Култура Архиве | Паге 45 оф 95 | Кикиндски портал

Звонко Богдан разгалио срца Кикинђана: Вратио све у време које се поновити неће

Aleksandra Djuran Јулy 11, 2024

Уз ванвременске хитове барда панонског мелоса Звонка Богдана завршене су треће „Кикиндске тамбурашке свечаности“. У препуном дворишту кикиндске Курије познатог интерпретатора, најпопуларнијег певача војвођанских хрватских, буњевачких и мађарских народних песама пратио је оркестар 14 тамбураша.

-Добро вече Кикиндо, северни Банату и Војводино. Добро вече и свим житељима Србије – поздравио је са бине многобројну публику Звонко Богдан. – И на овом концерту вратићу вас у времена која се више никад поновити неће. Прошетаћу вас кроз Панонију од Загорја до Карпата, од Високих Татра до узбурканог Балкана. Биће и песама и пјесама и писама.

Представљајући оркестар са којим наступа Звонко Богдан рекао је да су једини и најбољи тамбурашки оркестар који датира из 1957. године тада Радио Новом Саду, а данас Радио телевизије Војводине. Маринко Пиуковић, члан оркестра који свира бас додао је да га годинама прате на концертима.

-Звонко Богдан је, пре свега, велики професионалац на сцени и са њим је веома лако сарађивати. Волим да кажем да је он и диригент и певач и вођа оркестра и комплетног програма. То је јединственост коју поседује и сви смо срећни што га служи здравље и глас и може да наступа. Звонко Богдан увек истиче да интерпретира панонску музику, репертоар региона, а највише га краси староградска песма и јединствен је у томе – рекао је Пиуковић.

Концерту је присуствовао и градоначелник Никола Лукач.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Марта Келер, гошћа подкаста Кикиндског портала: Ако не даш целог себе, ниси успео

Jelena Trifunović Јулy 11, 2024

По природи је ведра, оптимиста, борбена и своја!

Играни филм „Грешник” који се снима у Кикинди био је одличан повод да у наш студио позовемо Марту Келер, глумицу, Кикинђанку која се отиснула у свет филма на спектакуларан начин- освојивши престижну награду Европске филмске академије са само 15 година.

Како је текла Мартина глумачка каријера у позоришту и на филму, како се данас сећа својих почетака, о статусу самосталног уметника који је изабрала, али и браку и породици, наступима са супругом, популарним Зијом Валентином, колико често долази у родни град данас- открила је у подкасту Кикиндског портала.

„Кикиндске тамбурашке свечаности“ отворио Суботички тамбурашки оркестар: Сутра наступа Звонко Богдан

Aleksandra Djuran Јулy 10, 2024

„Кикиндске тамбурашке свечаности“ отворене су вечерас наступом Суботичког тамбурашког оркестра. Сутра се настављају наступом великана Звонка Богдана и 14 тамбураша. Концерт почиње у 20 сати у дворишту Курије.

Маријана Марки, диригент Суботичког тамбурашког оркестра истакла је да су основани пре 50 година.

-Радимо непрекидно већ пет деценија и многе генерације су се смењивале, али музика коју свирамо је остала на високом нивоу. Осим класичних тамбурашких, свирамо и староградске и народне композиције преко савремених, филмских и озбиљних нумера. Кикиндској публици представили смо се поп рок тамбуром. За ову прилику укључили смо и бубњеве како би допринели правом утиском – додала је Маријана Марки.

Културни центар негује културне догађаје нашег поднебља, али и музику попут тамбурашке која је део ове средине.

-Ове године „Кикиндске тамбурашке свечаности“, треће по реду, организују се у дворишту Курије на захтев Звонка Богдана који више не наступа на великим отвореним просторима. Тако је двориште Народног музеја било компромисно решење како би дошло што више гледалаца. Ове године свечаности нису такмичарског карактера, пошто смо одлучили да музика не треба да буде такмичење и да сви треба једнако да уживају – рекао в.д. директор КЦК Марко Марковљев.

