најчитанији портал Севернобанатског округа
Народно позориште гостовало је, са представом „Ковачи“, на 29. Петровачким позоришним данима у Бачком Петровцу.
Са истим комадом, ансамбл нашег позоришта гостоваће у београдском Позоришту „Славија“ 14. септембра. Рађена по тексту Милоша Николића, представа је премијерно одиграна 2020. године.
С. В. О.
У Народном музеју сутра ће бити одржан 18. „Мамутфест“, јединствена манифестација у част мамутице Кике, чији је костур пронађен у глинокопу фабрике „Тоза Марковић“ 1996. године. Уочи Кикиног рођендана, данас је за малишане организована радионица у дворишту Музеја.
– Већ четврту годину имамо претфестивалски дан када основци и предшколци израђују честитке за Кику. Организовано нам долазе ђаци и деца из вртића, али и сви који желе да учествују – каже Драган Киурски, виши музејски педагог.
На радионици су били и ученици трећег разреда ОШ „Петар Кочић“ из Накова.
– Дошао сам да видим Кику и да цртам за њу, да јој направим честитку и да јој честитам рођендан – каже Лука Буцало.
Његова другарица Бојана Грбић објаснила је шта јој је занимљиво на радионици.
– Хтела сам Кики да пожелим срећан рођендан јер је јако лепа и сви смо ту да јој данас поклањамо пажњу. Нацртала сам јој рођенданску торту.
Нина Керкез додаје да су на њеној честитки торта, ватромет, свећице и заставице.
Деца су честитке окачила испред Кикинде реплике у дворишту, где ће и остати у току сутрашњег „Мамутфеста“.
Као Кикин рођендан одређен је други викенд у септембру, када је костур и пронађен. На 18. „Мамутфесту“ ће сутра (субота, 7. септембар), у 11 сати, бити отворена гостујућа изложба “Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса”, аутора Уроша Бузуровића, кустоса Природњачког музеја у Београду.
На отварању изложбе и Фестивала присутнима ће се обратити аутор изложбе, директор Природњачког музеја Славко Спасић, директорица кикиндског Народног музеја Лидија Милашиновић, а церемонију отварања употпуниће наступ хора “Чуперак”.
Осим гостујуће, посетиоци Фестивала имаће прилику да разгледају већ постављену изложбу “Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру које ће бити реализована два блока радионица.
Након отварања, уследиће програм подељен у две целине – “Базар музеја идеја” (чине га радионице у извођењу представника седам гостујућих музеја и једног факултета) од 11 до 15 сати, и колаж едукативно-креативних радионица од 15 до 18 сати.
Програм намењен родитељима са бебама и млађом децом, “Концерт за бебе”, биће одржан у свечаној сали Музеја у поподневним сатима. Нешто старијој деци намењени су стреличарска радионица и “Квиз из доба Јуре”.
У вечерњим терминима, за крај овогодишњег издања фестивала планирана је плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија “Јессy”.
Сви програми „Мамутфеста“ су бесплатни.
С. В. О.
Еколошки и позоришни фестивал, „Лименка театар фест“, живи свој други дан у нашем граду. После синоћње „Мале принцезе“ Позоришта из Приједора, одигране пред препуном салом Народног позоришта, данас је, у преподневном термину, најмлађу публику дочекала Позоришна трупа из Београда „Чувари природе“, са представом “Нешто зелено“.
По драматизацији истоимене књиге Александре Безмаревић Стевић, у представи играју Милица Јанкетић, Милош Лаловић и Ђорђе Коцић.
– Књига је написана у стиху и направљена је драматизација, а стихови су нам послужили за сонгове које смо сами компоновали, урадили аранжмане и режирали представу коју је од марта гледало већ пет хиљада малишана – рекла је глумица Милица Јанкетић. Са играња пред кикиндском публиком, каже, има одличне утиске.
