May 14, 2026

Култура

zvonko-bogdan-(4)

Zvonko Bogdan razgalio srca Kikinđana: Vratio sve u vreme koje se ponoviti neće

Aleksandra Djuran July 11, 2024

Uz vanvremenske hitove barda panonskog melosa Zvonka Bogdana završene su treće „Kikindske tamburaške svečanosti“. U prepunom dvorištu kikindske Kurije poznatog interpretatora, najpopularnijeg pevača vojvođanskih hrvatskih, bunjevačkih i mađarskih narodnih pesama pratio je orkestar  14 tamburaša.

-Dobro veče Kikindo, severni Banatu i Vojvodino. Dobro veče i svim žiteljima Srbije – pozdravio je sa bine mnogobrojnu publiku Zvonko Bogdan. – I na ovom koncertu vratiću vas u vremena koja se više nikad ponoviti neće. Prošetaću vas kroz Panoniju od Zagorja do Karpata, od Visokih Tatra do uzburkanog Balkana. Biće i pesama i pjesama i pisama.

Predstavljajući orkestar sa kojim nastupa Zvonko Bogdan rekao je  da su jedini i najbolji tamburaški orkestar koji datira iz 1957. godine tada Radio Novom Sadu, a danas Radio televizije Vojvodine. Marinko Piuković, član orkestra koji svira bas dodao je da ga godinama prate na koncertima.

-Zvonko Bogdan je, pre svega, veliki profesionalac na sceni i sa njim je veoma lako sarađivati. Volim da kažem da je on i dirigent i pevač i vođa orkestra i kompletnog programa. To je jedinstvenost koju poseduje i svi smo srećni što ga služi zdravlje i glas i može da nastupa. Zvonko Bogdan uvek ističe da interpretira panonsku muziku, repertoar regiona, a najviše ga krasi starogradska pesma  i jedinstven je u tome – rekao je Piuković.

Koncertu je prisustvovao i gradonačelnik Nikola Lukač.

A.Đ.

marta-keler-za-youtube-1.4.1

(VIDEO) Marta Keler, gošća podkasta Kikindskog portala: Ako ne daš celog sebe, nisi uspeo

Jelena Trifunović July 11, 2024

Po prirodi je vedra, optimista, borbena i svoja!

Igrani film „Grešnik” koji se snima u Kikindi bio je odličan povod da u naš studio pozovemo Martu Keler, glumicu, Kikinđanku koja se otisnula u svet filma na spektakularan način- osvojivši prestižnu nagradu Evropske filmske akademije sa samo 15 godina.

Kako je tekla Martina glumačka karijera u pozorištu i na filmu, kako se danas seća svojih početaka, o statusu samostalnog umetnika koji je izabrala, ali i braku i porodici, nastupima sa suprugom, popularnim Zijom Valentinom, koliko često dolazi u rodni grad danas- otkrila je u podkastu Kikindskog portala.

 

 

kikindske-tamburaske-svecanosti-(1)

„Kikindske tamburaške svečanosti“ otvorio Subotički tamburaški orkestar: Sutra nastupa Zvonko Bogdan

Aleksandra Djuran July 10, 2024

„Kikindske tamburaške svečanosti“ otvorene su večeras nastupom Subotičkog tamburaškog orkestra. Sutra se nastavljaju nastupom velikana  Zvonka Bogdana i 14 tamburaša. Koncert počinje u 20 sati u dvorištu Kurije.

Marijana Marki, dirigent Subotičkog tamburaškog orkestra  istakla je da su osnovani pre 50 godina.

-Radimo neprekidno već pet decenija i mnoge generacije su se smenjivale, ali muzika koju sviramo je ostala na visokom nivou. Osim klasičnih tamburaških, sviramo i starogradske i narodne kompozicije preko savremenih, filmskih i ozbiljnih numera. Kikindskoj publici predstavili smo se pop rok tamburom. Za ovu priliku uključili smo i bubnjeve kako bi doprineli pravom utiskom – dodala je Marijana Marki.

