Култура

Vasalic-(3)

У Нове Козарце су, протеклог викенда, стигле две престижне награде које су понели посвећени и вредни чланови КУД „Петар Кочић“ и њихов уметнички руководилац, Милан Вашалић.

Нас 26. Смотри фолклорних ансамбала села Србије, одржаној у Кличевцу код Пожаревца, у конкуренцији 12 ансамбала, козарачки фолклорци освојили су прво место за верно представљање играчких елемената. Милан Вашалић је, својим сувереним наступом на гајдама, освојио титулу најбољег инструменталисте Смотре.

– Ово је историјски резултат нашег ансамбла и свакако није случајан, већ је производ упорног рада, посвећености, а пре свега љубави “Кочић” породице. Препознали су нас и наградили – каже Вашалић. – “Кочић” је кућа пријатеља, породица свих њених чланова и свих мештана Нових Козараца. Наш Дом културе је увек пун и жив и врата су увек отворена. Сви су добродошли и, што је и највредније, осећају да баш ту, са нама, и припадају.

Стручност, креативности и невероватна енергија Вашалића који, осим гајди, свира бубњеве и још десетак архаичних дувачких и жичаних инструмената, уз таленат, преданост и труд чланова ансамбла, очекивано су и неминовно резултирали двема победама на државном нивоу.

– Све се може кад се воли. Ми смо скромни, ненаметљиви и захвални на помоћи и подршци – закључује Милан Вашалић.

КУД „Петар Кочић“ постоји већ 46 година и има 70 чланова, у пет секција. За поштовање је и чињеница да се континуирано подмлађује и обогаћује новим полазницима.

С. В. О.

kud-mokrin-deca-(1)

Други фестивал фолклора за децу под називом „Коло води момче, а за њим девојче“ одржан је у Мокрину у организацији КУД-а „Мокрин“.  Фестивал има за циљ очување традиције кроз организацију оваквих догађаја који укључују најмлађе.

-Више од 200 најмлађих чувара наше културне баштине, представило је богатство традиционалне игре и песме.  Кроз фолклор, деца су имају прилику да се упознају са традиционалним играма и песмама, чиме се подстиче љубав према нашој традицији још од најранијег узраста. Поред тога, фестивал је пружио могућност за дружење и међусобно упознавање. Такви догађаји имају дугорочан утицај на формирање идентитета и осећаја заједништва међу генерацијама, чувајући и преносећи вредности које чине срж наше заједнице – истакао је председник КУД-а „Мокрин“ Живко Угреновић.

Програм  је  започет дефилеом учесника на Варошком тргу, након чега су се у Дому културе представили чланови друштава „Банат“ из Остојићева, „Ђура Јакшић“ из Српске Црње, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села, „Вук Караџић“ из Санада, „Др Тихомир Остојић“ из Остојићева, „Петар Кочић“ из Нових Козараца и домаћини из Мокрина.

Фестивал су подржали МЗ Мокрин и Град Кикинда као и многобројни донатори.

A.Ђ.

 

muzej-tera

Отварање 43. Интернационалног симпозијума у теракоти „Тера 2024“ биће оганизовано 5. јула у 20 часова, изложбом скулптура насталих прошле године. На Градском тргу, испред Галерије „Тера“ биће приказане монументалне скулптуре учесника прошлогодишњег савеза Ледија Костандини из Албаније, Николе Ненадића  из Хрватске, Хорхе Беда Мурсиљо Хулијана из Шпаније, као и  Чедомира Васића, Саше Панчића и Мирољуба Стаменковића из Србије.

Симпозијума „Тера“ ове године окупиће српско-канадске уметнице Весну Перуновић и Божицу Рађеновић, Анамарију Шербан из Румуније, Стивена Маса из Велику Британију, док ће нашу земљу представљати уметници Милорад Стајчић и Срђан Арсић.

 

 

marta-film-(6)

Прва клапа, јутрос је у манастиру Свете Тројице, задужбини Меланије Меле Гаичић, означила снимање дугометражног филма у Кикинди. У филму „Грешник“ главна рола, мати Дарије, поверена је суграђанки, глумици Марти Келер која није крила одушевљена што први пут снима у родном граду.

