Култура Архиве | Page 50 of 99 | Кикиндски портал

Поезија је самотни чин: Представљена књига Радета Ћосића „Човек то не може да искаже”

Jelena Trifunović July 8, 2024

Особен и природан, без потребе да се доказује и опонира онима који га проказују, Раде Ћосић истрајава већ четири деценије на поетском путу. Тако је Кикинђанима у Библиотеци „Јован Поповић“ представио и избор из најбољих момената његовог минулог песничког рада, који је сачинио и одабрао Драган Батинић.

Марија Миљковић, гимназијска професорка, је надахнуто прочитала неколико Ћосићевих дела, нагласивши парадокс да је кроз песме у ствари најбоље упознала овог ствараоца, иако га лично познаје тридесет година.

Књижевник и новинар Немања Савић је у име оправдано спреченог редактора Драгана Батинића прочитао његову рецензију Ћосићеве књиге, уједно се реферишући и на инспиративан амбијент који пружају књиге, па је изговорио и један Батинићев хаику о свечаном миру који даје простор библиотеке.

О Ћосићевој лирској сведености говорио је Угљеша Шајтинац, који је нагласио да је аутор свесно елементаран.

– С тим у вези је интересантно –навео је Шајтинац, осврнувши се и на духовни и уједно самотни усуд сваког песника – да су и Бог и Ђаво особењаци, а то је и сваки песник, па тако и Ћосић. Бог је можда довољан себи у самоћи, али песник није, па зато и не чуди ако се неки поета, а самим тим и Ћосић, обраћа Богу како не би био сам.

Након Банатског Великог Села, Житишта, Зрењанина и Кикинде, аутор је навео да је у плану и новосадска промоција његове књиге, а модератор вечери Дуња Бркин Трифуновић је у име домаћина најавила да је ова промоција увод у богато кикиндско културно лето и низ програма чији ће домаћин бити градска библиотека.

Р. К.

Летња уметничка школа у нашем граду окупила 40 студената из Србије и иностранства

Aleksandra Djuran July 6, 2024

Студенти уметничких факултета из Србије и иностранства oд данас до 13. јула ствараће у нашем граду у оквиру Летње уметничке школе. Њих 40 из наше земље, Кине, Италије, Пољске, Белгије и Словеније имаће прилику да се упознају са Кикиндом и да уче кроз радионице керамике, ликовних уметности, музике, компоновања, драмске и музичке продукције. Први дан провели су у јединственој кући „Сова“.

Виктор Танасковски из Скопља похађаће радионици музике.

-На докторским студијама сам и очекујем да продубим своја знања. Учесник сам био и прошле године и пуно тога сам научио. Одабрао сам професора који је држао радионице да ми буде ментор за докторат – рекао је Танасковски.

Радионицу керамике, за коју је владало највеће интересовање. похађаће Лаура Благојевић из Београда, студенткиња Академије уметности.

-Студирам сликарство и за мене ће ово бити изазов и ново искуство. Пробаћу нешто ново, а сигурна сам да ћу стећи нове пријатеље. Изузетно је што ћемо сви моћи међусобно да сарађујемо – казала је Лаура.

Поздрављајући окупљене студенте градоначелник Никола Лукач позвао их је да искористе прилику и упознају, како је рекао, најлепши град на свету.

-Ово је прави начин да се млади упознају са Кикиндом и међусобно и помогну нам да културна дешавања подигнемо на још виши ниво. Сигуран сам да ће вам боравак овде бити значајно искуство и да ћете нам помоћи да још више промовишемо наш средину – навео је градоначелник Лукач.

Летњој школи претходило је потписиивање Меморандума о сарадњи између Универзитета уметности у Београду, Града Кикинде, Културног центра и Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

-Универзитет уметности већ 22 године организује Летњу уметничку школу. Задовољство је што свакој локалној заједници оставимо артефакт односно сведочанство о нашој школи и ове године оставићемо диван артефакт који ће бити на понос и нашег универзитета и Кикинде – истакла је је ректорка Универзитета уметности проф. др Мирјана Николић.

Радионице ће проширити знања, али и видике учесника.

-Иако је Летња школа релаксирана у односу на наставу на факултетима, пуно ће се радити. Биће интересантно за све да истраже нове ствари, упознају нови град и нову културу – додао је проф.др Владимир Татревић, проректор Универзитета уметности и директор Летње школе.

Директор Културног центра Марко Марковљев позвао је све учеснике кампа да понесу најлепше успомене из Кикинде и да се поново врате.

Радионице ће се организовати на Градском тргу, у Културном центру и на „Тери“.

