Култура

СА-ИЗВОДЈЕЊА-У-КУРИЈИ-(1)

Поново је синоћ било препуно двориште Курије. Глумци позоришта „Славија“ су у оквиру „Кикиндског лета” извели представу „Љубав на сеоски начин“.

Иако насловом подсећа на истоимену ТВ серију снимљену пре више од пола века, овај позоришни комад, по тексту и у режији Радета Вукотића, доноси много савременије сеоске згоде и незгоде. Вечна тема брачне прељубе основни је мотив овог водвиља. Глумци Саша Пантић, Немања Јаничић, Мира Ђурђевић, Славица Љујић, Даница Тодоровић и Миљан Прљета су духовитим репликама доводили публику у ситуацију да се на моменте зацени од смеха.

Наравно, ова „пучка забава“, како су је самоиронично назвали сами глумци, није ни имала амбицију да прикаже сву раскош позоришне уметности, него да забави, што је у великој мери и успела. Радња је наизглед банална, а заснована је на чињеници да мештаних Илија сазнаје да га супруга Брана вара са сеоским ветеринаром, па одлучује да јој се освети и да и он „прибави“ љубавницу. Испоставља се касније да је та љубавница прешла не само у табор Илије, него игра и, фудбалски речено, на двојну регистрацију, па познаје и „квалификације“ ветеринара, а у игру се укључују и законити муж љубавнице, као и похотна медицинска сестра која још додатно компликује ионако холивудски замршене љубавне односе.

Врцав, али не и приземан хумор, дозирана, понека бенигна псовка, али без вулгарности, и гегови, али не по сваку цену, све су то одлике овог комада. Чини се да је сеоски амбијент само оквир у који је смештена радња, а ова „Љубав на сеоски начин“ сценаристички и глумачки у великој мери превазилази већину серија и филмова на сличну тему, јер не игра на „прву лопту“ и јефтин хумор, већ напротив, уверљивост постиже вишеслојношћу и текста и глуме.

Све у свему, довољно да публика у дворишу Курије позитивно одреагује на дешавања на сцени, о чему сведоче и утисци глумице Данице Тодоровић, која тумачи лик Бране, једне од актерки овог (ван)брачног четвороугла:

– Ово је један веома занимљив водвиљ и публика јако лепо реагује. Добра је екипа и увек се радујем кад играм ову представу. Ми на сцени смо уживали, а видим и да је публика задовољна. У Кикинди сам, иначе, други пут у животу и ближа је него што сам очекивала(смех).

У питању је, дакле, био садржај више из категорије забаве, него уметности, уз прегршт духовитих реплика, али без маниризама и општих места. Глумци су те вечери показали да је и за забаву потребно познавање глумачке вештине, и они су је и демонстрирали, упркос томе што је у питању водвиљ, који се иначе игра „с пола гаса“.

Поменуту посвећеност и глумачку вештину показао је и актер представе Немања Јаничић, који је тумачио Милоја. Наиме, кључеви за разрешење целе ујдурме око овог „брачног сагрешенија“ налазе се управо код поменутог Милоја, „играча с клупе“ који улази при крају, кад су сви актери љубавних афера већ потрошили све алибије и међусобно се раскринкали и дискредитовали. Он зналачким глумачким средствима повезује релације и конце овог замршеног љубавног клупка. А његов глумачки домет је тим већи, кад знамо да је у питању такозвана „ускочка“ улога:

– Моје учешће у овој представи је специфично, зато што су колеге направиле представу, па два-три глумца нису могла да прихвате ангажман, и онда су позвали мене, па смо завршили представу такорећи за пет дана – сумира Јаничић.

Фамозног ветеринара, сеоског Казанову, око којег се и отимају жене и на којем је и базиран заплет врло изражајно је донео популарни глумац Миљан Прљета, који је још једном поновио да је врло наклоњен Банату, али нажалост због обавеза није одавно био у нашим крајевима:

– Генерално, волим Војводину, а Кикинду обожавам. Нисам скоро играо у вашем граду, али ми ово није први пут да играм. Додуше, у овом дворишту Курије ми јесте први пут и ово је заиста фантастичан простор. Ми смо дали све од себе, јер је ово пре свега једна лепа питка комедија и ја сам увек узбуђен кад играм овакве представе, а Кикинђани су нас заиста врло лепо прихватили.

