанатски бисер Кикинда, кандидатуром за Националну престоницу културе за 2027. годину, претендује не само да покрене дугорочни и свеобухватан развој града, већ и да допринесе укупном развоју имиџа Србије.

Титула би тако била јединствена прилика да се представе уметници који су у Кикинди одрастали, живели или боравили попут Ђуре Јакшића, Душана Васиљева, Васе Стајића, Мирослав Мике Антића, Јована Ћирилова, Јована Поповића и многих других који су оставили неизбрисив траг у српској култури. С друге стране, 12 непокретних културних добара на територији Кикинде, многобројни представници ванинституционалне сцене, као и шест установа културе, од којих је Интернационални симпозијум скулптуре у теракоти, „Тера“ познат у светским оквирима, потврђују потенцијал кандидатуре.

Титула Националне престонице културе за Кикинду није само прилика да се истакне културно благо овог града, већ и да се подстакне даљи развој и унапређење културних потенцијала, што ће утицати и на његову атрактивност за живот, посете и инвестиције и то у важној години за целу земљу, због чега нам је утолико важније да се ускладимо и са самим ЕXПО-м , наводи градоначелник града Кикинде, Никола Лукач.

-У питању је средњерочни план јер нам је циљ да кроз ову кандидатуру, чак и конкурисање за титулу Унеско – креативни град у будућности, дугорочно учинимо наш град видљивијим и атрактивнијим онима који тек треба да улажу и посете Кикинду. Штавише, неговањем и развојем наше богате културне баштине и постојеће сцене отварамо врата младим талентима да стварају будућност због које ће остајати или враћати се да живе на север Баната – изјавио је Лукач.

Стратешки приступ и укључивање грађана и сцене, јавног и невладиног сектора, биће основа начела кандидатуре, па ће десетогодишња стратегија развоја културе бити први задатак будућег независног стручног тима који ће радити на његовој изради. Даљим акционим двогодишњим плановима предвиђа се обликовање и документа за кандидатуру за Националну престоницу културе.

-Иако се можемо кандидовати и годину дана раније, Кикинда оваквим приступом указује на озбиљност и посвећеност овом пројекту, јер жели системски да ради на развоју културе, а захваљујући томе, легатски и на укупном развоју имиџа града као града културе – напоменула је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

Већ од данас сви грађани Кикинде и њени посетиоци моћи ће да прате развој пројекта на
друштвеним мрежама: https://www.instagram.com/kikinda2027 и https://www.facebook.com/kikinda2027. Национална престоница културе је пројекат који је покренуло Министарство културе, захваљујући Новом Саду који је носио титулу Европске престонице културе 2022. године и дао пример за развој културних и уметничких капацитета у другим градовима Србије.

Викенд награда за чланове „Гусала“: Победнички концерт у Неготину и успех на „Бећаријади“

Aleksandra Djuran Маy 20, 2024

Чланице певачке групе Академског друштва за неговање музике „Гусала“ трећи пут у својству победника одржале су концерт у неготинском Дому културе. Прошле године, оне су освојиле 1. место и лауреат у категорији традиционалних песама на Вокални етно фестивалу за младе, те им је ове године припала част да се представе концертом, у оквиру „Вечери победника“.

-Још једном, публици, стручном жирију и такмичарским групама наше девојке представиле су свој склад, музикалност, разноврстан репертоар, умеће владања различитим стиловима певања, али показале и колико значи континуитет у раду. И овог пута, оставиле су сјајан утисак, па су договори за будуће сарадње већ постигнути. Младост и традиционално певање још једном су били у фокусу, што је од изузетног значаја за нематеријално културно наслеђе и његово константно неговање – истакла је уметнички руководилац друштва Магдалена Попов.

И тамбурашки оркестар „Гусала“, под вођством Милоша Рељина, био је успешан на фестивалу „Бећаријада” у Турији који је организован 30. пут. На манифестацији, посвећеној извођењу бећараца, јединствене и популарне врсте народних песама карактеристичне за Војводину, Драгослав Мишков, добио је награду за најбољег солисту.

Плодносном викенду за ову друштво треба додати и да је Хор „Корнелије Станковић“ гостовао у Жомбољу, чиме је настављена одлична сарадња са комшијама из Румуније. Већ наредног викенда дечији фолклорни ансамбл учствује на Међунорадном фестивалу дечијег фолклора у Бугарској у братском град Силистра где су прошле године оставили одличан утисак.

А.Ђ.