-Овакве ствари су важне јер доприносе сектору културе и образовања као инструментима уз помоћ којих град може да гради своју културну политику – напоменуо је Александар Липован.

Универзитет, традиционално, Летњу школу организује у различитим градовима, што је добра прилика за интернационализацију и децентрализацију. Летња уметничка школа има урбану оријентацију, студенти ће стварати на више места у Кикинди, у присуству грађана којима ће, на завршној манифестацији, 12. јула, бити приказани постигнути уметнички резултати.

А.Ђ.

Отворен Интернационални симпозијум у теракоти: Уметници инспирацију за скулптуре пронашли у Кикинди

Aleksandra Djuran July 5, 2024

Интернационални симпозијум скулптура у теракоти „Тера 2024“, 43. по реду, отворен је вечерас. Испред Галерије „Тера“ изложени су радови настали на прошлогодишњем сазиву чији су аутори Ледија Костандини из Албаније, Никола Ненадић из Хрватске, Хорхе Беда Мурсиљо Хулијани из Шпаније и Чедомир Васић, Саша Панчић и Мирољуб Стаменковић из Србије.

-Читав јул је у знаку „Тере“ и уметности. Јединствени смо по систему и начину изградње велике скулптуре, тако да искуство у раду са глином није најнеопходније да би неко био учесник . Отварањем симпозијума јавности први пут представљамо дела настала прошле године, а и ове ће у Кикинди стварати познати и признати светски уметници. Очекивања која имамо од наших учесника увек су испуњена јер за собом оставе монументална дела. Свака изложба скулптура насталих на симпозијуму изазива пажњу домаће јавности и суграђани се увек распитују о томе ко их је насликао и шта представљају. Стога се трудимо да имамо што више интерактивних догађаја који укључују грађанство – истакао је Александар Липован, директор ЦЛПУ „Тера“.

Годишњој изложби скулптура присуствовали су учесници овогодишњег, 43. Симпозијума: српско-канадске уметнице Весна Перуновић и Божица Рађеновић, Анамарија Шербан из Румуније, Стивен Мас из Велике Британије, док су представници наше земље Милорад Стајчић и Срђан Арсић.

-Британац сам који живи у Паризу. Први пут сам у Кикинди, овде сам пет дана и све је фантастично. Ово је сан који је постао јавност. Само ћу да стварам не мислећи на храну или била шта друго. Шетајући градом добио сам разне идеје коју ћу покушати да реализујем. Никада нисам радио монументалне скулптуре од глине. Ваша глина је специфична и не понаша се као и друге тако да ћу пуно научити – казао је Стивен Мас.

Божица Рађеновић, Београђанка, протеклих тридесет година живи у Канади у Отави.

-За сваког уметника велика је част да учествује на симпозијуму „Тера“. Услови за рад су на светском нивоу и веома ми је драго што сам његов део. Имам пуно идеја и нећу стићи све да их реализујем. У глини сам радила још као студенткиња, када сам и чула за „Теру“. Повратак материјалу је као повратак матерњем језику и радујем се због тога. Одувек сам желела да дођем и сада се то и остварује – сазнали смо од Божице Рађеновић.

Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама мр Драган Трапарић обраћајући се присутнима истакао је да Кикинда треба да понесе титулу престонице културе 2027. године.

-Симпозијум је већ четири деценије интернационални што је за велику похвалу, не само за град , него и за читаву земљу. Култура нема границе и то се потврђује у Кикинди. Ваш град има огромно богатство, 1.200 скулптура савремене уметности које не постоје нигде на свету. Од 2017. године Покрајина је сазив подржала са шест милиона динара, а средства издвајају и локална самоуправа и Република – навео је мр Трапарић.

На отварању је говорио и градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са својим сарадницима.

-Захваљујући Интернационалном симпозијуму Кикинда је поново на светској мапи културе и уметности. Убеђен сам да ће уметници црпети инспирацију из нашег града и да ће уживати стварајући. Убеђен сам да ће нам сазив који траје дуже од четири деценије, умногоме помоћи да уз остале културне садржаје будемо најбољи у кандидатури за националну престоницу културу 2027. – истакао је градоначелник Лукач.

Током протеклих више од 40 година на Интернационалном симпозијуму настало је преко 1.200 ауторских дела, од којих је највећи део, изложен у Музеју „Тера“.

А.Ђ.

