Predavanje msr Milivoja Bajšanskog sa Filozofkog fakulteta u Novom Sadu pod nazivom „Portret junaka u epskoj usmenoj poeziji” organizovano je u Centru za stručno usavršavanje. Ovom prilikom bilo je reči o oblikovanju figure junaka u epskoj narodnoj književnosti: kako junak postaje jedinstvena pojava, individua u tradicionalnoj zajednici.
-Narodna književnost izučava se tokom osnovne i u prvim razredima srednje škole. Ono što sam primetio najpre kao učenik, a potom i student, ali i kao profesor i predavač na fakultetu, gradivo nije dobro interpretirano. Razlog je što se ne poznaje dobro literatura, kao ni tradicionalna kultura i učenici nisu najbolje upoznati sa tim šta predstavlja usmena književnost i kako se prožima u pore naše književnosti. Stoga putem ovih predavanja želim profesorima srpskog jezika da približim narodnu književnost i metodiku nastave – naveo je Bajšanski.
Oblikovanje skice junaka se koncentriše na elemente atribucije: ime, psihologizacija, uzrast, telesne karakteristike, odeća, oružje, verni pratilac, poreklo, društveni status i stanište junaka. Predavanjem su bile uključene pesme koje su obuhvaćene planom i programom predmeta srpski jezik za osnovnu i srednju školu, ali i najpoznatije pesme iz „Srpskih narodnih pjesama“ Vuka Karadžića – u cilju folklorističkog tumačenja usmene epike, ali i reinterpretacije novih naučnih saznanja iz oblasti proučavanja srpske epske narodne književnosti.
A.Đ.
.
Rukopisi moraju da budu potpisani punim imenom i prezimenom, te da sadrže informacije o godini rođenja, adresi stanovanja, broju telefona i mejl adresi; rukopisi koji ne sadrže sve neophodne podatke ili su poslati u neodgovarajućem formatu, neće biti uvršteni u konkurenciju.
Priču vodi carica Marija Terezija, jedina žena vladarka u istoriji Habsburške monarhije, koja se obraća publici iz perspektive svog vremena i dela i osvetljava politički, ali i privatni život, i približava važne trenutke iz istorije ovog kraja.
Publika je imala priliku i da sluša Hajdnovu muziku, popularnu u vreme Marije Terezije, i da degustira tradicionalne poslastice poput štrudle s jabukama i čaja s rumom. Ova kombinacija stvorila je autentičnu atmosferu i dodatno povezala prisutne sa epohom o kojoj govori predstava.
– Mi je ovde vidimo kao stariju gospođu, veoma zadovoljnu svojim rezultatima, koja vrlo rado daje razne privilegije. Potrudila sam se da caricu, veoma zanimljivu istorijsku ličnost, prikažem kako najbolje znam. Ona je odgovorna i ozbiljna žena koja se smeje i šali da bi na taj način lakše podnela odgovornost. Monodrama se zove „Gledam vas iz Beča” jer je vrlo pažljivo posmatrala ovu teritoriju, bila je zainteresovana za ljude koji svoje poslove obavljaju sami, jer je činjenica da tamo gde ljudi mogu sami da utiču na svoje poslove, bolje i rade. Zato je i davala razne oblike autonomije i privilegije, pa su i Kikinđani dobili status distrikta – rekla je Gordana Perunović Fijat.
Tokom izvedbe, publika je saznala mnoge zanimljivosti o carici, uključujući i njeno zalaganje za otvaranje škola i zabrane veronauke u njima, zatim o projektu uređenja evropskih vodotokova i lični odnos prema porodici. Posebno je istaknut trenutak kada su „Moji Kikinđani, graničari, krupni ljudi u velikim čizmama i dolamama, sa šubarama i brcima,“ kako ih je opisala, stigli u Beč na dvor da izlože svoje primedbe na tekst privilegije koju je tek trebalo da dobiju.
Na otvaraju su se prisutnima obratili direktorka Kulturnog centra Srbije Natali Beljanski, direktor Centra „Tera” Aleksandar Lipovan, i kustoskinja izložbe Tijana Toševski. Prisustvovali su i umetnici Igor Antić, An Mersedes, Slobodan K. Bijeljac, An Rošet i Bernard Rudiger kao i mnogi francuski i srpski kulturni radnici i umetnici.
Izložba “L’art contact” je od velike važnosti jer prikazuje skulpture u terakoti nastale u toku četiri decenije postojanja Internacionalnog simpozijuma skulpture u terakoti „Tera“ u Kikindi. Muzej „Tera“ danas ima kolekciju od preko 1.200 skulptura, što je najveća savremena kolekcija skulptura velikog formata u terakoti u svetu.
Sa posebnim naglaskom na dijalogu između francuske i srpske umetničke scene, izložba osvetljava značaj kulturne razmene i očuvanja umetničkog stvaralaštva u glini, ističući potencijal savremenog stvaralaštva kao moćne alatke za umrežavanje i interkulturalni dijalog. Postavka obuhvata dve celine – prezentaciju Centra „Tera” u podrumu kao i radove francuskih i srpskih umetnika koji su raspoređeni u prizemlju i na spratu SKC-a. Izložba je otvorena za posetioce do 7. februara.
Prema rečima Dunje Brkin Trifunović, v. d. direktorke Biblioteke, ovo priznanje doprinosi očuvanju i širenju dela Đure Đukanova.
O dobitniku je odlučivao žiri u sastavu Dragan Babić, Slađana Stamenković i Jovana Koprivica.
Tijana Milenković, devetnaesta laureatkinja ove prestižne nagrade, završila je filmsku režiju. Izrazila je zadovoljstvo što joj je ukazana čast da primi priznanje sa imenom pisca koji joj je blizak po senzibilitetu.
Na svečanosti u Biblioteci govorili su i književnici Vladimir Arsenić i Srđan Srdić. Nagradu je uručila Marijana Mirkov, članica Gradskog veća, naglasivši važnost ovog događaja za grad.
Ove godine, pristiglo je četrdesetak rukopisa, što je više od proseka, sa najviše prijava iz Vojvodine i iz Beograda.