Кикиндске тамбурашке свечаности подржали су локална самоуправа и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и верске заједнице.

А.Ђ.

ФЕНОК и етно камп 23. пут доводе музику, игру и песму у наш град

Aleksandra Djuran Јулy 9, 2024

Од среде, 17. до недеље, 21. јула у дворишту Курије у организацији АДЗНМ „Гусле“ биће одржани Међународни фестивал оркестара и етно камп. Током пет вечери, 23. манифестације, биће организовано шест концерата, најавио је директор Зоран Петровић.

-ФЕНОК ће окупити оркестре и солисте из Италије, Турске, Бугарске, Македоније, Румуније и наше земље. ФЕНОК отварају домаћини фолклорни ансамбл, солисти и Велики народни оркестар „Гусала“. Наступиће тамбурашки састав Зорана Бугарског Брице односно оркестар „Зоруле“, један од најбољих младих тамбураша у земљи. У петак су нам гости наши тамбураши из Румуније, Турске и Италије. У суботу, на првом вечерњем концерту од 19 сати који је посвећен преминулој др Злати Марјановић, биће изведене мелодије из свих крајева где Срби живе. Гости ће нам бити чланови етно састава „Култ“ под вођством Луке Косановића, солисте националног ансамбла „Коло“. Кикинђани ће моћи да виде и студенте са македонске академије. Исте вечери од 20.30 часова наступа „Биг бенд“ из Зрењанина. Последње вечери, у недељу поново су на сцени домаћини, наш рок састав „Ворд ап“ -истакао је Зоран Петровић.

Сви концерти почињу у 20.30 минута и из најстаријег друштва позивају суграђане да их пропрате. Етно камп је научно истраживачка станица музичко-традиционалног фолклора Баната и такође траје 23 године. Окупиће тридесетак студената и ученике средњих музичких школа, а ментор је др Драгица Панић из Бања Луке, док је новина да су, поред Игора Попова, уметничког руководиоца „Гусала, коментори кампа и мастер Катарина Николић са музиколошког института академије уметности и Давор Седларевић из Центра за културу из Колашина.

-Учесници су са Факултета музичке уметности из Београда, Академије уметности из Бања Луке, Музичке академије из Новог сада Штипа из Македоније, Западног универзитета из Темишвара, музиколошког института српске академије из Београда, Центар за културу „Мијат Машковић“ из Колашина, ученици средње музичке школе из Суботице, Сомбора и Краљева. Први пут учествују и полазници Академије из Приштине и ученици Балетске школе из Панчева. На терену ће се истраживати народна традиција Срба и свих осталих народа који живе у српском, мађарском и румунском делу Баната – навела је Магдалена Попов, уметнички руководилац „Гусала“.

Етно камп обухватиће и бројна предавања еминентних стручњака из земље и региона, као и промоције књига и ЦД-а. Биће промовисан четврти ЦД Женске певачке групе Гусала, али и монографија етно кампа у којој су сабране све 23 године одржавања.

-Биће промовисана и етно грађа и помоћу бар кодова сви који желе моћи ће да на платформама послушају аудио снимке – додала је Магдалена Попов.

А.Ђ.

Одушевили многобројну публику у Силистри: КУД „Марија Бурсаћ” на Међународном дечијем фестивалу

Jelena Trifunović Јулy 8, 2024

У бугарском граду Силистра одржан је 26. Међународни дечији фестивал фолклорних и плесних група под називом „Сутрашњи мир почиње данашњим пријатељством”, на којем су, поред домаћина и представника из Румуније, Украјине, Грузије и Пољске, учествовали и представници КУД-а „Марија Бурсаћ” из Банатског Великог Села, уз подршку Града Кикинде.

Они су многобројну публику одушевили изведбом сплета крајишких игара и песама и тако представили културу и обичаје свог завичаја. КУД из Банатског Великог Села подржао је својим присуством у име локалне самоуправе, Младен Богдан, председник Скупштине града.

Фестивал је почео свечаним дефилеом учесника улицама града. Три концертне вечери су биле на програму, а представници града су уприличили свечани пријем за све учеснике.