Нови роман Радована Влаховића: „Љуба“ је прича о породици која је обележена као државни непријатељ

Aleksandra Djuran July 4, 2024

Роман „Љуба“ Радована Влаховића, као четврта књига Банатске епопеје започете романом „Бапа“, недавно је објављен у издању Банатског културног центра. О новом роману, Радован Влаховић каже:

-Изненадна смрт, на Српску Нову годину, мог брата Власте, као последњег сведока породичног страдања, ком су локални комесари, као беби од три месеца у колевци, узели шт’икано јастуче испод главе, ме је потакла да, 75 година након принудног откупа, објавим роман Љуба, који говори о томе како је моја породица, због неизмирења превелике обавезе, обележена као државни непријатељ, проглашена кривом и кажњена конфискацијом целокупне имовине и затвором. Овај роман је документ, али и фикција. Овај роман је генетски и духовни код који сам посисао са мајчиним млеком. Овај роман и прича о Љуби прате ме од рођења до данашњих дана, а да кључна чворишта, како у њему, тако и у животу, још увек нису размршена – истакао је Влаховић.

Влаховић је романом „Љуба“ направио велики корак у српској књижевности тако што је великим и важним темама приступио на нов начин и отворио нам нове перспективе виђења.

-Учинио је оно што само велики приповедачи умеју: хуманост је поставио, неговао и издигао на пијадестал тако да књижевност штити од лаког склизнућа у идеолошке или политичке оквире и негује срж њеног бића штитећи га од злоупотребе. Због тога роман „Љуба“ није само прича о последицама рата и променама које је он изазвао у социуму некадашњег Баната, већ је прича која књижевност враћа самој себи на месту где се то најмање очекивало – навела је у рецензији Андра Беата Бицок.

Уредник романа је Симон Грабовац. Роман је објављен уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

На песничком конкурсу: Драгану Поп Драгану награда, Весни Ђукановић похвала

Igor Crnogorac July 3, 2024

На осмом песничком конкурсу „Милорад Петровић Сељанчица“ друга награда припала је нашем суграђанину Драгану Поп Драгану за песму „Снови“, а похвалу је, за песму „Вратићу се“, добила, такође Кикинђанка, Весна Ђукановић.

Завршни чин манифестације „Играле се делије“ и свечано уручење награда, одржаће се у цркви светог Великомученика Димитрија, у Великој Иванчи, крај Младеновца, 28. овог месеца.

Милорад Петровић Сељанчица, српски песник, учитељ и ратник у Балканским ратовима и Првом светском рату, рођен је у Великој Иванчи 1875. године, а умро у Београду 1921. године. Надимак је добио по називу своје прве збирке песама, а и зато што је носио традиционалну шумадијску ношњу. На неке његове стихове компонована је музика и многи мисле да су то народне песме, као што су „Играле се делије, на сред земље Србије“, „Јесен стиже дуњо моја“, „Не лудуј Лело“…

Велики успех КУД „Петар Кочић“ и Милана Вашалића

Igor Crnogorac July 2, 2024

У Нове Козарце су, протеклог викенда, стигле две престижне награде које су понели посвећени и вредни чланови КУД „Петар Кочић“ и њихов уметнички руководилац, Милан Вашалић.

Нас 26. Смотри фолклорних ансамбала села Србије, одржаној у Кличевцу код Пожаревца, у конкуренцији 12 ансамбала, козарачки фолклорци освојили су прво место за верно представљање играчких елемената. Милан Вашалић је, својим сувереним наступом на гајдама, освојио титулу најбољег инструменталисте Смотре.

– Ово је историјски резултат нашег ансамбла и свакако није случајан, већ је производ упорног рада, посвећености, а пре свега љубави “Кочић” породице. Препознали су нас и наградили – каже Вашалић. – “Кочић” је кућа пријатеља, породица свих њених чланова и свих мештана Нових Козараца. Наш Дом културе је увек пун и жив и врата су увек отворена. Сви су добродошли и, што је и највредније, осећају да баш ту, са нама, и припадају.

Стручност, креативности и невероватна енергија Вашалића који, осим гајди, свира бубњеве и још десетак архаичних дувачких и жичаних инструмената, уз таленат, преданост и труд чланова ансамбла, очекивано су и неминовно резултирали двема победама на државном нивоу.

– Све се може кад се воли. Ми смо скромни, ненаметљиви и захвални на помоћи и подршци – закључује Милан Вашалић.

КУД „Петар Кочић“ постоји већ 46 година и има 70 чланова, у пет секција. За поштовање је и чињеница да се континуирано подмлађује и обогаћује новим полазницима.

С. В. О.

