Традиционални Новогодишњи концерт ученика Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ приређен је вечерас, као и увек за велики број родитеља и публике која је готово сат времена уживала у концертирању младих музичара.
– Деца су, уз помоћ својих наставника, припремила за нас композиције различитог карактера музичких великана. Срећни смо што ову календарску годину и концертну сезону завршавамо на овако леп начин – каже директорица Школе, Маргита Детари. – Сваке школске године имамо у плану све више и више концерата, што нас радује јер ђаци имају прилику да свирају и да прикажу све што су научили, а родитељима је задовољство да виде своју децу на сцени.
На Новогодишњем концерту представило се 70 талентованих полазника са свих одсека, у соло тачкама и у камерним саставима, као и школски хор. У име локалне самоуправе догађају је присуствовала Мелита Гомбар, чланица Градског већа.
Основна музичка школа има 384 ученика, од тога 35 у припремној групи. Ове године уписана су чак 103 нова ђака. Први следећи већи концерт родитељима и суграђанима млади музичари и њихови наставници планирају да приреде за Осми март.
Млађи припремни ансамбл Културно-уметничког друштва „Мокрин“ учествовао је на синоћ одржаном 13. Фестивалу дечијег фолклора у Остојићеву.
– Деца су била одлична и у прохладној децембарској вечери загрејала су дланове и срца препуне сале. Наш КУД представио се играма из Студенице и побрао велики аплауз публике. Захваљујем се и родитељима који су децу возили на Фестивал – каже Живко Угреновић, председник КУД „Мокрин“.
Млади Мокринчани наступили су са кореографијом Јована Анушића, уз ансамбле из Остојићева, Санада, Новог Кнежевца и Кањиже.
Традиционални Фестивал дечијег фолклора у Остојићеву организује Културно-уметничко друштво “Др Тихомир Остојић” које се бави очувањем српске народне традиције и игре.
Културно просветно друштво „Миливој Оморац“ из Иђоша организовало је музички догађај под називом „Нек’ је живот игра и песма“. Како је друштво поново активно, ово је круна једногодишњег рада, истакла Николина Јоцин, председница поменутог друштва.
-Наша жеља била је да заједно са мештанима и гостима прославимо први рођендан, да покажемо шта смо урадили и колико нас је у друштву. Окупљамо децу од пет година, младе, па све до мештана који имају 30 година. Имамо фолклорне секције, драмску секцију и хор. Имамо пуно талентованих и на нама је да их усмеримо да га развијају и негују – додала је Николина Јоцин.
Иђошани су испунили Дом културе до последњег места и тиме подржали све што друштво ради.
-После деценије паузе поново је почело са радом наше Културно просветно друштво и за кратко време окупило је стотинак чланова свих узраста. Поред тога што имамо чланове који чувају традицију, имамо и драмску секцију која је урадила седам представа. Помажемо колико можемо, а у току је и уређење Дома културе у ком се друштво налази – рекао је Горан Станчул, члан Савета МЗ Иђош.
Догађају су присуствовале чланице Градског већа Маријана Мирков и Мелита Гомбар, као и градоначелник Младен Богдан.
-За иђошко друштво је специфично да окупљају породице односно децу и родитеље. То је значајно, нарочито јер се налази у селу. На локалној самоуправи је да подржи све добре иницијативе мештана и да им помогне да се развијају – навела је чланица Градског већа Маријана Мирков.
Чланови Културно-уметничког друштва „Марија Бурсаћ” из Банатског Великог Села Новогодишњим концертом завршили су ову годину. Овом приликом представиле су се све секције друштва, а својој верној публици приредили су лепо вече.
Концерту су, у препуној сали, присуствовали и градоначелник. Младен Богдан и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.
– Година на измаку била је изазовна. Сви заједно имали смо пуно посла, али како смо били сложни и јединствени, остварили смо добре резултате. Хвала свима на подршци коју сте нам пружили да наставимо да радимо и боримо се за наша села и наш град – рекао је први човек града.
Децу је пакетићима обрадовао Деда Мраз. Гости на концерту била су културно уметничка друштва „Јандрија Томић Ћић“ из Крајишника и „Царза“ из Апатина.
Удружење жена и плесни студио „Јефимија“ из Руског Села организовали су „Новогодишњи фестивал плеса“. У Основној школи „Глигорије Попов“ поред чланова „Јефимије“, учествовали су и малишани из вртића „Бубамара“, КУД-а „Петар Кочић“ из Нових Козараца, као и плесне школе „Dance and soul“.