– Било је сјајно, деца су јако лепо примила представу. На крају имамо квиз у којем их пропитујемо шта су научили, и није било погрешних одговора. Кроз сонгове и игру смо се трудили да им поруке које носи ова представа буду пријемчиве, да са представе изађу препуни утисака и као будући чувари планете – додаје Милица.
У представи „Нешто зелено“ два дечака су у мисији спасавања природе која се већ деценијама не осећа добро. Природа их учи како мале промене у и њиховим свакодневним навикама могу да направе велику разлику за целу планету.
Шаљиви квиз уз много лепих сонгова наишао је на одушевљење малишана. То и јесте поента и циљ, да деца постану мали еколози, каже глумац Ђорђе Коцић.
– Ми морамо да научимо децу док су мали, док су „сунђери“, да упију све те добре информације да би могли да развијају овај свет на прави начин, а позориште је жив медиј и зато је добар за то. Чујем да деца после представе опомињу родитеље и одрасле да не разбацују смеће. Представа је интерактивна и ми са сцене видимо да сваку информацију процесуирају и да једва чекају да изађу из позоришта и да почну то да примењују – испричао је Ђорђе.
Дечија публика стигла је из основних школа са својим учитељима и донела лименке којима су „платили“ улазнице за представу. Добијене, а неискоришћене „алу-коине“, који су средство плаћања на Фестивалу, предали су на лименкици – билетарници и, у њиховој вредности, свакој школи ће бити достављене књиге које се продају на овој манифестацији.
На репертоару „Лименка театар феста“ вечерас ће, од 19 сати, бити представа Позоришта лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској, а наредних дана очекују се гостовања још шест позоришта из Београда, Ниша, Бугарске, Македоније и Словачке. Пре почетка сваког извођења деци је на располагању Еко-базар са сликовницама, књигама, разгледницама, цртачем карикатура и Ли Меном са којим могу да рециклирају лименке.
С. В. О.
Врхунски извођачи, одлична организација и изузетна посећеност другог „Кикинда Опен ер” фестивала одржаног протеклог викенда на Старом језеру, показали су да је Кикинда озбиљан претендент не само за националну престоницу културе, већ да се организацијом оваквог музичког фестивала уписује великим словима на регионалну културну мапу.
Продукција Кикиндског портала забележила је незаборавне тренутке дводневног музичког спектакла.
Поставка радова новосадског уметника Владимира Илића свечано је отворена синоћ у Галерији „Тера“. Илић је дипломирао вајарство, али се његов рад, како сам каже, последњих година развио у посебном смеру, насталом, суштински, из самог стварања. Изложба носи назив „Задње двориште“.
– Вајарство ми је донело задовољство самим процесом. Већ годинама у раду користим пантограф, специфичан алат за увећање или умањивање цртежа – каже Илић. – Интересују ме нека општа места, какво је, рецимо, задње двориште. Посматрајући његове елементе, заигравам ствари које су око мене, и када пустим да се саме односе једна према другој, и са светлом у односу на њих, добијем решења са којима могу свашта да урадим. У задње двориште односите нешто што вам је драго. Тамо сам видео и цикорије које су овде на плочицама. И линије на изложеним сликама припадају њој. Било ми је изазовно да се повежем са „Тером“ и да уђем у процес цртања по плочицама, био је то искорак у мом раду, био сам на том терену и направио нешто што припада „Терином“ опусу.
Владимир Илић је учествовао на многобројним изложбама, а бавио се и сценографијом у независним позоришним пројектима. Подршка је пројекту „Шок задруга“ Мултимедијалног центра „Лед арт“. Члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводине и у статусу је самосталног уметника.
Његова изложба у „Тери“ биће доступна до 14. октобра.
С. В. О.
Фестивал за децу који их учи значају екологије и културе, „Лименка театар фест“, свечано је отворен вечерас на тргу и већ је рециклирано много лименки, а најмлађа публика испунила је позоришну салу у којој је гостовала прва представа, „Мала принцеза“ Позоришта из Приједора.
