najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Povodom premijere „Uobražene mišice“, održane prošle nedelje, Dečije pozorište „Lane“ objavilo je bojanku sa likovima iz ove lutkarske predstave.
Autor teksta u bojanci je Tanja Dimić, koja je i autor dramskog predloška predstave, a ilustracije je uradio Miloš Vujić
Prva repriza nove predstave je u nedelju, 30. juna, od 19 sati.
S. V. O.
Varoški trg u Mokrinu bio je u znaku Miroslava Mike Antića. Dan ovog značajnog Mokrinčana obeležava se svake godine 24. juna na datum kada je preminuo. Omaž velikom pesniku, novinaru, slikaru i filmskom reditelju ove godine obeležen je 39. put pod sloganom „Knjiga, izdajstvo, lirike, zapisi sa putovanja“.Memorijal je okupio glumce, pisce, muzičare, poštovaoce njegovog dela, sve one koji čuvaju sećanje na jednog od najpoznatijih srpskih pesnika, slikara, novinara i boema. U improvizovanoj kafani na Mikine zapise podsetili su Branka Pujić, Dragan Jovanović,Ratomir Rale Damjanović, Miodrag Petrović, Neđica Mijajlović, Arsen Čarkić, Boro Vojinović.
-Poezija je u velikoj meri uticala na moje odrastanje i formiranje moje ličnosti. Odrastala sam uz pesme Mike Antića i drago mi je što sam u prilici da govorim njegovu poeziju u njegovom Mokrinu. Njegove reči su snažne i dopiru do srca, duboko su filozofske i govore o malim stvarima koje život znače, a odrasli su ih zaboravili jureći za karijerama, novcem, prestižom. Dokle god govorimo njegovu poeziju, Mika je među nama – poručila je Branka Pujić.
Prvi put u Mokrinu, na Memorijalu, Branka Pujić, kaže da tek sada shvata Miroslava Antića.
-Lepo je jer iz gradske vreve i gungule dođeš u miru. Sve teče, nikuda se ne žuri. Shvatam da je Mika imao gde da nauči o životu, jer ovo je život, a sve ono kada si iza ili ispred vremena definitivno je pogrešno. „Opomena“, „Poruka“, „Nepovratna“, sve pesme su predivne i sve ih volim – dodala je naša sagovornica.
Ratomir Rale Damjanović, novinar i pisac, kaže da je Mokrin mesto čarobnjaka među kojima je Mika Antić najveći.
-U svojoj biografiji napisao je kako prepušta drugima da pišu njegovu biografiju, tako da Memorijal, ali i svi mi pišemo njegovu biografiju i deo smo njegovog pustolovnog pesništva, donkihotskog pohoda. Knjiga „Garavi sokak“ predstavlja ga bosonogog sa dečijom dušom i u njoj se raspravlja o pravdi, hlebu, gladovanju, ljubavi, poštovanja. Dobro sam znao Miku Antića. Upoznali smo se 1967. godine u njegovom ateljeu na tvrđavi i tada mi je recitovao pesmu „Balada“ koju je tek napisao. Besmrtnici poput njega stalno dopunjavaju svoju biografiju – smatra Damjanović.
Memorijalu su prisustvovali i gradonačelnik Nikola Lukač, njegova zamenica Dijana Jakšić Kiurski i Valentina Mickovski, članica Gradskog veća.
-Značaj Mike Antića nemerljiv je za čitav region. Mokrin je za vreme njegovog Memorijala centar kulture u Srbiji. Ovaj, ali i druge značajne kulturne manifestacije pomoći će nam da ostvarimo naš cilj, da Kikinda bude prestonica kulture 2027. godine – naveo je Nikola Lukač.
Predsednik Saveta Mesne zajednice Mokrin, koja je i organizator Goran Ristić podsetio je da je Nedelja kulture u Mokrinu priređeno više kulturnih događaja.
