Култура Архиве | Паге 34 оф 99 | Кикиндски портал

Мелодианум Темисвар и Краљ Петар Први (2)

Празник хорског певања, пети „Мелодианум“, наредног викенда доноси наступе десет хорова из земље и иностранства

Igor Crnogorac Јануарy 20, 2025

Још једна свечаност хорског певања очекује нас, од петка до недеље, у организацији Културног центра у Кикинди. На петом Међународном фестивалу хорова „Мелодианум“ учествоваће хорови из наше земље и из иностранства, а наступи ће бити уприличени од 18 сати, у сали Народног музеја и у Храму Светих Козме и Дамјана.

Част да отвори Фестивал припала је Хору Западног универзитета из Темишвара. Исте вечери, такође у сали Музеја, наступиће и Градски хор из Бечеја, шабачко „Прво певачко друштво 1905“ и „Врачарски солисти“ из Београда.

Другог дана, у суботу, у Народном музеју публици ће се представити Градски дечији хор Културног центра у Зрењанину, Академски хор „Мирче Ацев“ из Скопља, затим гошће из Словачке, Хор девојчица „Yоунг Воицес” из Братиславе, Мушка вокална група „Канон“ из Крагујевца, и, на крају вечери – домаћини, Хор Културног центра Кикинда “Аттендите!”.

„Мелодианум“ се завршава у недељу, у Храму Светих Козме и Дамјана, концертом новобеоградског Омладинског хора Цркве Светог Василија Острошког.

Међународни фестивал хорова подржали су Град Кикинда, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама и „Војводина уживо“.

С. В. О.

Кикиндска библиотека нуди онлајн услуге члановима: претрагу књига, препоруке, продужење рока враћања и још много тога

Igor Crnogorac Јануарy 19, 2025

Чланови Народне библиотеке „Јован Поповић“ имају могућност да постану корисници електронског каталога ове установе, што им омогућава да користе многобројне повољности и онлајн услуге: увид у тренутно позајмљену грађу и рокове за враћање, могућност да сами онлајн путем продуже рок враћања, да виде датум истека чланарине, књиге које су до сада прочитали, имају могућност оцењивања прочитаних књига и да направе личну онлајн библиотеку – виртуелну полицу са омиљеним књигама које су прочитали или желе да прочитају, као и да резервишу књигу.

На сајту на којем се налази електронски каталог могућа је и претрага по наслову, аутору, кључним речима, издавачу и години издавања, доступне су информације о томе колико примерака има, и у којим огранцима. Ту су и преглед најчитанијих књига, препорука стручне литературе, препоруке одељења за одрасле, и препоруке нових књига.

Електронски каталог чланови Библиотеке могу да користе бесплатно, а регистрација се обавља уз помоћ библиотекара. Сви остали, који још увек нису чланови Библиотеке, имају могућност претраге каталога.

Кикиндска библиотека део је Библиотечког информационог система за подршку раду јавних, школских, високошколских и специјализованих библиотека, БИСИС-а, у којем су умрежене 33 јавне, 15 високошколских, две школске и 13 специјализованих библиотека у Србији. Путем узајамног каталога могу се истовремено претражити фондови свих библиотека у Систему.

Сајту са каталогом можете приступити на овој интернет адреси.

С. В. О.

Музејски театар “Гледам вас из Беча” оживљава историју и инспирише

Igor Crnogorac Јануарy 18, 2025

Премијера музејског театра Народног музеја под називом “Гледам вас из Беча” обрадовала је вечерас бројну публику у Галерији Нова, поново доносећи нову димензију културног наслеђа кроз сценску уметност. Ова монодрама, ауторски рад Драгана Киурског, вишег музејског педагога, и Гордане Перуновић Фијат, дугогодишње сараднице Музеја, део је пратећег програма изложбе “Округ златног лава” којом се обележава два и по века од доделе статуса дистрикта житељима Велике Кикинде.

Причу води царица Марија Терезија, једина жена владарка у историји Хабсбуршке монархије, која се обраћа публици из перспективе свог времена и дела и осветљава политички, али и приватни живот, и приближава важне тренутке из историје овог краја.

– Кроз интерпретацију у првом лицу, овај музејски театар вишедимензионално представља наслеђе, не само кроз слике, него и кроз мултисензорне елементе, музику, укусе и мирисе – изјавио је Киурски.

