Друго издање фестивала донело је дан више изузетног програма са врхунским извођачима. После вечери класике, „Музичког ватромета“ са хором и оркестром „Виртуози“ и солистом Душаном Свиларом, под фасцинантном сценографијом на великој бини на Старом језеру, вечерас је публика уживала у рок музици у симфонијском руху.
Виеw тхис пост он Инстаграм
– Прво вече било је више него успешно, прави спектакл, више од очекиваног – рекао је, уочи вечерашњег концерта Марко Марковљев, в. д. директор Културног центра који је, са Градом, носилац организације фестивала. – Ако је синоћ била класика, мислим да вечерас присуствујемо највећој журци у Србији.
И ове године успели смо да организујемо спектакл који град ставља на културну мапу региона, изјавио је градоначелник Никола Лукач.
– Имамо и госте из других градова који су жељни оваквих манифестација, у друкчијем простору и амбијенту. Захваљујем свима који су учествовали у организацији програма овог викенда и обећавам да ћемо и додатно улагати и да ће бити још сјајних догађаја и концерата, да ће Кикинда у наредним годинама постати озбиљна дестинација са културним, музичким и туристичким садржајима у региону. Сигуран сам да ћемо ући у озбиљну конкуренцију за добијање титуле Националне престонице културе 2027. године – истакао је Лукач.
На вечерашњем програму била је симфонијска верзија рок опере, „Qуеен Сyмпхонy“, коју су извели чланови ансамбла хора и опере Српског народног позоришта и „Новосадског Биг Банд“-а, под диригентском палицом Федора Вртачника.
– Овај изузетан и ванстандардни пројекат пласирали смо пре три године. На програму је 18 фантастичних хитова групе „Qуеен“ које изводе изузетни вокални солисти: Зоран Шандоров, Бојана Стаменов, Матија Заната и Никола Мијић – рекао је Вртачник. – Корени рока јесу у класичној музици, све почива на њој. Отац хармоније је Бах и све његове хармоније се користе у року, тако да је оно што ми пласирамо повратак коренима. Овим је направљен велики искорак у односу на класичне аранжмане „Qуеен“-а, имамо већу оркестрацију и већи оркестарски и хорски корпус. Мислим да су и певачи довољно добри да интерпретирају извођење Фредија Меркјурија.
Зоран Шандоров, солиста рок опере, признаје да ово дело увек изводи са великим узбуђењем.
– Већ шесту годину сам главни солиста и, сваки пут када се попнем на бину, доживим готово вантелесно искуство јер енергија коју ми дајемо једни другима и публици, као и публика нама, невероватна је. Такође, захваљујући јако добром тиму за светло и тон, извођење је увек на највишем нивоу. Публика сваки пут сјајно реагује и мислим да нема избора него да се препусти нашој изведби. По мом мишљењу, ово је пројекат за сва времена – рекао је Шандоров.
У симфонијској верзији и са фантастичним инструменталним и вокалним солистима, чули смо како звуче: „Радио Га Га“, „Wе wилл роцк yоу“, „Иннуендо”, “Wе Аре тхе Цхампионс”, “Барцелона”, “И wант ит алл”, “И wант то бреак фрее”, “Бохемиан рхапсодy” и многе друге песме легендарне рок групе.
„Кикинда Опен Аир 2024“ проширио је понуду у складу са новим концептом породичног окупљања. Под слоганом „Излет“ одвијали су се и пратећи садржаји, а све програме пратио је велики број суграђана и гостију. Вече и фестивалска догађања завршени су ватрометом. До следећег Опен Аир-а и новог спектакла на отвореном, остају утисци о врхунском програму и изузетној организацији као што и заслужују становници Града добрих људи.
С. В. О.
Издавачка кућа „Пешић и синови“ издала је један пионирски рад ауторке Браниславе Божиновић, која се бавила истраживањем сличности српског и санскритског језика.
Један од прећутаних примера је систематизација Винчанског писма коју је сачинио њен отац, палеолингвиста, професор др Радивоје Пешић, померајући тиме и настанак првог људског писма у 2.000 година дубљу прошлост и дислоцирајући његов настанак са Месопотамије на Подунавље. Упоредним таблицама, професор Пешић је доказао да је у Винчанском писму садржано мноштво знакова из најстаријих писама и комплетни етрурски алфабет. Када је, 1985. године, ово његово откриће објављено у Италији, где је тада радио као универзитетски професор, бројни светски стручњаци су подржали његов рад, али је овдашњи цензорски комитет за управљање историјском истином ћутао, наводе у Издавачкој кући „Пешић и синови“.