-Емотивно доживљавам овај филм. Неизмерно сам срећна што сам добила прилику да радим у Кикинди и одушевљена сам што сам одабрана за главну улогу. Филм је потресна прича и изазов ми је да глумим у њему. Озбиљно сам се припремала за ову улогу, била сам у женском манастир да видим како монахиње живе, јер градња лика није једноставна. Када сам сигла у манастир осетила сам позитивну и јаку енергију и сигурна сам да ће критике бити добре. Ово је, после Вирџине, једна од најозбиљнијих улога које сам имала – истакла је Марта Келер.

Вукашин Станић, такође има главну ролу. Он глуми младића који доживљава корениту трансформацију, после несреће.

-По занимању са тренер и из хобија се годинама бавим глумом у театру „Лево“. Ово ми је прва филмска улога и чим сам добио сценарио, знао сам да ће она бити изазовна и захтевна. У филму сам Страхиња и прича је заснована по истинитим мотивима. Главна водиља филма је покајање – додао је Станић.

Продуцент филмске куће „Феникс филм“ Мирослав Буђац открива да је он једним делом „кривац“ зашто је Кикинда одабрана за локацију снимања.

-Требао нам је војвођански град филмичан и зелен. Прва помисао је била Кикинда и након разговора са представницима града брзо смо се договорили око овог пројекта. Комплетан филм се снима на тридесетак локација у граду тако да ће се промовисати потенцијали и лепота вашег града. Филм је едукативан и прати живот младог човека који је једним делом кренуо странпутицом. Након што је доживео  несрећу, један у десет милиона да је преживео, игром случаја, уз помоћ хришћанска и манастира враћа се међу живе – сазнајемо од Мирослава Буђевца.

Кикинда ће на почетку и на крају филма бити потписана као домаћин пројекта. Филмаџије и глумце посетио је градоначелник Никола Лукач.

-„Феникс филм“ и „Немезис“ продукција први пут ће комплетан филм снимати у нашем граду. За нас је то значајно јер ћемо моћи да промовишемо све наше потенцијале, пре свега туристичке и културне, изузетну природу, али и све нас. Сигуран сам да ће нам и овај филм помоћи да још боље позиционирамо нашу Кикинду. Уједно то је још један садржај који ће нам пуно помоћи у кандидатури за престоницу културе 2027. године – навео је Лукач.

Осим у кафићима и рестораним филм ће се снимати на базену, у Великом парку, Старом језеру и многим другим локацијама. Пред публиком ће се наћи следеће године.

А.Ђ.

Djuro-Radlovic-(1)

Наково и Наковчани могу да се поносе и јер је из овог места потекао пионир фреске и мозаика у нашој земљи. Сликар Ђуро Радловић, професор у пензији, први је код нас, пре више од три деценије, специјализовао ове зидне технике на Факултету ликовне уметности.

По завршетку занатске школе зарађивао је као молер и, на наговор једног професора код којег је радио и који је уочио његов таленат, уписао је Ликовну академију. За мозаик се, каже, заинтересовао, после сусрета са Христовим портретом у Аја Софији. То је нешто најлепше што сам у животу видео, рекао је.

По завршетку школовања, прва црква у којој је радио мозаик је Храм Свете Петке на Калемегдану, седамдесетих година прошлог века, а затим су уследили и други сакрални објекти: манастир краља Драгутина на Озрену, Храм Христа Спаситеља и Храм Петра и Павла у Бања Луци, Храм Светог Василија Острошког у Бијељини, Храм Светог Илије у Новом Саду, Црква Светог Марка у Београду. У Русији, у области Кемерово, осликао је мозаик у капели посвећеној рударима из тог места који су јуришали на Берлин на крају Другог светског рата и од којих су многи дали свој живот у борби против нацизма.

