Култура

Radlovic-BG-1

Монографија „Свет мозаика Ђуре П. Радловића“, аутора проф. др Јовице Тркуље представљена је, у организацији Народне библиотеке „Јован Поповић“, публици у Београду и у Новом Саду.

Пионир фреске и мозаика у нашој земљи, сликар Ђуро Радловић, професор у пензији, први је код нас, пре више од три деценије, специјализовао ове зидне технике на Факултету ликовних уметности у Београду.

Књига је јуче представљена у Архиву Војводине, а прошле седмице у РТС Клубу у згради Радио Београда. Уз професора Радловића, о његовом раду и делима, говорили су проф. др Јовица Тркуља, професор Радомир Кнежевић, и проф. др Смиљана Мирков, социолог.

Народна библиотека „Јован Поповић“ је, уз београдски „Досије“, суиздавач овог монографског дела.

Biblioteka-Temisvar-(1)

У оквиру програма поводом стогодишњице смрти Душана Васиљева, 10. октобра, у Српском културном центру Савеза Срба у Румунији, Милана Бајкин и Слободан Томић промовисали су издавачку делатност Народне библиотеке „Јован Поповић“.

Представљени су наслови који популаризују теме, личности и ауторе са територије града Кикинде. Том приликом приказан је и документарни филм о Душану Васиљеву, аутора Николе Лакића.

Скупу су присуствовали генерални конзул Ивана Јакшић Матовић и Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији и посланик у румунском парламенту.

Сутрадан је, у српској гимназији „Доситеј Обрадовић“, дечији песник Горан Новаков из Новог Кнежевца представио своје песме најмлађим ученицима.

Idjoske-djakonije-(4)

Представљање локалног наслеђа већ осми пут тема је манифестације под називом „Иђошке ђаконије“ коју организују чланице Удружења за неговање традиције, народних обичаја и рукотворина „Вретено“ из Иђоша. Изложбени и такмичарски програм одржан је данас у Дому културе у овом месту.

– Чланице Удружења настоје да очувају традицију, гастрономско и културно наслеђе Северног Баната – рекла је Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам која је представљала локалну самоуправу на овом догађају. – Дочекали су нас са крофнама, кува се пилећи паприкаш, а можемо и да пробамо колаче прављене на старински начин, много је  задовољстава за сва чула. Много је и гостију, доста младих, што и јесте циљ манифестације, да запамте своје обичаје и да их пренесу својој деци. Град Кикинда ће увек подржавати ову и сличне манифестације у селима.

Маријана Мирков обишла је изложбу старинских украсних пешкира и колача припремљених по старим рецептима са домаћицом манифестације, Браницом Микалачки из Удружења „Вретено“.

– Трудимо се да, на најбољи начин, представимо наше село оним што традиционално радимо и припремамо – пилећи паприкаш, колаче и везене пешкире – рекла је Бранкица Микалачки.

Своје пешкире изложиле су, поред домаћица из Иђоша, и гошће из Кикинде, Бечеја, Књажевца, Бачког Петровог Села, Београда и Титела, које су се такмичиле и у кувању пилећег паприкаша, док су колаче припремиле домаћице из Иђоша. Признање за најлепши пешкир на изложби добила је Анка Лозанов из Титела.

С. В. О.

Lane-radovi-(1)

Сезона репертоарског играња представа у Дечијем позоришту „Лане“ почеће 1. новембра, када ће се формирати и нове групе драмских радионица. У једином дечијем позоришту у граду у току су завршни радови на кречењу и фарбању столарије, а нова сценска опрема допринеће квалитетнијем извођењу представа.

– После више година успели смо да, уз помоћ Града, окречимо цело Позориште, па ће сезона почети мало касније. Такође, захваљујући средствима из Покрајинске владе у износу од 1,2 милиона динара која су добијена по конкурсу уз подршку локалне самоуправе, успели смо да купимо 20 нових рефлектора и пратећу опрему, што нам је било неопходно за извођење представа – каже директор „Ланета“, Александар Малетин. – Сви радови биће завршени до краја месеца, када ћемо наставити редовно да играмо своје представе и да одржавамо пробе два нова новогодишња комада.

Прва премијера очекује се већ половином децембра, а од почетка тог месеца, као и увек, у „Ланету“ почиње новогодишња чаролија.

– Од првог децембра наше двориште биће окићено, и ове године ће бити у још лепшем празничном руху – додаје Малетин. – Током децембра играћемо само наше новогодишње представе, уз две нове, премијерне.