Фестивал фолклора за децу у Mокрину: Kоло водило момче, а за њим и девојче

Aleksandra Djuran July 2, 2024

Други фестивал фолклора за децу под називом „Коло води момче, а за њим девојче“ одржан је у Мокрину у организацији КУД-а „Мокрин“. Фестивал има за циљ очување традиције кроз организацију оваквих догађаја који укључују најмлађе.

-Више од 200 најмлађих чувара наше културне баштине, представило је богатство традиционалне игре и песме. Кроз фолклор, деца су имају прилику да се упознају са традиционалним играма и песмама, чиме се подстиче љубав према нашој традицији још од најранијег узраста. Поред тога, фестивал је пружио могућност за дружење и међусобно упознавање. Такви догађаји имају дугорочан утицај на формирање идентитета и осећаја заједништва међу генерацијама, чувајући и преносећи вредности које чине срж наше заједнице – истакао је председник КУД-а „Мокрин“ Живко Угреновић.

Програм је започет дефилеом учесника на Варошком тргу, након чега су се у Дому културе представили чланови друштава „Банат“ из Остојићева, „Ђура Јакшић“ из Српске Црње, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Вук Караџић“ из Санада, „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева, „Петар Кочић“ из Нових Козараца и домаћини из Мокрина.

Фестивал су подржали МЗ Мокрин и Град Кикинда као и многобројни донатори.

A.Ђ.

Кикинда ће 43. пут угостити уметнике из света у оквиру симпозијума „Тера 2024“

Aleksandra Djuran June 30, 2024

Отварање 43. Интернационалног симпозијума у теракоти „Тера 2024“ биће оганизовано 5. јула у 20 часова, изложбом скулптура насталих прошле године. На Градском тргу, испред Галерије „Тера“ биће приказане монументалне скулптуре учесника прошлогодишњег савеза Ледија Костандини из Албаније, Николе Ненадића из Хрватске, Хорхе Беда Мурсиљо Хулијана из Шпаније, као и Чедомира Васића, Саше Панчића и Мирољуба Стаменковића из Србије.

Симпозијума „Тера“ ове године окупиће српско-канадске уметнице Весну Перуновић и Божицу Рађеновић, Анамарију Шербан из Румуније, Стивена Маса из Велику Британију, док ће нашу земљу представљати уметници Милорад Стајчић и Срђан Арсић.

У Кикинди почело снимање филма „Грешник“: Главна улога поверена Марти Келер

Aleksandra Djuran June 29, 2024

Прва клапа, јутрос је у манастиру Свете Тројице, задужбини Меланије Меле Гаичић, означила снимање дугометражног филма у Кикинди. У филму „Грешник“ главна рола, мати Дарије, поверена је суграђанки, глумици Марти Келер која није крила одушевљена што први пут снима у родном граду.

-Емотивно доживљавам овај филм. Неизмерно сам срећна што сам добила прилику да радим у Кикинди и одушевљена сам што сам одабрана за главну улогу. Филм је потресна прича и изазов ми је да глумим у њему. Озбиљно сам се припремала за ову улогу, била сам у женском манастир да видим како монахиње живе, јер градња лика није једноставна. Када сам сигла у манастир осетила сам позитивну и јаку енергију и сигурна сам да ће критике бити добре. Ово је, после Вирџине, једна од најозбиљнијих улога које сам имала – истакла је Марта Келер.

Вукашин Станић, такође има главну ролу. Он глуми младића који доживљава корениту трансформацију, после несреће.

-По занимању са тренер и из хобија се годинама бавим глумом у театру „Лево“. Ово ми је прва филмска улога и чим сам добио сценарио, знао сам да ће она бити изазовна и захтевна. У филму сам Страхиња и прича је заснована по истинитим мотивима. Главна водиља филма је покајање – додао је Станић.

Продуцент филмске куће „Феникс филм“ Мирослав Буђац открива да је он једним делом „кривац“ зашто је Кикинда одабрана за локацију снимања.

-Требао нам је војвођански град филмичан и зелен. Прва помисао је била Кикинда и након разговора са представницима града брзо смо се договорили око овог пројекта. Комплетан филм се снима на тридесетак локација у граду тако да ће се промовисати потенцијали и лепота вашег града. Филм је едукативан и прати живот младог човека који је једним делом кренуо странпутицом. Након што је доживео несрећу, један у десет милиона да је преживео, игром случаја, уз помоћ хришћанска и манастира враћа се међу живе – сазнајемо од Мирослава Буђевца.

Кикинда ће на почетку и на крају филма бити потписана као домаћин пројекта. Филмаџије и глумце посетио је градоначелник Никола Лукач.