У програму свечаног отварања на тргу наступили су чланови Хора „Кикиндијанци“ Културног центра и Бубњарске секције Студија „Маус“. Прве посетиоце Међународног позоришног фестивала поздравио је градоначелник Никола Лукач.
– Желимо да покажемо да знамо како да чувамо и заштитимо нашу природу. „Лименка театар фест“ нам показује како да спојимо екологију и љубав према култури – рекао је градоначелник.
Фестивал је отворио првак Позоришта на Теразијама, глумац Мирољуб Турајлија.
– Хвала што сте претходних дана сакупљали лименке и тиме заслужили награду, улазницу за позоришну представу. А позориште је место где станују срећа, радост, весеље, смех, музика и плес, лутке и костими, и ја сам убеђен да ћете уживати у представама које су пред вама – рекао је Турајлија фестивалској публици и прогласио Фестивал отвореним.
Валентина Павличић, глумица и уметнички директор „Лименка театар феста“ објаснила је да је Фестивал настао као позив деци и грађанству да рециклирају, сачувају животну средину и да, у исто време, уживају у позоришној уметности.
– „Лименка театар фест“ постоји три године и наставак је пројекта „Лименкица-улазница“ који је настао пре 15 година. Након Новог Сада и Сомбора, ове године се обрео у Кикинди на наше велико задовољство – рекла је Павличићева и додала да су резултати пројекта фантастични.
– За 15 година прикупљено је скоро милион лименки за пиће које су отишле на рециклажу и кроз пројекте је прошло близу 90 хиљада деце и родитеља. Деца врло брзо науче да лименку не треба бацити, да је треба сачувати и послати на рециклажу. Оно што деца најбоље запамте као кратку и ефектну поруку је да, када рециклирамо само једну празну лименку, уштедимо толико енергије да три сата могу бесплатно да гледају цртаће на телевизији. Малишани врло брзо постају прави рециклери и чувари природе, а уз све то уживају у дивним позоришним садржајима што је, свакако, много боље од мобилног телефона.
Суорганизатор Фестивала је Народно позориште Кикинда у којем ће се, до недеље, одиграти девет представа из шест земаља.
– Фестивал за децу је најлепши почетак сезоне. У нашем позоришту, нажалост, деца су протеклих година била мало запостављена, па смо одлучили да ове године отворимо позоришну сезону са „Лименка театра фестом“ и да, на прави начин, посветимо пажњу нашој деци. Велико је задовољство бити домаћин овако значајном фестивалу који је и међународног карактера и угостити све глумце и мале љубитеље позоришта који ће, овога пута, бити и у улози еколога – рекла је директорица Позоришта, Милена Живков.
Први позоришни гости стигли су из Кикинди братског града Приједора, са представом „Мала сирена“.
– Идеја је изнад свега племенита, подржавамо је и са задовољством учествујемо. Први пут смо на Фестивалу, али се трудимо да у својим представама имплементирамо идеју екологије. Донели смо бајку о малој принцези која има диван глас, па га изгуби и онда настају разне перипетије како да га врати – испричао је Срђан Књегињић, глумац и директор Позоришта.
Неки од првих најмлађих рециклера за Фестивал су се дуго припремали. Мангул Каменовић има 13 година и донео је лименке у џаковима.
– Дошао сам са својом породицом, два брата и родитељима, донели смо данас 500 лименки и сутра ћемо донети још 250. Сакупљамо их од почетка августа. Битно је да чувамо планету, како би остала и за следеће генерације – рекао је Мангул.
Деветогодишња Нађа Велемиров дошла је на Фестивал са мамом и братом.
– Донели смо 25 лименки – каже Нађа. – Важно је да чувамо природу због чистог ваздуха јер, ако га не буде, може јако пуно људи да се разболи.
