Култура

Сунцана-јесен-2024-(5)

Концерт који се сваког лета са нестрпљењем очекује свакако је наступ Културно-уметничког друштва „Сунчана јесен“ Градског удружења пензионера. На  „Кикиндском лету“ Туристичке организације, у дворишту Курије, за своју публику приредили су незаборавно вече лепих нота, старих песама и игара.

Вечерашњи програм подржали су и представници локалне самоуправе, председник Градског парламента Младен Богдан и чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, Мелита Гомбар.

– Чланови КУД-а „Сунчана јесен“ имају огромну енергију и вољу и честитамо им на томе – рекао је Богдан. – Требало би сви да се угледамо на њих и због њихових ставова јер су наши старији суграђани највише разумели све наше потезе у претходном периоду, они су били први који су нас подржали знајући да све мере које се доносе, а нису у том моменту популарне, касније могу да се покажу корисним за народ и државу. Они су то препознали и на томе смо им захвални. Увек подржавамо рад Удружења, не само у њиховом раду, него и у инфраструктурном опремању просторија, као и приликом путовања и наступа. Ту смо за њих и у свакодневним контактима јер имамо велико поштовање због свега што су учинили за нашу земљу. Они су је изградили, али су то и наше комшије, мајке, баке, тетке, учитељи, васпитачи, људи који су умногоме учествовали у нашем одрастању и у целокупном животу овог града. Хвала им на великој подршци коју нам дају.

Милан Периз, председник Градског удружења пензионера, захвалио је Градској управи на значајној и континуираној подршци и напоменуо да је ово удружење пензионера једно од малобројних које има изузетно разумевање локалне самоуправе.

– Захвални смо и на прилици да публици прикажемо рад нашег културно-уметничког друштва. Једва смо дочекали да дамо свој допринос овој лепој свечаности коју Град изванредно организује. Нама то много значи, чланови су неуморно одржавали пробе како би приредили што лепши наступ. И овом приликом позивамо све Кикинђане који су у пензији и имају неки таленат да нам се придруже јер су активности наших чланова лековите. Они се осећају јако добро, њихов дух је ведар, немају великих здравствених проблема. Овакав ангажман је веома потребан свима, посебно пензионеркама и пензионерима – истакао је Периз.

Председница КУД „Сунчана јесен“, Радојка Грујић, подсетила је да Друштво има пет секција: хорску, фолклорну, спортску, креативну и литерарну.

– На репертоару су познате песме са нашег поднебља и сплет банатских и староградских игара, а ту су и наши солисти и песници. Увек се радујемо сусрету с публиком и желели бисмо да што више путујемо и наступамо. Сви смо уложили наше искуство, радно и животно, да нам Удружење што боље функционише – навела је председница КУД-а.

„Сунчана јесен“ има укупно 90 чланова, од којих је, у хору, фолклору, мушкој певачкој групи и оркестру наступило њих 50. На концерт којем су се толико радовали и извели га са огромним задовољством, позвали су, кажу све своје пријатеље и сараднике. Двориште Курије поново је било препуно и публика је уживала у нотама и играма које се не заборављају. После концерта, дружење је настављено у Удружењу, не само због изванредног наступа већ и зато што, како је напоменула председница КУД-а, живот нема репризу.

С. В. О.

ГРАД-КИКИНДА-БКЦ-1

Три књиге младих аутора до 35 година старости биће објављене на основу конкурса који су и ове године успешно реализовали Град Кикинда и Банатски културни центар (БКЦ) из Новог Милошева.

Конкурс је био отворен од 29. марта до 1. јула ове године, када су млади аутори слали пријаве са необјављеним рукописима поезије, прозе, есеја и књижевне критике. Услед великог броја пристиглих пријава, пред жиријем је био захтеван задатак да изабере и награди три најбоља рукописа.

У ужи избор уврштени су: Ксенија Голубовић, Сара Балаж, Ана Секулић, Стефан Ђурић, Марко Мијатовић и Чарна Цвијић, а потом су одабране три ауторке које су се, у озбиљној конкуренцији, издвојиле својим књижевним даром и стваралачком зрелошћу. Донета је одлука да се објављивањем прве књиге награде: Ксенија Голубовић – „Сви смо се родили љубоморни на птице”, Чарна Цвијић – „Док се вечност не заврши” и Сара Балаж – „Кад сам веровала у једнороге” (радни наслов).

