Култура Архиве | Паге 39 оф 95 | Кикиндски портал

„Мелизмице” добиле бронзану плакету за сценско извођење и аутентичност

Jelena Trifunović Септембер 14, 2024

Женска певачка група Мелизми гостовала је у Сарајеву. Након што су видели њихов наступ у Врњачкој Бањи, КУД „Младост” који води Славица Радовић позвао их је на Пале, где су наше Банаћанке дочекане и угошћене са много љубави и срдачности.

Наступиле су на Другом Сабору традиционалне песме и игре, где су се, поред банатских песама, представиле и песмом из централне Србије и једном босанском.

„Мелизми” су одушевиле публику и на највећем регионалном сабору српске народне изворне песме у Војковићима- Источна Илиџа, где учествују од 2017. године и где су од 700 учесника, завределе бронзану плакету за сценско извођење и аутентичност.

– И тамо смо представиле нашу Војводину, захваљујући Културном центру и Граду Кикинди, као и градоначелнику Николи Лукачу. Признање нам је посебно драгоцено јер је председник жирија проф. др Димитрије Големовић, истакнути етномузиколог и композитор- каже Биљана Мандић и додаје да су искористиле прилику да сјајне домаћине позову на предстојеће „Дане лудаје”.

Да где год оду, освоје срце публике и добију позиве за нове наступе, потврђују и ова гостовања на којима су „Мелизми“ добиле позив за наступе у Црној Гори и Требињу.

Иначе, наше музикалне и оригиналне суграђанке припремају спот за песму, радионице, као и велики концерт који ће уследити на крају године.

(ВИДЕО) У представама уживало 3.300 деце, сакупљено 84.000 лименки: Приход намењен отварању библиотеке на Дечијем одељењу реконструисане болнице

Jelena Trifunović Септембер 13, 2024

Трећи Лименка театар фест, интернационални позоришни фестивал за децу, који је на забаван и едукативан начин удружио позориште и екологију, свечано је затворен у недељу. Фестивал је након Новог Сада претпрошле и Сомбора прошле године, одржан у Кикинди од 4. до 8. септембра.

Током пет фестивалских дана позоришта за децу из Босне и Херцеговине, Бугарске, Републике Северне Македоније, Словачке, Мађарске и Србије извела су укупно десет представа које је видело 3.300 малишана из Кикинде и околних места.

Уз подршку донатора и спонзора, компаније Балл Цорпоратион, Нафтне индустрије Србије, Издавачке куће Клет, пројекта Свака лименка се рачуна и Компаније Књаз Милош, са којима Фестивал заједнички ради на промоцији рециклаже и заштите животне средине, ове године у Кикинди је сакупљено 84.000 искоришћених лименки за пиће, а подељено је 16.800 АЛУ коина.

На овом јединственом Фестивалу малишани су, уз занимљиве и забавне предпрограмске активности на Еко базару, а у друштву Ли Мена, глумца у улози човека са Алу Планете, научили и важну лекцију о рециклажи и очувању животне средине.

Улазницу за представе, као и за све садржаје на ЕКО Базару, могли су да купе само доношењем празних лименки. За сваких 5 донетих лименки добијали су по 1 АЛУ КОИН, прву друштвено одговорну валуту насталу у овом петнаестогодишњем пројекту.

Након сваке представе деца су као Мед медени критичари, врло озбиљно говорили у камеру на, „коцкастом столу критике” и потврдили свима да су им оваква дешавања потребна као и да је мисија Фестивала заиста остварена.

У оквиру фестивала одржана је и панел дискусија На тему „Креативна економија и циркуларна АЛУ амбалажа” на коме је отворено више важних тема па и та како један фестивал и истоимени пројекат 15 година систематично раде на унапређењу културних потреба деце и њиховог знања о економији и екологији.

Приход од прикупљених лименки биће употребљен за отварање библиотеке на Дечијем одељењу реконструисане кикиндске болнице.

Промовисана књига Драгана Васића „Приче о суноврату“

Aleksandra Djuran Септембер 12, 2024

У Народној библиотеци „Јован Поповић“ организована је промоција књиге „Приче о суноврату“ Драгана Васића. У петој књизи аутор, иначе наставник физике, читаоцима нуди 23 кратке и једну дугу причу којима је заједничко да имају лош крај.

