најчитанији портал Севернобанатског округа
Поводом премијере „Уображене мишице“, одржане прошле недеље, Дечије позориште „Лане“ објавило је бојанку са ликовима из ове луткарске представе.
Аутор текста у бојанци је Тања Димић, која је и аутор драмског предлошка представе, а илустрације је урадио Милош Вујић
Прва реприза нове представе је у недељу, 30. јуна, од 19 сати.
С. В. О.
Варошки трг у Мокрину био је у знаку Мирослава Мике Антића. Дан овог значајног Мокринчана обележава се сваке године 24. јуна на датум када је преминуо. Омаж великом песнику, новинару, сликару и филмском редитељу ове године обележен је 39. пут под слоганом „Књига, издајство, лирике, записи са путовања“.Меморијал је окупио глумце, писце, музичаре, поштоваоце његовог дела, све оне који чувају сећање на једног од најпознатијих српских песника, сликара, новинара и боема. У импровизованој кафани на Микине записе подсетили су Бранка Пујић, Драган Јовановић,Ратомир Рале Дамјановић, Миодраг Петровић, Неђица Мијајловић, Арсен Чаркић, Боро Војиновић.
-Поезија је у великој мери утицала на моје одрастање и формирање моје личности. Одрастала сам уз песме Мике Антића и драго ми је што сам у прилици да говорим његову поезију у његовом Мокрину. Његове речи су снажне и допиру до срца, дубоко су филозофске и говоре о малим стварима које живот значе, а одрасли су их заборавили јурећи за каријерама, новцем, престижом. Докле год говоримо његову поезију, Мика је међу нама – поручила је Бранка Пујић.
Први пут у Мокрину, на Меморијалу, Бранка Пујић, каже да тек сада схвата Мирослава Антића.
-Лепо је јер из градске вреве и гунгуле дођеш у миру. Све тече, никуда се не жури. Схватам да је Мика имао где да научи о животу, јер ово је живот, а све оно када си иза или испред времена дефинитивно је погрешно. „Опомена“, „Порука“, „Неповратна“, све песме су предивне и све их волим – додала је наша саговорница.
Ратомир Рале Дамјановић, новинар и писац, каже да је Мокрин место чаробњака међу којима је Мика Антић највећи.
-У својој биографији написао је како препушта другима да пишу његову биографију, тако да Меморијал, али и сви ми пишемо његову биографију и део смо његовог пустоловног песништва, донкихотског похода. Књига „Гарави сокак“ представља га босоногог са дечијом душом и у њој се расправља о правди, хлебу, гладовању, љубави, поштовања. Добро сам знао Мику Антића. Упознали смо се 1967. године у његовом атељеу на тврђави и тада ми је рецитовао песму „Балада“ коју је тек написао. Бесмртници попут њега стално допуњавају своју биографију – сматра Дамјановић.
Меморијалу су присуствовали и градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и Валентина Мицковски, чланица Градског већа.
-Значај Мике Антића немерљив је за читав регион. Мокрин је за време његовог Меморијала центар културе у Србији. Овај, али и друге значајне културне манифестације помоћи ће нам да остваримо наш циљ, да Кикинда буде престоница културе 2027. године – навео је Никола Лукач.
Председник Савета Месне заједнице Мокрин, која је и организатор Горан Ристић подсетио је да је Недеља културе у Мокрину приређено више културних догађаја.
-Мирослав Антић сваке године у нама, Мокриначнима, пробуди емоције и жељу да из године у годину обележавамо овај дан – прецизирао је Ристић.
На бини је био и тамбурашки оркестар „Мокаси“ јер музика и кафана били су део живота Мирослава Антића. Меморијал су подржали МЗ Мокрин, локална самоуправа, Министарство културе и Покрајински секретаријат за образовање, управу, прописе и националне мањине-националне заједнице.
А.Ђ.
Завршни концерт Академског друштва за неговање музике „Гусле“ на којем чланови дечијих секција приказују све што су научили у току школске године, одржан је данас у Народном позоришту.
– За нас је ово велика свечаност. Учествује шест група школе фолклора, деца из нашег Хорића „Цврчак“ и певачих група, а ту су нам и гости, њихови вршњаци из културно-уметничких друштава из Башаида, Новог Сада и Сремских Карловаца, са којима већ имамо сарадњу, као и из Плесног студија „Степ Уп“ – рекла је уметнички руководилац Магдалена Попов.
