Мултимедијални уметник Даниел Ковач представиће се кикиндској публици сутра (петак 18. октобра). Најпре ће у библиотеци „Јован Поповић” од 18 часова представити своје књижевно стваралаштво- аутор је четири запажена романа, од којих је један био у ужем избору за НИН-ову награду. Истог дана од 20 часова у галерији Јована Исакова биће уприличена изложба из опуса Ковачеве визуелне уметности. Поред набројаних дисциплина, овај уметник је јавности познат и као гитариста београдског рок састава „Јарболи”.
Уочи сусрета са Кикинђанима, Ковач се за „Комуну” осврнуо на део свог стваралаштва..
Музика чини добар део ваше поетике. Има је и у Вашим књигама. Како звук ефикасно пренети на папир?
-Не трудим се око тога. Покушавам да раздвојим те ствари – писање и музику. Само је мој последњи роман „Објашњења нису потребна“ значајније повезан са музиком зато што је то било неопходно за радњу. Волим да користим поезију у прози и то понекад радим, али само ако има смисла и не руши основну поставку текста. Текст и његова логика су у прозном писању једино важни.
Има у вашем писању и диландоговске аутоироније, је ли то пречица до читалаца, узимати за мотиве елементе из поп културе?
-Истина је да у мојим књигама јунаци нису самоуверени и да гаје аутоиронију као здрав однос према стварности. То је зато што сматрам да су самоуверени људи у данашње време без изузетка глупаци и опасне будале. Верујем само оним опрезним који трипут мере пре него што секу и раде ствари промишљено и темељно. Осим неке мистификације у виду ауто поп-културе у последњем роману (наиме, у њој се појављује лик који се зове Даниел Ковач и члан је групе „Јарболи”, а опет је очигледно да то нисам ја који у стварности то јесам), у мојим књигама нема превише поп-културе, или је има само кад баш мора и има смисла.
Били сте у ужем избору за НИН-ову награду. Јесу ли књижевне награде прецењене?
-Био сам у ужем избору са првим романом „Логика реке пруге и отпада“, али то је било јако давно, као у неком прошлом животу. Не знам превише о наградама, па самим тим ни да ли су прецењене. Неке сигурно јесу, а неке вероватно и нису. Претпостављам да то зависи од тога ко је у жирију и ко ту награду додељује.
Бавите се и видео продукцијом, сликарством, музиком и књижевношћу, тесан вам је један медиј или једноставно радећи на једном, одмарате од осталих начина креативног изражавања?
-Све то радим само из егзистенцијалне несигурности. Одрастање у санкцијама и ратовима је томе значајно допринело. Из неког страха да не постанем мртав још за живота и да не морам да правим компромисе и пристанем да радим оно што не волим или сматрам за нечасно, трудим се да непрекидно радим, смишљам и изводим разне ствари. У том процесу, стекао сам искуство и занат, што на крају и није испало тако лоше.
Н. Савић