-У књизи су кратке и једна дуга о личним суновратима и када се све саберу долазимо до светског суноврата у ком живимо. У неким причама не зна се шта ће бити са актером, док се у другим од самог старта наслућује – истакао је Васић.

Радни назив књижевне вечери био је „Још овај пут“, а о чему се ради појаснио је аутор:

-И званично ово је крај, јер сам рекао све што имам, заокружио сам циклус. Приче за последњу књигу написао сам маја прошле године и било је да пишем две приче дневно, а за последњу ми је требало два месеца – појаснио је наш саговорник.

Васић предаје физику ђацима у Мокрину и Падеју.

-Писање је чиста математика. Када читам и оно што сам сам написао, и оно што су други написали, могу да осетим ритмичност у реченицама. Све што се напише треба да има увод, разраду и закључак, а след околности сваке приче је логика. Све су то елементи математике и није тешко бавити се природном науком и писати – закључио је Драган Васић.

Драган Васић објавио је збирке кратких прича „Кратак спој“ и „Контрапункт“ и најновију „Приче о суноврату“ и романе „Не“ и „Преварени“.

А.Ђ.

„Деспотица Ангелина Бранковић” Љиљани Хабјановић Ђуровић и Зорану Ђерићу

Igor Crnogorac Септембер 11, 2024

Књижевна награда „Деспотица Ангелина Бранковић” Банатског културног центра из Новог Милошева биће уручена добитницима Љиљани Хабјановић Ђуровић и Зорану Ђерићу у оквиру књижевне манифестације „Слово љубве” која ће се одржати у четвртак, 12. септембра, од 19 сати, у Малој сали Матице српске у Новом Саду.

Манифестација под именом „Слово љубве” и књижевна награда „Деспотица Ангелина Бранковић” подсећају нас на мање познат део српске историје: период када су део Баната, као и насеље Арача у близини Новог Милошева, били у поседу српских деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, као настављача немањићке традиције северно од Саве и Дунава.

Неговање сећања на породицу Бранковић, Банатски културни центар започео је 2011. године оснивањем манифестације посвећене деспотици Ангелини Бранковић „Сија књига мајке Ангелине” (у Сечњу) и оснивањем књижевне награде са именом Ангелине Бранковић (у Крушедолу), док је Књижевна манифестација „Слово љубве” проистекла из свечане академије која је, под истим именом, одржана 2017. године на Арачи.

„Слово љубве” организује се уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

У програму ће учествовати: лауреати Љиљана Хабјановић Ђуровић и Зоран Ђерић, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Радован Влаховић, директор Банатског културног центра, Ненад Станојевић, књижевни критичар, Соња Калајић, виолина и тестера, Соња Дамјановић, првакиња Драме СНП-а, Наташа Бундало Микић, водитељка програма.

Награда „Деспотица Ангелина Бранковић” се Љиљана Хабјановић Ђуровић, додељује за књигу „Запис душе“, у издању „Глобос Александрије“, која је посвећена управо животу Преподобне мати Ангелине српске (Деспотице Ангелине Бранковић), а Зорану Ђерићу за књигу песама „Азбучне молитве“ у издању Српске књижевне задруге.

Признања ће добитницима уручити Радован Влаховић, директор Банатског културног центра, а награда се састоји од повеље и освећене иконе Преподобне Мати Ангелине српске.

Промоција романа Радована Влаховића – Љуба се вратио кући

Igor Crnogorac Септембер 10, 2024

Прва промоција новог романа „Љуба” Радована Влаховића одржана је у петак, у препуном Културном дворишту Банатског културног центра у Новом Милошеву.

Културно двориште некада је била авлија домаћина Љубе Влаовића (1877–1949) која је, због принудног откупа, конфискована, а он је одведен у Забелу у затвор, одакле се никада није вратио. Његова судбина је тема романа „Љуба”, четврте књиге Банатске епопеје Радована Влаховића, који овом приликом каже: „Љуба се вратио кући”.

О роману су говорили: аутор Радован Влаховић, књижевни критичари Виктор Шкорић, Ненад Станојевић и др Младен Ђуричић, програм је модерирала Сенка Влаховић, одломке је говорила Теодора Влаховић, а вече је музиком обојио Вид Вашалић на гитари.