Kulturni centar neguje kulturne  događaje našeg podneblja, ali i muziku poput tamburaške koja je deo ove sredine.

-Ove godine „Kikindske tamburaške svečanosti“, treće po redu, organizuju se u dvorištu Kurije na zahtev Zvonka Bogdana koji više ne nastupa na velikim otvorenim prostorima. Tako je dvorište Narodnog muzeja bilo kompromisno rešenje kako bi došlo što više gledalaca. Ove godine svečanosti nisu takmičarskog karaktera, pošto smo odlučili da muzika ne treba da bude takmičenje i da svi treba jednako da uživaju  – rekao v.d. direktor KCK Marko Markovljev.

Kikindske tamburaške svečanosti podržali su lokalna samouprava i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i verske zajednice.

A.Đ.

fenok-(2)

FENOK i etno kamp 23. put dovode muziku, igru i pesmu u naš grad

Aleksandra Djuran July 9, 2024

Od srede, 17. do nedelje, 21. jula u dvorištu Kurije u organizaciji ADZNM „Gusle“ biće održani Međunarodni festival orkestara i etno kamp. Tokom pet večeri, 23. manifestacije, biće organizovano šest koncerata, najavio je direktor Zoran Petrović.

-FENOK će okupiti orkestre i soliste iz Italije, Turske, Bugarske, Makedonije, Rumunije i naše zemlje. FENOK otvaraju domaćini folklorni ansambl, solisti i Veliki narodni orkestar „Gusala“. Nastupiće tamburaški sastav Zorana Bugarskog Brice odnosno orkestar „Zorule“, jedan od najboljih mladih tamburaša u zemlji. U petak su nam gosti naši tamburaši iz Rumunije, Turske i Italije. U subotu, na prvom večernjem koncertu od 19 sati koji je posvećen preminuloj dr Zlati Marjanović, biće izvedene melodije iz svih krajeva gde Srbi žive. Gosti će nam biti članovi etno sastava „Kult“ pod vođstvom Luke Kosanovića, soliste nacionalnog ansambla „Kolo“. Kikinđani će moći da vide i studente sa makedonske akademije. Iste večeri od 20.30 časova nastupa „Big bend“ iz Zrenjanina. Poslednje večeri, u nedelju ponovo su na sceni domaćini, naš rok sastav „Vord ap“ -istakao je Zoran Petrović.

Svi koncerti počinju u 20.30 minuta i iz najstarijeg društva pozivaju sugrađane da ih proprate. Etno kamp je naučno istraživačka stanica muzičko-tradicionalnog folklora Banata i takođe traje 23 godine. Okupiće tridesetak studenata i učenike srednjih muzičkih škola, a mentor je dr Dragica Panić iz Banja Luke, dok je novina da su, pored Igora Popova, umetničkog rukovodioca „Gusala,  komentori kampa i master Katarina Nikolić sa muzikološkog instituta akademije umetnosti i Davor Sedlarević iz Centra za kulturu iz Kolašina.

-Učesnici su sa Fakulteta muzičke umetnosti iz Beograda, Akademije umetnosti iz Banja Luke, Muzičke akademije iz Novog sada Štipa iz Makedonije, Zapadnog univerziteta iz Temišvara, muzikološkog instituta srpske akademije iz Beograda, Centar za kulturu „Mijat Mašković“ iz Kolašina, učenici srednje muzičke škole iz Subotice, Sombora i Kraljeva. Prvi put učestvuju i polaznici  Akademije iz Prištine i učenici Baletske škole iz Pančeva. Na terenu će se istraživati narodna tradicija Srba i svih ostalih naroda koji žive u srpskom, mađarskom i rumunskom delu Banata – navela je Magdalena Popov, umetnički rukovodilac „Gusala“.

