Култура Архиве | Паге 44 оф 95 | Кикиндски портал

Саборовање у удружењу „Крила анђела“: Изложбом о колонизацији чувају историју

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2024

У галеријском простору удружења грађана „Крила анђела“ отворена је изложба „Културно наслеђе“ чија је тема колонизација. Јелена Вушуровић, сликарка са Цетиња срећна је што је постала део Кикинде.

-Већ неколико дана стварам у Новим Козарцима и дела која сам насликала остављам удружењу. Сарадња ће у наредном периоду бити боља и садржајнија и на овај начин повезујемо Цетиње и Кикинду. Духовност која је владала у породици Рељић инспирисала ме је да урадим конфигурацију Исуса и Марије. На мојим сликама има пуно жуте и наранџасте боје што је заправо апстракција наше мисли јер волим светлост и позитивна сам, а то су највеселије боје – истакла је Јелена Вушуровић.

Данијел Першић, председник и оснивач уметничког студија „Сомбор“ подсетио је на одличну сарадњу са удружењем „Крила анђела“.

-Неколико година уназад окупљамо децу и младе који су део саборовања у Новим Козарцима. Омогућено им је да сликају и развијају се, а ове године тема је била колонизација и настале су изузетне слике. Деци је важно да се и њихов рад међу делима изузетних сликара, али и да уче и раде са њима. То им даје подстрека да буду још бољи – навео је Першић.

Удружење „Крила анђела“ важан је чинилац културне слике наше средине, рекао је председник Скупштине града Младен Богдан приликом отварања изложбе којој су присуствовали и градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Александар Аћимов.

-Удружење се труди да подстиче и афирмише младе и талентоване људе. Наша жеља је да помогнемо свима који се труде да развијају културне садржаје и успостављају нове сарадње. Тема изложбе и саборовања је колонизација која је темељ битисања суграђана који су населили део територије нашег града. Важно је очувати сећање на претке и корене и у средини коју су населили – додао је Богдан.

Изложба је део десетогодишњег пројекта „Чување српског националног идентитета“ у оквиру ког се чува културно наслеђе овог дела Баната, појаснио је Милан Рељић, председник удружења „Крила анђела“.

-Пројекат „Колонизација 1946 -1947 у Нове Козарце и Банат“ има за циљ да на сликарским платнима сачува аутентичне догађаје из свакодневног живота наших предака и да их оставимо нашим потомцима. Овековечен је и долазак наших предака из Босне возом. Њих су дочекали домаћини, али и они који су стигли пре њих. Циљ ми је да будућим генерацијама оставимо живу историју

Отварањем изложбе уједно је обележена и деценија постојања „Крила анђела“.

А.Ђ.

Фестивал „Тера Вива“ окупио велики број посетилаца свих узраста

Aleksandra Djuran Јулy 26, 2024

Фестивал „Тера Вива“, 13. по реду, организован је у Атељеу „Тера“ у оквиру Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти. Дводневни програм намењен је деци, популаризацији младих књижевника и бендова. Радионице „ТераКидс“ испуниле су очекивања многобројних посетилаца. У оквиру „Потраге“ изгубљен скулптуре тражили с млађи и нешто старије суграђани. Катарина Крнић уживала је у овој игри.

– Задаци су везани за постављене скулптуре и „Теру“. Требало је да се пронађу задате скулптуре на мапи, да се доцртају, преброје и остало. Јако је интересантно и ово ми је први пут да учествујем у некој потрази. Није тежак задатак и забавно је, а овако сам на најбољи начин видела које све скулптуре постоје на овом простору – рекла је Катарина.

Филипа Милановића затекли смо у прављењу скулптура од глине у вајарској радионици.

-Први пут сам овде и драго ми је јер волим да правим скулптуре од глине. Направићу тврђаву са околином и однећу је кући да се похвалим свима– сазнали смо од Филипа.

Александар Липован, в.д. директор ЦЛПУ „Тера“ напомиње да је ове године фестивал окупио највише деце до сада.

-„Тера Виви“ подједнако се радују посетиоци и, ми, запослени. Циљ нам је да отворимо нашу установу за што већи број посетилаца различитог узраста. Новина је да смо ове године организовали представили младе београдске песнике који припадају алтернативној сцени, а модератор овог догађаја била је Милана Грбић, кикиндска књижевница – истакао је Липован.

