najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Narodno pozorište gostovalo je, sa predstavom „Kovači“, na 29. Petrovačkim pozorišnim danima u Bačkom Petrovcu.
Sa istim komadom, ansambl našeg pozorišta gostovaće u beogradskom Pozorištu „Slavija“ 14. septembra. Rađena po tekstu Miloša Nikolića, predstava je premijerno odigrana 2020. godine.
S. V. O.
U Narodnom muzeju sutra će biti održan 18. „Mamutfest“, jedinstvena manifestacija u čast mamutice Kike, čiji je kostur pronađen u glinokopu fabrike „Toza Marković“ 1996. godine. Uoči Kikinog rođendana, danas je za mališane organizovana radionica u dvorištu Muzeja.
– Već četvrtu godinu imamo pretfestivalski dan kada osnovci i predškolci izrađuju čestitke za Kiku. Organizovano nam dolaze đaci i deca iz vrtića, ali i svi koji žele da učestvuju – kaže Dragan Kiurski, viši muzejski pedagog.
Na radionici su bili i učenici trećeg razreda OŠ „Petar Kočić“ iz Nakova.
– Došao sam da vidim Kiku i da crtam za nju, da joj napravim čestitku i da joj čestitam rođendan – kaže Luka Bucalo.
Njegova drugarica Bojana Grbić objasnila je šta joj je zanimljivo na radionici.
– Htela sam Kiki da poželim srećan rođendan jer je jako lepa i svi smo tu da joj danas poklanjamo pažnju. Nacrtala sam joj rođendansku tortu.
Nina Kerkez dodaje da su na njenoj čestitki torta, vatromet, svećice i zastavice.
Deca su čestitke okačila ispred Kikinde replike u dvorištu, gde će i ostati u toku sutrašnjeg „Mamutfesta“.
Kao Kikin rođendan određen je drugi vikend u septembru, kada je kostur i pronađen. Na 18. „Mamutfestu“ će sutra (subota, 7. septembar), u 11 sati, biti otvorena gostujuća izložba “Biljka kao začin – u carstvu boja, mirisa i ukusa”, autora Uroša Buzurovića, kustosa Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.
Na otvaranju izložbe i Festivala prisutnima će se obratiti autor izložbe, direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić, direktorica kikindskog Narodnog muzeja Lidija Milašinović, a ceremoniju otvaranja upotpuniće nastup hora “Čuperak”.
Osim gostujuće, posetioci Festivala imaće priliku da razgledaju već postavljenu izložbu “Od PoEtike do Metodike” autora dr Milorada Stepanova u okviru koje će biti realizovana dva bloka radionica.
Nakon otvaranja, uslediće program podeljen u dve celine – “Bazar muzeja ideja” (čine ga radionice u izvođenju predstavnika sedam gostujućih muzeja i jednog fakulteta) od 11 do 15 sati, i kolaž edukativno-kreativnih radionica od 15 do 18 sati.
Program namenjen roditeljima sa bebama i mlađom decom, “Koncert za bebe”, biće održan u svečanoj sali Muzeja u popodnevnim satima. Nešto starijoj deci namenjeni su streličarska radionica i “Kviz iz doba Jure”.
U večernjim terminima, za kraj ovogodišnjeg izdanja festivala planirana je plesna radionica u izvođenju Sanje Rešćanski iz Plesnog studija “Jessy”.
Svi programi „Mamutfesta“ su besplatni.
S. V. O.
Ekološki i pozorišni festival, „Limenka teatar fest“, živi svoj drugi dan u našem gradu. Posle sinoćnje „Male princeze“ Pozorišta iz Prijedora, odigrane pred prepunom salom Narodnog pozorišta, danas je, u prepodnevnom terminu, najmlađu publiku dočekala Pozorišna trupa iz Beograda „Čuvari prirode“, sa predstavom “Nešto zeleno“.
Po dramatizaciji istoimene knjige Aleksandre Bezmarević Stević, u predstavi igraju Milica Janketić, Miloš Lalović i Đorđe Kocić.
– Knjiga je napisana u stihu i napravljena je dramatizacija, a stihovi su nam poslužili za songove koje smo sami komponovali, uradili aranžmane i režirali predstavu koju je od marta gledalo već pet hiljada mališana – rekla je glumica Milica Janketić. Sa igranja pred kikindskom publikom, kaže, ima odlične utiske.
