Култура

Open air 8

„Open air“ фестивал у Кикинди биће одржан 31. августа и 1. септембра на Старом језеру, најавили су градоначелник Никола Лукач и в.д. директор КЦК Марко Марковљев. Другу годину заредом дводневни фестивал ће окупити  врхунске музичаре и солисте.

-Слоган под којим ће се одржати фестивал је „Излет“. Излет у културу, у природу, у нешто другачије. Првог дана је концерт маестра Бојана Суђића и виртуоза који чине хор и симфонијски оркестар, тако да ће на сцени бити 90 музичара. Ово ће бити прилика да Кикинђани уживају у концерту популарне класичне и филмске музике, а солиста је Душан Свилар. Друге вечери уз диригентску палицу Федора Вртачника који ће са оркестром и делом хора и балета представити „Queen symphony“ која ће обухватити најбоље нумере групе „Queen“ . Солисти су Бојана Стаменов, Матија Заната, Зоран Шандоров и Никола Мијић– рекао је Марковљев.

Оба дана програми су бесплатни, а покровитељ фестивала је локална самоуправа.

-У нашем граду читаве године организују се манифестације који Кикинду стављају на туристичку и културну мапу Србије. „Opena air“ фестивал даје додатни квалитет садржајима које нудимо како нашим суграђанима, тако и нашим гостима. Уз нове идеје, визије и манифестације наша средина постаје све привлачнија туристима, а и ову прилику искористићемо да представимо све потенцијале нашег града. Позивам све наше суседе из Србије, али и суседних земаља да буду наши гости – навео је градоначелник Лукач.

На Старом језеру 1. септембра планиран је „Ноћни базар“, али и други садржаји попут школе јахања и радионица.

А.Ђ.

foto-ne-oklevaj

У петак у дворишту Курије, у оквиру „Кикиндског културног лета”, суграђани ће моћи да виде позоришну представу „Не оклевај, импровизуј“. Ради се о представи Факултета драмских уметности у којој глумци на лицу места, према индикацијама професора Срђана Ј. Карановића импровизују реплике и глумачке радње. Ову изузетно атрактивну представу поставио је глумац и поменути професор на ФДУ са својим студентима. С обзиром на његову изузетну дикцију, овај уметник је одавно и у водитељским водама. Најширој публици је својевремено постао препознатљив као водитељ многих ТВ емисија. Данас, поред водитељства и задатака у позоришту, гостује и по Србији са овом изузетно атрактивном представом.

У необичном импровизаторском хепенингу учествују његови бивши студенти, данас остварени и ангажовани глумци, који већ владају овдашњом кинематографијом и позоришним сценама. Међу њима је и глумица Народног позоришта Кикинда Јована Берић.

– Неке од глумаца с моје класе ћете моћи да видите и у овој представи. Они претежно играју у београдским позориштима, и на филмовима и у серијама и мислим да ће се тек чути за њих – каже Јована, а на питање да ли је професор Карановић био строг и захтеван одговара са осмехом:

– Не. Професор је био предиван. Имао је индивидуални приступ према свакоме. Сваком је прилазио на другачији начин, према сензибилитету и много нам је помогао. Он је оснажио све наше вештине и чувао је нашу посебност и индивидуалност.

Осим Јоване, у представи играју и Марта Богосављевић, Ива Милановић, Никола Мијатовић, Мина Ненадовић, Алекса Марковић, Ђорђе Кадијевић, Лука Грбић, Андријана Ђорђевић и врло тражена и популарна Теодора Драгићевић, која каже да, иако су сви већ дипломирали на Факултету драмских уметности у класи професора Срђана Карановића и даље радо заједно играју представу „Не оклевај, импровизуј“, која је настала на четвртој години студија.

Иначе, за самог професора Карановић глумци наводе да се максимално труди да глумце оспособи за све околности суровог глумачког заната, али и условима хиперпродукције.

– Оно што је добра страна великог броја глумачких академија је то што ће позоришта у унутрашњости моћи да запошљавају школоване глумце, што у неким деценијама раније није био случај. Дакле, та хиперпродукција, сама по себи не мора бити лоша, али ми се чини да смо ипак на ивици да можда мало не претерамо с тим, јер тешко да ће сви ти људи моћи да раде у континуитету. А најгора опција за њих је да сниме две-три серије у првих пет—шест година каријере и да се вежу до краја за ту професију, а да после тога стигну нови, млади производи хиперпродукције који ће их заменити – каже овај глумац.