Радионице су организовали Стреличарско удружење „Аполо“, чланови позоришта „Лане“, била је ту и радионица фрактала, скулптуре од папира које је са децом израђивао Јован Исаков, сликање портрета.

А.Ђ.

У Историјском архиву изложена документа која се односе на почетак Првог светског рата

Igor Crnogorac Јулy 23, 2024

Копије докумената размењених између Краљевине Србије и Аустроугарске монархије после Сарајевског атентата, пре почетка Првог светског рата, изложене су, од уторка, у Историјском архиву. Поводом 110 година од почетка Великог рата Архив се придружује акцији Министарства културе и Државног архива Србије у којем су, до 28. јула, изложена оригинална документа.

У три витрине постављени су: Ултиматум Аустроугарске Србији и одговор Краљевске владе, оба на десетак страница, писана на француском језику који се тада користио у међународној дипломатији, и телеграм, са преводом, којим је Аустроугарска објавила рат Србији 28. јула 1914. године.

– Трзавице са почеле још 1912. године, када је Србија победила у Балканским ратовима и од тада се очекивало да ће доћи до окршаја између две државе, али не и да ће се покренути ланац догађаја и савезништава између Антанте и Централних сила, што ће бити кључ отпочињања Првог светског рата – каже директор Историјског архива, Срђан Сивчев. – Тензије су трајале готово две године и само се чекао повод за рат који се и десио када је, на Видовдан 1914, Гаврило Принцип извршио атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда и на његову супругу, војвоткињу Софију Чотек. Месец дана је трајала дипломатска борба Србије да се очува мир, да се не улази у рат са Аустроугарском, али је Ултиматум био превише понижавајући за Србију и стављало је у колонијални положај. Све тачке су биле позитивне осим једне – учешће аустроугарских полицијских снага у истрази на територији Краљевине Србије, што је било недопустиво за једну независну државу. Аустроугарска није прихватила одговор на Ултиматум и крвави сукоб је започео. Очекивало се да ће то бити краткотрајна акција, да ће Србија брзо бити сломљена, али су покренути ланци савезништава и тај крвави сукоб је трајао четири године.

На предлог Архива Србије, Унеско је, 2015. године Телеграм објаве рата Аустроугарске Србији уписао у Међународни регистар “Сећање света”.

У холу Историјског архива документа су доступна до 28. јула, до датума избијања Првог светског рата.

С. В. О.

Етно камп „Гусала“: Нематеријално наслеђе Баната чувају од заборава

Aleksandra Djuran Јулy 19, 2024

Нематеријално наслеђе српског, румунског и мађарског дела Баната захваљујући етно кампу АДЗНМ „Гусле“ остаће сачувано од заборава. У научно- истраживачкој станица музичко-традиционалног фолклора, која траје 23 године, ове године је тридесетак студената и ученика средњих музичких школа. До недеље ће се дружити, истраживати, учити о раду на терену, али и стећи искуства која ће примењивати у раду. Мила Топић из Бања Луке студенткиња је етномузикологије на Академији уметности и други пут је на кампу.

-У Кикинди сам упознала студенте са других универзитета са којима делим слична интересовања с обзиром на то да студирамо сродне науке. Поред вршњака, ту су и професори са других факултета од којих сам пуно научила. Учимо нове игре, песме, упознајемо се са традицијом и културом овог краја. Камп пружа велике могућности, а у каснијем школовању и раду доста тога могу да применим – истакла је Мила.

Вања Вујичић из Новог Сада, студенткиња је ветеринарске медицине. Као чланица фолклорног ансамбла „Вила“ интересује је ова област тако да се радо придружила етно кампу.

-Певам и играм и камп је важан за све нас који се аматерски и из љубави бавимо традиционалном игром, песмом и свирањем. Имамо прилику да од еминентних предавача сазнамо пуно тога. Трећи пут сам у Кикинди и сваки пут камп је другачији и бољи и из вашег града одем са новим пријатељствима и знањима – додала је Вања.

Менторка је др Драгица Панић, шеф катедре за етномузикологију из Бања Луке, док је новина да су, поред Игора Попова, уметничког руководиоца „Гусала“, коментори кампа ове године и мастер Катарина Николић са музиколошког института академије уметности и Давор Седларевић из Центра за културу из Колашина.