Поред игара из Баната, млади фолклорци приказали су и игре из Шумадије, Црноречја и Крајишта. На сцени су се смењивали извођачи различитих узраста, али са истим ентузијазмом и радошћу. У „Гуслама“ кажу да су посебно поносни на константно велику заинтересованост деце за секције Друштва.
– Број чланова се не смањује, а у дечијим секцијама увек их је око 300 – каже Магдалена Попов. – Узраста су од три до 15 година, када прелазе у извођачки ансамбл и стално нам долазе нови чланови. Најважније и најлепше је то што ми њих школујемо, они су наш кадар за будућност.
На вечерашњем концерту први наступ имали су многи, а међу њима и најталентованији и најзаинтересованији са Малог матурантског плеса који су се тек недавно придружили и вечерас су први пут обукли ношње у играма из Баната.
С. В. О.
Овде је 1962. године пронађено 699 сребрњака. Сада је у једном рову откривен и људски скелет
Како на терену изгледају археолошка ископавања, заинтересовани суграђани могли су да сазнају током Европских дана археологије, када је Међуопштински завод за заштиту споменика културе из Суботице организовао обилазак локалитета четири километра удаљеног од Мокрина. 1962. године овде је пронађено 699 сребрних новчића који датирају из периода 12-13. век. Њихово откриће је било случајно. Овога пута, под будним оком стручњака из поменутог Завода, ископавања су почела пре два месеца.
– Заштитна ископавања на Локалитету 108 у Мокрину почела су у априлу и трајала све до сад. То је вишеслојни локалитет, али у овом тренутку смо истраживали део средњовековног насеља из периода од 11 до 13 века- сазнајемо од руководиоца ископавања, археолошкиње Неде Мирковић Марић.
. На простору који је био предмет истраживања, на хектар површине налазило се насеље из тог периода. Нашим радовима смо открили како је изгледао тај простор, како су га организовали давни становници Мокрина. Открили смо систем ровова, делове насеља са дренажним каналима, кућама које су биле четвороугаоне, уз куће су ишле оставе/трапови где су се складиштиле потрепштине. У једном рову је откривен и људски скелет. Резултати истраживања су добри, велика количина налаза је прикупљена, као и употребних предмета свакодневног живота древних Мокринчана. Предстоји обрада документације и налаза и будућа публикација- објашњава наша саговорница.
Локалитет на потезу Водоплав ливаде до сада није ископаван. НИС је планирао да изгради бушотину и обратили су се надлежнима за услове и мере заштите, чиме су и започела теренска истраживања средњовековног насеља.
Радознали посетиоци овог археолошког локалитета имали су јединствену прилику да завире у мистериозан свет прохујалих времена и одговоре на многа питања потраже у разговору са археолозима.
Иначе, Европски дани археологије обележавају се од 14. до 16. јуна са циљем промовисања археолошког наслеђа, подизања свести о значају његовог очувања, али и приближавања археологије широј јавности.
Ј. Ц.
Један од најбољих и најпознатијих фотографа у овом делу света, рођени Мокринчанин, по опусу космополита и хуманиста, од вечерас, после 35 година, поново излаже у Кикинди.
Изложба носи назив „Чаробњак из Оза“ по његовој фотографији на којој, испод велике рекламе за истоимену представу, стоје људи у реду за хлеб. Ипак, централна фотографија поставке је она која му је, каже, направила име. Зове се „Кућа на продају“ и, осим што га је прославила, уредништву „Илустроване политике“ која ју је објавила, направила је доста проблема. На слици, насталој 1981. године на Косову Пољу, старија жена Милушка седи на столици испод дрвета и љушти кромпир. Изнад ње је окачен натпис „Кућа на продају“.
Иако је тада имао само 25 година и био студент Филолошког факултета, већ је имао завидан фотографски стаж. Поред тога што је фотографисао Мокринчане за документа, као средњошколац је приредио и своју прву самосталну изложбу у Гимназији.
– Била је то изложба „Ја сам врата, ко кроз мене прође, спасиће се“, а слике су биле призори испред мокринске цркве. Хтели су да ме избаце из Гимназије јер су оценили да „уносим религију у наше социјалистичко друштво“ – прича Сабо.
