Жири наградног конкурса за најбољи трејлер за књигу који је расписала Народна библиотека „Јован Поповић” у Кикинди, донео је одлуку о најбољим ауторима, саопштено је из ове установе.
Невена Симић, ученица трећег разреда ОШ „Вук Караџић”, награђује се специјалном похвалом за трејлер за књигу Јасминке Петровић „100 лица столица”, у категорији млађих основаца.
У категорији старијих основаца, Љубица Савић, ученица седмог разреда Основне школе „Душан Јерковић” у Ужицу, освојила је прву награду за трејлер за трилогију Терија Прачета „Нуоми“ – „Камионци”, „Булдожерци”, „Крилци”.
Другу награду добија група „Мајстори глуме“, седам ученика и ученица виших разреда ОШ „Фејеш Клара”, за трејлер за књигу Јасминке Петровић „Ово је најстрашнији дан у мом животу”.
Трећенаграђени у овој категорији су Јована Живојинов и Стефан Сили, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић” у Кикинди, за свој трејлер за књигу Елизабете Георгиев ,,Три лица и птица”.
У категорији средњошколаца победила је ауторка трејлера за дело Франца Кафке „Писма Милени”, Мирјана Веселиновић, ученица шестог разреда Средње школе „Светозар Милетић” у Новом Саду.
За књигу Драгослава Михаиловића „Кад су цветале тикве”, трејлер је урадила Марија Милутиновић која похађа други разред Гимназије у Куршумлији и заслужила другу награду.
Ауторка трејлера за књигу Арчибалда Рајса „Чујте, Срби!”, Јована Вујичић, ученица четвртог разреда Средње школе „Светозар Милетић“ у Новом Саду добиће награду за треће место у овој категорији.
Жири је препоручио да ментору учесника конкурса из Средње школе „Светозар Милетић” у Новом Саду буде уручено специјално признање за најагилнијег ментора, због највише послатих трејлера.
Признања ће награђенима бити уручена на свечаности у Народној библиотеци „Јован Поповић” у уторак, 19. новембра, у 17 сати.
– Овде смо га сви звали Тоћа, па смо по надимку и назвали фестивал посвећен њему. Јанош је код нас и радио, био је секретар и члан председништва, а главну улогу је имао у позоришној сали јер је почео као глумац, а затим је и режирао. Он је волео те кратке комедије, од пет до 20 минута, и иначе је јако волео да ради са децом. Њему сам захвална што сам, у трећем разреду основне школе, стала на сцену и драго ми је што сам после и наставила да рецитујем. „Еђшег“ много дугује Јаношу и идеја да организујемо фестивал посвећен њему постоји већ дуго, али нас је спречио ковид, па смо прву смотру организовали тек 2021. године – рекла је Рамона Тот, председница КУД „Еђшег“ и чланица Савета мађарске националне мањине.
Број учесника растао је из године у годину, да би, на овогодишњој, четвртој „Тоћа смотри“, за једно вече, у својеврсном позоришном маратону, било одиграло чак 13 представа позоришних трупа из девет места. Гости су стигли Мужље, Чонопље, Србобрана, Руског Села, Утрине, Тобе и Новог Орахова, као и пријатељи „Еђшега“, трупа из Галгахевиза у Мађарској.
На ревијалној смотри кратке сценске форме у трајању од две до 35 минута играле су драмске групе различитих узраста – од млађих основаца до пензионера. Вече су отворили домаћини, глумачка група „Еђшега“ „Јожеф Атила“, са представом „Бежика ће рећи“, у режији Јаноша Кираља.
Фестивалу су присуствовали и Золтан Тот, заменик покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство и председник Савета Месне заједнице Сајан, и Мелита Гомбар, чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.
Управо сјајно уиграни, талентовани и брзи „Мали ђаволи“ у маштовитом комаду изазвали су овације публике, а са ништа мање одушевљења примљене су и остале представе.
– Радиле смо саме са децом, а КУД „Петефи Шандор“из Тобе уступио нам је простор за рад. Почело је тако што смо припремиле журку за Ноћ вештица и, пошто у Тоби има веома мало активности за децу, ми смо решиле да направимо представу, што се њима јако свидело. Играмо је други пут. Наступили смо у Мужљи и сада овде, у Кикинди – каже Хелена Арањош.
Препуна сала публике, Кикинђана и самих учесника који су пратили наступе колега, сигуран је знак да су овакви позоришни сусрети неопходни и да ће сећање на омиљеног глумца и редитеља, Јаноша Тота, захваљујући његовим колегама, још дуго живети.
– Иако академик Баста већ годинама одбија да се појављује у јавности, пристао је да дође у Кикинду. С једне стране због наше колегијалне сарадње и јер га за овај град везују најлепше успомене. Долазио је три пута, последњи пут 2001. године, када је представљена књига његовог духовног оца, професора Михаила Ђурића, „О потреби филозофије данас“, што је био догађај за памћење. Други повод су „Сабрани списи“ у које је уложио готово цео живот, у њима је његова целокупна интелектуална биографија. Чини ми се, после ове вечери, да смо заинтересовали грађане Кикинде и живим у нади да ће они те књиге, које се налазе у Народној библиотеци, у што скорије време узети у руке и уверити се у оно о чему смо вечерас говорили – рекао је проф. др Тркуља.
Говорећи о дефиницијама филозофије, мада напомиње да се она не може дефинисати, навео је Новалисову мисао да је филозофија туга за завичајем, нагон да се стално буде код куће, као и Сократов став изречен кроз Платона, да је филозофија припрема за смрт. Како каже, сам би се определио за поетичнију, Новалисову мисао.
Разлог су историјски процеси, додаје, против којих је појединац немоћан.