Публика је имала прилику и да слуша Хајднову музику, популарну у време Марије Терезије, и да дегустира традиционалне посластице попут штрудле с јабукама и чаја с румом. Ова комбинација створила је аутентичну атмосферу и додатно повезала присутне са епохом о којој говори представа.

Гордана Перуновић Фијат је, у улози царице, у сугестивној и емотивној изведби, оживела ову фасцинантну личност, приказујући је као снажну и одговорну жену с дозом хумора и топлине која је разумела значај локалног ангажовања у унапређењу заједница.

– Ми је овде видимо као старију госпођу, веома задовољну својим резултатима, која врло радо даје разне привилегије. Потрудила сам се да царицу, веома занимљиву историјску личност, прикажем како најбоље знам. Она је одговорна и озбиљна жена која се смеје и шали да би на тај начин лакше поднела одговорност. Монодрама се зове „Гледам вас из Беча” јер је врло пажљиво посматрала ову територију, била је заинтересована за људе који своје послове обављају сами, јер је чињеница да тамо где људи могу сами да утичу на своје послове, боље и раде. Зато је и давала разне облике аутономије и привилегије, па су и Кикинђани добили статус дистрикта – рекла је Гордана Перуновић Фијат.

Током изведбе, публика је сазнала многе занимљивости о царици, укључујући и њено залагање за отварање школа и забране веронауке у њима, затим о пројекту уређења европских водотокова и лични однос према породици. Посебно је истакнут тренутак када су „Моји Кикинђани, граничари, крупни људи у великим чизмама и доламама, са шубарама и брцима,“ како их је описала, стигли у Беч на двор да изложе своје примедбе на текст привилегије коју је тек требало да добију.

Нова извођења монодраме планирана су за ђаке, али и грађанство, с обзиром на велико интересовање на премијерном извођењу. Најновија премијера музејског театра није само уметнички догађај, већ и подсећање на важност интерпретације историје на начине који повезују генерације и инспиришу нове видове културног изражавања.

С. В. О.

У Паризу отворена изложба француске и српске скулптуре из колекције „Тера“

Igor Crnogorac Јануарy 18, 2025

Изложба „Ликовни контакт: француске и српске скулптуре из колекције Тера“ отворена је у Културном центру Србије у Паризу.

Париској публици изложене су скулптуре Ан Рошет, Мрђана Бајића, Жозет Барбие, Ален Л Бургок, Чедомира Васића, Игора Антића, Олге Јанчић, Флоренс Тор, Бернарда Рудигера, Тање Остојић, Ан Мерседес, Златка Гламочака, Татјане Столповић, Мирјане Благојев и Слободана К. Бијељца.

На отварају су се присутнима обратили директорка Културног центра Србије Натали Бељански, директор Центра „Тера” Александар Липован, и кустоскиња изложбе Тијана Тошевски. Присуствовали су и уметници Игор Антић, Ан Мерседес, Слободан К. Бијељац, Ан Рошет и Бернард Рудигер као и многи француски и српски културни радници и уметници.

Изложба “Л’арт цонтацт” је од велике важности јер приказује скулптуре у теракоти настале у току четири деценије постојања Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“ у Кикинди. Музеј „Тера“ данас има колекцију од преко 1.200 скулптура, што је највећа савремена колекција скулптура великог формата у теракоти у свету.

Са посебним нагласком на дијалогу између француске и српске уметничке сцене, изложба осветљава значај културне размене и очувања уметничког стваралаштва у глини, истичући потенцијал савременог стваралаштва као моћне алатке за умрежавање и интеркултурални дијалог. Поставка обухвата две целине – презентацију Центра „Тера” у подруму као и радове француских и српских уметника који су распоређени у приземљу и на спрату СКЦ-а. Изложба је отворена за посетиоце до 7. фебруара.

(Фото: ЦЛПУ “Тера”)

Тијани Миленковић уручена књижевна награда „Ђура Ђуканов“ – збирка црнохуморних прича инспирисана Ђуриним сензибилитетом

Igor Crnogorac Јануарy 17, 2025

Књижевна награда „Ђура Ђуканов“, осмишљена у знак сећања на једног од најзначајнијих банатских писаца, свечано је уручена Тијани Миленковић из Београда за збирку прича „Брм, брм“. Церемонија доделе одржана је вечерас у Народној библиотеци „Јован Поповић“ која Награду традиционално додељује од 2005. године, уочи 19. јануара, дана рођења овог истакнутог писца. Право да конкуришу имају аутори млађи од 35 година са необјављеним рукописима збирки кратких прича.