Концепција Фестивала је да, на Еко-базару испред Позоришта, који ће радити сат времена пре сваке представе, деца предају лименке на за то одређеним штандовима, где добијају средство плаћања – један „алу-коин“ (лимени новчић) за пет лименки. Новчићима „плаћају“ улазак на представу (један новчић), књиге (два или три новчића) и разгледнице на којима одмах пишу бакама и декама и убацују их у сандуче, а могу и да „плате“ цртање свог портрета.
Вечерас су, пред препуном салом расположене најмлађе публике са родитељима, глумци из Приједора одиграли представу „Мала сирена“.
Сутра, 5. септембра, од 11 сати, биће одиграна представа „Нешто зелено“ Позоришне трупе „Чувари природе“ из Београда; Позориште лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској ће, од 19 сати, гостовати са представом „Папирна магија“.
Трећег дана, у петак, 6. септембра, у термину од 11 сати, публика ће имати прилику да гледа представу из Пловдива у Бугарској, „Царево ново одело“ „Камелеон театра“; од 19 сати на репертоару је „Вук и седам јарића“ београдског Позоришта „Чарапа“.
У суботу, 7. септембра, у 11 сати почиње „Бела бајка“ Позоришта „Пепино“ из Ниша; од 13 сати, у фоајеу Народног позоришта, биће одржана панел дискусија на тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“; представа „Магични град“ Позоришта лутака „Пинокио“ из Београда, почеће у 19 сати.
Последњег Фестивалског дана, у недељу, 8. септембра, од 11 сати, гостоваће глумци „Бабец театра“ из Битоља у Северној Македонији са представом „У посети код Кејт и Фреди“; последња Фестивалска представа биће „Пинокио“ Позоришта лутака из Кошица у Словачкој, која је на репертоару од 19 сати, а затим следи свечаност затварања ове важне, корисне и лепе фестивалске манифестације.
С. В. О.
Лименка театар фест, интернационални позоришни фестивал за децу, ове године се одржава у Кикинди. Фестивал почиње вечерас (среда, 4. септембар) у 18 сати, свечаном манифестацијом отварања испред Народног позоришта у коме ће се, током трајања фестивала, одвијати програм Еко-базар пре сваке од девет представа.
Током пет фестивалских дана малишани и њихови родитељи имаће прилику да уживају у богатом и разноврсном програму. У Позоришту ће бити одиграно девет представа из шест држава – Босне и Херцеговине, Мађарске, Бугарске, Словачке, Македоније и Србије. Представе су одабрали селектор Слободан Јовановић и редитељка и глумица Валентина Павличић, уметничка директорка Лименка театар феста, наводи се у саопштењу организатора, Лименка театар феста.
Фестивал је настао с идејом да споји позориште за децу и екологију и то тако што ће будити свест најмлађих о важности очувања животне средине. Улазнице за фестивалске представе не могу се купити новцем. Да би се гледала представа, гледалац мора да сакупи и донесе пет лименки, за које потом добија један „алу-коин“, прву еколошку валуту на свету, начињену од алуминијума, којом може да купи улазницу. Уколико буде довољно вредан да током дана сакупи још више лименки (10,15,20…), може добити још „алу-коина“, за које може да купи нешто од школских потрепштина на Еко-базару. Ту ће моћи да се купе оловке са семеном дрвета, блокчићи од рециклираног папира, занимљиве књиге, разгледнице које се на лицу места пишу и шаљу бакама и декама.
Ту је и маскота Ли Мен који са децом пресује лименке у посебној преси и тако се започиње процес рециклаже, уметници који праве велике слике коришћењем лименки у боји као и још много занимљивих активности.
А да планета остане лепа и чиста, да малишани иду у позориште и да при томе много тога науче, активно су се потрудили и одрасли у својим компанијама. Они прикупљају празне лименке на трима бензинским станицама „НИС Петрол“ у Кикинди, да би их поклонити деци Кикинде.