Управо како је професор и изјавио, једна од његових глумица, Јована Берић, наводи да с посебним жаром, једва чека да се сa овом представом поново у петак представи Кикинђанима и у неку руку „премости“ летњу позоришну паузу.

Представа „Не оклевај, импровизуј“ игра се у дворишту Курије сутра (у петак 9. августа) са почетком у 21 час, а улазак је бесплатан.

 

Немања Савић

 

Dinamik-Music-(5)

Јединствени музички састав у нашој земљи, виолинисткиње са академским образовањем, у својеврсној мисији повратка квалитетне музике на сцене и публике у концертне сале, наступиле су синоћ у дворишту Курије, у оквиру „Кикиндског лета“ Туристичке организације Града.

„Dinamika Music“ из Београда једини је електрични гудачки квартет у Србији и чине га три виолинисткиње – Катарина Ранић Чавић, Марија Митровић и Тијана Стојиљковић, и DJ Филип Ђукић. Састав је дебитовао у Бечу 2012. године као виолински дуо. Виолинске деонице према матрицама, као и аранжмане, пише Катарина Ранић Чавић, оснивачица и соло виолина.

– Репертоар бирамо у односу на наше академско образовање са жељом да се публика враћа у концертне сале. Посебно желимо да привучемо омладину и децу, да се осећају добродошлима и да пожеле поново да дођу – наводи ова уметница. – И успевамо у томе – свирамо све више концерата и имамо све бољу интеракцију с публиком. Постижемо и све већу подршку центара за културу, туристичких организација, али и приватних корпорација које нас препознају као модерне класичаре, што је тренд у музици, у свету присутан већ 30-так година. Ми смо, као Ванеса Меј, Најџел Кенеди и „2Cellos“ то урадили на свој начин и радујемо се што нас публика препознаје као посебан музички састав у Србији.

За кикиндску публику, која је испунила двориште Курије, извели су овогодишњи пројекат „Љубав и страст“.

– Избор смо направили у жељи да публици пренесемо лепу поруку, да се пробуде емоције које су потиснуте због недостатка времена или пада општег доброг расположења. По обичају, то су, прво, ремиксована класика, затим филмска музика – обраде дела Ханса Цимера, две танго нумере, а завршавамо са нашим динамичним етно жанром. Од свега по мало, за свачије ухо по нешто лепо. Организатори су нам приредили диван дочек, а амбијент овог царског места је прелеп и одише посебном атмосфером и отменошћу – рекла је Катарина Ранић Чавић.

Публика је узвратила емоцију и наградила високо професионални наступ који је, поред оригиналности и свежине, донео изузетну енергију и уживање на сцени и далеко ван ње.

С. В. О.

Veceri-duhovne-poezije-(5)

Вечери духовне поезије од данас се одржавају у галерији Културног центра. Воде их уметница из Ниша, чија изложба слика је отворена јуче у истом простору, Зорица Туркуљ Врањеш, и њена пријатељица, Љиљана Сивчев из Кикинде, просветни радник у пензији.

– Обе смо поштоваоци и уметности и музике и поезије Шри Чинмоја и на овим вечерима ћемо читати његову поезију на разне теме: мир, хармонија, срећа, радост, и слушаћемо музику коју је он компоновао у извођењу група из различитих земаља. Један део посвећен је и разговору са публиком – рекла је Љиљана Сивчев.

После поетског и музичког дела, сваке вечери, планирани су и разговори с публиком о њиховим утисцима. Вечери духовне поезије одвијаће се увек од 19 сати, до 7. августа. То ће бити и последњи дан, да би, сутрадан, Љиљана Сивчев и гошћа из Ниша посетиле кориснике Центра за помоћ недовољно развијеним особама, „Наше куће“. Биће то и дан затварања изложбе Зорице Туркуљ Врањеш.

Шри Чинмој био је духовни учитељ, филозоф, уметник и спортиста из Индије који је већи део живота провео у Америци, посвећен идеји мира, хармоније и јединства међу људима. Такође је подржавао идеал верске толеранције и јединства међу религијама. Веровао је у дубоко јединство свих вера и у њихову заједничку усмереност ка добром.

С. В. О.

Gusle-Bijeljina-(2)

Дечији извођачки ансамбла АДЗНМ „Гусле“ учествовао је на Фестивалу фолклора у Бијељини, поводом 70 година постојања Јавнe установе Српског културно-уметничког друштва „Семберија“.