– Квантитативно, то је око 1.500 квадрата мозаика. Реч је о озбиљном делу и о потпуно прећутаном аутору – рекао је проф. др Јовица Тркуља, образлажући мотиве за приређивање књиге „Свет мозаика Ђуре П. Радловића“, представљене данас у Накову уз подршку Месне заједнице.

О Ђури Радловићу, који је био ванредни професор Факултета ликовних уметности, без обзира на његово велико дело и на академску каријеру, није написана ниједна озбиљна ликовна критика, нити озбиљан стручни рад, додао је.

– Реч је о аутору потпуно непознатом и у ширим круговима и у његовој струци. Ја се бавим ауторима са маргине ових простора који су већ заборављени, прогоњеним, затвараним. Сматрам да је изузетно важно и нека врста божијег дуга да се ти, такви, велики ствараоци, из неких разлога потцењени, врате и да им се да значај који заслужују. Ово је о враћање дуга мом завичају и мојим учитељима – рекао је проф. др Тркуља.

Поред њега, на промоцији у Дому културе у Накову, говорили су и професор Радомир Кнежевић, Бране Марјановић, директор Народне библиотеке „Јован Поповић“, суиздавача књиге и Милана Бајкин из завичајног одељења Библиотеке, као и проф. др Смиљана Мирков, социолог, ћерка првог Радловићевог учитеља, Живе Миркова, коме је књига посвећена. Она је захвалила уметнику што је, „стварајући по законима лепоте, поклонио православном роду више од хиљаду квадратних метара изванредног и чудесног уметничког дела, као своју сталну изложбу“.

Сам уметник признаје да никада себе није видео у некој књизи.

– Ја сам све радио поштено, са својим знањем и својом памећу – рекао је. – Мислим да нема честитије уметности у сакралности од византијске, која је присутна у српским областима. Нарочито је важна архитектура портрета и  мисаоних глава оних који добијају ореол јер су то кроз живот залужили. Католичка црквена уметност заснована је на богатству, сјају, злату и моћи, а наша, византијска, на честитости, искрености и сакралности, то је тешко превазићи и по томе смо јединствени.

Објављивање овог капиталног дела у којем, на 316 страна великог формата, проф. др Тркуља говори о породици, школовању и академској каријери, а затим и представља шест монументалних мозаика проф. Ђуре Радловића, помогло је Министарство културе, као и Саборни храм Христа Спаситеља у Бања Луци и београдски „Досије студио“. Представљање књиге у Накову подржала је и чланица Градског већа за културу и образовање, Валентина Мицковски.

С. В. О.

Idjos premijera (3)

„Културно вече – Иђош 2024“ назив је програма који ће, први пут, у недељу, 30. јуна, одржати чланови Културно-просветног друштва “Миливој Оморац”.

– Спојићемо све музичке секције – наступиће млађа и старија фолклорна група, хор, солисти инструменталисти и певачи, као и песници. Приказаћемо све што смо радили и научили од када је, прошле године, обновљен рад Друштва – рекла је Николина Јоцин, председница Друштва.

Културно вече у Дому културе у Иђошу почеће у 19 сати, а улазница је добровољни прилог за рад и опрему КПД “Миливој Оморац”.

С. В. О.

kreca

Изложба слика великих формата суграђанина Владимира Седљака Креце биће отворена у петак у 20 часова у Змај Јовиној улици број 71.

Биће изложено десетак слика препознатљивог експресионистичког стила и све су рађене техником уља на платну.

После отварања изложбе, биће одржан концерт Крле и Креца (ex Le Šanades). Овај својевремено веома популаран кикиндски бенд основан је 1994. године. Како је забележено у књизи Владислава Вујина „Мали круг- историја кикиндског рокенрола”, група је поред Кикинде, свирала по већим градовима у Србији и у београдском СКЦ-у. Многе песме су стигле и на бројне радио станице широм Србије и Републике Српске, а њихов видео спот за песму „Ево ме доле” емитован је на београдским и новосадским телевизијама.