Градови Кикинда и Силистра су братски градови са дугогодишњом традицијом сарадње и добрих односа. Кикинди је ово било друго учешће на овом фестивалу који се одржава сваког лета.

Поезија је самотни чин: Представљена књига Радета Ћосића „Човек то не може да искаже”

Jelena Trifunović Јулy 8, 2024

Особен и природан, без потребе да се доказује и опонира онима који га проказују, Раде Ћосић истрајава већ четири деценије на поетском путу. Тако је Кикинђанима у Библиотеци „Јован Поповић“ представио и избор из најбољих момената његовог минулог песничког рада, који је сачинио и одабрао Драган Батинић.

Марија Миљковић, гимназијска професорка, је надахнуто прочитала неколико Ћосићевих дела, нагласивши парадокс да је кроз песме у ствари најбоље упознала овог ствараоца, иако га лично познаје тридесет година.

Књижевник и новинар Немања Савић је у име оправдано спреченог редактора Драгана Батинића прочитао његову рецензију Ћосићеве књиге, уједно се реферишући и на инспиративан амбијент који пружају књиге, па је изговорио и један Батинићев хаику о свечаном миру који даје простор библиотеке.

О Ћосићевој лирској сведености говорио је Угљеша Шајтинац, који је нагласио да је аутор свесно елементаран.

– С тим у вези је интересантно –навео је Шајтинац, осврнувши се и на духовни и уједно самотни усуд сваког песника – да су и Бог и Ђаво особењаци, а то је и сваки песник, па тако и Ћосић. Бог је можда довољан себи у самоћи, али песник није, па зато и не чуди ако се неки поета, а самим тим и Ћосић, обраћа Богу како не би био сам.

Након Банатског Великог Села, Житишта, Зрењанина и Кикинде, аутор је навео да је у плану и новосадска промоција његове књиге, а модератор вечери Дуња Бркин Трифуновић је у име домаћина најавила да је ова промоција увод у богато кикиндско културно лето и низ програма чији ће домаћин бити градска библиотека.

Р. К.

Летња уметничка школа у нашем граду окупила 40 студената из Србије и иностранства

Aleksandra Djuran Јулy 6, 2024

Студенти уметничких факултета из Србије и иностранства од данас до 13. јула ствараће у нашем граду у оквиру Летње уметничке школе. Њих 40 из наше земље, Кине, Италије, Пољске, Белгије и Словеније имаће прилику да се упознају са Кикиндом и да уче кроз радионице керамике, ликовних уметности, музике, компоновања, драмске и музичке продукције. Први дан провели су у јединственој кући „Сова“.

Виктор Танасковски из Скопља похађаће радионици музике.

-На докторским студијама сам и очекујем да продубим своја знања. Учесник сам био и прошле године и пуно тога сам научио. Одабрао сам професора који је држао радионице да ми буде ментор за докторат – рекао је Танасковски.

Радионицу керамике, за коју је владало највеће интересовање. похађаће Лаура Благојевић из Београда, студенткиња Академије уметности.

-Студирам сликарство и за мене ће ово бити изазов и ново искуство. Пробаћу нешто ново, а сигурна сам да ћу стећи нове пријатеље. Изузетно је што ћемо сви моћи међусобно да сарађујемо – казала је Лаура.

Поздрављајући окупљене студенте градоначелник Никола Лукач позвао их је да искористе прилику и упознају, како је рекао, најлепши град на свету.

-Ово је прави начин да се млади упознају са Кикиндом и међусобно и помогну нам да културна дешавања подигнемо на још виши ниво. Сигуран сам да ће вам боравак овде бити значајно искуство и да ћете нам помоћи да још више промовишемо наш средину – навео је градоначелник Лукач.

Летњој школи претходило је потписиивање Меморандума о сарадњи између Универзитета уметности у Београду, Града Кикинде, Културног центра и Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.