Жири је радио у саставу: др Младен Ђуричић, књижевни критичар, мср Андреа Беата Бицок, књижевна критичарка, и Радован Влаховић, књижевник и директор БКЦ-а (председник жирија). Одлука о избору награђених аутора је донета једногласно, а у саопштењу се наводи због чега су се издвојили баш наведени наслови:

„По завршетку конкурса новија српска поезија биће богатија за две песничке збирке, на којима ће бити исписана имена младих ауторки које су на истом темељу изградиле потпуно другачије поетске светове. Ксенија Голубовић потписује збирку „Сви смо се родили љубоморни на птице” у којој кроз седам песничких циклуса проговара о различитим темама и чини да останемо запитани пред њеним стиховима… Композиција и садржина збирке завређују озбиљну читалачку пажњу, а са њом и ауторка претендује да заузме значајно место у новијој српској поезији.

Са великим потенцијалом, Сара Балаж у збирци под радним насловом „Кад сам веровала у једнороге”, исписује љубавну поезију која говори о проживљеном искуству једне двадесетогодишњакиње. Претварајући емотивне тренутке у јаке песничке слике она показује књижевни таленат који заслужује да се развија и буде примећен у годинама које долазе.

На упечатљив начин изражава се и Чарна Цвијић у прозном делу „Док се вечност не заврши”. Награђени рукопис на граници је између новеле и кратког романа, а посебно се истиче својом композицијом, пажљиво грађеним ликовима и књижевним језиком који већ на првим страницама надраста ауторкине године. Све похвале заслужује и избор теме, као и начин на који је она уметнички обрађена. Читајући овај рукопис, жири је препознао и богато читалачко искуство које ауторка поседује, што заслужује посебну похвалу“.

Рукописи награђених аутора биће објављени у едицији „Прва књига” Банатског културног центра, наводи се у саопштењу овог издавача.

КУД-Мокрин-(8)

Чланови КУД „Мокрин“ одржали су концерт и на овогодишњем „Кикиндском лету“ и, још једном, обрадовали своју публику. Учешће на овој манифестацији представља велику част и значајну прилику да се представи не само богатство наше културне баштине, већ и целокупни годишњи рад Друштва, рекао је Живко Угреновић, председник КУД-а.

– Ово је савршена прилика да наш труд и посвећеност широј јавности представимо на најбољи могући начин и да нагласимо значај очувања наших традиционалних вредности. Ове године, на „Кикиндском лету“ представљамо се са богатим репертоаром игара из Баната, Лесковца, Груже, Црноречја, Студенице, као и из околине Ниша. Поред тога, представљамо и традиционалне песме у извођењу наше Женске певачке групе. Циљ нам је да обухватимо све аспекте нашег рада и пружимо публици јединствено и незаборавно искуство – каже Угреновић и додаје да је, за ову прилику, припремљен разноврстан програм који укључује најбоље наступе из свих секција Друштва.

Културно-уметничко друштво Мокрин броји 180 чланова, распоређених у шест фолклорних, две певачке групе и оркестру. На сцени у дворишту Курије вечерас су биле све узрасне категорије, од припремне до ветерана.

На сваком од својих наступа КУД из Мокрина је одушевио публику и жири својим изванредним извођењем традиционалних игара из Баната, са којима су, јесенас, представљали Војводину на престижном Републичком такмичењу, Сабору народног стваралаштва Србије у Горњем Милановцу. Редовно и са успехом наступају на фестивалима у земљи и у иностранству.

– Сада нас очекује организација 15. међународног фестивала „Сусрети фолклорног стваралаштва“, на којем ћемо угостити учеснике из Мађарске, Румуније и Србије. Поред тога, наши планови укључују наставак рада на очувању и унапређењу наших културних традиција, као и припрему за будуће наступе и пројекте – најављује Угреновић.

Публика је с радошћу дочекала Мокринчане. Лепота извођења и посвећење песми и игри и овога пута пренело се и у препуно гледалиште.

С. В. О.