У Галерији Банатског културног центра отворена је и документарна изложба „Љуба” Радована Влаховића, на којој се могу видети породичне фотографије и оригинални документи – судске пресуде, спискови одузете земље и имовине, који су послужили као грађа за писање овог романа.

„Ковачи“ кикиндског позоришта на гостовањима у Бачком Петровцу и у Београду

Igor Crnogorac Септембер 7, 2024

Народно позориште гостовало је, са представом „Ковачи“, на 29. Петровачким позоришним данима у Бачком Петровцу.

Са истим комадом, ансамбл нашег позоришта гостоваће у београдском Позоришту „Славија“ 14. септембра. Рађена по тексту Милоша Николића, представа је премијерно одиграна 2020. године.

С. В. О.

Уочи Кикиног рођендана, „Мамутфеста“, одржана радионица израде честитки за слављеницу

Igor Crnogorac Септембер 6, 2024

У Народном музеју сутра ће бити одржан 18. „Мамутфест“, јединствена манифестација у част мамутице Кике, чији је костур пронађен у глинокопу фабрике „Тоза Марковић“ 1996. године. Уочи Кикиног рођендана, данас је за малишане организована радионица у дворишту Музеја.

– Већ четврту годину имамо претфестивалски дан када основци и предшколци израђују честитке за Кику. Организовано нам долазе ђаци и деца из вртића, али и сви који желе да учествују – каже Драган Киурски, виши музејски педагог.

На радионици су били и ученици трећег разреда ОШ „Петар Кочић“ из Накова.

– Дошао сам да видим Кику и да цртам за њу, да јој направим честитку и да јој честитам рођендан – каже Лука Буцало.

Његова другарица Бојана Грбић објаснила је шта јој је занимљиво на радионици.

– Хтела сам Кики да пожелим срећан рођендан јер је јако лепа и сви смо ту да јој данас поклањамо пажњу. Нацртала сам јој рођенданску торту.

Нина Керкез додаје да су на њеној честитки торта, ватромет, свећице и заставице.

Деца су честитке окачила испред Кикинде реплике у дворишту, где ће и остати у току сутрашњег „Мамутфеста“.

Као Кикин рођендан одређен је други викенд у септембру, када је костур и пронађен. На 18. „Мамутфесту“ ће сутра (субота, 7. септембар), у 11 сати, бити отворена гостујућа изложба “Биљка као зачин – у царству боја, мириса и укуса”, аутора Уроша Бузуровића, кустоса Природњачког музеја у Београду.

На отварању изложбе и Фестивала присутнима ће се обратити аутор изложбе, директор Природњачког музеја Славко Спасић, директорица кикиндског Народног музеја Лидија Милашиновић, а церемонију отварања употпуниће наступ хора “Чуперак”.

Осим гостујуће, посетиоци Фестивала имаће прилику да разгледају већ постављену изложбу “Од ПоЕтике до Методике” аутора др Милорада Степанова у оквиру које ће бити реализована два блока радионица.

Након отварања, уследиће програм подељен у две целине – “Базар музеја идеја” (чине га радионице у извођењу представника седам гостујућих музеја и једног факултета) од 11 до 15 сати, и колаж едукативно-креативних радионица од 15 до 18 сати.

Програм намењен родитељима са бебама и млађом децом, “Концерт за бебе”, биће одржан у свечаној сали Музеја у поподневним сатима. Нешто старијој деци намењени су стреличарска радионица и “Квиз из доба Јуре”.

У вечерњим терминима, за крај овогодишњег издања фестивала планирана је плесна радионица у извођењу Сање Решћански из Плесног студија “Јессy”.

Сви програми „Мамутфеста“ су бесплатни.

С. В. О.

„Чувари природе“ на „Лименка театар фесту“ едуковали будуће екологе

Igor Crnogorac Септембер 5, 2024

Еколошки и позоришни фестивал, „Лименка театар фест“, живи свој други дан у нашем граду. После синоћње „Мале принцезе“ Позоришта из Приједора, одигране пред препуном салом Народног позоришта, данас је, у преподневном термину, најмлађу публику дочекала Позоришна трупа из Београда „Чувари природе“, са представом “Нешто зелено“.

По драматизацији истоимене књиге Александре Безмаревић Стевић, у представи играју Милица Јанкетић, Милош Лаловић и Ђорђе Коцић.

