Предавање мср Миливоја Бајшанског са Филозофког факултета у Новом Саду под називом „Портрет јунака у епској усменој поезији” организовано је у Центру за стручно усавршавање. Овом приликом било је речи о обликовању фигуре јунака у епској народној књижевности: како јунак постаје јединствена појава, индивидуа у традиционалној заједници.
-Народна књижевност изучава се током основне и у првим разредима средње школе. Оно што сам приметио најпре као ученик, а потом и студент, али и као професор и предавач на факултету, градиво није добро интерпретирано. Разлог је што се не познаје добро литература, као ни традиционална култура и ученици нису најбоље упознати са тим шта представља усмена књижевност и како се прожима у поре наше књижевности. Стога путем ових предавања желим професорима српског језика да приближим народну књижевност и методику наставе – навео је Бајшански.
Обликовање скице јунака се концентрише на елементе атрибуције: име, психологизација, узраст, телесне карактеристике, одећа, оружје, верни пратилац, порекло, друштвени статус и станиште јунака. Предавањем су биле укључене песме које су обухваћене планом и програмом предмета српски језик за основну и средњу школу, али и најпознатије песме из „Српских народних пјесама“ Вука Караџића – у циљу фолклористичког тумачења усмене епике, али и реинтерпретације нових научних сазнања из области проучавања српске епске народне књижевности.
А.Ђ.
.
Рукописи морају да буду потписани пуним именом и презименом, те да садрже информације о години рођења, адреси становања, броју телефона и мејл адреси; рукописи који не садрже све неопходне податке или су послати у неодговарајућем формату, неће бити уврштени у конкуренцију.
Причу води царица Марија Терезија, једина жена владарка у историји Хабсбуршке монархије, која се обраћа публици из перспективе свог времена и дела и осветљава политички, али и приватни живот, и приближава важне тренутке из историје овог краја.
Публика је имала прилику и да слуша Хајднову музику, популарну у време Марије Терезије, и да дегустира традиционалне посластице попут штрудле с јабукама и чаја с румом. Ова комбинација створила је аутентичну атмосферу и додатно повезала присутне са епохом о којој говори представа.
– Ми је овде видимо као старију госпођу, веома задовољну својим резултатима, која врло радо даје разне привилегије. Потрудила сам се да царицу, веома занимљиву историјску личност, прикажем како најбоље знам. Она је одговорна и озбиљна жена која се смеје и шали да би на тај начин лакше поднела одговорност. Монодрама се зове „Гледам вас из Беча” јер је врло пажљиво посматрала ову територију, била је заинтересована за људе који своје послове обављају сами, јер је чињеница да тамо где људи могу сами да утичу на своје послове, боље и раде. Зато је и давала разне облике аутономије и привилегије, па су и Кикинђани добили статус дистрикта – рекла је Гордана Перуновић Фијат.
Током изведбе, публика је сазнала многе занимљивости о царици, укључујући и њено залагање за отварање школа и забране веронауке у њима, затим о пројекту уређења европских водотокова и лични однос према породици. Посебно је истакнут тренутак када су „Моји Кикинђани, граничари, крупни људи у великим чизмама и доламама, са шубарама и брцима,“ како их је описала, стигли у Беч на двор да изложе своје примедбе на текст привилегије коју је тек требало да добију.
На отварају су се присутнима обратили директорка Културног центра Србије Натали Бељански, директор Центра „Тера” Александар Липован, и кустоскиња изложбе Тијана Тошевски. Присуствовали су и уметници Игор Антић, Ан Мерседес, Слободан К. Бијељац, Ан Рошет и Бернард Рудигер као и многи француски и српски културни радници и уметници.
Изложба “Л’арт цонтацт” је од велике важности јер приказује скулптуре у теракоти настале у току четири деценије постојања Интернационалног симпозијума скулптуре у теракоти „Тера“ у Кикинди. Музеј „Тера“ данас има колекцију од преко 1.200 скулптура, што је највећа савремена колекција скулптура великог формата у теракоти у свету.
Са посебним нагласком на дијалогу између француске и српске уметничке сцене, изложба осветљава значај културне размене и очувања уметничког стваралаштва у глини, истичући потенцијал савременог стваралаштва као моћне алатке за умрежавање и интеркултурални дијалог. Поставка обухвата две целине – презентацију Центра „Тера” у подруму као и радове француских и српских уметника који су распоређени у приземљу и на спрату СКЦ-а. Изложба је отворена за посетиоце до 7. фебруара.
Према речима Дуње Бркин Трифуновић, в. д. директорке Библиотеке, ово признање доприноси очувању и ширењу дела Ђуре Ђуканова.
О добитнику је одлучивао жири у саставу Драган Бабић, Слађана Стаменковић и Јована Копривица.
Тијана Миленковић, деветнаеста лауреаткиња ове престижне награде, завршила је филмску режију. Изразила је задовољство што јој је указана част да прими признање са именом писца који јој је близак по сензибилитету.
На свечаности у Библиотеци говорили су и књижевници Владимир Арсенић и Срђан Срдић. Награду је уручила Маријана Мирков, чланица Градског већа, нагласивши важност овог догађаја за град.
Ове године, пристигло је четрдесетак рукописа, што је више од просека, са највише пријава из Војводине и из Београда.