најчитанији портал Севернобанатског округа
Сликар из Кикинде, проф. др Милорад Степанов учествује на јубиларној, 30. изложби акварела у Културном центру у Шапцу.
Овогодишња изложба има ревијални карактер, што значи да излажу, по позиву, уметници награђени последњих десет година и аутори по избору Соње Петровић Јагић, историчарке уметности.
Изложени рад професора Степанова носи назив „Бициклом крај трећег канала“. Изложба је постављена од 18. до 30. октобра.
Културно уметничко друштво „Мокрин“ било је домаћин 15. Сусрета фолклорног стваралаштва. Манифестација се организује поводом краја овогодишње сезоне, истакао је председник мокринског КУД-а Живко Угреновић.
-Фолклор чува традицију и обичаје, а на нама је да знамо ко смо и одакле потичемо. Читаве године вредно радимо и на крају ове већ правимо планове за наредну сезону. Културном уметничко друштво „Мокрин“ има 200 чланова, шест фолклорних секција и две певачке групе – истакао је Угреновић.
Конццерту је присуствовала и чланица Градског већа Маријана Мирков.
-Сусрети фолклорног стваралаштава имају културну вредност да шире традицију нашег народа. Чланови културно уметничких друштава свакодневно вредно раде и чувају наше нематеријално културно наслеђе од заборава – навела је Маријана Мирков.
Горан Ристић, председник МЗ Мокрин похвалио је рад друштва и истакао да су фолклорне манифестације међу најпосећенијама и да су важне за све мештане.
Поред домаћина учествовала су и културно уметничка друштва „Свети Ђорђе“ из Станчева из Румуније, „Јандрија Томић-Ћић“ из Крајишника, „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села и „Свети Сава“ из Кањиже.
Покровитељи догађаја су Град Кикинда и МЗ Мокрин.
А.Ђ.
Друштво за помоћ ментално недовољно развијених особа „Чигра“ организовало 8. хуманитарну ликовну колонију под називом „Хумани чиграши“. Одазвало се двадесетак сликара из Кикинде, Сомбора, Београда, Новог Милошева и Нових Козараца.
-Радо се одазив колонији „Чигре“. Ове године сликам пејзаж и драго ми је што се окупљамо сваке године. Ми, сликари, желимо да помогнемо рад удружења, а ово је најбољи начин да то урадимо – напоменуо је Брацо Азарић, сликар из Козараца.
Удружење „Чигра“ континуирано ради на социјализацији и инклузији својих чланова.
-Настале слике биће продате. Новац који добијемо утрошићемо да унапредимо рад удружења, помогнемо члановима и купимо оно што је неопходно за децу и младе са сметњама у развоју – сазнали смо од Биљане Недомачки која део тима стручних људи удружења „Чигра“.
Колонија финансирана преко пројекта удружења грађана која су од посебног значаја за град, за текућу годину. Жељко Раду, члан Градског већа посетио је „Чигру“ и разговарао са сликарима.
-Локална самоуправа препознала је важност овог удружења. Подржавамо све њихове активности, а осим колоније ове године организовали су и Мини олимпијаду. Драго ми је што су се сликари одазвали колонији у оволиком броју и ово је прави начин да сви покажемо хуманост и солидарност – навео је Раду.
МНРО „Чигра“ има 25 чланова од три до 50 година. Ту су и њихови родитељи, али и тим стручних сарадника који помажу у раду.
А.Ђ.
Мултимедијални уметник Даниел Ковач представиће се кикиндској публици сутра (петак 18. октобра). Најпре ће у библиотеци „Јован Поповић” од 18 часова представити своје књижевно стваралаштво- аутор је четири запажена романа, од којих је један био у ужем избору за НИН-ову награду. Истог дана од 20 часова у галерији Јована Исакова биће уприличена изложба из опуса Ковачеве визуелне уметности. Поред набројаних дисциплина, овај уметник је јавности познат и као гитариста београдског рок састава „Јарболи”.
Уочи сусрета са Кикинђанима, Ковач се за „Комуну” осврнуо на део свог стваралаштва..
Музика чини добар део ваше поетике. Има је и у Вашим књигама. Како звук ефикасно пренети на папир?
-Не трудим се око тога. Покушавам да раздвојим те ствари – писање и музику. Само је мој последњи роман „Објашњења нису потребна” значајније повезан са музиком зато што је то било неопходно за радњу. Волим да користим поезију у прози и то понекад радим, али само ако има смисла и не руши основну поставку текста. Текст и његова логика су у прозном писању једино важни.
Има у вашем писању и диландоговске аутоироније, је ли то пречица до читалаца, узимати за мотиве елементе из поп културе?