– Књига је написана у стиху и направљена је драматизација, а стихови су нам послужили за сонгове које смо сами компоновали, урадили аранжмане и режирали представу коју је од марта гледало већ пет хиљада малишана – рекла је глумица Милица Јанкетић. Са играња пред кикиндском публиком, каже, има одличне утиске.

– Било је сјајно, деца су јако лепо примила представу. На крају имамо квиз у којем их пропитујемо шта су научили, и није било погрешних одговора. Кроз сонгове и игру смо се трудили да им поруке које носи ова представа буду пријемчиве, да са представе изађу препуни утисака и као будући чувари планете – додаје Милица.

У представи „Нешто зелено“ два дечака су у мисији спасавања природе која се већ деценијама не осећа добро. Природа их учи како мале промене у и њиховим свакодневним навикама могу да направе велику разлику за целу планету.

Шаљиви квиз уз много лепих сонгова наишао је на одушевљење малишана. То и јесте поента и циљ, да деца постану мали еколози, каже глумац Ђорђе Коцић.

– Ми морамо да научимо децу док су мали, док су „сунђери“, да упију све те добре информације да би могли да развијају овај свет на прави начин, а позориште је жив медиј и зато је добар за то. Чујем да деца после представе опомињу родитеље и одрасле да не разбацују смеће. Представа је интерактивна и ми са сцене видимо да сваку информацију процесуирају и да једва чекају да изађу из позоришта и да почну то да примењују – испричао је Ђорђе.

Дечија публика стигла је из основних школа са својим учитељима и донела лименке којима су „платили“ улазнице за представу. Добијене, а неискоришћене „алу-коине“, који су средство плаћања на Фестивалу, предали су на лименкици – билетарници и, у њиховој вредности, свакој школи ће бити достављене књиге које се продају на овој манифестацији.

На репертоару „Лименка театар феста“ вечерас ће, од 19 сати, бити представа Позоришта лутака „Месеболт“ из Сомбатхеља у Мађарској, а наредних дана очекују се гостовања још шест позоришта из Београда, Ниша, Бугарске, Македоније и Словачке. Пре почетка сваког извођења деци је на располагању Еко-базар са сликовницама, књигама, разгледницама, цртачем карикатура и Ли Меном са којим могу да рециклирају лименке.

С. В. О.

(ВИДЕО) Погледајте како је протекао незаборавни дводневни спектакл на Старом језеру

Jelena Trifunović Септембер 5, 2024

Врхунски извођачи, одлична организација и изузетна посећеност другог „Кикинда Опен ер” фестивала одржаног протеклог викенда на Старом језеру, показали су да је Кикинда озбиљан претендент не само за националну престоницу културе, већ да се организацијом оваквог музичког фестивала уписује великим словима на регионалну културну мапу.

Продукција Кикиндског портала забележила је незаборавне тренутке дводневног музичког спектакла.

Од синоћ у Галерији „Тера“: Заигравање у задњем дворишту Владимира Илића

Igor Crnogorac Септембер 5, 2024

Поставка радова новосадског уметника Владимира Илића свечано је отворена синоћ у Галерији „Тера“. Илић је дипломирао вајарство, али се његов рад, како сам каже, последњих година развио у посебном смеру, насталом, суштински, из самог стварања. Изложба носи назив „Задње двориште“.

– Вајарство ми је донело задовољство самим процесом. Већ годинама у раду користим пантограф, специфичан алат за увећање или умањивање цртежа – каже Илић. – Интересују ме нека општа места, какво је, рецимо, задње двориште. Посматрајући његове елементе, заигравам ствари које су око мене, и када пустим да се саме односе једна према другој, и са светлом у односу на њих, добијем решења са којима могу свашта да урадим. У задње двориште односите нешто што вам је драго. Тамо сам видео и цикорије које су овде на плочицама. И линије на изложеним сликама припадају њој. Било ми је изазовно да се повежем са „Тером“ и да уђем у процес цртања по плочицама, био је то искорак у мом раду, био сам на том терену и направио нешто што припада „Терином“ опусу.

Владимир Илић је учествовао на многобројним изложбама, а бавио се и сценографијом у независним позоришним пројектима. Подршка је пројекту „Шок задруга“ Мултимедијалног центра „Лед арт“. Члан је Савеза удружења ликовних уметника Војводине и у статусу је самосталног уметника.

Његова изложба у „Тери“ биће доступна до 14. октобра.

С. В. О.