Н. Савић

 

Сасава-бајка-(4)

После „Збрке у шуми“, нове представе изведене прошле недеље, у Дечијем позоришту „Лане“ у току су последње припреме за још једну премијеру. Сутра, у недељу, 25. августа, биће изведена „Шашава бајка“, представа која је обновљена после шест година и која од сада у ансамблу има три нова глумца: Марту Катаи, Александра Круља и Тамару Танацков. Из старе поставе у подели су Милан Вујић и Александар Малетин.

– Представа је занимљива и лепа, дијалози су феноменални и веома је интересантно било радити на њој. „Љубав побеђује“, то је наша и порука представе- каже Тамара Танацков.

Тамара је глумица са дугогодишњим стажом, у представама игра од самих почетака, из времена „Арт театра“. Како већ годинама живи у иностранству, приликом сваког боравка у Кикинди искористи прилику да се врати у своје позориште и на сцену.

У „Шашавој бајци“ додељена јој је улога вештице Веце Штреце. Остали ликови су: Миш са двора, Софроније који пева, Бела Рада и вампир Тоза Мимоза. Комад је, пре осам година, режирао Драган Остојић, по тексту Тоде Николетића. Аутор сонгова је Светлана Цеца Милић.

„Лане“ тренутно има чак 30 активних представа.

– План је да „оживимо“ и оне које се, због потребе замене глумаца, не играју – каже директор Александар Малетин.- Ниједна представа није скинута са репертоара и када пронађемо замене, имаћемо чак 46 представа и десет новогодишњих. У проширеном саставу глумачки ансамбл броји десетак одраслих глумаца и децу из Школице глуме.

За своју дечију публику, овог лета играли су у својој сали, на сцени у дворишту, на Градском тргу и у дворишту Курије. Школица глуме не ради до половине септембра, када ће поново почети да окупља полазнике понедељком, средом и петком, од 19 сати. Са њима је већ одиграна премијера, а у плану је још једна представа, прецизира Малетин.

С. В. О.