На изложби је постављено 45 заустављених тренутака које симболизују време, друштвене прилике, али, пре свега, од сећања чувају људе који су се са њима носили.
– Ово није моја ретроспектива, мада би могла то да буде – објашњава Сабо. – Овде има и фотографија из раних седамдесетих, када нисам знао да ћу постати професионалац. Онда је дошао живот и није ме остављао на миру.
Иако није замишљена као хронологија догађаја, поставка садржи много призора који симболично и сасвим конкретно осликавају важне историјске тренутке и промене, између осталих и говор Слободана Милошевића на Косову Пољу 1987. године.
Сабо излаже од 1974. године, учествовао је на неколико стотина изложби у земљи и иностранству, његове фотографије објављиване су у најпрестижнијим домаћим и страним часописима. Фотографијом се професионално бави од 1980. и члан је УЛУПУДС од 1985. године. Примењена фотографија преокупација му је последње три деценије.
– И даље фотографишем све, не идем никуд без фотоапарата или, сада и без мобилног телефона. Моја Инстаграм страница садржи само фотографије настале мобилним телефоном, то је концепт. Иначе, кад немам фотоапарат, неку врсту, код себе, осећам се као да сам изашао го, да то сви виде, и да ће тада све да се догоди, а ја то нећу моћи да сликам – признаје Сабо.
Младим фотографима кроз смех препоручује „ред, рад и дисциплину“.
– Мој савет је да много раде. Данас је то много једноставније јер се не троше филмови. Ја сам вежбао испред огледала са фотоапаратом без филма и окидао сам онолико пута док нисам успевао да држим апарат сасвим мирно. У једном периоду сам имао такву хиперпродукцију, да су ме питали да ли ми се и отац зове Имре Сабо, јер нису веровали да то један човек може да постигне.
Ова уметничка страст огледа се на свакој фотографији, а избор од 81 слике направљен је за књигу „Имре Сабо – живот кроз објектив“ који је издала Народна библиотека „Јован Поповић“ уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисае и односе са верским заједницама. Библиотека је и организатор изложбе која ће у приземљу Музеја, у старијој галерији, јер је то аутор желео, бити отворена до 3. јула. На отварању је и договорено да се права ретроспектива његових фотографија у Музеју направи за две године.
С. В. О.
Први пут код нас, данас је, у Галерији „Тера“, одржана „Психо арт лаб“ радионица. Водила ју је Милена Ћук, психолошкиња и психотерапеуткиња интегративног арт-психотерапијског усмерења.
– Радионица је намењена људима који су отворени за тај вид истраживања, које интересује спој психологије и уметности. То није арт-терапија, већ искуствена радионица која има за циљ да учесници дођу у бољи контакт са собом, да истражују актуелне унутрашње садржаје, да експериментишу са начинима изражавања, и све то доводи до тога да се опустимо, да будемо спокојнији и разигранији – каже Милена Ћук.
Милена Ћук је „Психо арт лаб“ континуирано одржавала у Новом Саду. Каже да је то произвело и арт-терапијску групу за лични развој који доноси конкретне промене.
Иницијативу за радионицу у Кикинди дала је Маја Ердељанин, која је присуствовала њеним радионицама и предложила да једну такву одржи као пратећи програм њене изложбе „Драги дневниче: година свесности“ која је у току у Галерији „Тера“.
Радионице засноване на арт терапијским праксама Милена Ћук води од 2014. године. Упоредо развија своју психотерапијску праксу кроз индивидуални и групни рад са клијентима.
С. В. О.
(Фото: ЦЛПУ “Тера” и Кикиндски портал)
У Банатском Великом Селу данас се одржава Први дечији фолклорни фестивал „Окрени се, моје коло мало”. Око 250 малишана из осам културно-уметничких друштава, узраста од три године до осмог разреда, стигло је из Санада, Крајишника, Нових Козараца, Накова, Мокрина и Кикинде.
Председник КУД „Марија Бурсаћ, организатора Фестивала, Предраг Сантрач, каже да је идеја била да направе манифестацију на радост деци – члановима фолклорних ансамбала.
– Поред тога, потрудили смо се и да организујемо пратећи програм. Код Завичајне куће смо уредили простор за дечије игре, где се надметају на полигону, и у другим забавним игрицама – рекао је Сантрач.