Чланови „Гусала“ наступили су прве вечери Фестивала, са дечијим ансамблима, вршњацима из десет градова Босне и Херцеговине и Србије.

С. В. О.

Izlozba-u-KC-(6)

Изложба слика Зорице Туркуљ Врањеш, уметнице из Зрењанина која живи и ствара у Нишу, од вечерас је доступна у Галерији Културног центра. Више десетина радова у различитим техникама, од темпере, гваша и акрила до уља на платну, на изложби под називом „Ко сам ја“ имају заједнички именитељ – све представљају унутрашњи свет уметнице.

– Моје слике немају концепт као ни ова изложба – каже. – То су моја осећања и начин да их испољим, за мене је све визуелно. Сматрам да сваки човек може да слика и да изрази оно што осећа. Живот је, сам по себи, довољно тежак, међутим свако у себи носи лепоту и радост која се добија и стварањем, што је и начин комуникације са људима јер долази из срца. Сликам од детињства и у томе налазим мир и испуњење.

Зорица Туркуљ Врањеш већ је излагала самостално у Кикинди, 2003. године. Вечерашњем отварању присуствовали пријатељи и поштоваоци из Кикинде и из Ниша, као и чланице вокално инструменталног састава „Blue Flower“ који изводи духовну музику и са којим сарађује.

Ова уметница излагала је самостално у земљи и иностранству и вишеструко је награђивана на Међународним изложбама рукотворина и колекционарства (МИРК).

Поносна је и на свој дугогодишњи рад са децом, што ће чинити и у нашем граду, на ликовним радионицама у Култуном центру од 5. до 7. августа. Од сутра (субота, 3. август), учествоваће и на вечерима духовне поезије, такође у галеријском простору у којем ће њене слике бити изложене до 8 августа.

С. В. О.

bogdan ciplic

Банатски културни центар из Новог Милошева расписује четврти конкурс за књижевну Награду „Богдан Чиплић” за најбољи прозни рукопис на српском језику.

Награда је установљена у знак сећања на Богдана Чиплића, књижевника, преводиоца и управника Српског народног позоришта (Нови Бечеј, 2. новембар 1910 – Београд, 23. јун 1989). Његова дела су: Пољана, Дивље јато, Паорске баладе, Мртва Тиса, Окамењена стада, Слатко православље, Снага земље, Стравична звона, На велико и на мало, Дечаци са Тисе, Синови равнице, Окови, Јаруга, Ђура Јакшић и друга.

Рукопис у Word документу (до 100 А4 страна, Times New Roman12) заједно са контакт подацима аутора (мејл, адреса, телефон, кратка биографија) треба  послати на: bogdanciplic@gmail.com

Конкурс је отворен од 1. августа до 30. августа, а резултати ће бити објављени до 30. септембра 2024. године.

Жири ће бити у саставу: Радован Влаховић, књижевник и директор Банатског културног центра (председник), мср Милана Поучки и мср Ненад Станојевић.

Награда је објављивање рукописа у издању Банатског културног центра до краја године.

Конкурс се реализује уз подршку Општине Нови Бечеј.

Foto-Branislava-Brandic-Zivkovic

Данас када концентрација просечног гледаоца постаје све упитнија услед све присутнијих кратких видео садржаја на друштвеним мрежама, поставља се питање како ће се позориште носити са свим тим изазовима. Глумица Тања Марков Крижан сматра да је присуство живог човека на сцени непроцењиво искуство, тако да ако нешто не треба доводити у питање, то је позориште. Уверена је да ће оно претрпети све изазове које носи модерна ера. „Каубоји”, „Буба у уху”, „Миргород”, „Смрт човека на Балкану”, „Избирачица”, „Лажа и паралажа”, „Па се видимо у сну”, само су неки од наслова у којима је играла ова млада уметница. Каже да јој је најзначајније што је у матичној кући имала прилику да игра најразличитије ликове и што се Народно позориште Кикинда не плаши да жанровски истражује. После породиљског одсуства, публика ће имати прилику да је поново гледа од јесени, када је планиран њен повратак на сцену.

Ваша прва улога била је у сада већ легендарној представи „Каубоји” Кокана Младеновића, за чије се извођење увек тражила карта више. Каква Вас сећања вежу за овај комад?