-Концерт је и донаторски. Сва прикупљена средства усмерићемо нашем вртићу „Бубамара“ за куповину најнеопходнијег за рад са децом. На концерту се представило шездесетак плесача -истакла је Снежана Аћимовић, председница удружења „Јефимија“.
Догађају су присуствовали Младен Богдан, градоначелник и Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника.
-Руско Село је пример како се поштују и воле мештани који живе у мултинационалној средини. Хвала свима који, заједно са представницима Месне заједнице, свакодневно раде на томе да нам деца живе бољим животом и да ово место буде још боље и лепше – истакао је градоначелник Богдан обраћајући се окупљенима.
Студио плеса „Јефимија“ ради у Кикинди, а прошле године отворено је и одељење у Руском Селу.
Град Кикинда расписао конкурс за награду „Душан Васиљев”, која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током 2024. године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа.
Издавачи и аутори могу послати књиге почетири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку на следећу адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, 23.300 Кикинда, уз обавезну напомену на пошиљци „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2025. године. Жири ће оцењивати пристигле радове у саставу: Радован Влаховић, председник, Селимир Радуловић, потпредседник, и Ђорђе Писарев, члан.
Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно просветне заједнице Кикинде 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, тј. песника експресионистичке идеологије. После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново успостављена 2009. године. По новом Правилнику награда се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику. Током протеклих четврт века, награду „Душан Васиљев” су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Сeлимир Радуловић и други.
Награда ће бити додељена 27. марта 2025. године, на дан смрти Душана Васиљева, уједно и Дан кикиндске Гимназије која носи име овог великог експресионистичког аутора.
У специјалној епизоди емисије „Радна акција са Тамаром”, уређен је запуштени објекат у оквиру Атељеа Тера намењен одржавању различитих активности, као и едукацији деце и особа са посебним потребама. За десет дана рада Тамарини мајстори су реновирали и уредили објекат за професоре и децу.
-Све добре приче крећу крећу случајно али са добрим разлогом уз иницијативу ентузијаста који верују у то што раде, а ова наша је протекла овако. Крајем маја 2023 контактирали смо Тамару и екипу емисије „Радна акција са Тамаром”, после њене посете Центру Тера, за помоћ око објекта „зимског атељеа и портирнице” са идејом да га претворимо у мултифункционални, едукативно-резиденцијални објекат у ком би се одржавале различите едукативно-радионичарске активности за децу, младе и особа са инвалидитетом, али и других социјалних група и у чијем другом делу би се направио смештај за менторе, едукаторе и волонтере у програмским активностима.
– Тада нисмо знали за постојање „специјал” емисија те смо стидљиво питали да ли постоји и подршка институцијама, правним лицима. На нашу срећу Тамара је реаговала позитивно и веома заинтересовано за овај друштвено одговорни пројекат, са напоменом да би се све морало реализовати наредне, 2024. годионе јер је продукцијска шема за 2023. већ била закључана- објашњава Александар Липован, директор ЦЛПУ „Тера”.
У међувремену, Министарство културе одобрило је три милиона динара за пројекат реконструкције старог крова на истом објекту, по Конкурсу за заштиту културног наслеђа Републике Србије. Град Кикинда и ЈП Кикинда су пројекат помогли обезбеђивањем дела грађевинског материјала, као и ангажовањем радника на пословима постављања изолације, водовода и канализације.
-Почетком септембра 2024, за десет дана рада Тамарини мајстори су реновирали и уредили објекат за професоре и децу и стару портирницу вратили првобитној намени, након чега су уследили радови на крову.
Да задовољство буде веће, добијамо позив из Serbia Better Energy компаније да ће нам уз подршку УСАИД на кров објекта поставити и соларне панеле како и објекат био енергетски ефикаснији и употребљив током целе године. Да се лепе приче нижу, пре неколико дана добијамо информацију да су нам по конкурсу АСИТЕЖ фондације одобрена средства за оснивање Омладинског клуба Тера чије ће седиште управо и бити реновирани објекат и где практична примена већ бити видљива почетком 2025- најављује Липован.