– Bilo je sjajno, deca su jako lepo primila predstavu. Na kraju imamo kviz u kojem ih propitujemo šta su naučili, i nije bilo pogrešnih odgovora. Kroz songove i igru smo se trudili da im poruke koje nosi ova predstava budu prijemčive, da sa predstave izađu prepuni utisaka i kao budući čuvari planete – dodaje Milica.
U predstavi „Nešto zeleno“ dva dečaka su u misiji spasavanja prirode koja se već decenijama ne oseća dobro. Priroda ih uči kako male promene u i njihovim svakodnevnim navikama mogu da naprave veliku razliku za celu planetu.
Šaljivi kviz uz mnogo lepih songova naišao je na oduševljenje mališana. To i jeste poenta i cilj, da deca postanu mali ekolozi, kaže glumac Đorđe Kocić.
– Mi moramo da naučimo decu dok su mali, dok su „sunđeri“, da upiju sve te dobre informacije da bi mogli da razvijaju ovaj svet na pravi način, a pozorište je živ medij i zato je dobar za to. Čujem da deca posle predstave opominju roditelje i odrasle da ne razbacuju smeće. Predstava je interaktivna i mi sa scene vidimo da svaku informaciju procesuiraju i da jedva čekaju da izađu iz pozorišta i da počnu to da primenjuju – ispričao je Đorđe.
Dečija publika stigla je iz osnovnih škola sa svojim učiteljima i donela limenke kojima su „platili“ ulaznice za predstavu. Dobijene, a neiskorišćene „alu-koine“, koji su sredstvo plaćanja na Festivalu, predali su na limenkici – biletarnici i, u njihovoj vrednosti, svakoj školi će biti dostavljene knjige koje se prodaju na ovoj manifestaciji.
Na repertoaru „Limenka teatar festa“ večeras će, od 19 sati, biti predstava Pozorišta lutaka „Mesebolt“ iz Sombathelja u Mađarskoj, a narednih dana očekuju se gostovanja još šest pozorišta iz Beograda, Niša, Bugarske, Makedonije i Slovačke. Pre početka svakog izvođenja deci je na raspolaganju Eko-bazar sa slikovnicama, knjigama, razglednicama, crtačem karikatura i Li Menom sa kojim mogu da recikliraju limenke.
S. V. O.
Vrhunski izvođači, odlična organizacija i izuzetna posećenost drugog „Kikinda Open er” festivala održanog proteklog vikenda na Starom jezeru, pokazali su da je Kikinda ozbiljan pretendent ne samo za nacionalnu prestonicu kulture, već da se organizacijom ovakvog muzičkog festivala upisuje velikim slovima na regionalnu kulturnu mapu.
Produkcija Kikindskog portala zabeležila je nezaboravne trenutke dvodnevnog muzičkog spektakla.
Postavka radova novosadskog umetnika Vladimira Ilića svečano je otvorena sinoć u Galeriji „Tera“. Ilić je diplomirao vajarstvo, ali se njegov rad, kako sam kaže, poslednjih godina razvio u posebnom smeru, nastalom, suštinski, iz samog stvaranja. Izložba nosi naziv „Zadnje dvorište“.
– Vajarstvo mi je donelo zadovoljstvo samim procesom. Već godinama u radu koristim pantograf, specifičan alat za uvećanje ili umanjivanje crteža – kaže Ilić. – Interesuju me neka opšta mesta, kakvo je, recimo, zadnje dvorište. Posmatrajući njegove elemente, zaigravam stvari koje su oko mene, i kada pustim da se same odnose jedna prema drugoj, i sa svetlom u odnosu na njih, dobijem rešenja sa kojima mogu svašta da uradim. U zadnje dvorište odnosite nešto što vam je drago. Tamo sam video i cikorije koje su ovde na pločicama. I linije na izloženim slikama pripadaju njoj. Bilo mi je izazovno da se povežem sa „Terom“ i da uđem u proces crtanja po pločicama, bio je to iskorak u mom radu, bio sam na tom terenu i napravio nešto što pripada „Terinom“ opusu.
Vladimir Ilić je učestvovao na mnogobrojnim izložbama, a bavio se i scenografijom u nezavisnim pozorišnim projektima. Podrška je projektu „Šok zadruga“ Multimedijalnog centra „Led art“. Član je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine i u statusu je samostalnog umetnika.
Njegova izložba u „Teri“ biće dostupna do 14. oktobra.