– Увек ће ми бити посебно драга моја прва професионална улога, а још ми је драже што је то било баш у представи „Каубоји”. Била сам тек завршила Академију и одмах добила прилику да играм у једном великом пројекту. Са „Каубојима” смо обишли цео регион, освајали награде, и где год смо играли наилазили на безброј отворених аплауза, смех, сузе, и оно што је најбитније, на безрезервну љубав публике према једној представи. Током сваког извођења владала је стваралачка енергија код сваког учесника, како на сцени, тако и иза сцене. Била је прави пример позоришне магије и радости игре. Увек ћу бити захвална Кокану што ми је дао моју прву улогу.

Последња улога пре одласка на породиљско одсуство била је у представи „Па се видимо” у сну Николе Завишића. Овом представом сте успели да снове пренесете на сцену. Колико сте пута стигли да је одиграте?

Свега неколико пута. „Па се видимо у сну” је представа коју смо креирали ми глумци заједно са редитељем. Када су се спојиле Завишина машта и енергија са нашим сновима, настала је једна позоришна вожња коју смо ми само пратили и пуштали да нас одведе где год пожели. У процесу рада наше снове смо надоградили и разиграли тако да мој сан више није само мој него свих нас, а ја сам неизоставни део других снова. Сваки лик који играм ми је на свој начин узбудљив. Садржај наших снова испреплетан је и са Јунговим реченицама и поезијом Фернанда Песое. Пошто сам је одиграла само неколико пута, ово је представа које сам можда и најжељнија, тако да једва чекам да поново ускочим у наше снове.

Сведоци смо да су друштвене мреже успоставиле наратив кратких видео-садржаја. Да ли мислите да ће то утицати да просечан гледалац, када чује да нека представа траје преко два сата, потенцијално одустане од посете позоришту?

– Друштвене мреже су свакако нарушиле концентрацију и пажња просечног гледаоца постаје све краћа. Добијамо хиљаде информација дневно, мозак више не зна шта је битно, а шта није. Гледа се безброј кратких видео-садржаја, а то сигурно утиче на концентрацију и током позоришне представе. Највише ме брину млади људи којима је цело одрастање обележено друштвеним мрежама и кратким видео-садржајима. Међутим, оно што је најбитније јесте да жив човек на сцени нема замену. Верујем да ће човечанство, када схвати у којој мери су нас обузели уређаји и када одлучи да се коначно тргне из свега тога, бежати у позориште још више него раније. Та магија уласка у позоришну салу нема цену и не може бити замењена било којим другим садржајем. Једно је сигурно, позориште ће издржати све тестове модерног времена.

Већина ансамбла је запослена у Кикинди, али живи у Београду, да ли је напорно путовати?

– Пошто то нису свакодневна путовања није толико напорно. Путујем заједно са колегама, некада возим ја, некада неко други. Слушамо добру музику, стигнемо да се добро испричамо, тако да та два сата пролете. Једно време нас је највише забављало да играмо нашу измишљену игру коју смо звали Песма суђеница. Тако да чак и када наиђе период да јесте напорно, досадно није.

Чини се да се Кикинђани ретко упуштају у драмске воде, и да пре бирају неке друге факултете. Делите ли моје мишљење?

– Истина је да се, из неког разлога, слабије одлучују за драмске уметности, као да средњошколци у Кикинди уопште не размишљају о смеровима као што су режија, драматургија, камера, продукција. Један период сам имала прилику да, на позив свог професора Срђана Срдића, радим у Центру за таленте на одсеку Драмске уметности. Средњошколце је искључиво занимала глума, док друге смерове нису ни спомињали. А и за саму глуму се ретко кад неко припрема. Дешавало се да неко дође код нас у позориште и распитује се, али касније чујемо да ипак нису ни изашли на пријемни него су уписали нешто друго. Зашто је то тако, не знам. Готово да могу на прсте једне руке да набројим младе који су уписали нешто од ових смерова у последњих десет година. Надам се да ће се ствари мењати. Желим даровитим и вредним младим људима који би се сутра посвећено бавили овим послом и проналазе у томе свој смисао, да истрају у својој намери. Као и да их послужи срећа на том путу.

Такође сте имали прилику да радите на фестивалима краткометражног филма као што су Башта фест и Кустендорф, где је такође фокус на младима. Шта је оно што их чини посебним?

– Башта фест су покренуле моје колеге са класе и пример је младалачког ентузијазма који је замисао спровео у дело. Такође је добар пример децентрализације културе. Филмови се гледају под отвореним небом, што је посебан доживљај. Волим када ми лето почне овим фестивалом. Кустендорф у главном такмичарском програму има краткометражне, а приказује и одличне дугометражне филмове. Пошто се све одиграва на Мокрој гори људи су упућени једни на друге, тако да учесници имају прилику да размењују искуства и идеје са светски признатим уметницима, што је веома драгоцено, посебно младим ауторима који су на почетку каријере. А све је непосредно и природно, што је заправо најдивније од свега. Увек се радујем овом фестивалу.