Etno kamp obuhvatiće i brojna predavanja eminentnih stručnjaka iz zemlje i regiona, kao i promocije knjiga i CD-a. Biće promovisan četvrti CD Ženske pevačke grupe Gusala, ali i monografija etno kampa u kojoj su sabrane sve 23 godine održavanja.

-Biće promovisana i etno građa i pomoću bar kodova svi koji žele moći će da na platformama poslušaju audio snimke – dodala je Magdalena Popov.

A.Đ.

silistra-2

Oduševili mnogobrojnu publiku u Silistri: KUD „Marija Bursać” na Međunarodnom dečijem festivalu

Jelena Trifunović July 8, 2024

U bugarskom gradu Silistra održan je 26. Međunarodni dečiji festival folklornih i plesnih grupa pod nazivom „Sutrašnji mir počinje današnjim prijateljstvom”, na kojem su, pored domaćina i predstavnika iz Rumunije, Ukrajine, Gruzije i Poljske, učestvovali i predstavnici KUD-a „Marija Bursać” iz Banatskog Velikog Sela, uz podršku Grada Kikinde.

Oni su mnogobrojnu publiku oduševili izvedbom spleta krajiških igara i pesama i tako predstavili kulturu i običaje svog zavičaja. KUD iz Banatskog Velikog Sela podržao je svojim prisustvom u ime lokalne samouprave, Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.

Festival je počeo svečanim defileom učesnika ulicama grada. Tri koncertne večeri su bile na programu, a predstavnici grada su upriličili svečani prijem za sve učesnike.

Gradovi Kikinda i Silistra su bratski gradovi sa dugogodišnjom tradicijom saradnje i dobrih odnosa. Kikindi je ovo bilo drugo učešće na ovom festivalu koji se održava svakog leta.

rade-cosic

Poezija je samotni čin: Predstavljena knjiga Radeta Ćosića „Čovek to ne može da iskaže”

Jelena Trifunović July 8, 2024

Osoben i prirodan, bez potrebe da se dokazuje i oponira onima koji ga prokazuju, Rade Ćosić istrajava već četiri decenije na poetskom putu. Tako je Kikinđanima u Biblioteci „Jovan Popović“ predstavio i izbor iz najboljih momenata njegovog minulog pesničkog rada, koji je sačinio i odabrao Dragan Batinić.

Marija Miljković, gimnazijska profesorka, je nadahnuto pročitala nekoliko Ćosićevih dela, naglasivši paradoks da je kroz pesme u stvari najbolje upoznala ovog stvaraoca, iako ga lično poznaje trideset godina.

Književnik i novinar Nemanja Savić je u ime opravdano sprečenog redaktora Dragana Batinića pročitao njegovu recenziju Ćosićeve knjige, ujedno se referišući i na inspirativan ambijent koji pružaju knjige, pa je izgovorio i jedan Batinićev haiku o svečanom miru koji daje prostor biblioteke.

O Ćosićevoj lirskoj svedenosti govorio je Uglješa Šajtinac, koji je naglasio da je autor svesno elementaran.

– S tim u vezi je interesantno –naveo je Šajtinac, osvrnuvši se i na duhovni i ujedno samotni usud svakog pesnika – da su i Bog i Đavo osobenjaci, a to je i svaki pesnik, pa tako i Ćosić. Bog je možda dovoljan sebi u samoći, ali pesnik nije, pa zato i ne čudi ako se neki poeta, a samim tim i Ćosić, obraća Bogu kako ne bi bio sam.

Nakon Banatskog Velikog Sela, Žitišta, Zrenjanina i Kikinde, autor je naveo da je u planu i novosadska promocija njegove knjige, a moderator večeri Dunja Brkin Trifunović je u ime domaćina najavila da je ova promocija uvod u bogato kikindsko kulturno leto i niz programa čiji će domaćin biti gradska biblioteka.