S. V. O.
Festival za decu koji ih uči značaju ekologije i kulture, „Limenka teatar fest“, svečano je otvoren večeras na trgu i već je reciklirano mnogo limenki, a najmlađa publika ispunila je pozorišnu salu u kojoj je gostovala prva predstava, „Mala princeza“ Pozorišta iz Prijedora.
U programu svečanog otvaranja na trgu nastupili su članovi Hora „Kikindijanci“ Kulturnog centra i Bubnjarske sekcije Studija „Maus“. Prve posetioce Međunarodnog pozorišnog festivala pozdravio je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Želimo da pokažemo da znamo kako da čuvamo i zaštitimo našu prirodu. „Limenka teatar fest“ nam pokazuje kako da spojimo ekologiju i ljubav prema kulturi – rekao je gradonačelnik.
Festival je otvorio prvak Pozorišta na Terazijama, glumac Miroljub Turajlija.
– Hvala što ste prethodnih dana sakupljali limenke i time zaslužili nagradu, ulaznicu za pozorišnu predstavu. A pozorište je mesto gde stanuju sreća, radost, veselje, smeh, muzika i ples, lutke i kostimi, i ja sam ubeđen da ćete uživati u predstavama koje su pred vama – rekao je Turajlija festivalskoj publici i proglasio Festival otvorenim.
Valentina Pavličić, glumica i umetnički direktor „Limenka teatar festa“ objasnila je da je Festival nastao kao poziv deci i građanstvu da recikliraju, sačuvaju životnu sredinu i da, u isto vreme, uživaju u pozorišnoj umetnosti.
– „Limenka teatar fest“ postoji tri godine i nastavak je projekta „Limenkica-ulaznica“ koji je nastao pre 15 godina. Nakon Novog Sada i Sombora, ove godine se obreo u Kikindi na naše veliko zadovoljstvo – rekla je Pavličićeva i dodala da su rezultati projekta fantastični.
– Za 15 godina prikupljeno je skoro milion limenki za piće koje su otišle na reciklažu i kroz projekte je prošlo blizu 90 hiljada dece i roditelja. Deca vrlo brzo nauče da limenku ne treba baciti, da je treba sačuvati i poslati na reciklažu. Ono što deca najbolje zapamte kao kratku i efektnu poruku je da, kada recikliramo samo jednu praznu limenku, uštedimo toliko energije da tri sata mogu besplatno da gledaju crtaće na televiziji. Mališani vrlo brzo postaju pravi recikleri i čuvari prirode, a uz sve to uživaju u divnim pozorišnim sadržajima što je, svakako, mnogo bolje od mobilnog telefona.
Suorganizator Festivala je Narodno pozorište Kikinda u kojem će se, do nedelje, odigrati devet predstava iz šest zemalja.
– Festival za decu je najlepši početak sezone. U našem pozorištu, nažalost, deca su proteklih godina bila malo zapostavljena, pa smo odlučili da ove godine otvorimo pozorišnu sezonu sa „Limenka teatra festom“ i da, na pravi način, posvetimo pažnju našoj deci. Veliko je zadovoljstvo biti domaćin ovako značajnom festivalu koji je i međunarodnog karaktera i ugostiti sve glumce i male ljubitelje pozorišta koji će, ovoga puta, biti i u ulozi ekologa – rekla je direktorica Pozorišta, Milena Živkov.
Prvi pozorišni gosti stigli su iz Kikindi bratskog grada Prijedora, sa predstavom „Mala sirena“.
– Ideja je iznad svega plemenita, podržavamo je i sa zadovoljstvom učestvujemo. Prvi put smo na Festivalu, ali se trudimo da u svojim predstavama implementiramo ideju ekologije. Doneli smo bajku o maloj princezi koja ima divan glas, pa ga izgubi i onda nastaju razne peripetije kako da ga vrati – ispričao je Srđan Knjeginjić, glumac i direktor Pozorišta.
Neki od prvih najmlađih reciklera za Festival su se dugo pripremali. Mangul Kamenović ima 13 godina i doneo je limenke u džakovima.
– Došao sam sa svojom porodicom, dva brata i roditeljima, doneli smo danas 500 limenki i sutra ćemo doneti još 250. Sakupljamo ih od početka avgusta. Bitno je da čuvamo planetu, kako bi ostala i za sledeće generacije – rekao je Mangul.
Devetogodišnja Nađa Velemirov došla je na Festival sa mamom i bratom.
– Doneli smo 25 limenki – kaže Nađa. – Važno je da čuvamo prirodu zbog čistog vazduha jer, ako ga ne bude, može jako puno ljudi da se razboli.