-Истина је да у мојим књигама јунаци нису самоуверени и да гаје аутоиронију као здрав однос према стварности. То је зато што сматрам да су самоуверени људи у данашње време без изузетка глупаци и опасне будале. Верујем само оним опрезним који трипут мере пре него што секу и раде ствари промишљено и темељно. Осим неке мистификације у виду ауто поп-културе у последњем роману (наиме, у њој се појављује лик који се зове Даниел Ковач и члан је групе „Јарболи”, а опет је очигледно да то нисам ја који у стварности то јесам), у мојим књигама нема превише поп-културе, или је има само кад баш мора и има смисла.
Били сте у ужем избору за НИН-ову награду. Јесу ли књижевне награде прецењене?
-Био сам у ужем избору са првим романом „Логика реке пруге и отпада”, али то је било јако давно, као у неком прошлом животу. Не знам превише о наградама, па самим тим ни да ли су прецењене. Неке сигурно јесу, а неке вероватно и нису. Претпостављам да то зависи од тога ко је у жирију и ко ту награду додељује.
Бавите се и видео продукцијом, сликарством, музиком и књижевношћу, тесан вам је један медиј или једноставно радећи на једном, одмарате од осталих начина креативног изражавања?
-Све то радим само из егзистенцијалне несигурности. Одрастање у санкцијама и ратовима је томе значајно допринело. Из неког страха да не постанем мртав још за живота и да не морам да правим компромисе и пристанем да радим оно што не волим или сматрам за нечасно, трудим се да непрекидно радим, смишљам и изводим разне ствари. У том процесу, стекао сам искуство и занат, што на крају и није испало тако лоше.
Н. Савић
Чланице Женске певачке групе Академског друштва за неговање „Гусле“ које предводи руководиоц Игор Попов освојиле су друго место на 22. фестивалу „Крајишки бисери“ који негује и чува ојкалице и крајишке песме. У конкуренцији 19 певачких група Кикинђанке су показале да су у самом врху.
-Фестивал негује традицију динарског односно крајишког певања и Женска певачка група на њему учествује од 2019. године. Са сваког наступа на „Крајишким бисерима“ обарадовале су нас значајним признањима и наградама. Ипак, најважније је то што сваки пут стичу нова искуства и знања о певању Срба Крајишника, које им нуде изворне групе, учеснице – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.
Поред дипломе и плакете девојке ће учествовати у снимању диска и брошуре о ојкалици и крајишкој песми у издању WМАС (Wорлд Мусиц Асоцијацији Србије), под називом „Нек живи та пјесма” – Ојкача и крајишка пјесма.
-Изузетна је част што се управо наша певачка група нашла на албуму, који ће остати у аманет неким новим генерацијама певача, као пример и узор за певање репертоара Срба Крајишника – додала је наша саговорница.
А.Ђ.
Монографија „Свет мозаика Ђуре П. Радловића“, аутора проф. др Јовице Тркуље представљена је, у организацији Народне библиотеке „Јован Поповић“, публици у Београду и у Новом Саду.
Пионир фреске и мозаика у нашој земљи, сликар Ђуро Радловић, професор у пензији, први је код нас, пре више од три деценије, специјализовао ове зидне технике на Факултету ликовних уметности у Београду.
Књига је јуче представљена у Архиву Војводине, а прошле седмице у РТС Клубу у згради Радио Београда. Уз професора Радловића, о његовом раду и делима, говорили су проф. др Јовица Тркуља, професор Радомир Кнежевић, и проф. др Смиљана Мирков, социолог.
Народна библиотека „Јован Поповић“ је, уз београдски „Досије“, суиздавач овог монографског дела.
У оквиру програма поводом стогодишњице смрти Душана Васиљева, 10. октобра, у Српском културном центру Савеза Срба у Румунији, Милана Бајкин и Слободан Томић промовисали су издавачку делатност Народне библиотеке „Јован Поповић“.
Представљени су наслови који популаризују теме, личности и ауторе са територије града Кикинде. Том приликом приказан је и документарни филм о Душану Васиљеву, аутора Николе Лакића.
Скупу су присуствовали генерални конзул Ивана Јакшић Матовић и Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији и посланик у румунском парламенту.
Сутрадан је, у српској гимназији „Доситеј Обрадовић“, дечији песник Горан Новаков из Новог Кнежевца представио своје песме најмлађим ученицима.
Представљање локалног наслеђа већ осми пут тема је манифестације под називом „Иђошке ђаконије“ коју организују чланице Удружења за неговање традиције, народних обичаја и рукотворина „Вретено“ из Иђоша. Изложбени и такмичарски програм одржан је данас у Дому културе у овом месту.
– Чланице Удружења настоје да очувају традицију, гастрономско и културно наслеђе Северног Баната – рекла је Маријана Мирков, чланица Градског већа за културу и туризам која је представљала локалну самоуправу на овом догађају. – Дочекали су нас са крофнама, кува се пилећи паприкаш, а можемо и да пробамо колаче прављене на старински начин, много је задовољстава за сва чула. Много је и гостију, доста младих, што и јесте циљ манифестације, да запамте своје обичаје и да их пренесу својој деци. Град Кикинда ће увек подржавати ову и сличне манифестације у селима.