-Универзитет уметности већ 22 године организује Летњу уметничку школу. Задовољство је што свакој локалној заједници оставимо артефакт односно сведочанство о нашој школи и ове године оставићемо диван артефакт који ће бити на понос и нашег универзитета и Кикинде – истакла је је ректорка Универзитета уметности проф. др Мирјана Николић.

Радионице ће проширити знања, али и видике учесника.

-Иако је Летња школа релаксирана у односу на наставу на факултетима, пуно ће се радити. Биће интересантно за све да истраже нове ствари, упознају нови град и нову културу – додао је проф.др Владимир Татревић, проректор Универзитета уметности и директор Летње школе.

Директор Културног центра Марко Марковљев позвао је све учеснике кампа да понесу најлепше успомене из Кикинде и да се поново врате.

Радионице ће се организовати на Градском тргу, у Културном центру и на „Тери“.

-Овакве ствари су важне јер доприносе сектору културе и образовања као инструментима уз помоћ којих град може да гради своју културну политику – напоменуо је Александар Липован.

Универзитет, традиционално, Летњу школу организује у различитим градовима, што је добра прилика за интернационализацију и децентрализацију. Летња уметничка школа има урбану оријентацију, студенти ће стварати на више места у Кикинди, у присуству грађана којима ће, на завршној манифестацији, 12. јула, бити приказани постигнути уметнички резултати.

А.Ђ.

Отворен Интернационални симпозијум у теракоти: Уметници инспирацију за скулптуре пронашли у Кикинди

Aleksandra Djuran Јулy 5, 2024

Интернационални симпозијум скулптура у теракоти „Тера 2024“, 43. по реду, отворен је вечерас. Испред Галерије „Тера“ изложени су радови настали на прошлогодишњем сазиву чији су аутори Ледија Костандини из Албаније, Никола Ненадић из Хрватске, Хорхе Беда Мурсиљо Хулијани из Шпаније и Чедомир Васић, Саша Панчић и Мирољуб Стаменковић из Србије.

-Читав јул је у знаку „Тере“ и уметности. Јединствени смо по систему и начину изградње велике скулптуре, тако да искуство у раду са глином није најнеопходније да би неко био учесник . Отварањем симпозијума јавности први пут представљамо дела настала прошле године, а и ове ће у Кикинди стварати познати и признати светски уметници. Очекивања која имамо од наших учесника увек су испуњена јер за собом оставе монументална дела. Свака изложба скулптура насталих на симпозијуму изазива пажњу домаће јавности и суграђани се увек распитују о томе ко их је насликао и шта представљају. Стога се трудимо да имамо што више интерактивних догађаја који укључују грађанство – истакао је Александар Липован, директор ЦЛПУ „Тера“.

Годишњој изложби скулптура присуствовали су учесници овогодишњег, 43. Симпозијума: српско-канадске уметнице Весна Перуновић и Божица Рађеновић, Анамарија Шербан из Румуније, Стивен Мас из Велике Британије, док су представници наше земље Милорад Стајчић и Срђан Арсић.

-Британац сам који живи у Паризу. Први пут сам у Кикинди, овде сам пет дана и све је фантастично. Ово је сан који је постао јавност. Само ћу да стварам не мислећи на храну или била шта друго. Шетајући градом добио сам разне идеје коју ћу покушати да реализујем. Никада нисам радио монументалне скулптуре од глине. Ваша глина је специфична и не понаша се као и друге тако да ћу пуно научити – казао је Стивен Мас.

Божица Рађеновић, Београђанка, протеклих тридесет година живи у Канади у Отави.

-За сваког уметника велика је част да учествује на симпозијуму „Тера“. Услови за рад су на светском нивоу и веома ми је драго што сам његов део. Имам пуно идеја и нећу стићи све да их реализујем. У глини сам радила још као студенткиња, када сам и чула за „Теру“. Повратак материјалу је као повратак матерњем језику и радујем се због тога. Одувек сам желела да дођем и сада се то и остварује – сазнали смо од Божице Рађеновић.

Помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама мр Драган Трапарић обраћајући се присутнима истакао је да Кикинда треба да понесе титулу престонице културе 2027. године.