Koncepcija Festivala je da, na Eko-bazaru ispred Pozorišta, koji će raditi sat vremena pre svake predstave, deca predaju limenke na za to određenim štandovima, gde dobijaju sredstvo plaćanja – jedan „alu-koin“ (limeni novčić) za pet limenki. Novčićima „plaćaju“ ulazak na predstavu (jedan novčić), knjige (dva ili tri novčića) i razglednice na kojima odmah pišu bakama i dekama i ubacuju ih u sanduče, a mogu i da „plate“ crtanje svog portreta.
Večeras su, pred prepunom salom raspoložene najmlađe publike sa roditeljima, glumci iz Prijedora odigrali predstavu „Mala sirena“.
Sutra, 5. septembra, od 11 sati, biće odigrana predstava „Nešto zeleno“ Pozorišne trupe „Čuvari prirode“ iz Beograda; Pozorište lutaka „Mesebolt“ iz Sombathelja u Mađarskoj će, od 19 sati, gostovati sa predstavom „Papirna magija“.
Trećeg dana, u petak, 6. septembra, u terminu od 11 sati, publika će imati priliku da gleda predstavu iz Plovdiva u Bugarskoj, „Carevo novo odelo“ „Kameleon teatra“; od 19 sati na repertoaru je „Vuk i sedam jarića“ beogradskog Pozorišta „Čarapa“.
U subotu, 7. septembra, u 11 sati počinje „Bela bajka“ Pozorišta „Pepino“ iz Niša; od 13 sati, u foajeu Narodnog pozorišta, biće održana panel diskusija na temu „Kreativna ekonomija i cirkularna ALU ambalaža“; predstava „Magični grad“ Pozorišta lutaka „Pinokio“ iz Beograda, počeće u 19 sati.
Poslednjeg Festivalskog dana, u nedelju, 8. septembra, od 11 sati, gostovaće glumci „Babec teatra“ iz Bitolja u Severnoj Makedoniji sa predstavom „U poseti kod Kejt i Fredi“; poslednja Festivalska predstava biće „Pinokio“ Pozorišta lutaka iz Košica u Slovačkoj, koja je na repertoaru od 19 sati, a zatim sledi svečanost zatvaranja ove važne, korisne i lepe festivalske manifestacije.
S. V. O.
Limenka teatar fest, internacionalni pozorišni festival za decu, ove godine se održava u Kikindi. Festival počinje večeras (sreda, 4. septembar) u 18 sati, svečanom manifestacijom otvaranja ispred Narodnog pozorišta u kome će se, tokom trajanja festivala, odvijati program Eko-bazar pre svake od devet predstava.
Tokom pet festivalskih dana mališani i njihovi roditelji imaće priliku da uživaju u bogatom i raznovrsnom programu. U Pozorištu će biti odigrano devet predstava iz šest država – Bosne i Hercegovine, Mađarske, Bugarske, Slovačke, Makedonije i Srbije. Predstave su odabrali selektor Slobodan Jovanović i rediteljka i glumica Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka teatar festa, navodi se u saopštenju organizatora, Limenka teatar festa.
Festival je nastao s idejom da spoji pozorište za decu i ekologiju i to tako što će buditi svest najmlađih o važnosti očuvanja životne sredine. Ulaznice za festivalske predstave ne mogu se kupiti novcem. Da bi se gledala predstava, gledalac mora da sakupi i donese pet limenki, za koje potom dobija jedan „alu-koin“, prvu ekološku valutu na svetu, načinjenu od aluminijuma, kojom može da kupi ulaznicu. Ukoliko bude dovoljno vredan da tokom dana sakupi još više limenki (10,15,20…), može dobiti još „alu-koina“, za koje može da kupi nešto od školskih potrepština na Eko-bazaru. Tu će moći da se kupe olovke sa semenom drveta, blokčići od recikliranog papira, zanimljive knjige, razglednice koje se na licu mesta pišu i šalju bakama i dekama.
Tu je i maskota Li Men koji sa decom presuje limenke u posebnoj presi i tako se započinje proces reciklaže, umetnici koji prave velike slike korišćenjem limenki u boji kao i još mnogo zanimljivih aktivnosti.
A da planeta ostane lepa i čista, da mališani idu u pozorište i da pri tome mnogo toga nauče, aktivno su se potrudili i odrasli u svojim kompanijama. Oni prikupljaju prazne limenke na trima benzinskim stanicama „NIS Petrol“ u Kikindi, da bi ih pokloniti deci Kikinde.