– Није било промене када је у питању Цензорски комитет, али се догодило нешто друго, што ме јако радује. За 30 година, од када сам основала Издавачку кућу, јако велики број људи је сазнао за бројне фалсификате, прекрајања и креирања наше историје, и то је сада постао један незадрживи талас који се шири и који се не може ни спречити ни зауставити. То је јако битно због младих генерација које у школама учимо погрешној историји, бројним неистинама и тако одрастају са комплексом вечитих досељеника на своје територије и вечитих луталица које неко може да протера када му се прохте. Познавање прошлости омогућава да се изгради наш идентитет на прави начин, а то је „ко сам“, то је оно што питате себе од тренутка када почињете свесно да размишљате, па до краја живота – истакла је Пешићева. – Предавање је посвећено тој теми јер желимо да, у јако турбулентним и временима великих лажи, имамо знање и свест који ће нам помоћи да одвојимо лаж од истине и да избегнемо могућност да нама манипулишу.
Уз то, додала је, кључне позиције, катедре, институте, академије наука, још увек, у великом броју, заузимају људи који су аутошовинистички настројени, који никада нису вредновали сопствено порекло и традицију и који су увек мислили да је трава зеленија у туђем дворишту. Међу њима има и таквих који сматрају да Косово треба предати, да је ћирилица потпуно архаично писмо. И они су још увек у прилици да креирају свест младих људи, истакла је Весна Пешић.
– Кикинда постаје озбиљно место на мапи дешавања у читавом региону и сигуран сам да ће публика уживати – изјавио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао концерту. – Када желите да будете престоница културе, овакви догађаји привлаче пажњу и доказују да Кикинда то завређује. Ово ће бити изузетан догађај због кога ће гости из целе Србије и из региона долазити у наш град.
– Заједно смо одржали велики број врло успешних концерата за које није случајно изабран назив „Музички ватромет“ јер, у правом смислу те речи, садржи прегршт боја, фантастичних нота за које се претпоставља да их класика не доноси, већ да су резервисане за друге жанрове. Међутим, ја се надам да ћете вечерас бити сведоци да ће се кикиндска публика провести као на неким другим манифестацијама где је обично живље него на концертима класике. То и јесте наша мисија, да уметничку музику приближавамо аудиторијуму, да покажемо да је она веома жива и да је нераскидива веза са људима у читавом свету. Овакви концерти дешавају се свуда, у парковима, на дворцима, постоји традиција одржавања концерата на отвореном, управо са музиком која може да досегне ширу публику него што је то обичај у концертним дворанама – рекао је Суђић пре наступа и додао да на репертоару нису само обраде.
– Моја намера била је да спајам нашу музику са европском и светском, са латино звуком, јер у том јединству видимо колико је наша музика део европске и светске музике и колико смо део те културе. То је једно исто наслеђе, ми смо део света у правом смислу те речи јер нико не примети неку битну разлику када пређемо са латино или класичног звука на наше нумере. Обрада је неопходна јер наша музика, нажалост, не обилује превеликим бројем популарних композиција. Наша историја је била друкчија, изгубили смо значајан период када су се такве композиције углавном писале, али сигуран сам да, на овакав начин, надокнађујемо ту празнину и да публика схвата колико смо сви ми једно и колико је емоција коју доживљавају на нашим концертима, у суштини апсолутно недељива и да није само део понуде у дискотекама или модерним партијима за младе. Атмосфера нимало не треба да се разликује у односу на концерте уметничке музике, она је, у суштини, део читаве наше традиције. Сигуран сам да ће, у овом предивном амбијенту у Кикинди, то бити изузетно – објаснио је Суђић.
Овогодишњи фестивал разликује се и по концепту, садржаном у слогану „Излет“.
Судећи по посећености, реакцијама и овацијама на концерту, све су то врло добро и са одушевљењем, препознали Кикинђани, али и бројни гости из Новог Сада, Бечеја, Београда, Суботице, Зрењанина…
У недељу, другог дана манифестације, на великој сцени ће наступити хор и оркестар Опере Српског народног позоришта и „Новосадски биг банд“ који ће извести „Qуеен Сyмпхонy“ под диригентском палицом Федора Вртачника. Од 18 сати наступиће Дечије позориште „Лане“ са „Школом за кловнове“ и, као и данас, одвијаће се и сви остали пратећи програми овог јединственог фестивала.
– Захвални смо и на прилици да публици прикажемо рад нашег културно-уметничког друштва. Једва смо дочекали да дамо свој допринос овој лепој свечаности коју Град изванредно организује. Нама то много значи, чланови су неуморно одржавали пробе како би приредили што лепши наступ. И овом приликом позивамо све Кикинђане који су у пензији и имају неки таленат да нам се придруже јер су активности наших чланова лековите. Они се осећају јако добро, њихов дух је ведар, немају великих здравствених проблема. Овакав ангажман је веома потребан свима, посебно пензионеркама и пензионерима – истакао је Периз.
– На репертоару су познате песме са нашег поднебља и сплет банатских и староградских игара, а ту су и наши солисти и песници. Увек се радујемо сусрету с публиком и желели бисмо да што више путујемо и наступамо. Сви смо уложили наше искуство, радно и животно, да нам Удружење што боље функционише – навела је председница КУД-а.