-Miroslav Antić svake godine u nama, Mokrinačnima, probudi emocije i želju da iz godine u godinu obeležavamo ovaj dan – precizirao je Ristić.
Na bini je bio i tamburaški orkestar „Mokasi“ jer muzika i kafana bili su deo života Miroslava Antića. Memorijal su podržali MZ Mokrin, lokalna samouprava, Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu, propise i nacionalne manjine-nacionalne zajednice.
A.Đ.
Završni koncert Akademskog društva za negovanje muzike „Gusle“ na kojem članovi dečijih sekcija prikazuju sve što su naučili u toku školske godine, održan je danas u Narodnom pozorištu.
– Za nas je ovo velika svečanost. Učestvuje šest grupa škole folklora, deca iz našeg Horića „Cvrčak“ i pevačih grupa, a tu su nam i gosti, njihovi vršnjaci iz kulturno-umetničkih društava iz Bašaida, Novog Sada i Sremskih Karlovaca, sa kojima već imamo saradnju, kao i iz Plesnog studija „Step Up“ – rekla je umetnički rukovodilac Magdalena Popov.
Pored igara iz Banata, mladi folklorci prikazali su i igre iz Šumadije, Crnorečja i Krajišta. Na sceni su se smenjivali izvođači različitih uzrasta, ali sa istim entuzijazmom i radošću. U „Guslama“ kažu da su posebno ponosni na konstantno veliku zainteresovanost dece za sekcije Društva.
– Broj članova se ne smanjuje, a u dečijim sekcijama uvek ih je oko 300 – kaže Magdalena Popov. – Uzrasta su od tri do 15 godina, kada prelaze u izvođački ansambl i stalno nam dolaze novi članovi. Najvažnije i najlepše je to što mi njih školujemo, oni su naš kadar za budućnost.
Na večerašnjem koncertu prvi nastup imali su mnogi, a među njima i najtalentovaniji i najzainteresovaniji sa Malog maturantskog plesa koji su se tek nedavno pridružili i večeras su prvi put obukli nošnje u igrama iz Banata.
S. V. O.
Ovde je 1962. godine pronađeno 699 srebrnjaka. Sada je u jednom rovu otkriven i ljudski skelet
Kako na terenu izgledaju arheološka iskopavanja, zainteresovani sugrađani mogli su da saznaju tokom Evropskih dana arheologije, kada je Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Subotice organizovao obilazak lokaliteta četiri kilometra udaljenog od Mokrina. 1962. godine ovde je pronađeno 699 srebrnih novčića koji datiraju iz perioda 12-13. vek. Njihovo otkriće je bilo slučajno. Ovoga puta, pod budnim okom stručnjaka iz pomenutog Zavoda, iskopavanja su počela pre dva meseca.
– Zaštitna iskopavanja na Lokalitetu 108 u Mokrinu počela su u aprilu i trajala sve do sad. To je višeslojni lokalitet, ali u ovom trenutku smo istraživali deo srednjovekovnog naselja iz perioda od 11 do 13 veka- saznajemo od rukovodioca iskopavanja, arheološkinje Nede Mirković Marić.
. Na prostoru koji je bio predmet istraživanja, na hektar površine nalazilo se naselje iz tog perioda. Našim radovima smo otkrili kako je izgledao taj prostor, kako su ga organizovali davni stanovnici Mokrina. Otkrili smo sistem rovova, delove naselja sa drenažnim kanalima, kućama koje su bile četvorougaone, uz kuće su išle ostave/trapovi gde su se skladištile potrepštine. U jednom rovu je otkriven i ljudski skelet. Rezultati istraživanja su dobri, velika količina nalaza je prikupljena, kao i upotrebnih predmeta svakodnevnog života drevnih Mokrinčana. Predstoji obrada dokumentacije i nalaza i buduća publikacija- objašnjava naša sagovornica.
Lokalitet na potezu Vodoplav livade do sada nije iskopavan. NIS je planirao da izgradi bušotinu i obratili su se nadležnima za uslove i mere zaštite, čime su i započela terenska istraživanja srednjovekovnog naselja.