Pomoći će i odrasli koji proizvode limenke – kompanija „Ball packaging“, koja je podržala manifestaciju. Kompanija “Knjaz Miloš” će se pobrinuti da niko ne bude žedan. Izdavačka kuća „Klett“ opremila je „Limenkicu knjižaricu“.
“Limenka teatar fest” nastao je kao nastavak programa „Limenkica ulaznica“ koji postoji od 2009. godine. Dečje pozorište “Čarapa”, Udruženje „Eko art“ i „Škola plus“ idejni su tvorci ovog projekta. Za 15 godina, kroz programe je prošlo 85.000 dece i roditelja, a prikupljeno je blizu milion limenki za piće, koje su reciklirane, navode organizatori i dodaju da je festival, s velikim uspehom, 2022 godine održan u Novom Sadu i prošle godine u Somboru, navode organizatori,
Predstave će se igrati u terminima od 11 i od 19 sati. Večeras je na repertoaru prvo izvođenje, „Mala princeza“ Pozorišta iz Prijedora.
Sutra, u četvrtak, 5. septembra, biće odigrane predstave „Nešto zeleno“ Pozorišne trupe „Čuvari prirode“ iz Beograda, a Pozorište lutaka „Mesebolt“ iz Sombathelja u Mađarskoj će gostovati sa predstavom „Papirna magija“.
Trećeg dana, u petak, 6. septembra, publika će imati priliku da gleda predstavu iz Plovdiva u Bugarskoj, „Carevo novo odelo“ „Kameleon teatra“ i „Vuk i sedam jarića“ beogradskog Pozorišta „Čarapa“.
U subotu, 7. septembra, na repertoaru će, u prepodnevnom terminu, biti „Bela bajka“ Pozorišta „Pepino“ iz Niša, a od 13 sati, u foajeu Pozorišta, biće održana panel diskusija na temu „Kreativna ekonomija i cirkularna ALU ambalaža“. Predstava „Magični grad“ Pozorišta lutaka „Pinokio“ iz Beograda, biće odigrana u večernjem terminu
Poslednjeg dana, u nedelju, 8. septembra, gostovaće glumci „Babec teatra“ iz Bitolja u Severnoj Makedoniji sa predstavom „U poseti kod Kejt i Fredi“. Poslednja Festivalska predstava stići će iz Slovačke, iz Košica. Biće to „Pinokio“ Pozorišta lutaka.
S. V. O.
Izuzetan entuzijazam, ljubav prema svom mestu i mnogo, mnogo rada neophodno je da bi se, na jednom mestu, u muzeju, u ovom slučaju mokrinskom, sakupila tako obimna građa – dokumenti, fotografije, slike, knjige, skulpture, sve što svedoči o ovoj varoši od najranije prošlosti do danas.
Ovog poduhvata prihvatio se, pre četiri i po decenije, Dragoljub Bata Badrljica, profesor u penziji, koji svojim Mokrinčanima čini, istorijski i kulturološki, najveću moguću uslugu – čuva ih od zaborava zahvaljujući darodavcima, a ima ih više od 500 iz čitavog sveta. Ljude, napominje, oni su važni, tačnije njihova dostignuća, o kojima je prikupljao dokaze.
Možda najpoznatiji i, svakako, najstariji eksponat je skulptura nazvana „Mokrinska lepotica“, vinčanska figurina (Vinča B sloja, kako ju je odredio arheolog Milorad Girić), reprezent izuzetnih umetničkih dometa ove kulture.
– To je mala skulptura u terakoti koja predstavlja torzo žene i stručnjaci su procenili da je stara između šest hiljada i sedam hiljada godina. Pronađena je na području Mokrina i poklonjena je kikindskom Narodnom muzeju u čijoj je stalnoj postavci – kaže profesor Badrljica.
Mokrin ima i pomorsku bitku, tvrdi profesor, zato što se u Muzeju čuva fotokopija gravure pomorske bitke između ruske i turske flote iz 1788. godine.
– Priča o Atilinom blagu ima osnova – tvrdi profesor. – To sam čuo od Luke Nadlačkog. Nemci su vršili vojno gađanje od Kinđe ka zapadnom delu mokrinskog atara. Onda su uzeli detektore i na jednom mestu pronašli otisak koji je daleko veći od neeksplodirane artiljerijske granate. U toku noći su se vratili sa oficirima i iskopali oko šest tona nečega i to su odneli. Težina je procenjena po količini zemlje koja je ostala. O tome je bio obavešten i Gestapo u Berlinu sa dr Rajsvicom, arheologom. Smatra se da je u pitanju bilo blago nekog pljačkaškog naroda.