У међувремену, најмлађа дечија драмска група пробе одржава у простору „Чигре“, а из „Ланета“ најављују формирање још три групе – за нижи и виши основношколски узраст, и за средњошколце. Сви заинтересовани могу да се пријаве лично у Позоришту или на број телефона 0641589314.

С. В. О.

 

Srdjan-Tesin

Писац из Кикинде, Срђан В. Тешин, добитник је престижне „Андрићеве награде“ за 2023. годину, за збирку приповедака „Црна Анђелија и друге зверске приче“, у издању београдског „Архипелага“. На конкурс Задужбине Иве Андрића ове године пристигло је 40 наслова.

„Збирку приповедака Срђана В. Тешина издваја сигурност реченице, изграђеност стила и композициона целовитост. Тематско и стилско јединство Тешинове књиге произилази из аутентичног односа према зооморфној проблематици, која писца уводи у плодан интертекстуални и интермедијални дијалог. Хронотоп Баната у збирци заузима средишње место, а своју упечатљивост дугује споју локалног и универзалног, интимног и општељудског, свакодневног и митског, актуелног и свевременог. Тешинов приповедни поступак одликују суптилна меланхолија, продорна иронија, психолошка изнијансираност и наративна динамичност, које творе заокружен и компактан приповедни свет“, образложење је жирија који су чинили др Бранко Вранеш (председник), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић, и чланови сарадници, др Андреја Марић и мр Александар Ћуковић.

Срђан В. Тешин рођен је у Мокрину и до сада је написао двадесетак прозних збирки, романа и збирки прича за децу. Његове „Мокринске хронике“ биле су у најужем избору за НИН-ову награду, за синопсис романа „Куварове клетве и друге гадости“ добио је Награду „Борислав Пекић“, Награду Друштва књижевника Војводине за књигу године заслужио је за књигу „Испод црте“.

За књигу „Лука каже“ добитник је два признања: Награде „Малени цвет” Града Ниша за књижевност за децу и младе, и Плакете „Сима Цуцић“ Банатског културног центра из Новог Милошева. Такође је добитник Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност Културног центра Војводине.

Кратке приче и романи превођени су му на енглески, француски, немачки, пољски, чешки, македонски, мађарски, словеначки и албански језик.

Награда која носи име нашег нобеловца једна је од најугледнијих књижевних награда у нас. Неки од добитника су Драгослав Михајловић, Александар Тишма, Давид Албахари, Данило Киш. Признање се додељује сваке године за најбољу збирку прича или приповетку објављену током једне календарске године.

Срђану В. Тешину награда ће бити уручена на свечаности у Задужбини Иве Андрића у Београду, 10. октобра, на дан рођења великог писца.

С. В. О.

(Фото: Имре Сабо, “Архипелаг”)

marina-3

Икона екс ЈУ сцене Марина Перазић гостовала је синоћ (субота) у кафе сувенирници музеја „Тера”.

Наступ познате певачице се одвијао на матрицу уз подршку ди џеја XLX, а Марина је с великом енергијом уживо певала своје највеће хитове. У тих нешто више од сат времена суграђани су могли да уживају у најпопуларнијим сонговима електро-поп групе „Денис и Денис”.

– Не желим у музичком смислу да излазим из зоне комфора, па ми тако највећи део програма чини репертоар групе „Денис и Денис”-рекла је тим поводом Марина.

Кад је већ поменула програм, неизбежно је било да чујемо “Програм твог компјутера”, али и друге хитове овог ријечког састава: “Ја сам лажљива”, “Ватра и знак”, “Соба 23”, као и “Колачиће”, из Маринине соло каријере.

-Ту песму ми је написао Кики Лесендрић и не може ми опростити успех који сам с њом направила-додаје уз осмех Марина:

– Осамдесетих година је било заиста много наступа и као кроз маглу сећам се да сам тих година наступила и у Кикинди, тако да ми је јако драго да сам после толико времена овде. А за то је заслужна Тамара Фијат.

-Тачно је, додаје Тамара, и све је на овом наступу протекло фантастично. Недавно смо основали удружење „Космосми” које ће се бавити афирмацијом свих видова уметности, од књижевности, сликарства, фотографије, до музике. Почели смо с музиком и то баш с Марином, која је икона домаће сцене, а наше активности се у наредном периоду настављају.

Иначе, публику је синоћ углавном чинила генерација 40+, али ни њима, као ни Марини, није недостајало енергије, јер су углас са овом певачицом отпевали цео концерт.