Radoznali posetioci ovog arheološkog lokaliteta imali su jedinstvenu priliku da zavire u misteriozan svet prohujalih vremena i odgovore na mnoga pitanja potraže u razgovoru sa arheolozima.
Inače, Evropski dani arheologije obeležavaju se od 14. do 16. juna sa ciljem promovisanja arheološkog nasleđa, podizanja svesti o značaju njegovog očuvanja, ali i približavanja arheologije široj javnosti.
J. C.
Jedan od najboljih i najpoznatijih fotografa u ovom delu sveta, rođeni Mokrinčanin, po opusu kosmopolita i humanista, od večeras, posle 35 godina, ponovo izlaže u Kikindi.
Izložba nosi naziv „Čarobnjak iz Oza“ po njegovoj fotografiji na kojoj, ispod velike reklame za istoimenu predstavu, stoje ljudi u redu za hleb. Ipak, centralna fotografija postavke je ona koja mu je, kaže, napravila ime. Zove se „Kuća na prodaju“ i, osim što ga je proslavila, uredništvu „Ilustrovane politike“ koja ju je objavila, napravila je dosta problema. Na slici, nastaloj 1981. godine na Kosovu Polju, starija žena Miluška sedi na stolici ispod drveta i ljušti krompir. Iznad nje je okačen natpis „Kuća na prodaju“.
Iako je tada imao samo 25 godina i bio student Filološkog fakulteta, već je imao zavidan fotografski staž. Pored toga što je fotografisao Mokrinčane za dokumenta, kao srednjoškolac je priredio i svoju prvu samostalnu izložbu u Gimnaziji.
– Bila je to izložba „Ja sam vrata, ko kroz mene prođe, spasiće se“, a slike su bile prizori ispred mokrinske crkve. Hteli su da me izbace iz Gimnazije jer su ocenili da „unosim religiju u naše socijalističko društvo“ – priča Sabo.
Na izložbi je postavljeno 45 zaustavljenih trenutaka koje simbolizuju vreme, društvene prilike, ali, pre svega, od sećanja čuvaju ljude koji su se sa njima nosili.
– Ovo nije moja retrospektiva, mada bi mogla to da bude – objašnjava Sabo. – Ovde ima i fotografija iz ranih sedamdesetih, kada nisam znao da ću postati profesionalac. Onda je došao život i nije me ostavljao na miru.
Iako nije zamišljena kao hronologija događaja, postavka sadrži mnogo prizora koji simbolično i sasvim konkretno oslikavaju važne istorijske trenutke i promene, između ostalih i govor Slobodana Miloševića na Kosovu Polju 1987. godine.
Sabo izlaže od 1974. godine, učestvovao je na nekoliko stotina izložbi u zemlji i inostranstvu, njegove fotografije objavljivane su u najprestižnijim domaćim i stranim časopisima. Fotografijom se profesionalno bavi od 1980. i član je ULUPUDS od 1985. godine. Primenjena fotografija preokupacija mu je poslednje tri decenije.
– I dalje fotografišem sve, ne idem nikud bez fotoaparata ili, sada i bez mobilnog telefona. Moja Instagram stranica sadrži samo fotografije nastale mobilnim telefonom, to je koncept. Inače, kad nemam fotoaparat, neku vrstu, kod sebe, osećam se kao da sam izašao go, da to svi vide, i da će tada sve da se dogodi, a ja to neću moći da slikam – priznaje Sabo.
Mladim fotografima kroz smeh preporučuje „red, rad i disciplinu“.
– Moj savet je da mnogo rade. Danas je to mnogo jednostavnije jer se ne troše filmovi. Ja sam vežbao ispred ogledala sa fotoaparatom bez filma i okidao sam onoliko puta dok nisam uspevao da držim aparat sasvim mirno. U jednom periodu sam imao takvu hiperprodukciju, da su me pitali da li mi se i otac zove Imre Sabo, jer nisu verovali da to jedan čovek može da postigne.