-Темељи које смо поставили показали су се одлични и камп је надрастао сам себе. Поред очувања традиције, наш циљ био је повезивање студената и академија у чему смо успели и сада се укључују и друге земље. Похвалила бих све запослене у „Гуслама“ који већ 23 године предано раде и нико од нас, када смо почињали, није очекивао да ће се камп оволико развити и да ће бити узор сличним камповима у региону. Студентима је значајан јер науче методолошке основе теренског истраживања. Овај предмет не постоји на факултетима, иако се о терену пуно прича. Зато од ове године на Академији у Бања Луци увели смо у редовну наставу. Етно камп окупља велики број младих људи. Поред играчких и певачких радионица и упознавања са тим како се прикупља материјал на терену, они стичу нова пријатељства и размењују искуства – додаје др Панић.

Учесници су са Факултета музичке уметности из Београда, Академије уметности из Бања Луке, Музичке академије из Новог Сада, Штипа из Македоније, Западног универзитета из Темишвара, музиколошког института српске академије из Београда, Центра за културу „Мијат Машковић“ из Колашина, ученици средње музичке школе из Суботице, Сомбора и Краљева. Први пут учествују и полазници Академије из Приштине и ученици Балетске школе из Панчева.

ИСТРАЖИВАЊЕ БАНАТА

Међународна студијска истраживачка станица, етно камп, ове године обухватиће истраживања у Румунији у Араду Гају и Дети. Студенти ће посетити Сечањ, биће присутни у Падини где ће се упознати са традицијом и обичајима Словака. У „Гуслама“ ће се обавити теренско истраживање традиције Рома у нашем граду, а гост ће бити и Милан Прунић Дума који ће говорити о обичајима којих више нема.

А.Ђ.

Свечано отворен 23. ФЕНОК: Спајају регион и Европу

Aleksandra Djuran Јулy 18, 2024

Концертом Великог народног оркестра АДЗНМ „Гусле“ и гостију из Турске, Италије, Румуније и Новог Сада, свечано је отворен 23. Међународни фестивал народних оркестара. ФЕНОК су подржали Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, тако да је овогодишњи фестивал отворио мр Драган Трапарић, помоћник покрајинског секретара за културу.

-Међународни фестивал народних оркестара Кикинду ставља на мапу културних дешавања у читавом свету и сви треба да се поносимо „Гуслама“ које постоје од 1876. године. ФЕНОК и етно камп су прави начин да се децентрализује култура, а како „Гусле“ утичу на становнике Кикинде, тако и Кикинђани одређују ово друштво, што вас чини јачим и бољим људима – прецизирао је мр Трапарић.

И градоначелник Никола Лукач, заједно са сарадницима поздравио је суграђане и навео да су ФЕНОК, али и етно камп који је у току веома важни за нашу средину.

-Менаџмент „Гусала“ максимално се труди да суграђанима, али и гостима нашег града, уприличе изузетне вечери традиционалне музике. Манифестација траје више од две деценије и о њеном квалитету и значају не треба пуно говорити. Ту су нам и студенти, али и еминентни стручњаци који помажу да етно камп буде што садржајнији и бољи, као и да понуди што више знања – рекао је градоначелник Лукач.

Народни оркестар под вођством професора Ахмета Текина Кумаша из Истанбула већ осам година је део ФЕНОК-а. Оркестар из Турске постоји више од три и по деценије, а суграђани су имали прилику да чују традиционалне инструменте ове земље баламу, кавал, кабок кемане, бендир.

-Свирам баламу и сви ми трудимо се да донесемо део наше традиције у Кикинду. Волимо што смо део фестивала и што смо његов део више година. Турска народна музика је музика душе и то ваша публика препознаје – навео је Ахмет Текин Кумаш.

Из Асоцијације за банатску културу из Темишвара Кикинђанима су се представили професори Музичке академије Западног универзитета.

-Са „Гуслама“ смо потписали протокол о сарадњи и већ четири године смо део овог фестивала. Част нам је што смо део значајног културног догађаја који спаја читав регион и део Европе. И ове, као и претходних година, припремили смо богат програм који је увек другачији. Одлучили смо се за традиционалне песме из Баната и Трансилваније – рекао је професор Лучано Емил Рошка, председника поменутог удружења.

Оркестар „Морешка Нова“ стигао је из Гравине из Италије.

-Други пут смо део ФЕНОК-а и пресрећан сам што смо поново овде. Заједно са оркестром представили смо медитеранску музику и традиционалну музику са југа Италије. Фестивал има одличну репутацију у Европи и о њему се пуно прича – сазнали смо од Пјетра Лајка, вође оркестра.