Иако Перазићева у последње време избегава публицитет, наша медијска кућа је добила ексклузивни интервју који ћете моћи да прочитате у четвртак у Комуни.

Н. Савић

atendite

Хор Културног центра Кикинда „Атендите”  предвођен професорицом др Биљаном Јеремић наступио је на Међународном хорском фестивалу у Херцег Новом и постигао запажен успех освојивши две награде у категоријама духовне музике и мешовитих хорова.

zmajeve-dec-igre-1

Најлепши део „Змајевих дечијих игара“ су најслађи и најмлађим учесници, деца из Предшколске установе „Драгољуб Удицки“ и Балетске школе. У част дечијег писца Јована Јовановића Змаја они су певали, играли, рецитовали, а подржали су их  познати дечији писци и ствараоци Тоде Николетића, Урош Петровић, Бранко Стевановић, Горан Новаков и музичар Иван Леншчешан.

-„Змајеве дечије игре“ су одраз идентитета једног народа и поносан сам што је Кикинда домаћин већ 31. пут. Током година у вашем граду саборовала је плејада дечијих писаца. Деца су градивна маса и активни учесници ових игара више од три деценије. Уколико 31 годину улажемо у децу, тада друштво не треба да брине о својој перспективи.Ова и сличне манифестације уче децу о првим вредностима и величинама нашег друштва, али их уводе у културу коју ако уништите, уништили сте и народ – рекао је Тоде Николетић.

Тања Ножица из Културног центра напомиње да је у оквиру манифестације организовано мноштво радионица и садржаја за децу школског и предшколског узраста.

-Чика Јова Змај први је дечији песник и најпознатији је његов стих „Деца су украс света“. Деца то заиста јесу и на нама је да их учимо правим вредностима које је Јован Јовановић Змај промовисао. Са његовим песмама  се сусрећу у најранијој доби, па све до старости. На нама је да одржимо традицију и да приближимо деци  најпознатијег писца – напоменула је Тања Ножица.

А.Ђ.

marina-perazic

Музеј Тера позвао је посетиоце у суботу, 5. октобра, на програм затварања садржајне и успешне летње сезоне. Тим поводом, у Музеју ће током дана бити организоване радионице, а увече музички програм:

Од 12 сати биће одржана Психоарт Лаб радионица у којима учесници уз помоћ визуелних и перформативних пракси истражују унутрашње доживљаје, експериментишу са начинима изражавања, а затим уз стручно вођење вербално обрађују проживљено и тако проширују телесну и емоционалну свесност. Радионица је затвореног типа и за учешће је неопходна пријава, а води је Милена Ћук.

У 15 сати ће почети радионица израде рељефа за децу и њихове одрасле пратиоце. Радови који буду настали на радионици биће следеће сезоне изложени у комплексу Музеја Терра.
Радионица која је део пратећег програма изложбе „Задње двориште”, у којој ће аутор Владимир Илић са учесницима истраживати могућности цртања пантографом биће одржана са почетком у 17 часова.
Наступ Марине Перазић, најистакнутије личности југословенске електро поп сцене и певачице групе Денис & Денис, у сарадњи са ДЈ XЛX најављен је за 21 сат.

Улаз за све активности је бесплатан.

01.-korica-bili-su-vojnici-velikog-rata

У издању  „Прометеја” и Радио-телевизије Србије изашла је нова књига историчара Золтана Чемереа под насловом „Били су војници Великог рата”.

Реч је о делу које на основу расположивих историјских података презентује податке о војничким парцелама из Првог светског рата на територији града Зрењанина (укупно 5 локација), са подацима о укупно 584 преминула војника, који су потицали са огромног простора од руске Јакутије до Рајнске области у Немачкој (аустро-угарски, немачки, руски, италијански, црногорски и српски војници).

У књизи постоји и посебна анализа о болестима које су харале у граду и овдашњим болницама, као што су тифус, колера, туберкулоза, а на крају рата и веома смртоносна шпанска грозница.

Ова књига осветљава како су гробови војника, некада бројни, тихо нестајали услед равнодушности друштва и занемаривања од стране државе. Аутор користи драгоцене изворе, као што је матична књига Царске и краљевске резервне болнице, како би реконструисао приче о идентитету и пореклу војника сахрањених у Зрењанину. Били су војници Великог рата је значајно дело које чува сећање на оне који су давно отишли, али не смеју бити заборављени.

Намера је да се у наставку обраде и у једној књизи презентују и подаци о војницима Првог светског рата који су сахрањени на територији града Кикинде.