Ранка-Танасиц-Барлов-(4)

Ранка Танасић Барлов из Руског Села, правница која живи и ради у Београду, већ више од деценије бави се писањем. У свом родном месту, у оквиру Великогоспојинских дана, вечерас је, у Месној библиотеци, представила свој књижевни опус.

У име локалне самоуправе, програму је присуствовао Тихомир Фаркаш, члан Градског већа задужен за образовање.

– Локална самоуправа ће увек подржавати програме којима се младима показује да постоје и друге ствари осим друштвених мрежа. Теме које се обрађују су веома актуелне, то су проблеми са којима могу да се сретну у будућности: наркоманија, насиље у породици, љубав, све на шта треба да им укажемо – рекао је Фаркаш и додао да је Руско Село препознато као средина у којој се континуирано негују културне активности.

Ранка Танасић Барлов писањем је почела да се бави 2012. године. Ауторка је  четири романа.

– Први роман, „Где да одем да те не волим“ је животна прича и нека врста психотерапије за оне који су изгубили драге особе. Мој одабир су, на даље, биле друштвено актуелне теме. „Живот на грам“ је истинита прича о наркоманији, следи тема о нестанку беба у породилишту у роману „Када се поново сретнемо“, док је четврти роман, „У магли лажи“, комплексан и слојевит, у њему су обрађени борба за потомство, породично насиље и борба за старатељство. Све приче почињу као љубавне, а затим се обрађују друштвено ангажоване теме које су код нас прилично заступљене – рекла је ауторка.

Програм је водила Дуња Бркин Трифуновић, уредница културног програма кикиндске библиотеке.

Наредни догађај на Великогоспојинским данима је сутра, у уторак, када ће, од 19 сати, у холу Дома културе, бити постављена изложба стрипова, слика и илустрација Миливоја Вукојевића. За 21 сат заказан је забавни програм.

С. В. О.

Свет-магије-и-дјуске-(5)

Много магије и смеха уз ђускање донео је синоћ надахнути мађионичар Буби на сцену у дворишту Курије малишанима, родитељима и свима који су пратили програм „Свет магије и ђуске“.

– Публици представљам оно што називам комичном магијом – рекао нам је мађионичар пре наступа. – Деца данас знају готово све, моја магија је стварна, али забавна јер волим да се деца смеју, као и родитељи, Често ми кажу да су се више одушевили него деца. Имамо и ђуску на крају, прави мини диско са кореографијом.

Мађионичар Буби познат је кикиндској публици са прошлогодишњег „Кикиндског лета“. Са изузетним смислом за анимацију и сјајном комуникацијом са публиком свих узраста, сасвим је сигурно да је управо овај наступ на најлепши начин заокружио бројне и квалитетне програме за малишане које је, и овог лета, понудила Туристичка организација Града.

С. В. О.

СА-ИЗВОДЈЕЊА-У-КУРИЈИ-(1)

Поново је синоћ било препуно двориште Курије. Глумци позоришта „Славија“ су у оквиру „Кикиндског лета” извели представу „Љубав на сеоски начин“.

Иако насловом подсећа на истоимену ТВ серију снимљену пре више од пола века, овај позоришни комад, по тексту и у режији Радета Вукотића, доноси много савременије сеоске згоде и незгоде. Вечна тема брачне прељубе основни је мотив овог водвиља. Глумци Саша Пантић, Немања Јаничић, Мира Ђурђевић, Славица Љујић, Даница Тодоровић и Миљан Прљета су духовитим репликама доводили публику у ситуацију да се на моменте зацени од смеха.

Наравно, ова „пучка забава“, како су је самоиронично назвали сами глумци, није ни имала амбицију да прикаже сву раскош позоришне уметности, него да забави, што је у великој мери и успела. Радња је наизглед банална, а заснована је на чињеници да мештаних Илија сазнаје да га супруга Брана вара са сеоским ветеринаром, па одлучује да јој се освети и да и он „прибави“ љубавницу. Испоставља се касније да је та љубавница прешла не само у табор Илије, него игра и, фудбалски речено, на двојну регистрацију, па познаје и „квалификације“ ветеринара, а у игру се укључују и законити муж љубавнице, као и похотна медицинска сестра која још додатно компликује ионако холивудски замршене љубавне односе.

