Лименка театар фест, интернационални позоришни фестивал за децу, ове године се одржава у Кикинди. Фестивал почиње вечерас (среда, 4. септембар) у 18 сати, свечаном манифестацијом отварања испред Народног позоришта у коме ће се, током трајања фестивала, одвијати програм Еко-базар пре сваке од девет представа.
Током пет фестивалских дана малишани и њихови родитељи имаће прилику да уживају у богатом и разноврсном програму. У Позоришту ће бити одиграно девет представа из шест држава – Босне и Херцеговине, Мађарске, Бугарске, Словачке, Македоније и Србије. Представе су одабрали селектор Слободан Јовановић и редитељка и глумица Валентина Павличић, уметничка директорка Лименка театар феста, наводи се у саопштењу организатора, Лименка театар феста.
Фестивал је настао с идејом да споји позориште за децу и екологију и то тако што ће будити свест најмлађих о важности очувања животне средине. Улазнице за фестивалске представе не могу се купити новцем. Да би се гледала представа, гледалац мора да сакупи и донесе пет лименки, за које потом добија један „алу-коин“, прву еколошку валуту на свету, начињену од алуминијума, којом може да купи улазницу. Уколико буде довољно вредан да током дана сакупи још више лименки (10,15,20…), може добити још „алу-коина“, за које може да купи нешто од школских потрепштина на Еко-базару. Ту ће моћи да се купе оловке са семеном дрвета, блокчићи од рециклираног папира, занимљиве књиге, разгледнице које се на лицу места пишу и шаљу бакама и декама.
Ту је и маскота Ли Мен који са децом пресује лименке у посебној преси и тако се започиње процес рециклаже, уметници који праве велике слике коришћењем лименки у боји као и још много занимљивих активности.
А да планета остане лепа и чиста, да малишани иду у позориште и да при томе много тога науче, активно су се потрудили и одрасли у својим компанијама. Они прикупљају празне лименке на трима бензинским станицама „НИС Петрол“ у Кикинди, да би их поклонити деци Кикинде.
Помоћи ће и одрасли који производе лименке – компанија „Балл пацкагинг“, која је подржала манифестацију. Компанија “Књаз Милош” ће се побринути да нико не буде жедан. Издавачка кућа „Клетт“ опремила је „Лименкицу књижарицу“.
“Лименка театар фест” настао је као наставак програма „Лименкица улазница“ који постоји од 2009. године. Дечје позориште “Чарапа”, Удружење „Еко арт“ и „Школа плус“ идејни су творци овог пројекта. За 15 година, кроз програме је прошло 85.000 деце и родитеља, а прикупљено је близу милион лименки за пиће, које су рециклиране, наводе организатори и додају да је фестивал, с великим успехом, 2022 године одржан у Новом Саду и прошле године у Сомбору, наводе организатори,
Позоришни програм Фестивала
Представе ће се играти у терминима од 11 и од 19 сати. Вечерас је на репертоару прво извођење, „Мала принцеза“ Позоришта из Приједора.
Сутра, у четвртак, 5. септембра, биће одигране представе „Нешто зелено“ Позоришне трупе „Чувари природе“ из Београда, а Позориште лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској ће гостовати са представом „Папирна магија“.
Трећег дана, у петак, 6. септембра, публика ће имати прилику да гледа представу из Пловдива у Бугарској, „Царево ново одело“ „Камелеон театра“ и „Вук и седам јарића“ београдског Позоришта „Чарапа“.
У суботу, 7. септембра, на репертоару ће, у преподневном термину, бити „Бела бајка“ Позоришта „Пепино“ из Ниша, а од 13 сати, у фоајеу Позоришта, биће одржана панел дискусија на тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“. Представа „Магични град“ Позоришта лутака „Пинокио“ из Београда, биће одиграна у вечерњем термину
Последњег дана, у недељу, 8. септембра, гостоваће глумци „Бабец театра“ из Битоља у Северној Македонији са представом „У посети код Кејт и Фреди“. Последња Фестивалска представа стићи ће из Словачке, из Кошица. Биће то „Пинокио“ Позоришта лутака.
С. В. О.
Издавачка кућа „Пешић и синови“ издала је један пионирски рад ауторке Браниславе Божиновић, која се бавила истраживањем сличности српског и санскритског језика.
Један од прећутаних примера је систематизација Винчанског писма коју је сачинио њен отац, палеолингвиста, професор др Радивоје Пешић, померајући тиме и настанак првог људског писма у 2.000 година дубљу прошлост и дислоцирајући његов настанак са Месопотамије на Подунавље. Упоредним таблицама, професор Пешић је доказао да је у Винчанском писму садржано мноштво знакова из најстаријих писама и комплетни етрурски алфабет. Када је, 1985. године, ово његово откриће објављено у Италији, где је тада радио као универзитетски професор, бројни светски стручњаци су подржали његов рад, али је овдашњи цензорски комитет за управљање историјском истином ћутао, наводе у Издавачкој кући „Пешић и синови“.