Према речима Дуње Бркин Трифуновић, в. д. директорке Библиотеке, ово признање доприноси очувању и ширењу дела Ђуре Ђуканова.

– Захваљујући објављивању сабраних дела Ђуре Ђуканова, млади аутори сада већ познају његово стваралаштво, што показује да смо на добром путу да његово дело добије ширу публику – рекла је в. д. директорка.

О добитнику је одлучивао жири у саставу Драган Бабић, Слађана Стаменковић и Јована Копривица.

– Збирка прича „Брм, брм“ издвојила се захваљујући разноврсним темама и специфичном хумору. Приче Тијане Миленковић освајају црним, готово тарантиновским хумором, који се смењује са истанчаним лиризмом. Лепо је да управо награда са именом Ђуре Ђуканова буде њихова улазница у свет књижевности јер је он остао на маргини књижевност, иако је значајан писац не само кратких прича, већ и романа – рекла је књижевна критичарка из Београда, Јована Копривица.

Тијана Миленковић, деветнаеста лауреаткиња ове престижне награде, завршила је филмску режију. Изразила је задовољство што јој је указана част да прими признање са именом писца који јој је близак по сензибилитету.

– Писање је за мене почело као рад на сценарију, али ме је кратка прича привукла јер највише подсећа на филмску сцену. Приче из моје збирке говоре о догађајима из ноћног и дневног живота, испричаним у првом лицу – изјавила је Миленковићева.

На свечаности у Библиотеци говорили су и књижевници Владимир Арсенић и Срђан Срдић. Награду је уручила Маријана Мирков, чланица Градског већа, нагласивши важност овог догађаја за град.

– Велика је радост што одајемо почаст Ђури Ђуканову и што подржавамо младе ствараоце. Писци кроз своја дела стварају светове који остају у нама, а култура града се тиме обогаћује и оснажује.

Ове године, пристигло је четрдесетак рукописа, што је више од просека, са највише пријава из Војводине и из Београда.

С. В. О.

Концерт ЖПГ „Мелизми“: Поклон суграђанима за православну Нову годину

Aleksandra Djuran Јануарy 12, 2025

Женска певачка група „Мелизми“ уочи православне Нове године организовала је концерт у храму Светог Николе. Ова година у знаку је јубилеја, истакла је овим поводом Биљана Мандић из ове групе.

-Основани смо пре две деценије и наша жеља била је да први концерт у овој години одржимо у нашој цркви која обележава 250 година постојања. „Мелизме“ водим из љубави, сакупљајући најлепше ствари из живота и уз подршку Културног центра. Овај концерт посвећујемо нашој дугогодишњој сарадници Љиљани Панцел, која више није са нама и којој желимо да искажемо дужно поштовање. Наступ је и израз захвалности нашим породицама, јер су увидели значај онога што радимо. Иза нас је велики број снимљених документарних филмова у којима приказујемо обичаје, али и наступа у земљи и иностранству где смо представљали наш град на најлепши начин – навела је Биљана Мандић.

Концерту духовних, празничних и традиционалних песама присутвовали су суграђани, као и чланица Градског већа Маријана Мирков.

-Женска певачка група „Мелизми“ увек нас пријатно изненади својим наступима. Тако је било и у храму Светог Николе где су се спојили православље и традиционална песма нашег народа. Поносни смо на сва наша културно-уметничка друштва и певачке групе јер су они доказ да смо као заједница успели да очувамо традицију и да је на прави начин пренесемо на млађа поколења – додала је Маријана Мирков.

Од почетка до данас део „Мелизама“ било је више од 40 жена. Пријатељи групе су и музичари Марко Ступар и Стефан Бошков.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Божићни концерт КУД-а „Мокрин“: Чувари традиције и обичаја

Aleksandra Djuran Јануарy 11, 2025

У препуном Дому културе одржан је „Божићни концерт“ Културно-уметничког друштва „Мокрин“. Женска и дечија певачка група извели су божићне песме, а представили су се и све остале секција друштва.

-Ово је била прилика да нашој верној публици представимо божићне обичаје. Наше друштво има око 200 чланова и поред певачких и играчких група имамо тамбурашки оркестар, рецитаторску и драмску групу. Са овим наступом почињемо концертну годину и на сцени смо имали све генерације од предшколаца до изворне групе – истакао је Живко Угреновић, председник КУД-а „Мокрин“.