Фото: Принтскрин Прва ТВ
У Тери додају да су изузетно захвални Тамари и читавој екипи емисије, као и свим спонзорима који су учествовали, и да су пресрећни што се мисија Тере препознаје и прихвата.
За ову реномирану установу културе, није сам крај године обележен добрим вестима. такав ће бити и почетак идуће, када ће скулптуре настале на „Терином” симпозијуму бити изложене у Културном центру Србије у Паризу, о чему смо већ писали.
На вечерас одржаном концерту Академског друштва за неговање музике „Гусле“ у свечаној сали Народног музеја није било места за све који су желели да подрже младе и талентоване инструменталисте и солисте.
– После певачког акапела концерта који смо приредили пре недељу дана и који је сјајно прошао, вечерас наступају народни оркестар, певачке групе и солисти – рекао је директор Друштва, Зоран Петровић. – Сада потенцирам певачке, солистичке наступе, а вечерас имамо и оркестре, а наступају чланови од најмлађих до најстаријих, који имају око 20 година.
„Гусле“ су, од свог настанка, у мисији чувања традиције и културе наших народа и народности, навела је Маријана Мирков, ресорна чланица Градског већа која је представљала локалну самоуправу.
– Њихов успех је резултат великог рада, труда и љубави према музици, песми и игри. Град препознаје тај квалитет и увек је ту да помогне како би услови рада Друштва били што бољи, јер „Гусле“ јесу понос нашег града.
До Нове године, како је најављено, планирана су још три концерта: 22. децембра у Народном позоришту ће наступити дечији ансамбли, од 17 и од 19 сати, а сутрадан ће концерт одржати пријатељи Друштва, чувени „Белтанго“ квинтет који изводи танго и музику јужне Америке. У свечаној сали Музеја овај наступ заказан је за 19 сати.
Избор слика настајалих на колонијама од 2019. године, од када Културни центар у Кикинди редовно окупља ликовне уметнике, представљен је синоћ у Уметничкој галерији „Здравко Мандић“, у Вили у Новим Козарцима.
Изложбу су отворили Тања Ножица из Културног центра и сликар из Нових Козараца, Брацо Азарић.
– Наша пракса је да Козарчане пред Нову годину обрадујемо уметничким догађајем. Изабрали смо 28 слика са колонија да их изложимо овде јер је Културни центар у реновирању и веома смо задовољни одзивом мештана – рекао је Азарић који се, иначе, припрема за своју самосталну изложбу под називом „Ретроспектива“ у Градској галерији „Милан Туцовић“ у Пожеги.
Свима који су пропустили свечано отварање слика Културног центра, у Новим Козарцима поставка ће бити доступна до Нове године.
Изложба под називом „L’art contact: француска и српска скулптура из колекције Тера” биће постављена у Културном центру Србије у Паризу од 16. јануара, саопштено је из Центра за ликовну и примењену уметност „Тера“.
Биће представљене скулптуре у теракоти настале у току четири деценије постојања Интернационалног симпозијума „Тера“ у Кикинди. Са посебним нагласком на дијалогу између француске и српске уметничке сцене, изложба осветљава значај културне размене и очувања уметничког стваралаштва у глини, истичући улогу Симпозијума „Тера“ као места сусрета уметника различитих генерација, порекла и искуства.
У оквиру поставке, представља се 15 аутора: Ан Рошет, Мрђан Бајић, Жозет Барбие, Ален Л Бургок, Чедомир Васић, Игор Антић, Олга Јанчић, Флоренс Тор, Бернард Рудигер, Тања Остојић, Ан Мерседес, Златко Гламочак, Татјана Столповић, Мирјана Благојев и Слободан К. Бијељац.
Њихови радови рефлектују континуирану сарадњу две сцене, разноврсност у погледу приступа и идеја, али и јединственост у погледу поштовања вредности глине као природног (пра)материјала.
На тај начин, публика има прилику да се упозна са делима изузетне уметничке вредности која отелотворују синтезу традиционалног и савременог, истовремено указујући на значај јединственог простора који негује слободу као једну од својих основних вредности. Такође, изложбом радова који су данас део највеће савремене колекције скулптура великог формата у печеној глини, истиче се потенцијал савременог уметничког стваралаштва као моћне алатке за промоцију умрежавања и интеркултуралног дијалога, наводе у најави изложбе из ЦЛПУ „Тера“.
(Фото: Кикиндски портал и Културни центар Србије у Паризу)