Све што „Гусле“ раде су култура и неговање културне традиције, истакао је директор АДЗНМ „Гусле“ Зоран Петровић.

-Незаменљив је доживљај слушати уживо врхунске уметнике који долазе из читавог региона и то раде из љубави и због тога што поштују оно што радимо. Одјеци нашег рада изазивају одличне реакције у региону и у стручним круговима. Исто тако наш етно камп постао је модел који многи наши суседи копирају. Наредни корак је умрежавање и постизање реалних резултата – додао је Петровић.

ФЕНОК траје до недеље када ће се поред поменутих гостију представити и инструменталисти, оркестри и солисти из Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Црне Горе.

А.Ђ.

Симпозијум „Тера“ – фестивал стваралаштва и нових уметничких домета

Igor Crnogorac Јулy 18, 2024

Шесторо вајара овог јула има привилегију и част да ствара на светском нивоу етаблираном, Међународном симпозијуму „Тера“. Вечерас су, публици и једни другима, представили своје досадашње радове, у потпуно прилагођеном и пријатном амбијенту атељеа некадашњег Погона три фабрике црепа. Овде се, уз помоћ најбољих мајстора и са највећом пећи у региону, већ назиру облици идеја које су понели са собом или бивали инспирисани затеченим – простором, људима и историјом града.

Стивен Мос, вајар из Велике Британије који живи и ради у Паризу, каже да је први пут у Србији, а премијерно ће урадити и скулптуру великог формата од глине са којом, такође, никада није радио.

– Све је јако, јако добро овде. Никада нисам радио велике формате, посебно не у глини. Вајам са епокси смолом – каже Мос. – Моја скулптура имаће референце на неколико уметничких дела, али највише на слику Пола Сезана „Голубарник“, из 1898. године. У суштини, репродукујем је у глини и скулптури. Све је веома лепо, људи, град, јако сам задовољан иако сам имао незгоду са бициклом и поломио сам ногу. То ме је мало успорило, али сам пун оптимизма.

Мос је експериментални вајар и његови радови су у многим јавним колекцијама у Француској.

На овогодишњем сазиву стварају и: вајар Милорад Мића Стајчић и сликар Срђан Арсић из Београда, Божица Рађеновић, вајарка, самостална уметница која живи и ради у Отави, Весна Перуновић коју је уметнички пут одвео у Торонто, и Анамарија Шербан из Арада. Она је, на Универзитету у Темишвару дипломирала вајарство и докторирала визуелне уметности.

Према утисцима које су поделили са нама, веома су задовољни што су у друштву одабраних уметника који, у изванредним условима, у потпуном миру на рубу града, измаштавају, граде и подижу нова дела која ће оставити својим домаћинима и свим Кикинђанима као легат за будућност.

С. В. О.

Пожурите на Сувача демо фест: Свираће и бенд изненађења

Jelena Trifunović Јулy 13, 2024

Ако већ нисте, право је време да се запутите ка углу Моравске и Србобранске улице! У току је осми Сувача демо фест, а на сцени се смењују старе и нове рок генерације.

Међу младим снагама је група „Феникс”.

– Годину дана сам у бенду. Волим рокенрол, највише слушам домаћи рок. Уживам када сам са друштвом и када наступамо. Имали смо и хуманитарне свирке, а ово ми је први наступ на Сувача демо фесту. Имам малу трему, али позитивну- рекла је за Кикиндски портал Андреа Беренг (14), која у рок четверцу „Фениксу” свира ритам гитару.

Не одустају ни рок ветерани, па се увек радо одазову позиву пријатеља да наступе. Синишу Пашића и групу „Кум” не треба посебно представљати.

-Од 1986. група Кум постоји. Свирамо и даље, сваке суботе имамо мото скупове и клупске свирке. На Сувача демо фесту смо домаћи, част нам је и задовољство да смо овде, јер, без лажне скромности, сматрамо да смо још увек најбољи бенд у граду. Поента оваквог догађаја је да се што више младих ангажује око рокенрола- каже фронтмен Кума.

И осмом музичком фестивалу основаном како би афирмисао младе и мање познате бендове, али нас подсетио и на рок ветеране, подршку пружа Пуниша Зељковић -Били Кинг, који оригиналним најавама употпуњује музички хепенинг.