R. K.

 

letnja-umetnicka-skola-(10)

Letnja umetnička škola u našem gradu okupila 40 studenata iz Srbije i inostranstva

Aleksandra Djuran July 6, 2024

Studenti umetničkih fakulteta iz Srbije i inostranstva od danas do 13. jula stvaraće u našem gradu u okviru Letnje umetničke škole. Njih 40 iz naše zemlje, Kine, Italije, Poljske, Belgije i Slovenije imaće priliku da se upoznaju sa Kikindom i da uče kroz radionice keramike, likovnih umetnosti, muzike, komponovanja, dramske i muzičke produkcije. Prvi dan proveli su u jedinstvenoj kući „Sova“.

Viktor Tanaskovski iz Skoplja pohađaće radionici muzike.

 

-Na doktorskim studijama sam i očekujem da produbim svoja znanja. Učesnik sam bio i prošle godine i puno toga sam naučio. Odabrao sam profesora koji je držao radionice da mi bude mentor za doktorat – rekao je Tanaskovski.

Radionicu keramike, za koju je vladalo najveće interesovanje. pohađaće Laura Blagojević iz Beograda, studentkinja Akademije umetnosti.

-Studiram slikarstvo i za mene će ovo biti izazov i novo iskustvo. Probaću nešto novo, a sigurna sam da ću steći nove prijatelje. Izuzetno je što ćemo svi moći međusobno da sarađujemo – kazala je Laura.

Pozdravljajući okupljene studente  gradonačelnik Nikola Lukač pozvao ih je da iskoriste priliku i upoznaju, kako je rekao, najlepši grad na svetu.

-Ovo je pravi način da se mladi upoznaju sa Kikindom i međusobno i pomognu nam da kulturna dešavanja podignemo na još viši nivo. Siguran sam da će vam boravak ovde biti značajno iskustvo i da ćete nam pomoći da još više promovišemo naš sredinu – naveo je gradonačelnik Lukač.

Letnjoj školi prethodilo je potpisiivanje Memoranduma o saradnji između Univerziteta umetnosti u Beogradu, Grada Kikinde, Kulturnog centra i Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“.

-Univerzitet umetnosti već 22 godine organizuje Letnju umetničku školu. Zadovoljstvo je što svakoj lokalnoj zajednici ostavimo artefakt odnosno svedočanstvo o našoj školi i ove godine ostavićemo divan artefakt koji će biti na ponos i našeg univerziteta i Kikinde – istakla je je rektorka Univerziteta umetnosti prof. dr Mirjana Nikolić.

Radionice će proširiti znanja, ali i vidike učesnika.

-Iako je Letnja škola relaksirana u odnosu na nastavu na fakultetima, puno će se raditi. Biće interesantno za sve da istraže nove stvari, upoznaju novi grad i novu kulturu – dodao je prof.dr Vladimir Tatrević, prorektor Univerziteta umetnosti i direktor Letnje škole.

Direktor Kulturnog centra Marko Markovljev pozvao je sve učesnike kampa da ponesu najlepše uspomene iz Kikinde i da se ponovo vrate.

Radionice će se organizovati na Gradskom trgu, u Kulturnom centru i na „Teri“.

 

-Ovakve stvari su važne jer doprinose sektoru kulture i obrazovanja kao instrumentima uz pomoć kojih grad može da gradi svoju kulturnu politiku – napomenuo je Aleksandar Lipovan.

Univerzitet, tradicionalno, Letnju školu organizuje u različitim gradovima, što je dobra prilika za internacionalizaciju i decentralizaciju. Letnja umetnička škola ima urbanu orijentaciju, studenti će stvarati na više mesta u Kikindi, u prisustvu građana kojima će, na završnoj manifestaciji, 12. jula, biti prikazani postignuti umetnički rezultati.

A.Đ.