Врцав, али не и приземан хумор, дозирана, понека бенигна псовка, али без вулгарности, и гегови, али не по сваку цену, све су то одлике овог комада. Чини се да је сеоски амбијент само оквир у који је смештена радња, а ова „Љубав на сеоски начин“ сценаристички и глумачки у великој мери превазилази већину серија и филмова на сличну тему, јер не игра на „прву лопту“ и јефтин хумор, већ напротив, уверљивост постиже вишеслојношћу и текста и глуме.

Све у свему, довољно да публика у дворишу Курије позитивно одреагује на дешавања на сцени, о чему сведоче и утисци глумице Данице Тодоровић, која тумачи лик Бране, једне од актерки овог (ван)брачног четвороугла:

– Ово је један веома занимљив водвиљ и публика јако лепо реагује. Добра је екипа и увек се радујем кад играм ову представу. Ми на сцени смо уживали, а видим и да је публика задовољна. У Кикинди сам, иначе, други пут у животу и ближа је него што сам очекивала(смех).

У питању је, дакле, био садржај више из категорије забаве, него уметности, уз прегршт духовитих реплика, али без маниризама и општих места. Глумци су те вечери показали да је и за забаву потребно познавање глумачке вештине, и они су је и демонстрирали, упркос томе што је у питању водвиљ, који се иначе игра „с пола гаса“.

Поменуту посвећеност и глумачку вештину показао је и актер представе Немања Јаничић, који је тумачио Милоја. Наиме, кључеви за разрешење целе ујдурме око овог „брачног сагрешенија“ налазе се управо код поменутог Милоја, „играча с клупе“ који улази при крају, кад су сви актери љубавних афера већ потрошили све алибије и међусобно се раскринкали и дискредитовали. Он зналачким глумачким средствима повезује релације и конце овог замршеног љубавног клупка. А његов глумачки домет је тим већи, кад знамо да је у питању такозвана „ускочка“ улога:

– Моје учешће у овој представи је специфично, зато што су колеге направиле представу, па два-три глумца нису могла да прихвате ангажман, и онда су позвали мене, па смо завршили представу такорећи за пет дана – сумира Јаничић.

Фамозног ветеринара, сеоског Казанову, око којег се и отимају жене и на којем је и базиран заплет врло изражајно је донео популарни глумац Миљан Прљета, који је још једном поновио да је врло наклоњен Банату, али нажалост због обавеза није одавно био у нашим крајевима:

– Генерално, волим Војводину, а Кикинду обожавам. Нисам скоро играо у вашем граду, али ми ово није први пут да играм. Додуше, у овом дворишту Курије ми јесте први пут и ово је заиста фантастичан простор. Ми смо дали све од себе, јер је ово пре свега једна лепа питка комедија и ја сам увек узбуђен кад играм овакве представе, а Кикинђани су нас заиста врло лепо прихватили.

Н. Савић

 

Сасава-бајка-(4)

После „Збрке у шуми“, нове представе изведене прошле недеље, у Дечијем позоришту „Лане“ у току су последње припреме за још једну премијеру. Сутра, у недељу, 25. августа, биће изведена „Шашава бајка“, представа која је обновљена после шест година и која од сада у ансамблу има три нова глумца: Марту Катаи, Александра Круља и Тамару Танацков. Из старе поставе у подели су Милан Вујић и Александар Малетин.

– Представа је занимљива и лепа, дијалози су феноменални и веома је интересантно било радити на њој. „Љубав побеђује“, то је наша и порука представе- каже Тамара Танацков.

Тамара је глумица са дугогодишњим стажом, у представама игра од самих почетака, из времена „Арт театра“. Како већ годинама живи у иностранству, приликом сваког боравка у Кикинди искористи прилику да се врати у своје позориште и на сцену.

У „Шашавој бајци“ додељена јој је улога вештице Веце Штреце. Остали ликови су: Миш са двора, Софроније који пева, Бела Рада и вампир Тоза Мимоза. Комад је, пре осам година, режирао Драган Остојић, по тексту Тоде Николетића. Аутор сонгова је Светлана Цеца Милић.

„Лане“ тренутно има чак 30 активних представа.