Маријана Мирков обишла је изложбу старинских украсних пешкира и колача припремљених по старим рецептима са домаћицом манифестације, Браницом Микалачки из Удружења „Вретено“.
– Трудимо се да, на најбољи начин, представимо наше село оним што традиционално радимо и припремамо – пилећи паприкаш, колаче и везене пешкире – рекла је Бранкица Микалачки.
Своје пешкире изложиле су, поред домаћица из Иђоша, и гошће из Кикинде, Бечеја, Књажевца, Бачког Петровог Села, Београда и Титела, које су се такмичиле и у кувању пилећег паприкаша, док су колаче припремиле домаћице из Иђоша. Признање за најлепши пешкир на изложби добила је Анка Лозанов из Титела.
С. В. О.
Сезона репертоарског играња представа у Дечијем позоришту „Лане“ почеће 1. новембра, када ће се формирати и нове групе драмских радионица. У једином дечијем позоришту у граду у току су завршни радови на кречењу и фарбању столарије, а нова сценска опрема допринеће квалитетнијем извођењу представа.
– После више година успели смо да, уз помоћ Града, окречимо цело Позориште, па ће сезона почети мало касније. Такође, захваљујући средствима из Покрајинске владе у износу од 1,2 милиона динара која су добијена по конкурсу уз подршку локалне самоуправе, успели смо да купимо 20 нових рефлектора и пратећу опрему, што нам је било неопходно за извођење представа – каже директор „Ланета“, Александар Малетин. – Сви радови биће завршени до краја месеца, када ћемо наставити редовно да играмо своје представе и да одржавамо пробе два нова новогодишња комада.
Прва премијера очекује се већ половином децембра, а од почетка тог месеца, као и увек, у „Ланету“ почиње новогодишња чаролија.
– Од првог децембра наше двориште биће окићено, и ове године ће бити у још лепшем празничном руху – додаје Малетин. – Током децембра играћемо само наше новогодишње представе, уз две нове, премијерне.
У међувремену, најмлађа дечија драмска група пробе одржава у простору „Чигре“, а из „Ланета“ најављују формирање још три групе – за нижи и виши основношколски узраст, и за средњошколце. Сви заинтересовани могу да се пријаве лично у Позоришту или на број телефона 0641589314.
С. В. О.
Писац из Кикинде, Срђан В. Тешин, добитник је престижне „Андрићеве награде“ за 2023. годину, за збирку приповедака „Црна Анђелија и друге зверске приче“, у издању београдског „Архипелага“. На конкурс Задужбине Иве Андрића ове године пристигло је 40 наслова.
„Збирку приповедака Срђана В. Тешина издваја сигурност реченице, изграђеност стила и композициона целовитост. Тематско и стилско јединство Тешинове књиге произилази из аутентичног односа према зооморфној проблематици, која писца уводи у плодан интертекстуални и интермедијални дијалог. Хронотоп Баната у збирци заузима средишње место, а своју упечатљивост дугује споју локалног и универзалног, интимног и општељудског, свакодневног и митског, актуелног и свевременог. Тешинов приповедни поступак одликују суптилна меланхолија, продорна иронија, психолошка изнијансираност и наративна динамичност, које творе заокружен и компактан приповедни свет“, образложење је жирија који су чинили др Бранко Вранеш (председник), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић, и чланови сарадници, др Андреја Марић и мр Александар Ћуковић.
Срђан В. Тешин рођен је у Мокрину и до сада је написао двадесетак прозних збирки, романа и збирки прича за децу. Његове „Мокринске хронике“ биле су у најужем избору за НИН-ову награду, за синопсис романа „Куварове клетве и друге гадости“ добио је Награду „Борислав Пекић“, Награду Друштва књижевника Војводине за књигу године заслужио је за књигу „Испод црте“.
За књигу „Лука каже“ добитник је два признања: Награде „Малени цвет” Града Ниша за књижевност за децу и младе, и Плакете „Сима Цуцић“ Банатског културног центра из Новог Милошева. Такође је добитник Медаље културе за мултикултуралност и интеркултуралност Културног центра Војводине.
Кратке приче и романи превођени су му на енглески, француски, немачки, пољски, чешки, македонски, мађарски, словеначки и албански језик.
Награда која носи име нашег нобеловца једна је од најугледнијих књижевних награда у нас. Неки од добитника су Драгослав Михајловић, Александар Тишма, Давид Албахари, Данило Киш. Признање се додељује сваке године за најбољу збирку прича или приповетку објављену током једне календарске године.
Срђану В. Тешину награда ће бити уручена на свечаности у Задужбини Иве Андрића у Београду, 10. октобра, на дан рођења великог писца.
С. В. О.
(Фото: Имре Сабо, “Архипелаг”)