Прикажи ову објаву у апликацији Инстаграм

Објава коју дели Кикиндски портал (@порталкикиндски)

Концерт је отворио градоначелник Младен Богдан.

-Посебну чар има Божићни концерт у Мокрину. То је наше највеће село које има велики број манифестација које треба да негује и чува. Културно-уметничко друштво окупља и младе и старије мештане и друштва из окружења и важно је да је тако. Будите повезани са људима и будите још активнији – навео је градоначелник Богдан.

Наступ Мокринчана похвалила је и помоћница.
-Значајан број деце и младих део је мокринског културно-уметничког друштва и то је сигуран залог да ће наша традиција бити сачувана. Многа сеоска друштва организовала су концерте у протеклом периоду и они су најбољи чувари наших обичаја и културе. На подршку локалне самоуправе сви они могу да рачунају – додала је Дијана Јакшић Киурски.

Поред божићних песама и обичаја, многобројна публика уживала је и у играма из Студенице, Црноречја, Ниша, Лесковца.

А.Ђ.

Кикиндски театар у нову годину улази са новим директором, најавом добрих промена и великим плановима

Igor Crnogorac Јануарy 1, 2025

У Народном позоришту дошло је до промене на руководећој позицији. По завршетку мандата Милене Живков, одлуком Градског парламента, за вршиоца дужности директора именован је Бране Марјановић који у Позориште долази са позиције директора Народне библиотеке и заправо се враћа у своју матичну кућу, на чијем челу је био 11 година. О томе шта ова промена доноси Позоришту, а шта њему, говорио је за Кикиндски портал.

– Најлепше успомене везују ме за ово позориште. Био је то и мој највећи професионални изазов. Кад сам стигао у Позориште 2008. године, био је то нов посао за мене у периоду када је ансамбл био у напону, са много добрих глумаца. За тих 11 година било је добрих представа и то нас је заиста испуњавало. Једне године „Носорог“ је био најбољи у Војводини, а војвођанска позоришна продукција је квалитетнија и од београдске и од продукције позоришта у ужој Србији. Добили смо награду за најбољу представу у целини, а као најбољи глумац награђен је Марко Гверо. Значајно је и да је та представа имала и београдску премијеру и да је проглашена за једну од три најбоље представе позоришта из унутрашњости које су те године одигране у неком од престоничких позоришта. Незаборавни су и „Каубоји“, али и „Случај Кандид“, којем нисмо придавали пуно значаја, а који је имао потенцијал. Био је то искорак и у репертоару и у начину на који је представа постављена. Многи критичари били су затечени што смо ми успели тако нешто да урадимо. Посебна по много чему, није наилазила на прихватање наше публике, али мислим да смо са том представом могли да се представимо на највишем нивоу. Не смемо да заборавимо ни комад „Славуј и кинески цар“ са којим смо, 2010. године, поново на Фестивалу професионалних позоришта Војводине, били најбољи у неколико категорија. На Међународном фестивалу у Котору били смо други, а на Европском фестивалу позоришта за децу у Београду, „ТИБА“, поделили смо прво место са представом из Норвешке. Касније су и „Каубоји“ били запажени, на 18. Театар-фесту у Бањалуци, поделили су прво место са представом „Доктор Нушић“ Народног позоришта Сомбор и Крушевачког позоришта.

Како видите кикиндско позориште данас?

– Пре свега, иако смо позориште из унутрашњости и у категорију смо мањих позоришта, са мање од 50 запослених, тај ансамбл који може да носи велике пројекте је задржан и то је велики потенцијал. Треба нагласити и да ми имамо 12 глумаца на 24 запослена, што је врло позитиван однос у корист глумаца јер је у позориштима правило да на једног глумца „иду“ три или четири сарадника. Овај ансамбл, дакле, има велике могућности, само треба створити и атмосферу да покушамо поново да идемо путем успеха на ком смо били.

Шта то значи у позоришној пракси?

– Ово је врло озбиљан посао, и за мене је поново изазов. Иако сам био одсутан готово шест година, приступам му са ентузијазмом као први пут. Сви ће имати исту шансу, према свима ћу се исто поставити и од свих тражим посвећеност послу и одговорност какву захтева једна озбиљна кућа. Ми смо професионално позориште у малом граду и то је за поштовање јер има већих градова са мањим позориштима или која уопште немају професионално позориште. Ту предност треба да искористимо, да ову кућу поставимо на место које завређује. Позориште је озбиљна „играчка“ која пуно кошта и ако идемо испод неких минимума, нећемо имати могућност да се остваримо.