 

tera-otvaranje-(1)

Otvoren Internacionalni simpozijum u terakoti: Umetnici inspiraciju za skulpture pronašli u Kikindi

Aleksandra Djuran July 5, 2024

Internacionalni simpozijum skulptura u terakoti „Tera 2024“, 43. po redu, otvoren je večeras. Ispred Galerije „Tera“  izloženi su radovi nastali na prošlogodišnjem sazivu čiji su autori Ledija Kostandini iz Albanije, Nikola Nenadić iz Hrvatske, Horhe Beda Mursiljo Hulijani iz Španije i Čedomir Vasić, Saša Pančić i Miroljub Stamenković iz Srbije.

-Čitav jul je u znaku „Tere“ i umetnosti. Jedinstveni smo po sistemu i načinu izgradnje velike skulpture, tako da iskustvo u radu sa glinom nije najneophodnije da bi neko bio učesnik . Otvaranjem simpozijuma javnosti prvi put predstavljamo dela nastala prošle godine, a i ove će u Kikindi stvarati poznati i priznati svetski umetnici. Očekivanja koja imamo od naših učesnika uvek su ispunjena jer za sobom ostave monumentalna dela. Svaka izložba skulptura nastalih na simpozijumu  izaziva pažnju domaće javnosti i sugrađani se uvek raspituju o tome ko ih je naslikao i šta predstavljaju. Stoga se trudimo da imamo što više interaktivnih događaja koji uključuju građanstvo – istakao je Aleksandar Lipovan, direktor CLPU „Tera“.

Godišnjoj izložbi skulptura prisustvovali su učesnici ovogodišnjeg, 43. Simpozijuma:  srpsko-kanadske umetnice Vesna Perunović i Božica Rađenović, Anamarija Šerban iz Rumunije, Stiven Mas iz Velike Britanije, dok su predstavnici naše zemlje  Milorad Stajčić i Srđan Arsić.

-Britanac sam koji živi u Parizu. Prvi put sam u Kikindi, ovde sam pet dana i sve je fantastično. Ovo je san koji je postao javnost. Samo ću da stvaram ne misleći na hranu ili bila šta drugo. Šetajući gradom dobio sam razne ideje koju ću pokušati da realizujem. Nikada nisam radio monumentalne skulpture od gline. Vaša glina je specifična i ne ponaša se kao i druge tako da ću puno naučiti – kazao je Stiven Mas.

Božica Rađenović, Beograđanka, proteklih trideset godina živi u Kanadi u Otavi.

-Za svakog umetnika velika je čast da učestvuje na simpozijumu „Tera“. Uslovi za rad su na svetskom nivou i veoma mi je drago što sam njegov deo. Imam puno ideja i neću stići sve da ih realizujem. U glini sam radila još kao studentkinja, kada sam i čula za „Teru“. Povratak materijalu je kao povratak maternjem jeziku i radujem se zbog toga. Oduvek sam želela da dođem i sada se to i ostvaruje – saznali smo od Božice Rađenović.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama mr Dragan Traparić obraćajući se prisutnima istakao je da Kikinda treba da ponese titulu prestonice kulture 2027. godine.

-Simpozijum je već četiri decenije internacionalni što je za veliku pohvalu, ne samo za grad , nego i za čitavu zemlju. Kultura nema granice i to  se potvrđuje u Kikindi. Vaš grad ima ogromno bogatstvo, 1.200 skulptura savremene umetnosti koje ne postoje nigde na svetu. Od 2017. godine Pokrajina je saziv podržala sa šest miliona dinara, a sredstva izdvajaju i lokalna samouprava i Republika – naveo je mr Traparić.

Na otvaranju je govorio i gradonačelnik Nikola Lukač koji je događaju  prisustvovao sa svojim saradnicima.