Из књиге „Мали круг-историја кикиндског рокенрола” историчара Владислава Вујина

„Le Šanades” су ушли у финале Зајечарске гитаријаде 1995. и освојили четврто место, а свирали су и у Бањалуци на великом концерту у хали Борик поводом потписивања Дејтонског споразума и Париског мира- наведено је, између осталог, у поменутој књизи историчара Владислава Вујина.

 

Dan-Rase-Popova-(1)

У славу још једног значајног Мокринчанина, великог књижевника и новинара, пријатеља деце, Раше Попова, на његов рођендан ове године је одржан седми „Дан Раше Попова“.

– Почели смо 2018. године као локална приредба која је сада већ израсла у значајну манифестацију. Изашао је и трећи зборник песама који, од прошле године објављујемо сваке године. Мислим да је ово постала важна манифестација за децу на мапи Србије и трудићемо се да још више подигнемо њен ниво – рекао је Живко Угреновић, председник Удружења грађана „Раша Попов, организатора манифестације.

У прилог томе говори и податак да је ове године на песнички конкурс за децу „Рашин шешир“ стигло чак 550 радова из Србије и земаља региона, што је највише до сада. О лауреатима су одлучивали писци Тоде Николетић и Слободан Станишић, а стручни члан био је Миливој Бајшански, студент-докторанд на новосадском Филозофском факултету, на одсеку за српску књижевност и језик.

– Песме основаца су стизале из свих крајева света, чак из Аустрије, Норвешке и Данске, и то је показатељ да овај песнички конкурс може да добије епитет међународни. Иако је тема „Не дирај ми снове“, доста затвореног облика, деца су писала песме у којима се тематизује њихова жеља о томе шта желе да буду, и имамо песме о љубави и смрти у њиховим сновима, што показује да жеље, на преласку из детињства у адолесценцију и одрасло доба, постају неостварене. Некима се, ипак, оне и остваре – рекао је Бајшански.

Пре централне приредбе, данас је, у галерији Дома културе отворена изложба карикатура Мирка Вуковића из Републике Српске, „Писац црта писце“, и одржана је трибина на тему „Језик светлости – језик људи“. Најбољим младим песницима додељена су чак 22 признања. По шест награда опредељено је у категоријама млађих и старијих основаца, и додељено је десет похвала. Прву награду међу старијим основцима добио је Лука Васковић из Београда, а међу млађима, најбоља је била Петра Жумоња из Хрватске. Од учесника из Мокрина, најбоља је била Јана Јурић, која је заслужила похвалу.

Овогодишњи лауреат Награде Раша Попов за изузетан допринос у стваралаштву за децу је композитор и музички продуцент Јован Јоца Адамов, пријатељ Раше Попова.

– Био сам дугогодишњи и велики пријатељ са Рашом, изузетним, скромним, изузетно образовним човеком, чаробњаком речи – рекао је Адамов. – Раша је био институција и била би ми велика част да сам од њега примио награду. Често је био гост и у чувеним серијалима „Музички тобоган“ и „Фазони и форе“ у којем је глумио чаробњака, и био је незаменљив. Имао је изузетан наратив и широко образовање, могли сте га слушати данима. Један такав Раша данас нам јако фали. Дао је немерљиви допринос литератури за децу.

„Дан Раше Попова“ подржали су Месна заједница, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама,Телеком Србија и Град који су, на завршној вечери, представљали градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски, председник Градског парламента Младен Богдан и ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Ово је лепа прилика да се подсетимо лика и дела великог и легендарног Раше Попова, једног од најпознатијих Мокринчана уз Мику Антића, којима се Мокрин на прави начин одужује – рекао је Младен Богдан. – Важно је и за Мокрин и за Град Кикинду да се увек сећамо наших великана и зато смо подржали Месну заједницу и Удружење које организује манифестацију. Желимо да она, сваке године, буде све боља и богатија.

Завршна приредба у пуној сали Дома културе окупила је велики број учесника: песника, музичара, чланова КУД “Мокрин”, деце из вртића „Невен“ и основних школа „Васа Стајић“, „Иво Лола Рибар“ и „Вук Караџић“.