Од многих планова које имате, шта већ сада можете да нам најавите?

– Сачувао сам везе у позоришном свету, тако да ћемо обновити сарадњу са позориштима, мада није лако обезбедити средства за пут и трошкове гостовања. Такође, мислим да је непримерено да имамо вишедеценијску размену са позориштима из уже Србије, али не и са комшијама – театрима у Сомбору, Суботици, Зрењанину; са њима треба да размењујемо представе, као и да сваку премијеру имамо и у Београду и у Новом Саду. Средином фебруара имаћемо премијеру представе „Космај Алл Инцлусиве“, на којој се ради, ту смо на пола посла. Очекујем и сарадњу са Стеријиним позорјем – ових дана читам неке од текстова награђених на њиховим годишњим конкурсима јер планирамо један од њих да поставимо на сцену ове године. Биће то копродукција, постоји добра воља с обе стране, и верујем да ћемо са том представом у децембру да обележимо 75 година Позоришта. Размишљам и о томе да обновимо неке комаде, а да нас то пуно не кошта, као и о новој „представи миљеа“ јер имамо толико значајних писаца са нашег подручја. Такође, могуће је и да, као редован термин за репертоарска извођења вратим суботу. Многи су ми то предложили и има смисла, људи су викендом најчешће слободни и навикли су на тај позоришни дан. Најважније је да извучемо максимум из нас самих, и из онога колико нам даје Град. Да удахнемо више живота у ово позориште, да имамо ту унутрашњу синергију, јер овде смо зато што волимо тај посао и школовали смо се за њега. И, наравно, зато што то заслужује наша публика којој желим срећу у новој години и да весели долазе у своје позориште.

С. В. О.

(Фото: Народно позориште у Кикинди и приватна архива)

Душка Јовановић алиас ДЈ Лоода Соса: Електронска музика је моја страст

Aleksandra Djuran Децембер 29, 2024

-Па ви у Кикинди можда и не знате да имате јако занимљиву и креативну особу, која потиче из вашег града – рече приликом сусрета с вашим извештачем познати ТВ водитељ Александар Филиповић – то је Душка Јовановић, а Новосађанима је добро знана под својим ди-џеј именом Лоода Соса.

Кренусмо тако трагом информације уваженог колеге и пронађосмо Луду Сосу на једном од њених многобројних музичких наступа. Додуше, своју каријеру је везала више за негдашњи центар Дунавске бановине, него за родни крај, па стога полуозбиљно каже: „За мене су у Кикинди чули само моји родитељи”.

Како ословити ову уметницу родно равноправним језиком, а да не буде пежоратив? Ди-џејица не иде, још мање у мушком роду ди-џеј, хм!? Зато јој се обратисмо по „народски”: ‘Ај ти Душка, што пушташ плоче, заврти мало уназад, да те се (под)сете твоји кикиндски познаници.

-У Кикинди сам завршила основну школу „Жарко Зрењанин”. Из тог периода памтим игранке, учитељицу Аницу Шаргин, вечиту четворку из математике, али и што сам још тада научила енглески за цео живот. Паралелно са основном, завршила сам и Музичку школу „Слободан Малбашки”, у класи професора Карастанковића, одсек клавир. Мене је примио у класу, иако сам по годишту била млађа, јер је осетио невероватну емоцију у мом извођењу. Никад нисам била технички прецизна, али су моји наступи увек имали позитиван набој и емоције-наводи Душка.

Требало је у тим младим годинама носити клавир на грбачи. Не у буквалном смислу, већ тај терет очекивања околине.

-План је био да наставим са клавиром даље, па сам суботом одлазила у Нови Сад на приватне часове, а онда сам и похађала курс код чувеног пијанисте Кемала Гекића. Након тога сам се на такмичењу у Чешкој сусрела са неправдом и чињеницом да и нечија сујета игра важну улогу у коначном пласману и одлучујем да прекинем да се усавршавам на клавиру. Додатни разлог је представљала и чињеница да нисам видела себе као неког ко седи по 12 сати дневно за клавиром и вежба, а била сам и јединица, па нисам желела да се одвајам од родитеља. Остајем у Кикинди још четири године и уписујем гимназију, у којој ме је такође пратила четворка из математике.
Ипак, једном је морало да уследи одвајање од родитеља и родног града. О томе Душка приповеда да је одлучила да дипломира на Економском факултету и крене очевим стопама, касније је завршила и мастер, упркос четворки из математике која ју је пратила током читавог школовања до студија. На факултету (наопако било) није ту оцену поправила у петицу, него на много вишу.