S. V. O.
Deo priče o Mokrinskom muzeju, objavljene u 67. broju „Komune“.
Prva promocija novog romana „Ljuba” Radovana Vlahovića održaće se u petak, 6. septembra, u 20 sati, u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu.
„Ljuba” je četvrta knjiga Vlahovićeve „Banatske epopeje”, započete romanom „Bapa” i nastavljene delima „1934” i „Mučenici“.
O romanu će govoriti književni kritičari Viktor Škorić, Andrea Beata Bicok, Nenad Stanojević i Mladen Đuričić, i sam autor. Moderator programa biće Senka Vlahović, a odlomke će govoriti Teodora Vlahović. Na gitari će nastupiti Vid Vašalić.
Žiri u sastavu Dragan Babić, Slađana Stamenković i Jovana Koprivica doneo je odluku da književnu nagradu „Đura Đukanov” za 2024. godinu, koju dodeljuje Narodna biblioteka „Jovan Popović” iz Kikinde dobije Tijana Milenković iz Beograda, za rukopis zbirke priča „Brm, brm“. Nagrada se dodeljuje za rukopis neobjavljene knjige priča autora mlađeg od trideset pet godina, saopšteno je iz Narodne biblioteke.
Potencirajući fragmentarnu strukturu same zbirke, kao i pojedinačnih priča, rukopis Tijane Milenković „Brm, brm“ svoju literarnu zavodljivost otkriva u pobunjenom autorskom glasu koji veštim usložnjavanjem narativnih perspektiva tematizuje osećanje nepripadanja kroz borbu sa depresijom i potragu za izgubljenim, nikada dosegnutim autentičnim bivstvovanjem uronjenim u otuđenu svakodnevnicu. Eliptičnim, gotovo sinkopiranim stilom, sa nemilosrdnom ironijom, ponekad sa naletima pripovedačkog besa koji se rimuje sa istančanim lirizmom i tarantinovskom duhovitošću, autorka slika svet mladih ljudi koji izlaz iz sumorne stvarnosti vide u narkotičkom ekspazimu.
Kroz građenje intertekstualnih spona sa umetničkim svetovima Tarkovskog, Trakla, Eliota, a na stilskom i tematskom planu, otkriva se i bliskost sa stvaralaštvom Milene Marković, ovaj debitantski autorski glas stvara autentičan doživljaj sveta u kojem su i svi umetnički idoli svrgnuti sa pijedestala.
Suptilno razgranat motiv jugoslovenskog nasleđa kroz celu zbirku snažno odjekuje u priči „Moja Sutjeska“, u kojoj autorka pravi omaž antifašističkoj jugoslovenskoj borbi iz feminističke perspektive.
Igrajući na često klizavom terenu slobode koju nudi forma kratke priča, vešto posežući za kolokvijalnim jezikom kroz opis erotskih susreta, autorka iskoračuje i na teren brutalnog i nudi sliku ponegde razigrane, ali često umorne čulnosti kao izraz suočavanja sa svetom gde je nemogućnost istinske emotivne bliskosti postala norma.
Vitalizam ove proze leži u grotesknim obrtima s kojima se sumorna stvarnost preobraća u okrilje fantastičnog i crnohumornog, tako se porodično rođendansko okupljanje pretvara u harikiri majčinske figure. U proznom svetu ovog rukopisa, na terenu smo ipak moderne groteske, koja je lišena karnevalskog uskrsnuća, sem u jezičkim obrtima, proplamsajima humora, skliznuću ka poetskom, intimnom, gde se istinska moć pronalazi tek u sposobnosti da se u ritmičnosti i zaigranosti književnog jezika otkrije sopstveni autorski glas. Ukoliko se bude razvijao, ovaj autorski glas može zauzeti značajno mesto na domaćoj književnoj sceni, navodi se u saopštenju žirija koji je i pohvalio rukopis „Sloboda“ Tanje Maletić, takođe iz Beograda.
Nagrada „Đura Đukanov“ podrazumeva štampanje knjige i Tijani Milenković će biti dodeljena na svečanosti u Narodnoj biblioteci koja se, tradicionalno, održava 19. januara, na dan rođenja ovog značajnog mokrinskog pisca.