Из Удружења „Раша Попов“ већ раде на томе да се догађај подигне на виши ниво и за септембар најављују научни скуп о овом великом ствараоцу који ће се реализовати у сарадњи са Матицом српском и на којем ће учествовати професори универзитета и истраживачи са Института за књижевност и уметност.

Раша Попов, новинар, књижевник, публициста и глумац, аутор је више десетина књига за децу и одрасле. Рођен је у Мокрину, 26. јуна 1933. године, а преминуо је у Београду 2017. године. Од 2018, његови Мокринчани сећају га се славећи његово дело у програмима намењеним најмлађима, за које је Раша највише и с пуно љубави, стварао.

С. В. О.

302191837-132309459523543-55708077486734178-n

Манифестација „Дан Раше Попова“, седма по реду, организује се данас у Мокрну. Дан рођења Радивоја Раше Попова књижевника, публицисте, глумца и дугогодишњег телевизијског новинара одабран је за подсећање на његова дела.

У част великана установљена је и награда „Раша Попов” за изузетан допринос стваралаштву за децу која ће ове године припасти Јовану Јоци Адамову, дечијем композитору. Досадашњи добитници награде „Раша Попов“ су Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Миња Субота, Бранко Коцкица и Слободан Станишић. Сви они су дуго година сарађивали са Рашом Поповим који је оставио неизбрисив траг у одрастању и образовању многих генерација.

Доделиће се и награде ауторима најбољих песама шестог песничког конкурса „Не дирај ми снове“. У конкуренцији рекордних 550 песама који су пристигли из  наше земље, Црне Горе, Републике Српске, Хрватске, Аустрије, није било лако одабрати победничке радове.

 

 

Манифестацију прати и трибина која ове године има назив „Језик светлости – језик људи: Раша Попов кроз очи песника“. Скуп је инспирисан цитатом Раше Попова који је био посебно посвећен деци. Овом приликом биће представљен је и штампани зборник манифестације „Под Рашиним шеширом“, а током централне манифестације наступиће дечији писци, основци и предшколци.

A.Ђ.

gusle-solisti-i-orkestar-(3)

Академско друштво за неговање музике „Гусле“, по традицији, пред почетак лета организује концерте свих извођачких група. Након што су се публици пре два дана представили дечији фолклорни ансамбли, у свечаној сали Народног музеја су вечерас наступили народни оркестар, млађе женске певачке групе и солисти.

-Циљ нам је да промовишемо млађе певаче и свираче, а окупљена публика, уверен сам, неће приметити разлику између искуснијих и старијих чланова оркестра и певачке групе и оних млађих који су веома мотивисани да покажу шта знају. Имамо и чланове оркестра који на пробе долазе из Зрењанина на препоруку свог професора. Поносан сам на чињеницу што „Гусле“ саме, од својих чланова, стварају од деце, врхунске младе певаче и свираче. То публика зна и наша локална заједница то препознаје. Све што „Гусле“ раде јесте културни бренд града – истакао је директор Зоран Петровић и подсетио да ово друштво наредне године започиње 150. концертну сезону.

Концерту је присуствовао и председник Скупштине града Младен Богдан.

 

-„Гусле“ су значајне како за Кикинду, тако и за читаву земљу. Најстарије су културно друштво Срба и локална самоуправа свесрдно подржава њихов рад. Трудићемо се да, у наредном периоду, још више промовишемо њихов рад. Где год да наступају врате се највишим признањима и увек промовишу Кикинду и Србију. Бити дете „Гусала“ је посебан статус и не само овог лета, него и наредне године све ће бити у знаку значајног јубилеја, века и по постојања и рада – рекао је Младен Богдан.

Извођачки играчки ансамбл и део Великог народног оркестра припрема за скорашње учешће на Међународном фестивалу у Словачкој. Следи и камп фолклора за млађе извођаче између 10 и 14 година на мору, након чега од 15. до 21. јула „Гусле“ организују етно камп и ФЕНОК. Током пет вечери биће организовано шест концерата.

А.Ђ.