Помоћи ће и одрасли који производе лименке – компанија „Балл пацкагинг“, која је подржала манифестацију. Компанија “Књаз Милош” ће се побринути да нико не буде жедан. Издавачка кућа „Клетт“ опремила је „Лименкицу књижарицу“.
“Лименка театар фест” настао је као наставак програма „Лименкица улазница“ који постоји од 2009. године. Дечје позориште “Чарапа”, Удружење „Еко арт“ и „Школа плус“ идејни су творци овог пројекта. За 15 година, кроз програме је прошло 85.000 деце и родитеља, а прикупљено је близу милион лименки за пиће, које су рециклиране, наводе организатори и додају да је фестивал, с великим успехом, 2022 године одржан у Новом Саду и прошле године у Сомбору, наводе организатори,
Представе ће се играти у терминима од 11 и од 19 сати. Вечерас је на репертоару прво извођење, „Мала принцеза“ Позоришта из Приједора.
Сутра, у четвртак, 5. септембра, биће одигране представе „Нешто зелено“ Позоришне трупе „Чувари природе“ из Београда, а Позориште лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској ће гостовати са представом „Папирна магија“.
Трећег дана, у петак, 6. септембра, публика ће имати прилику да гледа представу из Пловдива у Бугарској, „Царево ново одело“ „Камелеон театра“ и „Вук и седам јарића“ београдског Позоришта „Чарапа“.
У суботу, 7. септембра, на репертоару ће, у преподневном термину, бити „Бела бајка“ Позоришта „Пепино“ из Ниша, а од 13 сати, у фоајеу Позоришта, биће одржана панел дискусија на тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа“. Представа „Магични град“ Позоришта лутака „Пинокио“ из Београда, биће одиграна у вечерњем термину
Последњег дана, у недељу, 8. септембра, гостоваће глумци „Бабец театра“ из Битоља у Северној Македонији са представом „У посети код Кејт и Фреди“. Последња Фестивалска представа стићи ће из Словачке, из Кошица. Биће то „Пинокио“ Позоришта лутака.
С. В. О.
Изузетан ентузијазам, љубав према свом месту и много, много рада неопходно је да би се, на једном месту, у музеју, у овом случају мокринском, сакупила тако обимна грађа – документи, фотографије, слике, књиге, скулптуре, све што сведочи о овој вароши од најраније прошлости до данас.
Овог подухвата прихватио се, пре четири и по деценије, Драгољуб Бата Бадрљица, професор у пензији, који својим Мокринчанима чини, историјски и културолошки, највећу могућу услугу – чува их од заборава захваљујући дародавцима, а има их више од 500 из читавог света. Људе, напомиње, они су важни, тачније њихова достигнућа, о којима је прикупљао доказе.
Можда најпознатији и, свакако, најстарији експонат је скулптура названа „Мокринска лепотица“, винчанска фигурина (Винча Б слоја, како ју је одредио археолог Милорад Гирић), репрезент изузетних уметничких домета ове културе.
– То је мала скулптура у теракоти која представља торзо жене и стручњаци су проценили да је стара између шест хиљада и седам хиљада година. Пронађена је на подручју Мокрина и поклоњена је кикиндском Народном музеју у чијој је сталној поставци – каже професор Бадрљица.
Мокрин има и поморску битку, тврди професор, зато што се у Музеју чува фотокопија гравуре поморске битке између руске и турске флоте из 1788. године.
– Прича о Атилином благу има основа – тврди професор. – То сам чуо од Луке Надлачког. Немци су вршили војно гађање од Кинђе ка западном делу мокринског атара. Онда су узели детекторе и на једном месту пронашли отисак који је далеко већи од неексплодиране артиљеријске гранате. У току ноћи су се вратили са официрима и ископали око шест тона нечега и то су однели. Тежина је процењена по количини земље која је остала. О томе је био обавештен и Гестапо у Берлину са др Рајсвицом, археологом. Сматра се да је у питању било благо неког пљачкашког народа.