– Није било промене када је у питању Цензорски комитет, али се догодило нешто друго, што ме јако радује. За 30 година, од када сам основала Издавачку кућу, јако велики број људи је сазнао за бројне фалсификате, прекрајања и креирања наше историје, и то је сада постао један незадрживи талас који се шири и који се не може ни спречити ни зауставити. То је јако битно због младих генерација које у школама учимо погрешној историји, бројним неистинама и тако одрастају са комплексом вечитих досељеника на своје територије и вечитих луталица које неко може да протера када му се прохте. Познавање прошлости омогућава да се изгради наш идентитет на прави начин, а то је „ко сам“, то је оно што питате себе од тренутка када почињете свесно да размишљате, па до краја живота – истакла је Пешићева. – Предавање је посвећено тој теми јер желимо да, у јако турбулентним и временима великих лажи, имамо знање и свест који ће нам помоћи да одвојимо лаж од истине и да избегнемо могућност да нама манипулишу.
Уз то, додала је, кључне позиције, катедре, институте, академије наука, још увек, у великом броју, заузимају људи који су аутошовинистички настројени, који никада нису вредновали сопствено порекло и традицију и који су увек мислили да је трава зеленија у туђем дворишту. Међу њима има и таквих који сматрају да Косово треба предати, да је ћирилица потпуно архаично писмо. И они су још увек у прилици да креирају свест младих људи, истакла је Весна Пешић.
– Кикинда постаје озбиљно место на мапи дешавања у читавом региону и сигуран сам да ће публика уживати – изјавио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао концерту. – Када желите да будете престоница културе, овакви догађаји привлаче пажњу и доказују да Кикинда то завређује. Ово ће бити изузетан догађај због кога ће гости из целе Србије и из региона долазити у наш град.
– Заједно смо одржали велики број врло успешних концерата за које није случајно изабран назив „Музички ватромет“ јер, у правом смислу те речи, садржи прегршт боја, фантастичних нота за које се претпоставља да их класика не доноси, већ да су резервисане за друге жанрове. Међутим, ја се надам да ћете вечерас бити сведоци да ће се кикиндска публика провести као на неким другим манифестацијама где је обично живље него на концертима класике. То и јесте наша мисија, да уметничку музику приближавамо аудиторијуму, да покажемо да је она веома жива и да је нераскидива веза са људима у читавом свету. Овакви концерти дешавају се свуда, у парковима, на дворцима, постоји традиција одржавања концерата на отвореном, управо са музиком која може да досегне ширу публику него што је то обичај у концертним дворанама – рекао је Суђић пре наступа и додао да на репертоару нису само обраде.
– Моја намера била је да спајам нашу музику са европском и светском, са латино звуком, јер у том јединству видимо колико је наша музика део европске и светске музике и колико смо део те културе. То је једно исто наслеђе, ми смо део света у правом смислу те речи јер нико не примети неку битну разлику када пређемо са латино или класичног звука на наше нумере. Обрада је неопходна јер наша музика, нажалост, не обилује превеликим бројем популарних композиција. Наша историја је била друкчија, изгубили смо значајан период када су се такве композиције углавном писале, али сигуран сам да, на овакав начин, надокнађујемо ту празнину и да публика схвата колико смо сви ми једно и колико је емоција коју доживљавају на нашим концертима, у суштини апсолутно недељива и да није само део понуде у дискотекама или модерним партијима за младе. Атмосфера нимало не треба да се разликује у односу на концерте уметничке музике, она је, у суштини, део читаве наше традиције. Сигуран сам да ће, у овом предивном амбијенту у Кикинди, то бити изузетно – објаснио је Суђић.
Овогодишњи фестивал разликује се и по концепту, садржаном у слогану „Излет“.
Судећи по посећености, реакцијама и овацијама на концерту, све су то врло добро и са одушевљењем, препознали Кикинђани, али и бројни гости из Новог Сада, Бечеја, Београда, Суботице, Зрењанина…
У недељу, другог дана манифестације, на великој сцени ће наступити хор и оркестар Опере Српског народног позоришта и „Новосадски биг банд“ који ће извести „Qуеен Сyмпхонy“ под диригентском палицом Федора Вртачника. Од 18 сати наступиће Дечије позориште „Лане“ са „Школом за кловнове“ и, као и данас, одвијаће се и сви остали пратећи програми овог јединственог фестивала.
– Захвални смо и на прилици да публици прикажемо рад нашег културно-уметничког друштва. Једва смо дочекали да дамо свој допринос овој лепој свечаности коју Град изванредно организује. Нама то много значи, чланови су неуморно одржавали пробе како би приредили што лепши наступ. И овом приликом позивамо све Кикинђане који су у пензији и имају неки таленат да нам се придруже јер су активности наших чланова лековите. Они се осећају јако добро, њихов дух је ведар, немају великих здравствених проблема. Овакав ангажман је веома потребан свима, посебно пензионеркама и пензионерима – истакао је Периз.
– На репертоару су познате песме са нашег поднебља и сплет банатских и староградских игара, а ту су и наши солисти и песници. Увек се радујемо сусрету с публиком и желели бисмо да што више путујемо и наступамо. Сви смо уложили наше искуство, радно и животно, да нам Удружење што боље функционише – навела је председница КУД-а.