Ноћ музеја у Народном музеју у знаку слика и сликара

Aleksandra Djuran Маy 18, 2024

Народни музеј ове године у оквиру Ноћи музеја имао је за тему „Више од слике“. Бројни садржаји привукли су посетиоце који су уживали у изложби „Седам деценија посвећености – Галерија Дома војске Србије 1953-2023“ у Галерији „Нова“ где се до 6. јула могу свидети најрепрезентативнија уметничка дела стваралаца који су обележили 20. век у нашој земљи. Управо ова изложба била је и најупечатљивији део манифестације средњошколки Милици Томић.

-Редовно посећујем Ноћ музеја и свакако је најупечатљивија поставка у оквиру које су изложена капитална дела ликовне и примењене уметности наше земље у Галерији „Нова“. Дело Петра Лубарде оставио је највећи утисак на мене – навела је Милица.

Програм за децу која су могла да се друже са сликарима, али да се сами опробају у овој уметности био је најинтересантни Јакову, Вељку и њиховој мами Љиљани Кнежевић Бјелић.

-Деца су одушевљена јер могу да се играју бојама, али и да експериментишу. Њихова прабака и бака, као и тата имају смисла за сликарство, тако да не чуди што смо највише времена провели са бојама – додала је Љиљана Кнежевић Бјелић.

Двориште музеја претворено је у кафе „Галерију“ где је пет сарадника Музеја и ликовњака сликало, међу којима је била и Ирена Ковач.

-Радо сам прихватила да будем део Ноћи музеја. Посетила сам све садржаје и сви су ме инспирисали на свој начин. Као успомену на ову ноћ остаће ми слика у акрилу и пастелу мртве природе коју сам компоновала – сазнали смо од Ирене Ковач.

Изложба „Више од слике – избор дела ликовне збирке музеја“ у Галерији Народног музеја посебно је припремљена за ову прилику.

-Циљ нам је да манифестација буде интересантна свим узрастима. Кроз слике из збирке музеја успели смо да усмеримо публику да користе своја чула и различиту имагинацију. И забавни водич „Потрага за сликама“ подједнако је интересантан и најмлађима и најстаријима – казала је Лидија Милашиновић.

Манифестацију су посетили градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Кикинда је град са богатом културном традицијом, а Ноћ музеја, која се организује 16. пут један је од садржаја које суграђани не пропуштају. Уз добар садржај и радионице музеј богатство које поседује представља свим посетиоцима који су били у прилици да сазнају пуно тога – навео је Лукач.

Променадни концерт Владимира Ковачевића и Љиљане Сивчев, али и ђака Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ имао је своју публику која је уживала. У исто време у ликовној радионици Смиљане Шалго суграђани су учили различите техникама сликања.

А.Ђ.

Богат програм Музеја „Тера“ у Ноћи музеја окупио бројне посетиоце

Aleksandra Djuran Маy 18, 2024

Центар за ликовну и примењену уметност „Тера“ слави два највећа музејска празника – Међународни дан музеја и Европску ноћ музеја. Посетиоцима је располагању вишечасовни програм који је започет наступом ученика Основне музичке школе „Слободан Малбашки”. У„Топању”, традиционалној севернобанатској игра са глином уживали су најмлађи, међу којима је била и 11-годишња Дуња Грубиша.

-Волим Ноћ музеја, а посебно ми се свиђа „Тера“. Скулптуре које сам видела су занимљиве и велике. Највише времена провела сам у радионици израде предмета од глине. Направила сам тањир који носим кући за успомену на овај дан – рекла је Дуња.

У игри са глином уживали су и Страхиња и Сташа који су дошли са мамом Јеленом Чанковић Тешин.

-Све нам се пуно свиђа. Страхиња се потрудио да изваја диносаурусе и возила, а Сташи је ово први сусрет са глином и веома јој се свиђа. Погледали смо и скулптуре и поједине су нас оставиле без текста – истакла је мама Јелена.

За посетиоце је организована и вајарска радионица под називом „Кикинда и орнамент” у којој је декоративна фасадна пластика на старим кикиндским зградама полазна тачка. Кроз радионицу их води вајар Игор Смиљанић. За нешто старије је организована и „ПоТера“ музејска игра намењена онима који уживају у решавању загонетки које потписује Милана Грбић.

-Од када постоји Музеј „Тера“ обележава овај важан датум и трудимо се да програм прилагодимо различитим циљним групама. Радионице у глини увек су интересантне како деци, тако и одраслима. Детективска игра намењена је старијима и односи се на тражење „нестале“ фигуре на основу упутстава који се добијају преко QР кодова. Читав догађај употпунио је програм за опуштање у сувенирници уз ди џеја – навео је директор „Тере“ Александар Липован.