347745-миљан-прљета
„Кикиндско лето” доноси нам у суботу 24. августа још једну представу. Реч је о лакој комедији „Љубав на сеоски начин” коју ће извести глумци позоришта „Славија”, по тексту и у режији Радета Вукотића.
Ради се о комаду из такозваног „булеварског” миљеа. У глумачкој подели видећемо и многа позната лица са малих и великих екрана, међу којима је и Миљан Прљета, познат и као успешан ТВ водитељ, најпре квизова на РТС-у, а у последње време и јутарњег програма на Блиц телевизији.
Он се можда и највише радује доласку у Кикинду, јер је за Банат посебно везан.
-Ја сам генерација која је ’92. године избегла из Мостара. Стицајем околности и одређених родбинских веза које је моја породица имала, ми смо 1992. године дошли у село Равни Тополовац код Зрењанина и ту почиње једна друга фаза мог детињства. У почетку је све било шокантно. Шокантан је рат сам по себи, шокантно је бежање од тога ратног сукоба и долазак из брдовите Херцеговине у плодну и племениту равницу Војводину. На страну све околности које су у том периоду биле, та средина ме је дочекала божанствено- прича глумац.
Принтскрин јутјуб
– Ја као дете памтим ту равницу као нешто што је тако широко као и срца тих људи који су нас дочекали тамо у Равном Тополовцу. Ту сам наставио и завршио пети разред основне школе, упознао неку дивну децу која су ми много помогла у тим тренуцима, као и њихове родитеље, наставнике, као и све људе у Равном Тополовцу који су нам помагали несебично. Тако да Тополовац памтим као једну прву базу неког другог, другачијег одрастања и неке борбе за живот у који сам касније ушао. Војводина од тог тренутка постаје заиста велики део мога срца. Војводина, као и људи који живе у њој су ми несебично пружили себе без обзира на нацију, веру, религију, на било какво политичко или неко друго опредељење. Тако да ме и дан данас Војводина прати, а пратим и ја Војводину, ту равницу и ту ширину коју она пружа – наводи овај рођени Мостарац, додајући да има срећу и задовољство да у свом раду обухвата и позориште и телевизију.
– Школовао сам се за позориште. Академија уметности у Новом Саду (ето, опет Војводина, од које не могу и не желим да побегнем; прим. М.П.) је Академија која нас је у то време највише школовала за позориште. Позориште памтим од почетка, надам се да ћу га памтити и на крају свог живота као нешто чему сам се увек враћао и са највећом могућом страшћу уживао и доживљавао га. Добио сам неке лепе награде као потврду за добро урађен посао, али најлепша ствар за мене је што имам ту част да радим и у позоришту и на телевизији- сумира овај глумац.
Иначе, у комаду “Љубав на сеоски начин” радња је заснована на мештанину Илији који сазнаје да га жена вара са локалним ветеринаром. Одлучује да јој се реваншира и да нађе љубавницу, како би је направио љубоморном. Заплет се догађа кад се у причу укључи и комшиница Брана која признаје да је већ имала кратку везу са Илијом, али и са ветеринаром. Кад то дозна Бранин муж Милоје, доћи ће до велеобрта.
Представа це игра у суботу у 2о сати у дворишту Курије, а улазак је бесплатан.
Н. Савић
имаге-2024-08-22-092641499
И ове суботе у дворишту Курије имаћемо прилику да у оквиру Кикиндског лета, погледамо још једну позоришну представу. Реч је о лакој комедији „Љубав на сеоски начин” коју ће извести глумци позоришта „Славија”, по тексту и у режији Радета Вукотића.
Према речима редитеља и писца текста Вукотића, ради се о комаду из такозваног „булеварског” миљеа, а то подразумева забавну форму и једноствне и лако разумљиве ликове. Представе оваквог типа су намењене искључиво забави и не пропагирају ни једну идеологију, а посебо се труде да избегну осетљива подручја политике и религије. Дакле, наводи редитељ, једини циљ је да се забави публика и нада се да ће тако бити и у Кикинди.
У глумачкој подели ове представе видећемо и многа позната лица са малих и великих екрана – Сашу Пантића (знан из “Курсаџија”), Немању Јаничића (“Камионџије Д.О.О”, “Радио Милева”) Миру Ђурђевић (“Дрим тим, “Од јутра до сутра”), Славицу  Љујић (“Цаца и Уки”), Даницу Тодоровић (“Село гори а баба се чешља”, “Закопане тајне”) и можда као најпознатијег Миљана Прљету (“Сложна браћа неxт ђенератион”, “Шетња са лавом”), који се и успешан ТВ водитељ, најпре квизова на РТС-у, а у последње време и јутарњег програма на Блиц телевизији.
Иначе, у комаду “Љубав на сеоски начин” радња је заснована на мештанину Илији који сазнаје да га жена вара са локалним ветеринаром. Одлучује да јој се реваншира и да нађе љубавницу, како би је направио љубоморном. Заплет се догађа кад се у причу укључи и комшиница Брана која признаје да је већ имала кратку везу са Илијом, али и са ветеринаром. Кад то дозна Бранин муж Милоје, доћи ће до велеобрта.
Представа це игра у суботу у 2о сати у дворишту Курије, а улазак је бесплатан.
Н. Савић
Децији-етно-камп-поцетак-(5)

Камп је почео данас, са чак 130 уписаних учесника узраста од шест до 12 година који су с радошћу испунили просторије АДЗНМ „Гусле“, организатора Кампа, и двориште Курије.

Активности се одвијају у четири радионице. Играчку, у којој се уче традиционалне игре и плес воде уметнички руководилац Игор Попов уз асистенцију Маријане Калопер; певачку воде уметнички руководилац Магдалена Попов са Тамаром Звекић, које децу уче традиционалном, а хорском певању – васпитачица Бранислава Гецић и наставница солфеђа Олга Мандић. У ликовној радионици са учесницима ради Драгослав Танацков, педагог игре у „Гуслама“ и ментор Кампа.

– Ове године тема је линија. Деци откривамо колико је линија значајна у народној традицији: затворена је коло, отворена је полукруг, права линија су дијагонале у кореографијама, у динарским крајевима кретање у облику змије је, такође, крива линија, а линије су заступљене и на народним ношњама – наводи Танацков. – Управо смо радили фротаж, то је осликавање чипки, прошле године смо радили коледарске маске из Лесковца и делове ношње, а за најмлађи узраст је обезбеђена глина са којом ће израђивати накит за ношње.