– План је да „оживимо“ и оне које се, због потребе замене глумаца, не играју – каже директор Александар Малетин.- Ниједна представа није скинута са репертоара и када пронађемо замене, имаћемо чак 46 представа и десет новогодишњих. У проширеном саставу глумачки ансамбл броји десетак одраслих глумаца и децу из Школице глуме.

За своју дечију публику, овог лета играли су у својој сали, на сцени у дворишту, на Градском тргу и у дворишту Курије. Школица глуме не ради до половине септембра, када ће поново почети да окупља полазнике понедељком, средом и петком, од 19 сати. Са њима је већ одиграна премијера, а у плану је још једна представа, прецизира Малетин.

С. В. О.

347745-миљан-прљета
„Кикиндско лето” доноси нам у суботу 24. августа још једну представу. Реч је о лакој комедији „Љубав на сеоски начин” коју ће извести глумци позоришта „Славија”, по тексту и у режији Радета Вукотића.
Ради се о комаду из такозваног „булеварског” миљеа. У глумачкој подели видећемо и многа позната лица са малих и великих екрана, међу којима је и Миљан Прљета, познат и као успешан ТВ водитељ, најпре квизова на РТС-у, а у последње време и јутарњег програма на Блиц телевизији.
Он се можда и највише радује доласку у Кикинду, јер је за Банат посебно везан.
-Ја сам генерација која је ’92. године избегла из Мостара. Стицајем околности и одређених родбинских веза које је моја породица имала, ми смо 1992. године дошли у село Равни Тополовац код Зрењанина и ту почиње једна друга фаза мог детињства. У почетку је све било шокантно. Шокантан је рат сам по себи, шокантно је бежање од тога ратног сукоба и долазак из брдовите Херцеговине у плодну и племениту равницу Војводину. На страну све околности које су у том периоду биле, та средина ме је дочекала божанствено- прича глумац.
Принтскрин јутјуб
– Ја као дете памтим ту равницу као нешто што је тако широко као и срца тих људи који су нас дочекали тамо у Равном Тополовцу. Ту сам наставио и завршио пети разред основне школе, упознао неку дивну децу која су ми много помогла у тим тренуцима, као и њихове родитеље, наставнике, као и све људе у Равном Тополовцу који су нам помагали несебично. Тако да Тополовац памтим као једну прву базу неког другог, другачијег одрастања и неке борбе за живот у који сам касније ушао. Војводина од тог тренутка постаје заиста велики део мога срца. Војводина, као и људи који живе у њој су ми несебично пружили себе без обзира на нацију, веру, религију, на било какво политичко или неко друго опредељење. Тако да ме и дан данас Војводина прати, а пратим и ја Војводину, ту равницу и ту ширину коју она пружа – наводи овај рођени Мостарац, додајући да има срећу и задовољство да у свом раду обухвата и позориште и телевизију.
– Школовао сам се за позориште. Академија уметности у Новом Саду (ето, опет Војводина, од које не могу и не желим да побегнем; прим. М.П.) је Академија која нас је у то време највише школовала за позориште. Позориште памтим од почетка, надам се да ћу га памтити и на крају свог живота као нешто чему сам се увек враћао и са највећом могућом страшћу уживао и доживљавао га. Добио сам неке лепе награде као потврду за добро урађен посао, али најлепша ствар за мене је што имам ту част да радим и у позоришту и на телевизији- сумира овај глумац.
Иначе, у комаду “Љубав на сеоски начин” радња је заснована на мештанину Илији који сазнаје да га жена вара са локалним ветеринаром. Одлучује да јој се реваншира и да нађе љубавницу, како би је направио љубоморном. Заплет се догађа кад се у причу укључи и комшиница Брана која признаје да је већ имала кратку везу са Илијом, али и са ветеринаром. Кад то дозна Бранин муж Милоје, доћи ће до велеобрта.
Представа це игра у суботу у 2о сати у дворишту Курије, а улазак је бесплатан.
Н. Савић
имаге-2024-08-22-092641499
И ове суботе у дворишту Курије имаћемо прилику да у оквиру Кикиндског лета, погледамо још једну позоришну представу. Реч је о лакој комедији „Љубав на сеоски начин” коју ће извести глумци позоришта „Славија”, по тексту и у режији Радета Вукотића.
Према речима редитеља и писца текста Вукотића, ради се о комаду из такозваног „булеварског” миљеа, а то подразумева забавну форму и једноствне и лако разумљиве ликове. Представе оваквог типа су намењене искључиво забави и не пропагирају ни једну идеологију, а посебо се труде да избегну осетљива подручја политике и религије. Дакле, наводи редитељ, једини циљ је да се забави публика и нада се да ће тако бити и у Кикинди.
У глумачкој подели ове представе видећемо и многа позната лица са малих и великих екрана – Сашу Пантића (знан из “Курсаџија”), Немању Јаничића (“Камионџије Д.О.О”, “Радио Милева”) Миру Ђурђевић (“Дрим тим, “Од јутра до сутра”), Славицу  Љујић (“Цаца и Уки”), Даницу Тодоровић (“Село гори а баба се чешља”, “Закопане тајне”) и можда као најпознатијег Миљана Прљету (“Сложна браћа неxт ђенератион”, “Шетња са лавом”), који се и успешан ТВ водитељ, најпре квизова на РТС-у, а у последње време и јутарњег програма на Блиц телевизији.
Иначе, у комаду “Љубав на сеоски начин” радња је заснована на мештанину Илији који сазнаје да га жена вара са локалним ветеринаром. Одлучује да јој се реваншира и да нађе љубавницу, како би је направио љубоморном. Заплет се догађа кад се у причу укључи и комшиница Брана која признаје да је већ имала кратку везу са Илијом, али и са ветеринаром. Кад то дозна Бранин муж Милоје, доћи ће до велеобрта.
Представа це игра у суботу у 2о сати у дворишту Курије, а улазак је бесплатан.
Н. Савић
Децији-етно-камп-поцетак-(5)

