У Галерији „Нова“ Народног музеја отворена је изложба рестаурираних икона из етнолошке збирке под називом „Нова лица светитеља“. Рестаурирање је са 800.000 динара финансирао преко пројекта Покрајински секретаријат за културу, информисање и односе с верским заједницама. Обухваћено је 14 икона на којима је урађена комплетна конзервација, рестаурација и заштита, истакао је кустос историчар кикиндског Музеја Милош Пушара.
-Већи део икона су дела самоуких сликара, тако да имају наивни народни израз. Само једна икона „Богородица“ сматрамо да је дело барокног сликара односно иконописца. У наш Музеј иконе су стизале из сеоских домаћинстава, из Башаида, Мокрина, Радујева и већину је сакупио оснивач саме установе Лука Надлачки. Различите су и епохе у којима су настајала, у другој половини 19. и почетком 20. века. У Великој Кикинди грађани су иконе могли да купе у штампарији Јована Радака, као и на вашарима, док је један од аутора је чувени Јован Ђурђулов из Иђоша – рекао је Пушара.
Конзерваторске радове обавио је Атељеа за конзервацију „Херитаге“ из Новог Сада. Конзерватор Драган Огар представио је и појаснио окупљенима како је текао третман заштите на иконама.
-Иконе су израђене на дрвету, платну, стаклу или папиру и представља сведочанство народне уметности и њеног наивног ликовног израза. Рестауриране су најугроженије, оне које су биле у најлошијем стању. Горњи слој на самим иконама се изгубио и нису више биле препознатљиве. Специфично за свих 14 икона је то што су различити носиоци попут дрвета, уља на платну, олеографију и стакло. Било је изазовно рестаурирати их поготово дрвених које су се искривиле, док је стакло било специфично. Када се ради конзервација, осим чишћења стакла, рестаурација је рађена у огледалу. Било је изазовно с обзиром на то да је стакло било сломљено. Комплетан посао урађен је за годину дана уз поштовање свих конзерваторских процедура. Иконе су изузетно вредне и многе од њих нема ни у једних у другим музејима – навео је Огар.
Изложба ће бити отворена до 21. априла.
А.Ђ.
Жири у саставу Ђорђе Писарев, Селимир Радуловић и председник, Радован Влаховић једногласно је одлучио да награду равноправно поделе ова два истакнута савремена песника.
– Иако је ове године било мање наслова у конкуренцији, квалитет пристиглих књига није заостајао за претходним годинама. Чак можемо рећи да смо имали прилику да читамо дела неких од најбољих српских песника данашњице. Управо због тога смо донели одлуку да награда припадне двојици аутора који су својим делима заслужили ово високо признање. Са сваким конкурсом и са сваком наградом правимо један велики помен и велики парастос никад превазиђеном Душану Васиљеву – рекао је Влаховић.
Душан Васиљев, један од најзначајнијих српских експресиониста, остао је упамћен по песми „Човек пева после рата“, у којој је, на аутентичан начин, изразио страхоте Великог рата, чији је и сам био сведок. Иако је поживео само 24 године, његова поезија и данас одјекује снажном емоцијом и дубоким мисаоним трагом.
– Ова награда није само књижевно признање, већ и важан начин да чувамо сећање на једног од највећих песника које је Кикинда изнедрила. Душан Васиљев је био човек који је свој кратак, али испуњен живот посветио уметности и борби за српски народ. Његова поезија није само сведочанство једног времена, већ и инспирација за будуће генерације. Његов живот и стваралаштво представљају путоказ за све који се баве уметношћу – како младим песницима, тако и свима који раде у области културе. Награда је и доказ да Кикинда наставља да негује своје културно наслеђе и да даје подршку ствараоцима који, својим делима, доприносе савременој српској књижевности. Чување успомене на великане попут Васиљева није само питање прошлости, већ и питање будућности. Ми морамо бити свесни да се идентитет једног града, једне нације, гради и на културним темељима. Кикинда ће наставити да улаже у културу, уметност и образовање, јер то није само одраз нашег поштовања према онима који су нас задужили, већ и одговорност према генерацијама које долазе – закључио је Богдан.
Добитници су истакли да су почаствовани што су се нашли у друштву најзначајнијих српских писаца који су током претходних година били лауреати.
Симон Грабовац је истакао посебну повезаност коју осећа са Кикиндом и делом Душана Васиљева.
Чланица Градског већа за културу и туризам, Маријана Мирков, нагласила је да награда „Душан Васиљев“ није само признање за књижевност, већ и важан део културног идентитета Кикинде.
– Награда је мост између прошлости и садашњости, начин да се сећамо великана попут Душана Васиљева и истовремено повезујемо са савременим књижевницима који настављају ту традицију. Васиљеви стихови парају душу и остају урезани у нашој културној свести, а исто тако и данашњи песници, својим речима, остављају неизбрисив траг за будуће генерације. Култура нашег града није само наслеђе, већ и будућност, и Град ће наставити да улаже у њу.
Награда „Душан Васиљев” установљена је 1997. године, а од 2009. се додељује за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора на српском језику. Међу досадашњим добитницима су имена попут Јована Зивлака, Стевана Раичковића, Милорада Павића и Давида Албахарија.
Традиционално, пре свечаности уручења награда, положено је цвеће на песников гроб на Мелином гробљу. То су учинили члан Градског већа Тихомир Фаркаш, директорка Гимназије „Душан Васиљев“ Мирјана Дражић и ђаци ове школе.
Културно-уметничко друштво „Петар Кочић“ броји 70 чланова различитих узраста и једно је од ретких места у селу које окупља и младе и старе. Управо због тога, ова акција је имала посебан значај.
Придружило се и Удружење жена „Нови Козарци“ чије су чланице израдиле прегаче за фолклорце, обезбедивши материјал уз помоћ спонзора.
У категорији средњег узраста за даље такмичење пласирале су се: Лена Давидовић, ученица осмог и Сања Давидовић, ученица петог разреда ОШ „Жарко Зрењанин“, Адријана Ћурчин, Стефан Сили и Јована Живојинов, ученици седмог разреда ОШ „Ђура Јакшић“ и Ива Ћојановић, ђак осмог разреда исте школе, као и Ања Петровић из КУД „Мокрин“, ученица шестог разреда.
– Ове године имамо 34 учесника из нижих разреда, а укупно педесетак такмичара, укључујући старије основце и средњошколце. Изненадио нас је велики број првака, што нам говори да љубав према поезији живи и расте – каже Тања Ножица, помоћница директора за програмске садржаје.
Због реновирања Културног центра, овогодишње такмичење одржава се у сали Народног позоришта. О томе ко ће се пласирати на зонску смотру у Чоки 22. марта одлучује стручни жири у саставу: књижевница и критичарка Марија Танацков, некадашња рецитаторка Гизела Кекењ и песникиња Снежана Томин.
– Ово је важан сегмент образовања који заслужује више пажње. Рецитовање није само уметност говорења, већ и начин да се развија љубав према књижевности и лепој речи. У данашње време, када се комуникација често своди на слике и сленг, неговање језика оплемењује дечију душу – истакла је Марија Танацков.
Градска смотра траје два дана. Након наступа најмлађих рецитатора, сутра ће се на сцени наћи старији основци и средњошколци. Поезија је поново оживела у Кикинди, а млади таленти својим емоцијама враћају и одржавају лепоту писане речи.