-„Феникс филм“ и „Немезис“ продукција први пут ће комплетан филм снимати у нашем граду. За нас је то значајно јер ћемо моћи да промовишемо све наше потенцијале, пре свега туристичке и културне, изузетну природу, али и све нас. Сигуран сам да ће нам и овај филм помоћи да још боље позиционирамо нашу Кикинду. Уједно то је још један садржај који ће нам пуно помоћи у кандидатури за престоницу културе 2027. године – навео је Лукач.

Осим у кафићима и рестораним филм ће се снимати на базену, у Великом парку, Старом језеру и многим другим локацијама. Пред публиком ће се наћи следеће године.

А.Ђ.

Хиљаду и по квадрата ванвременског мозаика Ђуре Радловића у књизи професора Тркуље

Igor Crnogorac June 28, 2024

Наково и Наковчани могу да се поносе и јер је из овог места потекао пионир фреске и мозаика у нашој земљи. Сликар Ђуро Радловић, професор у пензији, први је код нас, пре више од три деценије, специјализовао ове зидне технике на Факултету ликовне уметности.

По завршетку занатске школе зарађивао је као молер и, на наговор једног професора код којег је радио и који је уочио његов таленат, уписао је Ликовну академију. За мозаик се, каже, заинтересовао, после сусрета са Христовим портретом у Аја Софији. То је нешто најлепше што сам у животу видео, рекао је.

По завршетку школовања, прва црква у којој је радио мозаик је Храм Свете Петке на Калемегдану, седамдесетих година прошлог века, а затим су уследили и други сакрални објекти: манастир краља Драгутина на Озрену, Храм Христа Спаситеља и Храм Петра и Павла у Бања Луци, Храм Светог Василија Острошког у Бијељини, Храм Светог Илије у Новом Саду, Црква Светог Марка у Београду. У Русији, у области Кемерово, осликао је мозаик у капели посвећеној рударима из тог места који су јуришали на Берлин на крају Другог светског рата и од којих су многи дали свој живот у борби против нацизма.

– Квантитативно, то је око 1.500 квадрата мозаика. Реч је о озбиљном делу и о потпуно прећутаном аутору – рекао је проф. др Јовица Тркуља, образлажући мотиве за приређивање књиге „Свет мозаика Ђуре П. Радловића“, представљене данас у Накову уз подршку Месне заједнице.

О Ђури Радловићу, који је био ванредни професор Факултета ликовних уметности, без обзира на његово велико дело и на академску каријеру, није написана ниједна озбиљна ликовна критика, нити озбиљан стручни рад, додао је.

– Реч је о аутору потпуно непознатом и у ширим круговима и у његовој струци. Ја се бавим ауторима са маргине ових простора који су већ заборављени, прогоњеним, затвараним. Сматрам да је изузетно важно и нека врста божијег дуга да се ти, такви, велики ствараоци, из неких разлога потцењени, врате и да им се да значај који заслужују. Ово је о враћање дуга мом завичају и мојим учитељима – рекао је проф. др Тркуља.

Поред њега, на промоцији у Дому културе у Накову, говорили су и професор Радомир Кнежевић, Бране Марјановић, директор Народне библиотеке „Јован Поповић“, суиздавача књиге и Милана Бајкин из завичајног одељења Библиотеке, као и проф. др Смиљана Мирков, социолог, ћерка првог Радловићевог учитеља, Живе Миркова, коме је књига посвећена. Она је захвалила уметнику што је, „стварајући по законима лепоте, поклонио православном роду више од хиљаду квадратних метара изванредног и чудесног уметничког дела, као своју сталну изложбу“.

Сам уметник признаје да никада себе није видео у некој књизи.

– Ја сам све радио поштено, са својим знањем и својом памећу – рекао је. – Мислим да нема честитије уметности у сакралности од византијске, која је присутна у српским областима. Нарочито је важна архитектура портрета и мисаоних глава оних који добијају ореол јер су то кроз живот залужили. Католичка црквена уметност заснована је на богатству, сјају, злату и моћи, а наша, византијска, на честитости, искрености и сакралности, то је тешко превазићи и по томе смо јединствени.

Објављивање овог капиталног дела у којем, на 316 страна великог формата, проф. др Тркуља говори о породици, школовању и академској каријери, а затим и представља шест монументалних мозаика проф. Ђуре Радловића, помогло је Министарство културе, као и Саборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци и београдски „Досије студио“. Представљање књиге у Накову подржала је и чланица Градског већа за културу и образовање, Валентина Мицковски.

С. В. О.