С. В. О.
Део приче о Мокринском музеју, објављене у 67. броју „Комуне“.
Прва промоција новог романа „Љуба” Радована Влаховића одржаће се у петак, 6. септембра, у 20 сати, у Банатском културном центру у Новом Милошеву.
„Љуба” је четврта књига Влаховићеве „Банатске епопеје”, започете романом „Бапа” и настављене делима „1934” и „Мученици“.
О роману ће говорити књижевни критичари Виктор Шкорић, Андреа Беата Бицок, Ненад Станојевић и Младен Ђуричић, и сам аутор. Модератор програма биће Сенка Влаховић, а одломке ће говорити Теодора Влаховић. На гитари ће наступити Вид Вашалић.
Жири у саставу Драган Бабић, Слађана Стаменковић и Јована Копривица донео је одлуку да књижевну награду „Ђура Ђуканов” за 2024. годину, коју додељује Народна библиотека „Јован Поповић” из Кикинде добије Тијана Миленковић из Београда, за рукопис збирке прича „Брм, брм“. Награда се додељује за рукопис необјављене књиге прича аутора млађег од тридесет пет година, саопштено је из Народне библиотеке.
Потенцирајући фрагментарну структуру саме збирке, као и појединачних прича, рукопис Тијане Миленковић „Брм, брм“ своју литерарну заводљивост открива у побуњеном ауторском гласу који вештим усложњавањем наративних перспектива тематизује осећање неприпадања кроз борбу са депресијом и потрагу за изгубљеним, никада досегнутим аутентичним бивствовањем уроњеним у отуђену свакодневницу. Елиптичним, готово синкопираним стилом, са немилосрдном иронијом, понекад са налетима приповедачког беса који се римује са истанчаним лиризмом и тарантиновском духовитошћу, ауторка слика свет младих људи који излаз из суморне стварности виде у наркотичком експазиму.
Кроз грађење интертекстуалних спона са уметничким световима Тарковског, Тракла, Елиота, а на стилском и тематском плану, открива се и блискост са стваралаштвом Милене Марковић, овај дебитантски ауторски глас ствара аутентичан доживљај света у којем су и сви уметнички идоли свргнути са пиједестала.
Суптилно разгранат мотив југословенског наслеђа кроз целу збирку снажно одјекује у причи „Моја Сутјеска“, у којој ауторка прави омаж антифашистичкој југословенској борби из феминистичке перспективе.
Играјући на често клизавом терену слободе коју нуди форма кратке прича, вешто посежући за колоквијалним језиком кроз опис еротских сусрета, ауторка искорачује и на терен бруталног и нуди слику понегде разигране, али често уморне чулности као израз суочавања са светом где је немогућност истинске емотивне блискости постала норма.
Витализам ове прозе лежи у гротескним обртима с којима се суморна стварност преобраћа у окриље фантастичног и црнохуморног, тако се породично рођенданско окупљање претвара у харикири мајчинске фигуре. У прозном свету овог рукописа, на терену смо ипак модерне гротеске, која је лишена карневалског ускрснућа, сем у језичким обртима, пропламсајима хумора, склизнућу ка поетском, интимном, где се истинска моћ проналази тек у способности да се у ритмичности и заиграности књижевног језика открије сопствени ауторски глас. Уколико се буде развијао, овај ауторски глас може заузети значајно место на домаћој књижевној сцени, наводи се у саопштењу жирија који је и похвалио рукопис „Слобода“ Тање Малетић, такође из Београда.
Награда „Ђура Ђуканов“ подразумева штампање књиге и Тијани Миленковић ће бити додељена на свечаности у Народној библиотеци која се, традиционално, одржава 19. јануара, на дан рођења овог значајног мокринског писца.