Добар просек је препоручује за посао у велепродаји, а после и у банци. Међутим, као и већина нас обичних смртника с ове стране шалтера, тако се и наша саговорница с друге стране стакла, разочарала у банку. Одабрала је зато да ипак буде иза стакла, али у диџејевској кабини.

-Кренула сам тада са „диџејингом”. Постала сам, што би рекла моја мајка- уметница на слободи. Усавршила сам се, уписала ди џеј школу пре шест година и одлучила да ми то буде занимање.

Иначе, електронска музика је моја страст. Тражена сам као ди-џеј, али и данас се за сваки сет спремам данима, некад и недељама- наводи наша саговорница, додајући да се никад није нудила, него је сами клубови траже.

– Радила сам на бинама са познатим именима наше и регионалне сцене, а један од мојих највећих успеха је Егзитов официјелни афтер парти, где сам радила у низу с великим именима европске ди-џеј сцене.

Осим електронске, Душка на сет листи има и дип хаус, потом техно, прогресив, али и афро правце. За крај јој упутисмо и неизбежно питање зашто је изабрала баш такво уметничко име?

-Луда (Лоода) у мом имену је отуд што ми прави одступницу и имам изговор ако некад погрешим, а и трудим се да избором музике будем непредвидива и изненадим госте на сетовима. Соса, донекле одређује географско порекло, али на сет листи има и севдалинки, тако да сам и са те стране непредвидива.

У истом кључу је и њен одговор о својој будућности:

-Нисам љубитељ закуцаних циљева, јер ме ограничавају. Може да се деси да у животу пожелим и нешто друго да радим. Додуше, понекад је сасвим у реду оставити ствари таквим какве јесу, али живот сваког дана доноси нешто ново и штета је то пропустити- закључује Душка Јовановић алијас Лоода Соса.

Н. Савић

Фото: насловна -Милош Лакићевић

Уочи концерта „Легенди”: Интервју са Зораном Дашићем Дашом, вођом групе

Aleksandra Djuran Децембер 28, 2024

Поводом Дана града, у организацији Културног центра, а под покровитељством локалне самоуправе, у суботу у 19 сати у Народном позоришту група „Легенде” одсвираће бесплатан концерт за наше суграђане.

Интересантно је да се догодило да у нашем граду овај састав наступа на сваких осам година. Претходни пут 2016. за Дан жена. а пре тога 2008.
-То је интересантно, каже Зоран Дашић Даша, вођа “Легенди”, али ми нисмо имали намеру да буде баш такав правилан временски размак. Једноставно се тако десило с обзиром да имамо много наступа широм света, тако да неке градове неправедно заобиђемо. Овај кикиндски концерт ће бити прилика да се „искупимо“ за толику паузу.
Подсетимо, претходне кикиндске наступе „Легенди”, вокално је обојио њихов сад већ бивши певач Иван Милинковић. Промена вокалног солисте пре неколико година се у аудио облику није ни осетила, јер млади Никола Зекић има скоро идентичну боју гласа као Милинковић, тако да „Легенде“ нису ни морале да „померају“ хармоније, јер и стари репертоар млади Зекић пева из оригиналног тоналитета.
Низом свирки ове године наставили су да праше овдашњим и светским бинама. Постоје већ 37 година, а број свирки у њиховој каријери премашује цифру од 2.500 а напокон се у њиховом концертном календару нашла и Кикинда.
О каријери, утицају Боре Ђорђевића и телевизије на каријеру овог бенда, бившем певачу Ивану Милинковићу, концертима и другим сегментима каријере за наш “Комуну” говорио је оснивач, композитор, текстописац Зоран Дашић Даша.
„Легендама” је кумовала легенда, дакле, подсетимо се на причу да је име вашој групи дао Бора Чорба.