Ova umetnička strast ogleda se na svakoj fotografiji, a izbor od 81 slike napravljen je za knjigu „Imre Sabo – život kroz objektiv“ koji je izdala Narodna biblioteka „Jovan Popović“ uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisae i odnose sa verskim zajednicama. Biblioteka je i organizator izložbe koja će u prizemlju Muzeja, u starijoj galeriji, jer je to autor želeo, biti otvorena do 3. jula. Na otvaranju je i dogovoreno da se prava retrospektiva njegovih fotografija u Muzeju napravi za dve godine.
S. V. O.
Prvi put kod nas, danas je, u Galeriji „Tera“, održana „Psiho art lab“ radionica. Vodila ju je Milena Ćuk, psihološkinja i psihoterapeutkinja integrativnog art-psihoterapijskog usmerenja.
– Radionica je namenjena ljudima koji su otvoreni za taj vid istraživanja, koje interesuje spoj psihologije i umetnosti. To nije art-terapija, već iskustvena radionica koja ima za cilj da učesnici dođu u bolji kontakt sa sobom, da istražuju aktuelne unutrašnje sadržaje, da eksperimentišu sa načinima izražavanja, i sve to dovodi do toga da se opustimo, da budemo spokojniji i razigraniji – kaže Milena Ćuk.
Milena Ćuk je „Psiho art lab“ kontinuirano održavala u Novom Sadu. Kaže da je to proizvelo i art-terapijsku grupu za lični razvoj koji donosi konkretne promene.
Inicijativu za radionicu u Kikindi dala je Maja Erdeljanin, koja je prisustvovala njenim radionicama i predložila da jednu takvu održi kao prateći program njene izložbe „Dragi dnevniče: godina svesnosti“ koja je u toku u Galeriji „Tera“.
Radionice zasnovane na art terapijskim praksama Milena Ćuk vodi od 2014. godine. Uporedo razvija svoju psihoterapijsku praksu kroz individualni i grupni rad sa klijentima.
S. V. O.
(Foto: CLPU “Tera” i Kikindski portal)
U Banatskom Velikom Selu danas se održava Prvi dečiji folklorni festival „Okreni se, moje kolo malo”. Oko 250 mališana iz osam kulturno-umetničkih društava, uzrasta od tri godine do osmog razreda, stiglo je iz Sanada, Krajišnika, Novih Kozaraca, Nakova, Mokrina i Kikinde.
Predsednik KUD „Marija Bursać, organizatora Festivala, Predrag Santrač, kaže da je ideja bila da naprave manifestaciju na radost deci – članovima folklornih ansambala.
– Pored toga, potrudili smo se i da organizujemo prateći program. Kod Zavičajne kuće smo uredili prostor za dečije igre, gde se nadmetaju na poligonu, i u drugim zabavnim igricama – rekao je Santrač.
Podršku festivalu dečijeg folklora, iz lokalne samouprave pružili su gradonačelnik Nikola Lukač, predsednik Gradske skupštine, Mladen Bogdan, i član Gradskog veća, Dragan Pecarski.
– Sve čestitke organizatorima, KUD-u „Marija Bursać“ koji su u svojim aktivnostima u mnogo čemu pioniri. Ova ideja da u toku raspusta organizuju druženje i igru, i čuvaju tradiciju, kulturu i običaje je izuzetna i siguran sam da će Festival u budućnosti da raste i da se podigne na još viši nivo – izjavio je gradonačelnik, koji je i otvorio Festival.
Kulturno-umetničko društvo iz ovog mesta uvek ima ne nešto novo da ponude deci i zahvalni smo im na tome, rekla je predsednica Saveta Mesne zajednice, Mira Pećanac.