Камп се, такође, одвија под слоганом „Није тешко бити фин“ и са децом се разговара о култури понашања у друштву, за столом, и колико је важно да се негују другарство, емпатија и тимски рад, додаје Танацков.

Деца су подељена по узрастима и сваког дана похађају другу радионицу, тако да ће, до краја Кампа, у петак, проћи кроз све активности.Лука Николин има осам година, и ускоро ће кренути у други разред ОШ „Жарко Зрењанин“.

– Више пута сам био на Кампу, али овај дан ми је најлепши од свих. Волим да певам у хору и пуно тога сам научио од целе њихове дружине. Прошле године смо чак обишли и музеј. Учили смо и да треба да будемо фини према другима. Увек ћу долазити овде – каже Лука.Осмогодишња Зоја Родић из исте школе трећи пут је на Кампу.

– Имамо овде веома добре учитеље и јако ми је лепо, немам замерки – тврди Зоја. – Највише волим да певам. Данас смо учили песму „Родно је небо звездама“. Упознала сам пуно другара овде.Камп траје пет дана, до 23. августа, и деца која се нису још прикључила, добродошла су и без пријављивања, кажу у „Гуслама“. Огроман одзив малишана потврђује да је ова активност “Гусала” која подразумева и учење и васпитвање и игру, деци занимљива, корисна и веома важна.

С. В. О.

 

Лила-кабаре

Комбинацију кабареа и стендап-а, извела је вечерас, у оквиру “Кикиндског лета” у дворишту Курије глумица Моника Ромић. Пред овдашњом публиком наступила је трећи пут, сада са најновијим ауторским пројектом који је премијеру имао у фебруару. „Лила кабаре“ јој је, каже, најдража од 12 представа у којима потписује ауторство.

– Врло радо је играм, ту су и песма и плес, што је у мојој бити. Ово је добронамерна представа, велича добро. Необична је форма, публика ужива у песмама и дирнута сам њиховим реакцијама. Нема циљну групу, воле је све генерације, и мушкарци и жене, а посебно су ганути старији гледаоци јер се присећају тренутака из педесетих и шездесетих година. Млади науче, старији се подсете, а сви заједно уживамо – каже Моника Ромић.

У извођењу музике, углавном хитова из педесетих, шездесетих и једног из четрдесетих година прошлог века, уз Монику Ромић наступају и вокали Нађа Прочковић и Вероника Вања, док у представи пружа техничку подршку и глуми и Војислав Савић.

Драмски предложак стендапа заснива се на причама о великим женама какве су биле глумица и проналазачица Хеди Ламар, Џозефина Бејкер, плесачица, певачица и глумица, али и борац против расизма, научница Марији Кири, затим прва Африканка добитница Нобелове награде за мир, Вангари Матаи, прва наша позоришна и филмска редитељка Софија Соја Јовановић, јапанска алпинисткиња која се прва попела на Монт Еверест, Џунко Табеј и друге, али глумица на сцени говори и о личним искуствима.

Моника Ромић рођена је у Добоју, дипломирала је на Академији у Новом Саду. Остварила је бројне улоге у позориштима, многе и у представама за децу. Играла је, између осталог, у телевизијским остварењима: „Жене са Дедиња“, „Луд, збуњен, нормалан“, „Тајна винове лозе“, „Закопане тајне“.

Ауторка је и шест едукативних мјузикала за децу и вечерњих пројеката: „Ево кабаре“, „Откачене“, „Повратак откачених“, „Балон“, „Живот је лото“, и већ најављује следећи кабаре.

Кикиндска публика која је, и овога пута, напунила двориште Курије, пажљиво је пратила представу и уживала у музици и уиграном извођењу кабареа у боји носталгије.

Ѕев-(6)

Ликовна колонија „Душан Керкез Џев“ која се, од 2017. године, одржава у част првог сликара академца из Банатског Великог Села, свечано је отворена вечерас, у парку поред Завичајне куће. Овде ће, наредна два дана, стварати сликари-гости из Београда, Ниша, Ковиља, Сремских Карловаца, као и домаћини.