Камп је почео данас, са чак 130 уписаних учесника узраста од шест до 12 година који су с радошћу испунили просторије АДЗНМ „Гусле“, организатора Кампа, и двориште Курије.

Активности се одвијају у четири радионице. Играчку, у којој се уче традиционалне игре и плес воде уметнички руководилац Игор Попов уз асистенцију Маријане Калопер; певачку воде уметнички руководилац Магдалена Попов са Тамаром Звекић, које децу уче традиционалном, а хорском певању – васпитачица Бранислава Гецић и наставница солфеђа Олга Мандић. У ликовној радионици са учесницима ради Драгослав Танацков, педагог игре у „Гуслама“ и ментор Кампа.

– Ове године тема је линија. Деци откривамо колико је линија значајна у народној традицији: затворена је коло, отворена је полукруг, права линија су дијагонале у кореографијама, у динарским крајевима кретање у облику змије је, такође, крива линија, а линије су заступљене и на народним ношњама – наводи Танацков. – Управо смо радили фротаж, то је осликавање чипки, прошле године смо радили коледарске маске из Лесковца и делове ношње, а за најмлађи узраст је обезбеђена глина са којом ће израђивати накит за ношње.

Камп се, такође, одвија под слоганом „Није тешко бити фин“ и са децом се разговара о култури понашања у друштву, за столом, и колико је важно да се негују другарство, емпатија и тимски рад, додаје Танацков.

Деца су подељена по узрастима и сваког дана похађају другу радионицу, тако да ће, до краја Кампа, у петак, проћи кроз све активности.Лука Николин има осам година, и ускоро ће кренути у други разред ОШ „Жарко Зрењанин“.

– Више пута сам био на Кампу, али овај дан ми је најлепши од свих. Волим да певам у хору и пуно тога сам научио од целе њихове дружине. Прошле године смо чак обишли и музеј. Учили смо и да треба да будемо фини према другима. Увек ћу долазити овде – каже Лука.Осмогодишња Зоја Родић из исте школе трећи пут је на Кампу.

– Имамо овде веома добре учитеље и јако ми је лепо, немам замерки – тврди Зоја. – Највише волим да певам. Данас смо учили песму „Родно је небо звездама“. Упознала сам пуно другара овде.Камп траје пет дана, до 23. августа, и деца која се нису још прикључила, добродошла су и без пријављивања, кажу у „Гуслама“. Огроман одзив малишана потврђује да је ова активност “Гусала” која подразумева и учење и васпитвање и игру, деци занимљива, корисна и веома важна.

С. В. О.