-Воја (прим. аут. Војислав Ђукић) је заједно са фамилијом Грбић својим искуством, знањем, посвећеношћу, љубављу и професионалним односом покренуо ову причу. Одрастали смо и свирали заједно, драго нам је да из године у годину видимо напредак у смислу да што више деце долази, да су препознали улагања, труд, рад и жељу да се укључе јер култура је суштина свега. Људи су наши најквалитетнији ресурси и ту смо да пружимо подршку онима којима је потребна, да им се пружи „ветар у леђа”- каже Били Кинг.

Свирка код старог млина почела је нешто после 18 часова и трајаће до два после поноћи. После наступа Музичког центра Бубамара и Тхе Фриендс, на бини се смењују мокринско-иђошки бенд Бирц, а потом Феникс, Рој, Кум, Фауст (суботичко-кикиндска комбинација), па зрењанински састав Урош и нејаки, Д’Влуесберрy и Зенит.

Очекујте и госте изненађења. Популарни су били деведесетих година прошлог века, имали су аутентичне нумере и наступе, свирали по Србији и Републици Српској.

Велике приче долазе из малих средина

Поред тога што је завршио соло певање и теорију музике, Били Кинг је цео живот у музици као извођач и аутор, и не сумња да управо овакви музички догађаји потврђују да рокенрол има достојне и искрене наследнике.

– Сарађујем са многима и у области примењене музике за филм, позориште, радио и тв продукцију, сарађивао сам са многима који су покренули целу ту субкултурну причу у Југославији. Вечита је то борба. Као да неко ради на томе да деца не чују ништа осим оног што им се тендециозно пласира. Деци треба дати простор и могућност да сами одлуче шта ће слушати. Друга ствар, рекао сам то у недавном интервјуу, све велике приче потичу из малих средина, од деце која су потпуности један на један са музиком, воле је, искрени су, од њих следе велика дела- наводи Пуниша Зељковић.

Прва бина

Сувача демо фест организује истоимено удружење грађана чији је оснивач Војислав Ђукић.

-Наш фестивал би се могао назвати и „прва бина“, јер управо на њему неке младе групе имају први јавни наступ. А многе од група су баш преко нашег фестивала и стекле афирмацију. Иначе, кад је реч о самом фестивалу, то је музички догађај на који се учесници увек радо враћају и који им остане у изузетно лепом сећању- рекао је Ђукић најављујући за Кикиндски портал осми Сувача демо фест.

Изложбом радова насталих у Кикинди, студенти Летње уметничке школе захвалили се на гостопримству

Aleksandra Djuran Јулy 12, 2024

Летња уметничка школа, у оквиру које је у нашем граду боравило и стварало 40 студената завршена је изложбом радова насталих у музичким, ликовним, драмским и радионицама керамике које су водили др Марко Стојановић, др Немања Николић, др Тара Манић и др Љубица Кнежевић. Осим из наше земље, део школе били су и студенти из Кине, Америке, Италије, Пољске, Белгије и Словеније. Међу њима је била и Александра Милојковић из Ужица, студенткиња Академије ликовне уметности у Требињу.

-Први пут сам у Летњој школи, али и у Кикинди. Била сам део радионице вајарства и за кратко време сам пуно научила. Инспирацију сам нашла у окружењу и упознала значајан број младих који ће бити будући уметници – истакла је Александра Милојковић.

Летња уметничка школа имала је за тему очување природе и одрживост екосистема, а зелено окружење града Кикинде и Баната представљало је драгоцен извор инспирације студентима из земље и иностранства.

-Током седмодневне уметничке школе покушали смо да направимо интеграцију различитих уметности и да студенте обучимо новим знањима. Наши учесници су у Кикинди доживели пуно лепих ствари и стекли су нова искуства. Наш допринос је тај што вашем граду остављамо артефакте који су настали, а оно што студентима остаје јесте то што су видели на који начин уметности могу да се спајају, што им је отворило нове видике. Експлицитно су ми то споменули студенти из Немачке – рекао је Владимир Татревћ, проректор за међународну сарадњу и уметнички директор Летње уметничке школе.

Завршној свечаности присуствовао је и градоначелник Никола Лукач.

-Драго ми је што смо имали прилику да угостимо студенте који су имали пуно тога да виде у нашем граду. Сигуран сам да је за њих било откровење какав смо град који их је инспирисао за нека будућа дела. Показали смо и све туристичке потенцијале и показали смо им дестинације по којима смо јединствени. Потрудићемо се да продубимо сарадњу са београдским Универзитетом уметности – навео је Лукач.