– Oni su nam i najveći čuvari tradicije, igara i pesama iz kraja iz kojeg potičemo, iz Bosanske Krajine. Zahvalni smo im na tome i na trudu koji ulažu u rad sa decom, i u organizaciju Festivala. Vidimo da su deca zadovoljna i srećna što dan provode u lepom druženju – istakla je Mira Pećanac.
Za 16 sati je zakazan defile učesnika, a od 17 sati, u Domu kulture, i nastup svih gostiju i domaćina.
S. V. O.
Varoški trg u Mokrinu u ponedeljak će biti u znaku Miroslava Mike Antića. Dan ovog značajnog Mokrinčana obeležava se svake godine 24. juna na datum kada je preminuo. Omaž velikom pesniku, novinaru, slikaru i filmskom reditelju ove godine biće obeležen 39. put pod sloganom „Knjiga izdajstvo lirike zapisi sa putovanja“.
Početak manifestacije zakazan je za 21 sat na Varoškom trgu. Učestvuju: Branka Pujić, Dragan Jovanović,Radomir Rale Damjanović, Miodrag Petrović, Neđica Mijajlović, Aresen Čarkić, Boro Vojinović, tamburaški orkestar „Mokas“. Stihove i sećanje na Miku Antića koji je ostavio neizbrisv trag u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti već godinama govore i pričaju kako oni koji su poznavali mokrinskog boema tako i oni koji su odrastali sa njegovim pesmama.
“Dobrotvori Matice srpske sa područja Banata i njihove zadužbine” naziv je predavanja koje je danas, u punom holu Istorijskog arhiva, održala upravnica poslova Matice srpske, dr Jelena Veselinov.
Dr Veselinov govorila je o njihovim ciljevima i motivima i šta se na kraju dogodilo sa njihovim zadužbinama koje su, kako je rekla, bez obzira na to što su imale različite ciljeve i različitu imovinu, uvek sve bile pod upravom Matice srpske.
– Znači da su ti dobrotvori i zadužbinari imali puno poverenja u Maticu srpsku i u to da će njihove ideje i ciljevi koje su namenili zadužbinama, biti ispunjeni. Matica srpska se i dan danas bori za povraćaj nekih od njih u postupku restitucije – rekla je dr Veselinov. – Kikinđani imaju nekoliko izuzetnih ličnosti koji su bili veliki zadužbinari i mislim da je dobro da ih se podsetimo. To su, pre svih, Đoka Radak, Laza Nikolić i Ljubomir Lotić, koji su bili veoma značajni i za Kikindu i za Maticu, i kao zadužbinari sa svojim idejama i plemenitim pobudama da osnaže srpski narod kroz funkcionisanje njihovih zadužbina.
Dr Veselinov nedavno je, na izložbi posvećenoj Đorđu Đoki Radaku u Narodnom muzeju, takođe govorila o ovom značajnom zadužbinaru, advokatu, koji je, baveći se pravom i poljoprivredom, stekao veliko bogatstvo.
Kikinđanin Ljubomir Lotić, učitelj, pisac i prevodilac, izdavao je „Velikokikindski kalendar“ i bio je saradnik u više listova i časopisa, između ostalih i u Letopisu Matice srpske i u Godišnjaku ove institucije. Pisao je pesme i pripovetke, a posebno mu je bilo značajno prosvećivanje i vaspitavanje omladine i roditelja.
Lazar Nikolić, veleposednik i dobrotvor, rođen u Adi, završio je trgovačku školu i bavio se javnim poslovima. Bio je osnivač Privredne banke u Kikindi, član odbora Srpske pravoslavne crkvene opštine, i predstavnik političke opštine.
S. V. O.
Po programu Kikindskog leta u selima, sutra će se u Iđošu održati nadmetanje pod nazivom „Takmičarski duh trećeg doba“. Organizatori iz Udruženja penzionera, pored ekipe domaćina, najavljuju i goste iz Padeja, a na programu će biti takmičenja u pikadu, bacanju pločica i visećoj kugli.
Početak je u 9.30 u dvorištu Doma kulture.
