Већ три деценије у нашем граду постоји Основна балетска школа. У питању је једини огранак гласовите новосадске балетске школе, која је основана још 1947.
-На позив из тадашњег Дома омладине у Кикинди, сада већ давне 1994. наставница класичног балета из новосадске Балетске школе, Смиља Илијић, дошла је у наш град с колегиницом Оливером Драшковић.
Увиделе су тада да у Кикинди влада интересовање за балетску уметност и убрзо је формирано прво ванредно одељење за образовање будућих балетских играча и балерина-каже нам данашња корепетиторка и наставница солфеђа у кикиндској школи Даница Мандић. -У почетку на балет се уписало дванаесторо деце, која су тада почела да се образују по званичном плану и
програму које је прописало Министарство просвете. У исто време у Руском Селу је постојала мала група балетског забавишта коју је водила наставница Ингрида Војводић Црномарковић.
-Ингрида се обрела у нашој средини након распада Совјетског Савеза, а познато је да је у тој земљи балет имао дугу и богату традицију. Ингрида је била заинтересована да ступи у контакт с нама, како би се и деци која нису у Новом Саду пружила могућност да се образују
у области класичног балета и тако је све кренуло-додаје наша саговорница.
Убрзо након формирања Школе, наставница Ингрида Војводић Црномарковић прелази из Руског села у Кикинду, на место наставника класичног балета, а групу балетског забавишта, коју је дотад водила, преузима наставница Лариса Гајић. Већ од наредне 1995. стекли су се сви законски и кадровски услови за свеобухватно балетско школовање младих Кикинђана. Наставу су водиле поменуте две наставнице класичног балета – Лариса и Ингрид, корепетитор је била Гордана Раушки, после ње Оливера Стојков, а затим и Драгана Новаковић. Потом су у својству наставника кикиндске Балетске школе предавачи били и Драгана Карановић, Ана Бујић,
Даница Мандић…
-У једном периоду наставу су водиле и наше бивше ученице Уна Грабић и Јелена Вујичић, које су радиле као наставнице савремене игре и класичног балета, потом је код нас радио и Игор Попов, као и Јелена Банић која тренутно ради на месту наставника примењене гимнастике-додаје Даница Мандић.
Већ током првих неколико година од оснивања уследили су успеси на савезним такмичењима, а истовремено, залагањем Града, обезбеђени су и сви неопходни услови за квалитетно образовање будућих балетских играча у Кикинди. Тако је тадашњи Дом омладине у којем се одвијала настава убрзо био опремљен савременим балетским салама, свлачионицама, канцеларијама…
-Од 1994. године до данашњих дана издвојено одељење у Кикинди ради у континуитету. Школу су досад завршила 132 ђака у 22 генерације. Даље балетско образовање у СБШ је наставило и завршило 11 ђака. Неки од наших ђака су данас активни играчи, а неки раде као балетски педагози у балетским школама-истичу с поносом Даница и Ингрид.
По традицији дугој више од двадесет година, кикиндска Школа сваке године организује и јавне наступе својих ђака на локалним манифестацијама: „Дани лудаје“, „Змајеве дечје игре“, фестивал дечије песме „Та се песма љубав зове“, Новогодишња балетска представа у кикиндском Народном позоришту, учешће на плесном фестивали „КИ ДАНЦЕ ФЕСТ“ у КСЦ „Језеро“, концерт поводом 8. марта, учешћа поводом прославе дана установе Културног центра Кикинда (25.5.) као и на завршном Годишњем концерту на којем учествују сва деца из Школе, а као кореографи, наставници су ангажовани и на чувеном матурском плесу.
Наставнице Оливера Драшковић и Ингрида Војводић Црномарковић су од оснивања део наставничког кадра у Балетској школи. Ингрида подсећа да основно балетско образовање траје 4 године, а томе би требало додати и припремну групу.
-Деца се у школу уписују у 4. или 5. разреду основне школе. Тренутно имамо око 40 полазника, ако рачунамо и припремну групу. Радимо по плану и програму који је прописало Министарство за омладину и спорт. Први уписни рок је већ почео и трајаће до половине јуна, а планиран је
и други уписни рок, како бисмо изашли у сусрет свим заинтересованим ђацима. Иначе, наставу обављамо у две лепо опремњене балетске сале у Културном центру, а термине прилагођавамо према настави коју ђаци имају у својим редовним основним школама.
Питамо нашу саговорницу да ли има дечака заинтересованих за балет?
-Да, има их, али не тако пуно. Нашу школу је похађали Борис Ладичорбић и Данило Станкић, који је наставио да се професионално бави плесом, а прошле године је завршио и Андрија Глигорин. -Да, мало је дечака – надовезује се наставница Даница Мандић – а мислим да су томе највише криве предрасуде. Родитељи би требало да схвате да су балетани дефицитарни и да добијају посао чак и пре него што матурирају. Знам за скорашњи пример из Панчева где су мушки ученици средње балетске школе били ангажовани у представама и за то добијали хонораре. Балетани су веома цењени у суседству – у Румунији и Мађарској. Волела бих да се и код нас разбије стереотип да балет није за дечаке-додаје Даница, док Ингрид с
поносом закључује: -Прошле године смо поводом тридесет година постојања Школе, добили награду Града Кикинде и то нам је посебно драго, јер нам подршка локалне самопуправе баш много значи.
Н.С.