– Ми смо и приватно били кумови. Ја сам једно кратко време био у „Рибљој чорби”, тамо осамдесетих година и онда, пошто сам се запослио у Телевизији Београд, једноставно сам се определио за посао, а свирање је било више као неки хоби који се невероватно исплатио. На крају се испоставило да сам ја у ствари живео од хобија, а плата ми је била за комуналије (смех). Нико то није очекивао. За два месеца у којима сам био у „Чорби“ сам пресекао. Морао сам или овамо или онамо и одлучио сам се за сигурност. Био сам контра од оног Бориног „пекар. лекар апотекар“. Ја сам се одлучио да будем баш пекар, лекар, апотекар, а не да будем рокер, јер сам већ пре тога много година свирао, али је то било све онако, ништа озбиљно. Онда је Бора као мој кум око целе те приче дебело залегао да ми помогне и тако је почела прича о „Легендама”. Ја сам планирао да то буде мени онако, уз посао, викендима.

Чини се да су „Легенде” музички правац за себе?
– Намерно смо одабрали ову врсту музике која је онако била између – нити рок, нити народњаци. Да буде пријемчива за многе људе који то воле да слушају. Нисам очекивао сад неку огромну каријеру. Онда се испоставило да је после неколико година то прерасло у једну стварно велику ствар. Кад погледамо – шездесет пута Сава центар, што је једино још Балашевић успео и нико други. Онда, преко 2.500 концерата, али заиста правих концерата широм света – Америка, Канада, Аустралија. То су сале где је мало ко од наших улазио, а камоли одржавао концерте, без потцењивања других који раде кафане и слично, то је њихов избор. Тако да је то прерасло у једну лепу причу коју сам ја паралелно могао да водим уз телевизију. Тридесет и седам година, колико радимо, то је неочекивано и за мене да ћемо толико дуго да трајемо, али, ето, испоставило се да смо оставили један дубок траг. То је чињеница коју тек сад видим кад се мало окренем уназад. Ко год шта мислио о нама, ми смо сигурно једно велико име. То ме убеђују и сви ови чувени наши менаџери, да смо ми заиста једна огромна институција која је нарасла.

Кад погледате уназад, имате вероватно разлога за задовољство, а опстајете и у новим музичким околностима?
– Тренутна популарност и актуелност зависе од моде и свега тога. Нове генерације су дошле, али ми и даље имамо доста наступа. Видим да публика то лепо прихвата и дан данас, а опет, ја са своје стране могу да будем презадовољан, с обзиром да многи не знају, јер нисам то нигде истицао, али да кажем: ми смо једна од ретких појава на естради, ако тако могу да кажем. Јер, ја сам редовни члан Српске академије сценских уметности, затим Удружења књижевника, Удружења композитора. Имам све могуће награде које постоје – за животно дело, па двоструку Естрадну награду Србије, Златни беочуг и још много тога. Нисам очекивао да ћу толико да се остварим као аутор, као песник и композитор. У оно време кад смо почињали нисам ни размишљао о томе. Тако да кад се осврнем иза себе, могу да осетим једно велико задовољство. Мало сам очекивао, мало сам се надао, а добио сам и више од тога него што сам очекивао.

Кад сте споменули телевизију, она је била неизбежна, јер без медијске подршке ваш рад би остао мање запажен.
– Како да не. Ја сам био уредник у РТС-у до пре неку годину. Сад сам у пензији, али сигурно је да нам је то доста помогло без обзира на све. Ја сам познавао све уреднике из свих медија, прво професионално, овако као колеге, али не можеш на силу да гураш своје ако то народ неће и не прихвата – то не иде. Ми смо имали ту срећу да нас публика прихвата, тако да многи и не знају да сам ја био у медијима, уопште у телевизији, јер нисам хтео да долази до сукоба интереса, да неко каже: лако је њему, он гура себе. Чак себе нисмо ни стављали, него смо увек пуштали другима да нас они сами пусте, али популарност је то захтевала, да нас буде увек.

Дакле, укратко, сматрате да је иза „Легенди” велика и успешна каријера, упркос промени певача Ивана и другим персоналним променама?
– Кад се окренем уназад осећам једно велико задовољство. Мислим да смо урадили добру и велику ствар, једино што ми је жао у овом тренутку је што је дошло до тих промена, јер једноставно не волим кад се поквари прича. Ми смо буквално доживели једну бајку о којој нико није ни сањао да може да се деси, јер смо достигли високе домете и успеха и наступа. И онда једноставно, кад неко тако оде, мени дође жао. Немам никакве љутње, чак ако већ причамо о њему, никакве свађе није било, далеко од тога. Једноставно нек ради свој посао, а мислим да је то лошије и за њега и за нас.

Н. Савић