Марко Марковљев в.д. директор КЦК додао је да је ово 22. Летња уметничка школа.

-Верујем да је ово само почетак сарадње са Универзитетом уметности у Београду и кроз друге пројекте. Већ сада могу да најавим представљање изложбе радова насталих у Кикинди децембра у оквиру Дана Универзитета – рекао је Марковљев.

У галерији Културног центра Кикинда отворена је изложба „Имаге + Филм = Ецологy”, док је на платоу испред Културног центра поставка интердисциплинарних радова који спајају музику и скулптуру под називом „Ецхоес оф Еартх: А Сцулптурал Инсталлатион фор 17 Спеакерс”. На платоу иза споменика Јовану Поповићу изведена је представа „Зелено, волим те зелено“.

Летња уметничка школа је реализована у сарадњи Универзитета уметности у Београду са Културним центром Кикинда, и уз подршку Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“ и града Кикинде.

А.Ђ.

Промоција романа „Породични ручак” Ненада Пипера вечерас у библиотеци

Jelena Trifunović Јулy 12, 2024

Некадашњи наш суграђанин, дипломирани економиста Ненад Пипер, данас живи у Земуну, али прву промоцију своје тек изашле књиге заказао је у родном граду. Вечерас од 19 сати у библиотеци у Кикинди представиће свој роман „Породични ручак“. У питању је његова друга књига, а већ је својом првом прозном публикацијом „Различити људи“, која је изашла прошле године, скренуо пажњу на себе особеном поетиком и мотивима.

У „Породичном ручку“ иде корак даље; отвара нова поглавља, тзв. „вруће теме“, интриге, заблуде, жеље…

-Роман „Породични ручак” је другачији у односу на претходни, са много дубљом анализом више ликова који чине породицу Станковић. Он је с једне стране социолошки, јер се бави многим питањима данашњице и актуелним темама које нас окружују, а с друге психолошки јер дубоко продире у питање трансгенерацијске трауме. Такође, многи читаоци га доживљавају емотивно с обзиром да има секвенце које наводе на сузе. Жанровски би могао да буде сврстан у драму- испричао је Пипер за „Комуну”.

Књигу је издала издавачка кућа „Бесани“, а у библиотеци о њој ће говорити Милана Бајкин и Дуња Прибиш.

– Роман дубоко продире у породичне односе и прати све стадијуме породичног развоја. Садржи много различитих аспеката и покреће на размишљање. Прекид трудноће, спонтани побачај, нарушени односи само су део тема обухваћених романом. Иако су теме врло актуелне и контроверзне, сматрам да је написан са мером и да се нико његовим читањем неће осећати увређеним. Ликови су одмерени и описани објективно, без осуде. Ово им даје дубину и могућност да се читаоци повежу са њима- указује аутор.

Н. Савић

Затварање Летње уметничке школе: Вечерас изложба у КЦ и представа на тргу „Зелено, волим те зелено”

Jelena Trifunović Јулy 12, 2024

Презентација радова и свечано затварање Летње уметничке школе биће уприличено вечерас у Културном центру Кикинда.

Посетиоци ће имати могућност да погледају радове са музичке, ликовне, драмске радионице и радионице керамике које су водили др ум. Марко Стојановић (ФМУ), др ум. Немања Николић (ФЛУ), др ум. Тара Манић (ФДУ) и др ум. Љубица Кнежевић (ФПУ).

У 19 сати, у галерији Културног центра биће отворена изложба “Имаге + Филм = Ецологy”, док ће на платоу испред Културног центра, бити поставка интердисциплинарних радова који спајају музику и скулптуру под називом “Ецхоес оф Еартх: А Сцулптурал Инсталлатион фор 17 Спеакерс”.

У 20:45 на платоу иза споменика Јовану Поповићу ће бити изведена представа „Зелено, волим те зелено“.

Овогодишња Летња уметничка школа имала је за тему очување природе и одрживост екосистема, а зелено окружење града Кикинде и Баната представљало је драгоцен извор инспирације студентима из земље и иностранства.

Школа је реализована у сарадњи Универзитета уметности у Београду са Културним центром Кикинда, и уз подршку Центра за ликовну и примењену уметност Тера и града Кикинда.