Ноћ музеја „Тера“ не пропуштају ни суседи из Румуније.

-Имали смо посету румунских ученика из средње Уметничке школе и будућих студената уметности. Они су посетили атеље, након чега су активно учествовали у музејским радионицама. Имамо одличну сарадњу са Западним и универзитетом Политехника из Темишвара, као и са високошколским образовним установама из региона – појаснио је Липован.

Посетиоци имају прилику и да боље упознају сталну изложбу кроз стручна вођења, као и да погледају три актуелне изложбе. У салону је изложба младог уметника из Новог Сада Константинаса Петровића, ту је и изложба макета студената Архитектонског факултета из Темишвара, док је у сувенирници и изложба ликовних радова младих уметника из Новог Сада „Ан нон артист“.

А.Ђ.

Књижевно вече у Библиотеци: Стевановићева шпијунска прича на потезу Кикинда-Вршац

Igor Crnogorac Маy 16, 2024

“Три слободе за Симону“ назив је најновијег романа Младена Стевановића који је вечерас представио кикиндској публици у Народној библиотеци. Стевановић, рођени Крушевљанин, запослен као просветни радник у Београду, пре овог објавио је три романа, од којих је два већ представио у нашем граду. У близини Кикинде одвија се и део радње његовог најновијег дела.

– Јунаци се, у неком моменту, налазе на граничном прелазу Наково, а читава радња романа се дешава на потезу Кикинда – Вршац јер је Симона Румунка. После романа „Хипократова деца“, на стална питања о чему ће бити следећи роман, одговарао сам да ће бити о бившој румунској гимнастичарки и тако сам, из иронијског елемента, схватио да је то могуће – каже Стевановић.

„Три слободе за Симону“ настајале су три године и сада је јасно ко може Симони да дарује слободу.

– Само она сама и за себе, то је једини начин – каже. – Ради се о покушају да се на нашем поднебљу сачини шпијунски роман који се бави кључним историјским моментима у другој половини 20. века, на ироничан и циничан начин.

Поред наведених, Стевановић је написао и романе „Рамови за погрешне слике“ и „Судбине плешу танго“.

– Да пишем је насушна потреба. Човек увек себи тражи забаву, ја у писању налазим сјајну забаву и тада сам искрено срећан – закључује писац.

О најновијем Стевановићевом роману говорио је и др Василије Милновић, књижевни критичар и историчар.

Поводом Ноћи музеја у Музеју „Тера“ вишечасовни програм

Aleksandra Djuran Маy 16, 2024

У суботу, 18. маја, ЦЛПУ „Тера“ слави два највећа музејска празника – Међународни дан музеја и Европску ноћ музеја. Музеј „Тера“ биће отворен све посетиоце од 16 часова, а на располагању ће бити вишечасовни програм.

Од 16 часова је свечано отварање уз наступ ученика Основне музичке школе „Слободан Малбашки”. Након тога до 18 сати је такмичење у „Топању”, традиционалној севернобанатској игра са глином намењеној најмлађима. Од 17 до 19 часова је вајарска радионица под називом „Кикинда и орнамент” декоративна фасадна пластика на старим кикиндским зградама биће полазна тачка. Ментор ове радионице је вајар Игор Смиљанић. Од 19 до 23

сата је „ПоТера“ музејска игра намењена онима који уживају у решавању загонетки. Текстове потписује Милана Грбић.

У 21 сат почиње музички програм у извођењу ди џеј сет „Геопард”. Током трајања програма, биће организована стручна вођења кроз сталну поставку, а сви посетиоци имаће прилику и да погледају три актуелне изложбе.

Ноћ музеја посвећена уметничком изразу: „Више од слике“

Aleksandra Djuran Маy 14, 2024

Народни музеј у суботу, 18. маја биће домаћин „Ноћи музеја“. Како је најавила директорица Лидија Милашиновић ове године тема је „Више од слике“ и од 18 сати па до поноћи сви који посете ову манифестацију имаће прилику да уживају у различитим садржајима.

-Публика ће имати прилику да види изложбу која је већ отворена у Галерији „Нова“. У оквиру изложбе „Седам деценија посвећености – Галерија Дома војске Србије 1953-2023“ могу се видети најрепрезентативнија уметничка дела стваралаца који су обележили 20. век у нашој земљи. Позивам публику да је посети с обзиром на то да су изложена капитална дела ликовне и примењене уметности наше земље и ово је јединствена прилика да их Кикинђани виде – истакла је Лидија Милашиновић.