-Zahvaljujući Internacionalnom simpozijumu Kikinda je ponovo na svetskoj mapi kulture i umetnosti. Ubeđen sam da će umetnici crpeti inspiraciju iz našeg grada i da će uživati stvarajući. Ubeđen sam da će nam saziv koji traje duže od četiri decenije, umnogome pomoći  da uz ostale kulturne sadržaje budemo najbolji u kandidaturi za nacionalnu prestonicu kulturu 2027. – istakao je gradonačelnik Lukač.

Tokom proteklih više od 40 godina na Internacionalnom simpozijumu nastalo je preko 1.200 autorskih dela, od kojih je najveći deo, izložen u Muzeju „Tera“.

A.Đ.

LJUBA-korica

Novi roman Radovana Vlahovića: „Ljuba“ je priča o porodici koja je obeležena kao državni neprijatelj

Aleksandra Djuran July 4, 2024

Roman „Ljuba“ Radovana Vlahovića, kao četvrta knjiga Banatske epopeje započete romanom „Bapa“, nedavno je objavljen u izdanju Banatskog kulturnog centra. O novom romanu, Radovan Vlahović kaže:

-Iznenadna smrt, na Srpsku Novu godinu, mog brata Vlaste, kao poslednjeg svedoka porodičnog stradanja, kom su lokalni komesari, kao bebi od tri meseca u kolevci, uzeli št’ikano jastuče ispod glave, me je potakla da, 75 godina nakon prinudnog otkupa, objavim roman Ljuba, koji govori o tome kako je moja porodica, zbog neizmirenja prevelike obaveze, obeležena kao državni neprijatelj, proglašena krivom i kažnjena konfiskacijom celokupne imovine i zatvorom. Ovaj roman je dokument, ali i fikcija. Ovaj roman je genetski i duhovni kod koji sam posisao sa majčinim mlekom. Ovaj roman i priča o Ljubi prate me od rođenja do današnjih dana, a da ključna čvorišta, kako u njemu, tako i u životu, još uvek nisu razmršena – istakao je Vlahović.

Vlahović je romanom „Ljuba“ napravio veliki korak u srpskoj književnosti tako što je velikim i važnim temama pristupio na nov način i otvorio nam nove perspektive viđenja.

-Učinio je ono što samo veliki pripovedači umeju: humanost je postavio, negovao i izdigao na pijadestal tako da književnost štiti od lakog skliznuća u ideološke ili političke okvire i neguje srž njenog bića štiteći ga od zloupotrebe. Zbog toga roman „Ljuba“ nije samo priča o posledicama rata i promenama koje je on izazvao u sociumu nekadašnjeg Banata, već je priča koja književnost vraća samoj sebi na mestu gde se to najmanje očekivalo – navela je u recenziji Andra Beata Bicok.

Urednik romana je Simon Grabovac. Roman je objavljen uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Batinic-i-Vesna

Na pesničkom konkursu: Draganu Pop Draganu nagrada, Vesni Đukanović pohvala

Igor Crnogorac July 3, 2024

Na osmom pesničkom konkursu „Milorad Petrović Seljančica“ druga nagrada pripala je našem sugrađaninu Draganu Pop Draganu za pesmu „Snovi“, a pohvalu je, za pesmu „Vratiću se“, dobila, takođe Kikinđanka, Vesna Đukanović.

Završni čin manifestacije „Igrale se delije“ i svečano uručenje nagrada, održaće se u crkvi svetog Velikomučenika Dimitrija, u Velikoj Ivanči, kraj Mladenovca, 28. ovog meseca.

Milorad Petrović Seljančica, srpski pesnik, učitelj i ratnik u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu, rođen je u Velikoj Ivanči 1875. godine, a  umro u Beogradu 1921. godine. Nadimak je dobio po nazivu svoje prve zbirke pesama, a i zato što je nosio tradicionalnu šumadijsku nošnju. Na neke njegove stihove komponovana je  muzika i mnogi misle da su to narodne pesme, kao što su „Igrale se delije, na sred zemlje Srbije“, „Jesen stiže dunjo moja“, „Ne luduj Lelo“…