-Симпозијум је већ четири деценије интернационални што је за велику похвалу, не само за град , него и за читаву земљу. Култура нема границе и то се потврђује у Кикинди. Ваш град има огромно богатство, 1.200 скулптура савремене уметности које не постоје нигде на свету. Од 2017. године Покрајина је сазив подржала са шест милиона динара, а средства издвајају и локална самоуправа и Република – навео је мр Трапарић.

На отварању је говорио и градоначелник Никола Лукач који је догађају присуствовао са својим сарадницима.

-Захваљујући Интернационалном симпозијуму Кикинда је поново на светској мапи културе и уметности. Убеђен сам да ће уметници црпети инспирацију из нашег града и да ће уживати стварајући. Убеђен сам да ће нам сазив који траје дуже од четири деценије, умногоме помоћи да уз остале културне садржаје будемо најбољи у кандидатури за националну престоницу културу 2027. – истакао је градоначелник Лукач.

Током протеклих више од 40 година на Интернационалном симпозијуму настало је преко 1.200 ауторских дела, од којих је највећи део, изложен у Музеју „Тера“.

А.Ђ.

Нови роман Радована Влаховића: „Љуба“ је прича о породици која је обележена као државни непријатељ

Aleksandra Djuran Јулy 4, 2024

Роман „Љуба“ Радована Влаховића, као четврта књига Банатске епопеје започете романом „Бапа“, недавно је објављен у издању Банатског културног центра. О новом роману, Радован Влаховић каже:

-Изненадна смрт, на Српску Нову годину, мог брата Власте, као последњег сведока породичног страдања, ком су локални комесари, као беби од три месеца у колевци, узели шт’икано јастуче испод главе, ме је потакла да, 75 година након принудног откупа, објавим роман Љуба, који говори о томе како је моја породица, због неизмирења превелике обавезе, обележена као државни непријатељ, проглашена кривом и кажњена конфискацијом целокупне имовине и затвором. Овај роман је документ, али и фикција. Овај роман је генетски и духовни код који сам посисао са мајчиним млеком. Овај роман и прича о Љуби прате ме од рођења до данашњих дана, а да кључна чворишта, како у њему, тако и у животу, још увек нису размршена – истакао је Влаховић.

Влаховић је романом „Љуба“ направио велики корак у српској књижевности тако што је великим и важним темама приступио на нов начин и отворио нам нове перспективе виђења.

-Учинио је оно што само велики приповедачи умеју: хуманост је поставио, неговао и издигао на пијадестал тако да књижевност штити од лаког склизнућа у идеолошке или политичке оквире и негује срж њеног бића штитећи га од злоупотребе. Због тога роман „Љуба“ није само прича о последицама рата и променама које је он изазвао у социуму некадашњег Баната, већ је прича која књижевност враћа самој себи на месту где се то најмање очекивало – навела је у рецензији Андра Беата Бицок.

Уредник романа је Симон Грабовац. Роман је објављен уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

На песничком конкурсу: Драгану Поп Драгану награда, Весни Ђукановић похвала

Igor Crnogorac Јулy 3, 2024

На осмом песничком конкурсу „Милорад Петровић Сељанчица“ друга награда припала је нашем суграђанину Драгану Поп Драгану за песму „Снови“, а похвалу је, за песму „Вратићу се“, добила, такође Кикинђанка, Весна Ђукановић.

Завршни чин манифестације „Играле се делије“ и свечано уручење награда, одржаће се у цркви светог Великомученика Димитрија, у Великој Иванчи, крај Младеновца, 28. овог месеца.

Милорад Петровић Сељанчица, српски песник, учитељ и ратник у Балканским ратовима и Првом светском рату, рођен је у Великој Иванчи 1875. године, а умро у Београду 1921. године. Надимак је добио по називу своје прве збирке песама, а и зато што је носио традиционалну шумадијску ношњу. На неке његове стихове компонована је музика и многи мисле да су то народне песме, као што су „Играле се делије, на сред земље Србије“, „Јесен стиже дуњо моја“, „Не лудуј Лело“…