Изложба „Више од слике – избор дела ликовне збирке музеја“ у Галерији Народног музеја посебно је припремљена за ову прилику.

-Биће изложена дела из наше ликовне збирке која нису често доступна јавности. Циљ нам је да представимо различите теме и начине изражавања, као и да усмеримо публику да при посматрању користе своја чула и различиту имагинацију. Поменуте изложбе и сталну поставку пратиће забавни водич „Потрага за сликама“ који ће бити доступан свим посетиоцима – додала је наша саговорница.

Публика ће бити у прилици да ужива у променадном концерту Владимира Ковачевића и Љиљане Сивчев који су позвали ђаке из Основне музичке школе, али и своје пријатеље и колеге како би програм од 19 до 22 сата био што богатији. У исто време у Свечаној сали биће организована ликовна радионица Смиљане Шалго намењена свим узрастима и свако ће моћи да се опроба у различитим техникама сликања.

Двориште музеја биће претворено у кафе „Галерију“ где ће седам сарадника Музеја и ликовњака сликати. Ово ће бити прилика да се посетиоци упознају и попричају са кикиндском сликарима, али и да сажму утиске свега што су видели током „Ноћи музеја“.

А.Ђ.

Комедија „Савршен партнер“ у петак премијерно у Народном позоришту

Igor Crnogorac Маy 13, 2024

У Позоришту су у току завршне пробе на представи „Савршен партнер“ чија се премијера очекује у петак, 17. маја и тим поводом данас је одржана конференција за новинаре. По тексту хрватског писца Мире Гаврана ову комедију за три лика и на малој сцени режира Тијана Васић, а играју: Марина Воденичар, Мина Стојковић и Владимир Максимовић.

– Желели смо да кикиндској публици дамо нешто што ће их разгалити и разонодити у овом тмурном времену. У комаду пратимо једну успешну младу пословну жену, растрзану између друштвених норми и потребе за напредовањем у каријери и, са друге стране, потребе за љубављу и припадањем и ту се намеће питање ко може да прати такву жену, ко је тај савршен партнер. Као идеално решење проналази се конструисање андроида који би био израђен по жељи клијенткиње. Да ли ми стварно знамо шта желимо и да ли смо спремни да се суочимо са својим жељама, да ли смо контрадикторни, да ли нам се наше жеље „обијају“ о главу, питање је које се намеће у низу комичних преокрета. Испитујемо и на шта сводимо љубавне односе, да ли ће традиционални рецепт љубави опстати или ће га нове друштвене околности и технолошки развој зауставити – рекла је редитељка којој је ово, после представе „Ковачи“, друга режија у нашем позоришту.

Ова 344. премијера у кикиндском театру и друга у текућој сезони је праизведба „Савршеног партнера“ у Србији, а порука представе је да апликације и алгоритми не могу заменити живо биће, истакао је уметнички директор Позоришта, Ђорђе Марковић, који је на овом пројекту сарађивао и као лектор.

– Представа је одабрана јер је актуелна и говори о судбини човека у савременом свету на комичан начин. То је прича о усамљености и изолованости и потреби јединке за савршенством, за савршеним партнером, савршеном половином и она би требало да нам освести да је човек прекопута нас живо биће, незаменљива ствар у сваком погледу – рекао је Марковић и додао да верује да ће публика уживати у игри сјајних глумаца и одличној режији.

Главну улогу, младу пословну жену Тину игра Марина Воденичар.

– Тина одбацује свог момка и љубав и онда, због усамљености, наручује робота и дешава се ситуација „Пази шта желиш, може да ти се оствари“. То не буде добро за њу јер оно што сама наручује као жељене особине које мисли да треба да поседује њен партнер, заправо њој не одговара и ту долази до раскорака јер се испоставља да она не познаје саму себе. Комад има дубљи смисао јер се бави усамљеношћу, а кроз мој лик је представљена женска контрадикторност и чињеница да ни саме понекад не знамо шта хоћемо.

Сарадници на представи су костимограф и сценограф Мина Миладиновић, композитор Ана Крстајић, и Анђелко Берош, сарадник за сценски покрет.

Представу су помогли спонзори и добротвори, „Промедија“ и Столарска радионица „Чипчић“. Премијера је распродата, а због ограниченог броја места на малој сцени, неопходно је да се резервишу места за репризе – 24. и 31. мај, поручују из Позоришта.