Н. Савић

 

 

 

Tera-prijem-(2)

Интернационални симпозијум скулптура у теракоти, 43. пут испраћа своје учеснике – шесторо уметника завршава своје скулптуре великог формата и боравак у нашем граду. Традиционално, за њих је приређен пријем у Градској кући у којој су разговарали са градоначелником, Николом Лукачем и чланом Градског већа за образовање, Тихомиром Фаркашем.

– Град је поново био на светској мапи културе и уметности – рекао је Лукач. – „Тера“ своју репутацију гради деценијама и драго ми је да уметници из читавог света проналазе инспирацију у, за мене најлепшем граду на свету. Сигуран сам да Симпозијум завређује да се сваке године подиже на све виши ниво. Хвала уметницима, почаствовани смо делима које су створили, а захвалност дугујемо и свим запосленима у „Тери“. Мислим да ћемо још много тога заједно урадити у наредном периоду.

Анамарија Шербан из Арада, уметница и професор на Факултету у Темишвару навела је да ће кући понети невероватно и дивно искуство.

– Ово је изузетно место за стварање монументалних скулптура у глини. „Тера“ за мене има значај модерне утопије, слободног говора уметности у материјалу, што чини свет бољим – рекла је Анамарија Шербан.

Са радом у теракоти Срђан Арсић, уметник из Земуна, упознао се раније, у оквиру пројекта „Тераторија“.

– Презадовољан сам, простор је најбољи у ком сам имао прилику да радим,  сарадници су изузетни – каже Арсић. – Ово је јединствена прилика у региону да радимо у теракоти која нам отвара могућност да се изразимо у материјалу у којем до сада нисмо радили, што је, опет, доста утицало на моју идеју. Овај рад надовезује на оно што сам већ стварао на истом месту.

Весна Перуновић потиче, како наводи, са југословенских простора, а  интердисциплинарном праксом бави се у Канади у којој живи већ 36 година.

– Имам велико искуство боравка у различитим резиденцијама у свету и морам да кажем да је овај студијски боравак понудио највише од свих у којима сам до сада радила: фантастичан амбијент, размену искустава, животних и уметничких, што је веома значајно за нашу праксу. Велико хвала свима у „Тери“ и Граду који подржава овај фантастичан пројекат, уникатан у свету. За све нас је ово било ново и донело нам пуно ентузијазма и слободе. Идеја да ћу оставити скулптуру која ће трајати у времену и простору, за мене је непроцењива. Такође, „Терин“ музеј је импресивна институција, на светској скали – испричала је Весна Перуновић.

Директор Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“, Александар Липован оценио је да је Симпозијум био успешан.

– Продукција је јако добра и уметници су задовољни, што нам је најважније, као и чињеница да и даље трајемо и да градимо неку врсту традиције у нашем граду, у области савремене уметничке праксе – указао је Липован.

На овогодишњем Симпозијуму, поред наведених, стварали су и уметници: Стивен Мос из Париза, Милорад Мића Стајчић из Београда и Божица Рађеновић која живи и ради у Канади. Њихова дела моћи ћемо да видимо на изложби на Тргу, на отварању 44. издања ове уметничке резиденције, у јулу наредне године.

С. В. О.

alma

Кикиндски писци постигли су још један значајан успех. У збирци „Најкраће приче“ издавачке куће „Алма“ из Београда нашле су се и најкраће прозне форме: „Ево теме!“ Драгана Поп Драгана, „Где сам у кишном дану“ Весне Ђукановић и „Кликер“ Немање Лагунџина.

Драган Поп Драган, новинар и књижевник, пише кратке приче, песме и хаику. Објавио је седам књига поезије и једну књигу кратких прича, а његове песме превођене су на енглески, румунски, мађарски, бугарски и јапански језик.

Весна Ђукановић, по професији учитељица, пише поезију и прозу. До сада је објавила две књиге кратких прича.

Дипломирани правник Немања Лагунџин пише кратке приче и поезију. Живи у Новом Саду.

Избор најбољих најкраћих прича за 2023. годину, пристиглих по конкурсу, приредио је лингвиста и писац Ђорђе Оташевић.

С. В. О.