– На самом отварању изложбу је уприличио наш мештанин, Марко Цветићанин. Сликари на истом простору почињу да раде већ сутра и добродошли су сви који желе да нас посете и да виде њихове радове – каже Марко Ђаковић, председник Удружења ликовних и књижевних стваралаца „Џев“ из Банатског Великог Села, организатора колоније.

Ђаковић је подсетио да ће једна од тема уметника бити и колонизација, у сусрет обележавању осам деценија од досељавања  следеће године.

С. В. О.

лане-премијера-(4)

Позориште „Лане“ последње две недеље у августу припремило је премијерно извођење представа „Збрка у шуми“ и „Шашава бајка“ . Текст је написао Александар Малетин, директор позоришта, а режија је колективна.

-Наши најмлађи глумци, уз помоћ старијих, извешће нови комад. Игра седморо деце од којих од предшколаца до најстаријег члана који је четврти разред. Реч је комедији у којој три зеца покушавају да се освете ловцу, вуку, лисици и свима који су им, на неки начин, одмагали  у животу. Заједнички кују план како да им напакосте – сазнали смо од Малетина.

Црвенкапу глуми Мика Кнежевић, Сову Петра Баровић, зечеви су: Немања Лазић, Анђела Кнежевић и Дуња Велемиров. У улози лисице нашла се Мина Бјелић, а најмлађима ће помагати глумци Милан и Милош Вујић.

Већ 25. августа први пут ће бити изведена представа „Шашава бајка“ по режији Драгана Остојића.

-У комаду играју Милан Вујић, Александар Круљ, Александар Малетин и Тамара Танацков. Милан и ја смо већ играли у овој представи пре много година и сада смо решили да је обновимо и „обучемо“ у ново одело. И ово је комедија у којој имамо интересантних ситуација кна радост публике – казао је наш саговорник

Представе се играју недељом од 19 сати. Ове године позориште „Лане“ обележава 30 година од настанка театра за децу.

А.Ђ.

Тера-атеље

Центар за ликовну и примењену уметност „Тера“ објавио је позив за подношење пријава за учешће на 44. Интернационалном симпозијуму скулптуре у теракоти „Тера“ који ће се одржати од 1. до 31. јула 2025. године.

Симпозијум обухвата концепцију и извођење уметничког дела од теракоте, које ће бити трајно постављено у „Терином“ парку скулптура. Уметничка дела колекције су искључиво из области савремене уметности и могу укључивати: вајарска дела, просторне инсталације или друга уметничка дела настала од глине. Заинтересовани се позивају да писмене предлоге за учешће на 44. сазиву доставе до 30. септембра. Одабрани кандидати биће контактирани за детаљније информације и обавештени о учешћу најкасније до 18. октобра.

Детаљан текст конкурса (на српском језику) и пријавни формулар налазе се на линку : https://terra.rs/symposium-open-call/.

наградајованпоповиц-1

На први наградни конкурс Издавачке кућа „Партизанска књига“, расписан у јуну, јавила су се 242 аутора − два из Словеније, осам из Црне Горе, 14 из Хрватске, 29 из Босне и Херцеговине и 189 из Србије. У већини су песничке збирке – 166, уз 76 рукописа кратке прозе.

„Партизанска књига“ расписала је конкурс за регионалну Књижевну награду „Јован Поповић“ у знак сећања на великог кикиндског, југословенског и српског писца. Награда ће бити додељена за најбољи необјављен рукопис књиге прича или песама.

Шири избор стручни жири ће објавити до 1. октобра, а име лауреата биће познато 18. новембра, на дан рођења Јована Поповића. Истог дана ауторки/аутору награђеног рукописа у Кикинди ће бити уручена плакета, а „Партизанска књига“ ће објавити награђено дело, уз потписивање стандардног издавачког уговора.

Јован Поповић (1905-1952) био је песник, прозни писац, уредник, преводилац, књижевни и позоришни критичар, учесник у НОБ-у од почетка оружаног устанка у Србији. Објавио је три књиге поезије и три књиге кратке прозе. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.

Кикиндска „Партизанска књига“ је први и ексклузивни издавач Поповићевих сабраних дела. Конкурс за регионалну Књижевну награду „Јован Поповић“ подржао је Град Кикинда.