Подршку фестивалу дечијег фолклора, из локалне самоуправе пружили су градоначелник Никола Лукач, председник Градске скупштине, Младен Богдан, и члан Градског већа, Драган Пецарски.
– Све честитке организаторима, КУД-у „Марија Бурсаћ“ који су у својим активностима у много чему пионири. Ова идеја да у току распуста организују дружење и игру, и чувају традицију, културу и обичаје је изузетна и сигуран сам да ће Фестивал у будућности да расте и да се подигне на још виши ниво – изјавио је градоначелник, који је и отворио Фестивал.
Културно-уметничко друштво из овог места увек има не нешто ново да понуде деци и захвални смо им на томе, рекла је председница Савета Месне заједнице, Мира Пећанац.
– Они су нам и највећи чувари традиције, игара и песама из краја из којег потичемо, из Босанске Крајине. Захвални смо им на томе и на труду који улажу у рад са децом, и у организацију Фестивала. Видимо да су деца задовољна и срећна што дан проводе у лепом дружењу – истакла је Мира Пећанац.
За 16 сати је заказан дефиле учесника, а од 17 сати, у Дому културе, и наступ свих гостију и домаћина.
С. В. О.
Варошки трг у Мокрину у понедељак ће бити у знаку Мирослава Мике Антића. Дан овог значајног Мокринчана обележава се сваке године 24. јуна на датум када је преминуо. Омаж великом песнику, новинару, сликару и филмском редитељу ове године биће обележен 39. пут под слоганом „Књига издајство лирике записи са путовања“.
Почетак манифестације заказан је за 21 сат на Варошком тргу. Учествују: Бранка Пујић, Драган Јовановић,Радомир Рале Дамјановић, Миодраг Петровић, Неђица Мијајловић, Аресен Чаркић, Боро Војиновић, тамбурашки оркестар „Мокас“. Стихове и сећање на Мику Антића који је оставио неизбрисв траг у српској и југословенској књижевности већ годинама говоре и причају како они који су познавали мокринског боема тако и они који су одрастали са његовим песмама.
“Добротвори Матице српске са подручја Баната и њихове задужбине” назив је предавања које је данас, у пуном холу Историјског архива, одржала управница послова Матице српске, др Јелена Веселинов.
Др Веселинов говорила је о њиховим циљевима и мотивима и шта се на крају догодило са њиховим задужбинама које су, како је рекла, без обзира на то што су имале различите циљеве и различиту имовину, увек све биле под управом Матице српске.
– Значи да су ти добротвори и задужбинари имали пуно поверења у Матицу српску и у то да ће њихове идеје и циљеви које су наменили задужбинама, бити испуњени. Матица српска се и дан данас бори за повраћај неких од њих у поступку реституције – рекла је др Веселинов. – Кикинђани имају неколико изузетних личности који су били велики задужбинари и мислим да је добро да их се подсетимо. То су, пре свих, Ђока Радак, Лаза Николић и Љубомир Лотић, који су били веома значајни и за Кикинду и за Матицу, и као задужбинари са својим идејама и племенитим побудама да оснаже српски народ кроз функционисање њихових задужбина.
Др Веселинов недавно је, на изложби посвећеној Ђорђу Ђоки Радаку у Народном музеју, такође говорила о овом значајном задужбинару, адвокату, који је, бавећи се правом и пољопривредом, стекао велико богатство.
Кикинђанин Љубомир Лотић, учитељ, писац и преводилац, издавао је „Великокикиндски календар“ и био је сарадник у више листова и часописа, између осталих и у Летопису Матице српске и у Годишњаку ове институције. Писао је песме и приповетке, а посебно му је било значајно просвећивање и васпитавање омладине и родитеља.
Лазар Николић, велепоседник и добротвор, рођен у Ади, завршио је трговачку школу и бавио се јавним пословима. Био је оснивач Привредне банке у Кикинди, члан одбора Српске православне црквене општине, и представник политичке општине.
С. В. О.
По програму Кикиндског лета у селима, сутра ће се у Иђошу одржати надметање под називом „Такмичарски дух трећег доба“. Организатори из Удружења пензионера, поред екипе домаћина, најављују и госте из Падеја, а на програму ће бити такмичења у пикаду, бацању плочица и висећој кугли.
Почетак је у 9.30 у дворишту Дома културе.
